Научная статья на тему 'Малака ошириш тизимида мультимедиа иловаларини ишлаб чиқиш ва улардан фойдаланишнинг педагогик шарт-шароитлари'

Малака ошириш тизимида мультимедиа иловаларини ишлаб чиқиш ва улардан фойдаланишнинг педагогик шарт-шароитлари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
798
175
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот технологиялари / мультимедиа / мультимедиали технологиялар / таълим беришнинг мультимедиали воситалари / мультимедиали ресурслар / мультимедиали ресурсларнинг турлари. / information technologies / multimedia / multimedia technologies / multimedia learning tools / multimedia resources / types of multimedia resources

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ходжаева Зияда Каримбаевна, Алмуратов Зоир Отамуратович

Мақола замонавий таълим тизимини ахборотлаштириш ва малака ошириш тизимида мультимедиали ресурсларни қўллаш имкониятларига бағишланган. Мақолада малака ошириш жараёнида фойдаланиладиган ахборот технологиялари воситалари санаб ўтилган ва ихтисослаштирилган мультимедиа воситаларининг роли ёритилган. Бундан ташқари, мақолада мультимедиани таълим берувчи восита сифатида қўллашнинг мақсадлари аниқланган, уларнинг асосий афзалликлари очиб берилган. Шунингдек, кўрсатилган афзалликлар ичида интерфаоллик тингловчиларда таълим жараёнини индивидуллаштириш ва уларни фаол ҳаракатга келтирувчи энг асосий мазмун сифатида таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL CONDITIONS OF DEVELOPING MULTIMEDIA APPLICATIONS AND THAT IMPLEMENTATION IN THE SYSTEM OF PROFESSIONAL SKILLS DEVELOPMENT

The article is devoted to the informational technologies implementation in the system of the modern education and identifying opportunities the of multimedia resources implementation in the professional skills system development. The article describes the tools of information technology and emphasizes the role of the specialized multimedia resources used in the process of professional skills developing. In addition to this, the article defines the purpose of the multimedia as a means of learning and describes its main properties. It also stresses the interactivity that is understood as the most significant value, which allows individualizing the learning process and involving the students (listeners) into the activity.

Текст научной работы на тему «Малака ошириш тизимида мультимедиа иловаларини ишлаб чиқиш ва улардан фойдаланишнинг педагогик шарт-шароитлари»

Ходжаева Зияда Каримбаевна,

Тошкент вилояти халк, таълими ходимларини к,айта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Табиий ва аник фанлар таълими» кафедраси доцент в.б.; Алмуратов Зоир Отамуратович, Тошкент вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Табиий ва аник фанлар таълими» кафедрасининг катта укитувчиси

МАЛАКА ОШИРИШ ТИЗИМИДА МУЛЬТИМЕДИА ИЛОВАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИКИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ

ХОДЖАЕВА З.К., АЛМУРАТОВ З.О. МАЛАКА ОШИРИШ ТИЗИМИДА МУЛЬТИМЕДИА ИЛОВАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИЦИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ

Макола замонавий таълим тизимини ахборотлаштириш ва малака ошириш тизимида муль-тимедиали ресурсларни куллаш имкониятларига баFишланган. Маколада малака ошириш жараёнида фойдаланиладиган ахборот технологиялари воситалари санаб утилган ва ихтисос-лаштирилган мультимедиа воситаларининг роли ёритилган. Бундан ташкари, маколада мульти-медиани таълим берувчи восита сифатида куллашнинг максадлари аникланган, уларнинг асо-сий афзалликлари очиб берилган. Шунингдек, курсатилган афзалликлар ичида интерфаоллик тингловчиларда таълим жараёнини индивидуллаштириш ва уларни фаол х,аракатга келтирувчи энг асосий мазмун сифатида таъкидланган.

Таянч суз ва тушунчалар: ахборот технологиялари, мультимедиа, мультимедиали техноло-гиялар, таълим беришнинг мультимедиали воситалари, мультимедиали ресурслар, мультимедиали ресурсларнинг турлари.

ХОДЖАЕВА З.К., АЛМУРАТОВ З.О. ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ РАЗРАБОТОК МУЛЬТИМЕДИЙНЫХ ПРИЛОЖЕНИЙ И ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ В СИСТЕМЕ ПОВЫШЕНИЯ КВАЛИФИКАЦИИ

Статья посвящена вопросам применения информационных технологий в системе современного образования и выявлению возможностей использования мультимедиа в системе повышения квалификации. В статье перечислены средства информационных технологий и подчеркнута роль специализированных мультимедийных средств, используемых в процессе повышения квалификации. Кроме того, в статье определены цели использования мультимедиа в качестве средства обучения, выделены их основные свойства. При этом подчеркнуто, что среди указанных свойств интерактивность понимается как самое значимое, позволяющее индивидуализировать процесс обучения и включить слушателей в активную деятельность.

Ключевые слова и понятия: информационные технологии, мультимедиа, мультимедийные технологии, мультимедийные средства обучения, мультимедийные ресурсы, виды мультимедийных ресурсов.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

KHODJAYEVA Z.K., ALMURATOVZ.K. PEDAGOGICAL CONDITIONS OF DEVELOPING MULTIMEDIA APPLICATIONS AND THAT IMPLEMENTATION IN THE SYSTEM OF PROFESSIONAL SKILLS DEVELOPMENT

The article is devoted to the informational technologies implementation in the system of the modern education and identifying opportunities the of multimedia resources implementation in the professional skills system development. The article describes the tools of information technology and emphasizes the role of the specialized multimedia resources used in the process of professional skills developing. In addition to this, the article defines the purpose of the multimedia as a means of learning and describes its main properties. It also stresses the interactivity that is understood as the most significant value, which allows individualizing the learning process and involving the students (listeners) into the activity.

Keywords: information technologies, multimedia, multimedia technologies, multimedia learning tools, multimedia resources, types of multimedia resources.

«Таълим тутрисида»ги ва «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури тутрисида»ги Узбекистон Республикаси конунларига мувофик, умумтаълим фанларини укитишнинг узлуксизлиги ва изчиллигини таъминлаш, замонавий методологиясини яратиш, умумий урта ва урта махсус, касб-цунар таълими давлат таълим стандартларини компетенциявий ёндашув асосида такомиллаштириш, укув-методик мажмуаларнинг янги авлодини ишлаб чикиш ва амалиётга жорий этишни ташкил этиш максадида Узбекистон Республикаси Вазирлар Мацкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги «Умумий урта ва урта махсус, касб-цунар таълимининг давлат таълим стандартларини тасдиклаш тутрисида»ги 187-сон карорининг кабул килиниши малака ошириш тизимида фаолият юритаётган фан укитувчиларининг олдига укув-методик мажмуаларнинг янги авлодини ишлаб чикиш вазифасини куймокда1.

Малака ошириш жараёнида ахборот ва педа-гогик технологияларни узвий боFлаган холда олиб бориш бу жараённинг самарадорлигини оширишга, тингловчиларнинг малака ошириш-дан кейинги фаолиятларида таълим технология-лари ва улардан максадли хамда самарали фой-далана олишларига олиб келади. Укитувчиларга таълим беришнинг энг асосий муаммоларидан бири укув материалини самарали ва кизикарли тарзда такдим этиш муаммосини хал этишда бизга замонавий мультимедиа технологиялари ёрдам беради.

Таълимда ахборот-коммуникация технол-гиялари (АКТ) воситаларидан кенг фойдаланиш давримизнинг долзарб вазифалари каторига

1 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги «Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг давлат таълим стандартларини тасдиклаш туFрисида»ги 187-сон карори. // «Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами», 2017 йил 10 апрель, 14-сон, 230-модда.

киритилган. Шу вазифаларни амалга оширишда АКТга оид билим ва малакалар доирасини кен-гайтириш билан бирга, ахборот ресурсларини хам сон жихатидан купайтириш, хам сифатини кутариш, яъни мазмунан бойитиш мухим урин тутади.

Малака ошириш тизимида мультимедиа воситалари асосида укитиш жараёнида аник предметни компьютер асосида тулик укитиш, маъруза матнларини тахрирлаш, тингловчилар топширган назорат натижаларининг тахлили асосида маъруза матнларини баён этиш услу-бини яхшилаш, тингловчилар ахборот техно-логияларини мультимедиа воситалари асосида яратилган анимация элементларини машFулот жараёнида куриш, эшитиш ва мулохаза килиш имкониятларига эга буладилар.

Ахборот технологияларининг мультимедиа воситалари билан ишлайдиган укитувчилар куйидаги вазифаларни амалга оширишлари керак деб хисоблаймиз:

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

1-расм. Чизикли таедимотлар1.

• мaъpузa мaтнлapи, aмaлиëт билaн бoFлик тoпшиpиклapни тaйëpлaш;

• уелубий кypcaтмaлap, нaзopaт caвoллapи, тyFpи жaвoблap вapиaнтини тузиш;

• ишчи дacтуp вa тeхнoлoгик хapитaни тузиш;

• билимни нaзopaт килиш нaтижacини тax1лил килиш;

• x,ap биp мaвзу бyйичa динaмик кypинишдa aкc этувчи жapaëнлapнинг aнимaциялapини тaйëpлaш;

• муст^кил ишлap бyйичa тинглoвчилapгa нaзapий вa aмaлий caвoллap юзacидaн мacлa-x,a™ap бepишни тaшкил килиш;

• yзлaштиpилиши муpaккaб бyлгaн мaвзу-лap бyйичa тинглoвчилap билaн cуx1бaт yткaзиш ^би тaлaблap кУйилaди.

Мaлaкa oшиpиш тизимидa мультимeдиa илo-вaлapни ишлaб чик,иш вa улapдaн фoйдaлa-нишдa, хуcуcaн тaбиий вa aник фaнлap тaълими бyйичa мaшFулoтлapдa acocaн куйидaги муaммo вa кийинчиликлapгa дуч кeлинaди:

- мультимeдиa илoвaлapини ишлaб чикиш вa улapдaн тaълим жapaëнидa мaкcaдли вa caмapaли фoйдaлaнишдa билим, кyникмa вa мaлaкaлapнинг eтapличa шaкллaнмaгaнлиги;

- мaшFулoтлapдa yзлaштиpилгaн билимлapни мультимeдиa илoвaлapидaн фoйдaлaнгaн x1oлдa

1 Рэом муaллифлap таманидзн http:IItami.uzI matnga_qarang.php?id = 584 caйтдa жoйлaштиpилгaн Ш.Мeнглиeвнинг «Мультимeдиa илoвaлapининг туp-лapи» нсмли мaкoлacи acocидa тaйëpлaнгaн.

муcтaкил муcтax1кaмлaш имкoниятининг чeклaн-гaнлиги;

- мaшFулoтлapдa бepилгaн aдaбиëтлap (caйтлap, элeктpoн aдaбиëтлap, ypгaтувчи видeopoликлap, муcтax1кaмлaш учун интepaк-тив тoпшиpиклap вa тecтлap ^би Укув мaтepи-aллapи)ни биттa мaнбaгa жoйлaштиpиш имш-нияти йуклиги.

Xoзиpги кундa мaлaкa oшиpиш тизимидa мультимeдиaли пpoeктopлap вa мoнитop-лap x1aмдa элeктpoн дocкaлapдaн фoйдaлaниб мaшFулoтлap oлиб бopилмoкдa. Бу куpилмaлap тacвиpни кaттaлaшгaн x^a^a кypиш имкoнини бepaди. Биp вaктдa мультимeдиaли пpoeктop вa мoнитopлapгa oддий кoмпьютep мoнитopини улaшимиз мумкин.

Мультимeдиaли кУллaнмaлapни биз aмaли-ë^a кУллaшимиз мумкин бyлгaн куйидaги туp-лapгa aжpaтaмиз:

1. Чизикли мультимeдиaли тaълим pecуpc-лapидaн фoйдaлaниш - укув мaълумoтлapини кeтмa-кeт узaтиш. Мacaлaн, тинглoвчилap учун янги бyлгaн укув мaълумoтлapини мультимe-диa вocитaлapи ^o3, aнимaция, кoмпьютepли мoдeллaштиpиш, видeo)дaн фoйдaлaниб кeтмa-кeт нaмoйиш этиш.

Чизикли мультимeдиa тaкдимoти - муpaк-габ гpaфикa, видeoкУйилмa, oвoз жypлиги тaъ-минлaнгaн вa нaвигaция тизимигa эга бyлмaгaн x1apaкaтли poлик.

Чизикли тaкдимoтлap мyлжaллaнишигa кypa шapтли paвишдa куйидaги iuai<Anapra бyлинaди (1-pacм):

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM I COВPEMEННOE OБPAЗOВAНИE 2017, 12

2-расм. Интерфаол такдимотлар1.

1. Гиперматнли мультимедиали ресурслар-дан фойдаланиш - маълумотларни тартибсиз намойиш килиш. Бунга мисол электрон энцик-лопедиялар ёки интернет ресурсларига муро-жаат килиш.

2. Ургатувчи мультимедиали ресурслардан фойдаланиш. Бунда мутахассислар жамоаси томонидан яратилган маълум бир тадкикотлар натижаси булган мультимедиали махсулотлар йиfиндиси тушунилади.

3. Шахсий мультимедиали ресурсларни яратиш учун махсус дастурлардан фойдаланиш. Масалан, Microsoft Power Point ёки Preze. com дастурлари имкониятларидан фойдаланиб мультимедиали такдимотлар яратиш.

4. Интерфаол мультимедиа такдимоти -иерархик тамойил асосида тизимлашган ва махсус фойдаланувчи интерфейси оркали бошкариладиган мультимедиа компонентлари мажмуи.

Фойдаланиш максадидан келиб чикиб, интерфаол такдимотлар шартли равишда 2-расмдаги каби турларга булинади.

Шакллантириладиган сценарийлар билан мультимедиа такдимотларида уларни бош-кариш буйича фойдаланувчи имкониятлари сезиларли даражада кенгаймокда. «ScenePro2» тизими ёрдамида такдимотга куйидаги функционал имкониятлар жорий этилмокда:

1 Расм муаллифлар томонидан http://tami.uz/ matnga_qarang.php?id = 584 сайтда жойлаштирилган Ш.Менглиевнинг «Мультимедиа иловаларининг тур-лари» номли маколаси асосида тайёрланган.

• мультимедиа такдимотининг дарахт шак-лидаги тузилмасини шакллантириш;

• сценарийларни шакллантириш - дарахт-нинг хар бир боскичи учун такдимотнинг маз-муний кисм(модул)ларини курсатиш кетма-кетлигини танлаш;

• намойиш этиш учун тайёр сценарийлар-дан фойдаланиш;

• овоз журликларини алохида бошкариш.

Шакллантириладиган сценарийлар билан

мультимедиа такдимотлари уз ичига интерфаол ва чизикли мультимедиа иловалари имконият-ларини бирлаштириши мумкин2.

Мультимедиа курилмаларининг хар хил турдаги аппаратлар билан биргаликда кулла-нилиши шахсий компьютерларнинг хар хил типдаги ахборотларни кайта ишлаш, саклаш, такдим этиш ва узатиш имкониятларини оши-ради. Ахборотларни кайта ишлашни махсус компьютер дастурлари оркали амалга оши-риш компьютерни турли тизимли вазифалар, амалий топширикларни хал этиш, инсон фао-лиятини ахборотлаштириш учун йуналтиришга мулжалланган.

Мультимедиа технологияси хар хил турдаги ахборотларнинг мазмун ва уйfунлиги таъмин-ланган холда интеграциялашувини таъмин-лайди. Бу компьютер ёрдамида куйидаги турли шаклдаги ахборотларни такдим этиш имко-нини беради:

2 Жумаев Т.С. «Мультимедиа тизимлари ва технологи-ялари» укув методик мажмуа. - Т.: «Алокачи», 2012. -16-18-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

• расмлар, чизмалар, карталар ва слайд-лардан нусха олиш оркали х,осил килинган тас-вирлар;

• овоз ёзиш, овоз эффектлари ва муси-калар;

• видео, мураккаб видеоэффектлар;

• анимациялар ва анимацияли имитация-лар.

Уз навбатида замонавий компьютер мультимедиа воситалари жадал ривожланаётган компьютер телекоммуникациялари билан боFлик. Барча компьютер тармокларида эълон килинган ахборот ресурслари амалий жих,атдан мультимедиа ресурслари саналади. Аксарият мультимедиа ресурслари ва техноло-гиялар телекоммуникацион тартибда ишлашга мулжалланмокда.

Малака ошириш тизимида мультимедиа ресурслари ва технологияларидан фойдала-нишда телекоммуникация тармокларини кул-лаш бир катор имкониятларни юзага чика-ришга олиб келмокда:

- укув-услубий мультимедиа ахборотларига кириш имконини кенгайтиради;

- тингловчиларда коммуникатив малакалар, муомала маданияти, мультимедиа ахборотла-рини излаш куникмасини шакллантиради;

- тезкор маслах,ат ёрдамини ташкил этади;

- мустакил таълим олиш учун индивидуал таълим базасини ривожлантиради;

- аник вакт бирлигида виртуал укув машFулотлари (семинарлар, маърузалар) утказилишини таъминлайди;

- масофавий таълимни ташкиллаштиради;

- х,амкорликдаги тадкикот лойих,аларини ташкил этишни уюштириш;

- илмий тадкикот фаолиятини моделлашти-риш;

- укитувчиларнинг тармокдаги узаро х,ам-жамиятини шакллантириш;

- тингловчиларнинг тармокдаги уюшма-сини шакллантириш.

Мультимедиали мах,сулот яратиш учун куплаб техник ускуналар мавжуд.

Яратувчи гиперматн сах,ифаларини яра-тишда ишлатиладиган дастурни танлаб олиши керак. Тулик функционал мультимедиа дастур-ларини яратишга имкон берувчи бир катор кучли мультимедиа яратиш воситалари мавжуд. Macromedia Director, Macromedia Flash ёки Authoware Professional каби пакетлар юкори даражадаги профессионал ва киммат воситалар х,исобланади, шу билан бирга

FrontPage, mPower 4.0, HyperStudio 4.0 ва Web Workshop Pro уларнинг оддийрок ва арзонрок аналоглари х,исобланади. Borland Delphi х,ам мультимедиали иловалар ишлаб чикиш воси-таси х,исобланади. Санаб утилган воситалар осон укиш ва тушуниш мумкин булган тулик х,ужжатлар билан таъминланган. Албатта, яна куплаб бошка ишлаб чикиш воситалари борки, саналганлар урнига улардан фойдаланиб х,ам бир хил натижага эришиш мумкин.

Хозирги кунда мультимедиа иловалари яратиш технологияларини ургатувчи автоматлаш-тирилган тизимлар жуда кам, уларни топиш-нинг иложи х,ам йук. Ушбу мавзуда дарслар, китоблар ва маколалар тупламига эга булган Интернет тармоFи са^ифалари ^ам шундай тизимларга ухшайди. Бундай сайтларнинг асо-сий кисми «Мультимедиа элементлари яратиш учун flash дарслари» ёки «Macromedia Director мультимедиа яратиш» мавзуларига йуналтирилган.

Таълим жараёни учун мулжалланган ва муль-тимедиа-технологияларидан фойдаланишда асос булган электрон ахборот-ресурсларининг кенг таркалган турларига куйидагилар киради:

• ахборот-излаш ва маълумотлар жамлан-ган мультимедиа-тизимлари;

• амалий мультимедиа-энциклопедиялари;

• тингловчилар билим, куникма ва малакаларини назорат килиш ва ба^олаш мультимедиа-воситалари;

• электрон тренажёрлар;

• математик ва имитацион моделлаштириш учун мультимедиа-воситалари;

• олисдаги ва виртуал лабораториялар мультимедиа-воситалари;

• автоматлаштирилган таълимий тизимлар;

• электрон мультимедиа-дарсликлари;

• эксперт таълим тизимлари;

• интеллектуал таълим тизимлари.

Юкорида санаб утилганлар мультимедиа ресурслари асосий гурух,ларининг барча имкониятлари таърифини белгилайди. Шу билан бирга, мультимедиа-ресурсларининг х,ар бир стандарт тури куйидаги таърифларга х,ам мувофик келади. Ахборотли-излаш ва маълумотномали мультимедиа-тизимлари педагог-укитувчилар, тингловчилар х,амда ота-оналар учун такдим этиладиган ахборот-ларни киритиш, саклаш, излаш х,амда фой-даланишга мулжалланган. Шундай тизимлар каторига у ёки бу белгисига кура материални ташкил этиш мультимедиали-ахборотни тез-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

кор излашни таъминловчи турли гипермедиа дастурларини киритиш мумкин. Турли-туман маълумотлар базалари х,ам кенг таркалган. Маълумотлар базаларини бошкариш тизим-лари мультимедиали-ахборотни тезкор излаш ва тах,лил килиш имконияти билан таъмин-лайди. Маълумотлар базалари таълим жараё-нида укув материал мазмунининг такдимоти ва тах,лилини ташкил этиш учун фойдаланилиши мумкин. Замонавий таълим жараёнида зарур ахборотни излаш ва тах,лил этиш максадида, мустакил ишни амалга ошириш учун мос келувчи ихтисослашган укув маълумотлар базаларига эх,тиёж сезилмокда.

Ахборот-излаш тизимлари тушунчаси маз-мун-мох,ияти билан янада замонавий х,амда кенг таркалган телекоммуникация тизимлари ва порталларни кенгайтириш билан бево-сита боFл и к булиб, амалий мультимедиа-энциклопедия тушунчаси бошкарув тизимига мувофик укув ахборотли модулларнинг жам-ланмасидан иборатдир. Амалий мультимедиа-энциклопедияси таълимий мультимедиа-ресурсларининг ишлаб чикилишида кенг таркалган шаклларидан бири сифатида вужудга келади. Амалий мультимедиа-энциклопедияси бир фан сох,асига х,ам, шунингдек, бошка фан-лар гурух,ига х,ам мувофик келиши мумкин. Бу х,олда фанда куриб чикиладиган укув модули белгиланган мавзу ёки тушунчага баFишланган булиши мумкин. Масалан, модуль анъанавий дарслик мазмунининг факат бир параграфига мос материалдан ёки бир вактда катор фан-ларни укитишда фойдаланиладиган тушунча таърифидан иборат булиши мумкин.

Укитиш тизимининг замонавий вариатив тизими таълимнинг турли шароитларига мос-лашувнинг имкониятларини таъминловчи х,ар бир мавзу ёки тушунча учун мулжалланган, мультимедиа-энциклопедияларига эх,тиёж сез-мокда. Модуллар турли укитувчилар ёки тин-гловчилар гурух,ига йуналтирилганлиги ва методик хусусиятлари, материални батафсил, турли мисоллар иловаларида баён этиш услуби ва бошкалар билан фарк килади. Энцик-лопедияларнинг такомиллашуви модулларни ишлаб чикиш, янгиларини кушиш, эскирган материални туFрилаш ёки учириш, бошкарув тизимининг ривожига таянади. Бунда нафакат олдиндан белгиланган муаллифлар гурух,и ёки мазкур фан сох,аси мутахассислари, балки мультимедиа-ресурслари версияларини ярата олувчи педагоглар х,ам иштирок этишлари

мумкин. Энциклопедиялар доираси амалиё-тида маълум бир педагоглар шахсий ком-пьютерларида шундай кенгайтириш ишлари локал амалга ошади х,амда телекоммуникация воситалари ёрдамида бевосита энциклопедия нашрлари каторидан урин олиши мумкин1.

Мультимедиа энциклопедиясини амалий бошкариш тизими ахборот мультимедиа ресурс версияларини бошкариш, лугатлар, гипер-иловаларни бошкариш, маълумотлар форматларини мувофиклаштириш, терминла-рини алмаштириш ва белгилар улчамларини мослаштириш, бир ресурс версияси доирасида атамалар ва тушунчаларни мувофиклаштириш, модулларни кайд этиш, тилга оид интерфейсни созлаш ва бошка шундай функцияларни амалга оширадики, бу амалий электрон энцик-лопедияни яратишнинг асоси, билимларни туркумлаштириш, фанлар сох,аси ва фанлар-аро муносабатларда тушунчаларни аниклаш булиб х,исобланади. Буларнинг барчаси энциклопедия билимларини туркумлаштиришни бошкариш тизимини тузиш асосида ётади ва мазкур мультимедиа-ресурслари версия-сини ишлаб чикишда модуллар интерфейсини бир хиллаштиришда фойдаланилади. Билим даражасини бах,олаш ва назорат килиш учун кулланиладиган мультимедиа-воситалари телекоммуникация мух,итида ахборот ресурсларини яратиш осон булиб, кенг тадким этилмокда ва таълим жараёнида кулланилмокда. Шун-дайлар каторига тестларни киритиш мумкин. Тингловчи берилган жавоб вариантлари-дан туFрисини танлаб, у ёки бу мавзу буйича узлаштирган билимини намойиш этади.

Таълимда мультимедиа ресурсларига талаб-лар тизими укитувчиларнинг индивидуал назорат ишларини текширишдаги машаккатли ишларини енгиллаштиради. Бу давлат таълим стандартлари талабларига кура омма-вий тайёрлаш шароитларида жуда долзарб х,исобланади. Билимларнинг куп маротаба кайта назорати, жумладан, уз-узини назорат, укув материалини мустах,кам узлаштиришда раFбатлантирувчи омил ^исобланади. Электрон тренажёрлар амалий билим ва малака-ларни кайта ишлашга мулжалланган. Бундай мультимедиа-ресурслари укув жараёнида турли нокулай шароитларда мураккаб амал-ларни бажаришда фойдаланилиши мумкин.

1 Атамурзаев М., Тангиров А., Охунбоев М. «Ахборот тизимлари» фанидан маърузалар курси. - Т., 2016.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

Бундaн тaшкapи, элeктpoн тpeнaжëpлapдaн туpли вaзифaлapни бaжapишдa кyникмa вa мaлaкaлapни кaйтa ишлaшдa фoйдaлaнилaди. Бу x1oлдa нaзapия, туpли муcтaкил мaшклap, нaзopaт хaмдa Уз-Узини нaзopaт килиш бyйичa axбopoт oлишни тaъминлaйди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мaтeмaтик вa имитaциoн мoдeллaштиpиш-нинг мультимeдиa вocитaлapигa хaм тaълимий мультимeдиa-pecуpcлapи ^би кapaш мумкин, улap нaзapий вa тaжpибaвий тaдкикoт дoиpa-cини кeнгaйтиpишлapи эвaзигa тинглoвчи хaмдa Укитувчигa кУшимчa axбopoт тaкдим этaди. Айpим x1oлдa шундaй pecуpcлap ëpдa-мидa тaдкикoт oбъeктлapи мoдeллaштиpилaди. Taълим тизими учун вaктни вa киммaтбaхo лaбopaтopия уcкунaлapигa мaблaFни тeжaб хaмдa тaжpибa жapaëнидa юзaгa кeлиши мумкин бyлгaн xaвфнинг oлдини oлувчи, шундaй мультимeдиa-pecуpcлapигa тaлaб Уcиб бopмoкдa. Мaълум биp aудитopия учун мoдeл-oбъeктлapнинг имкoниятини тaъмин-лoвчи мoдeллaштиpилaдигaн мультимeдиa-вocитaлapини пpeдмeтли-йyнaлтиpилгaн дacту-pий мухит cифaтидa фoйдaлaниш мумкин1.

Автoмaтлaштиpилгaн тaълим тизимлapи ниcбaтaн иxчaм хaжмли тaълимий мульти-мeдиa-pecуpcлapини нaмoëн этaди. Бундaй мультимeдиa-pecуpcлapи нaзapий мaтepиaл-лap билaн тaнишиш, билимлapни мaшк килиш вa нaзopaтини тaъминлaйди. Элeктpoн мультимeдиa-дapcликлap кaтopидa муль-тимeдиa-энциклoпeдиялap acocий тaъли-мий мультимeдиa-pecуpcлapи хиcoблaнaди. Элeктpoн-дapcликлap юкopи дapaжaдa илмий вa мeтoдик acocдa яpaтилиши кepaк хaмдa фaн coхacидa тaълим cтaндapтлapигa мувoфик булиши шapт. Бундaн тaшкapи, мультимeдиa-дapcликлapи интepaктив кaйтa aлoкa шapoит-лapидa укиш жapaëни дидaктик циклининг узлукcизлиги, туликлигини тaъминлaши шapт. Taълим жapaëнидa aнъaнaвий «кoFoз»ли дapc-лик ypнигa элeктpoн нуcxaдaн фoйдaлaниш aмaлиëти тaълим caмapaдopлигини oшиpиши билaн, бaъзaн oддий кoFoзли дapcлик aфзaл-ликлapини х^м яккoл кУpcaтмoкдa. Шу caбaбли мультимeдиa-дapcликлapигa acocий тaлaблap-дaн биpи cифaтидa укув жapaëнидaги тaлaб вa эх^жга кypa тaълим жapaëни тaлaбигa aco-caн илгapи cуpилувчи, дapcликнинг «кoFoз»

1 Ибpaгимoвa С.Б. Мультимeдиaли пeдaгoгик дacту-pий вocитaлap яpaтиш тexнoлoгияcи. - Т.: УзДЖТИ, 2016. -26-27-б.

вapиaнтининг (мaзмунининг) бундaй дapcлик тaхpиpи мультимeдиa-дapcликлapи дидaктик xуcуcиятлapигa путуp eтиши мумкин.

Мaлaкa oшиpиш тизими укув жapaëнигa мультимeдиa-pecуpcлapининг киpиб бopиши билaн мультимeдиa-pecуpcлapининг ишигa тaaллукли cифaтли хужжaтлaштиpишгa тaлaб ycиб бopмoкдa. Мультимeдиa-pecуpcлapининг тyFpилиги, мeтoдик кypcaтмaлapнинг бaтaф-cиллиги вa туликлигини хaмдa фoйдaлaнишгa йypикнoмa acocлoвчи хужжaтлapни pacмий-лaштиpишгa тaлaблap юзaгa кeлaди.

Мультимeдиa-pecуpcлapини яpaтиш вa улap-дaн фoйдaлaниш ишлaб чикувчилap, буюpтмa-чилap, пeдaгoг вa тинглoвчилap ypтacидa интep-фeйcни, шунингдeк, мультимeдиa-pecуpcлapи функция^ни yзлaштиpиш хaмдa тaкoмиллaш-тиpиш имшниятини тaъминлaш мaкcaдидa мультимeдиa-pecуpcлapининг мaълумoтлapи кулaй булиб, улapдaн вa киcмлapидaн кaйтa-кaйтa фoйдaлaниш имкoнини бepaди.

Хулoca килиб aйтгaндa, тaълимдa мультимe-диaли axбopoт-pecуpcлapидaн фoйдaлaнишдa улapнинг энг caмapaли вocитa вa тaълим мaзмунини бoйитувчи oмил экaнлиги яккoл нaмoëн булиб бopмoкдa.

Taлaб дapaжacидa тyFpи ишлaб чикилгaн мультимeдиa мaтepиaллapи мaтнли axбopoтгa кapaгaндa биpмунчa илFop уcул булиб, тинг-лoвчилapдa aник вa caмapaли мeнтaл мoдeль (тacaввуp) шaкллaнишигa ëpдaм бepaди.

Taникли aмepикaлик пcиxoлoглap Keннeт Джepгeн вa Уильям Бapтoнлap 1993 йилдa биp Kaтop тaдкикoт ишлapини oлиб бopишaди вa шу тaдкикoтлap юзacидaн кaтop экcпepимeнт-лap ут^зиб кypишaди. Улap дacтaввaл биттa гуpухдaги тинглoвчилapни икки гуpухгa aжpa-тишaди, биpинчи гуpух тинглoвчилapигa aнъa-нaвий тapздa тaълим бepишaди вa нaтижaлapни coддa тecт вa интepфaoл уйин yткaзиш opкaли aниклaб oлишaди. ^йин иккинчи гуpухдaги тинглoвчилapгa тaълим мaвзуcи вa мaзму-нини элeктpoн тaкдимoтлapни кУллaш opкaли ëpитиб бepишaди. Янa yшa тecт вa интepфaoл yйинлapни кУллaб нaтижaни aниклaшaди. Нaтижa биpинчи гуpухдaги тинглoвчилap axбo-poтлap билaн 46%, иккинчи гуpухдaги тинглoв-чилap 89% тaъминлaнгaнини кypcaтaди. Бунинг пcиxoлoгик тoмoнини ypгaниб чикишгaндa шуни aниклaшaдики, элeктpoн тaкдимoтлap, яъни ypгaтувчи дacтуp вocитaлapи ëpдaмидa укитиш тинглoвчилapнинг хиc-туЙFулapини (хaяжoнлaниш, тopтиниш, уялиш кaби) нaмoëн

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM I COBPEMEHHOE OБРAЗOВAНИE 2017, 12

3-расм. Мультимедиа материалларининг афзалликлари1.

булишига йул куймас экан ва ахборотларни кабул килиб олишга кизикишини оширар экан2.

Утказилган шу каби комплекс тадкикот натижаларига кура туFри ишлаб чикилган мультимедиа материалларининг афзалликлари 3-расмдагилардан иборат.

Матн ва видеонинг онлайн усулидаги тренинг жараёнида бирга ишлатилиши. Мультимедиа материалларининг потенциал афзалликлари х,акида Меер3 х,ам айтиб утган. Тинг-ловчига видео ва аудио ахборотларни кабул килиш имкониятини яратган х,олда, алох,ида олинган ушбу имкониятларнинг х,ар биридан х,ам кура мультимедианинг маълум устунлиги мавжуд. Ушбу иккита ахборотни кабул килиш каналларининг бир-биридан кескин фарк килишига карамасдан, уларнинг мультимедиа-даги комбинацияси жуда х,ам муваффакиятли чиккан, чунки бунда иккала тизимнинг х,ам афзалликларидан самарали фойдаланилади. Матн ва графика уртасидаги алокалар мавзуни чукуррок тушунишга ва ментал модель (тасав-

1 Расм муаллифлар томонидан тайёрланган.

2 http://www.mirfactov.ru/populyarnost-socialnyx-setej-byla-dokazana-v-1973-godu/

3 Mayer R.E. «A cognitive theory of multimedia learning: implications for design principles» journal of educational

psychology, 1999, -358-368-p.

вур)нинг яхширок шаклланишига кенг имкони-ятлар яратади4.

Самарали ишлаб чикилган таълим мух,ити (шу жумладан, мультимедиали таълим мух,ити) куйидаги 4 та элементни уз ичига камраб олади:

1. Ахборотларни акс эттириш.

2. Ишни нимадан бошлаш ва кандай давом эттириш буйича кулланма.

3. Тушуниш ва хотирада саклаб колиш учун машклар.

4. Утилганларни такрорлаш ёки кейинги боскич (кадам)га утиш зарурлигини аниклаш учун узини бах,олаш.

Мультимедиа дастурлари оркали укитиш укув материалининг мазмуний компонентла-рини кенг куламда тизимга келтиришга кумак-лашади, таълим олувчиларга таълимнинг тулик ёки кискартирилган вариантларини эркин тан-лаш ва утиш имконини беради.

Таълим воситаларининг янги шакли нафакат мулокот, ахборотларни узатиш учун янги имкониятларнинг вужудга келишига, балки анъана-вий таълим ва маълум оммавий ахборот воси-талари билан таккослаганда замонавий мада-ниятда узгача урин олган янги муаммолар,

4 http://tami.uz/matnga_qarang.php?id = 587. Мультиме-диани таълимда куллаш. Менглиев Ш.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

emuiMnap, aHru Kecumum HyKjanapuHUHr Byxygra Kenumu y^yH x,aM UMKoHuaTnap apaTagu.

fO^opuga Ke^Tupu^raH^apra xynoca aca6, myHU TatKUflnam xoubku, 6up He^Ta ce3ru fcmu-Tum, Kypum, xoh-u x,uc этмm) KaHannapu opK,anu TatnuM 6epum Ba TatnuM onyBmuinapHU MynbTU-Megua BocuTanapuHU Kynnam op^anu $aon TUHr-noB^ura aMnaHTupum umkohuatu ManaKa omu-pyB^unapga MynbTuMegua TexHonomanapuHUHr acocuM a^annuKnapu эвaзмгa MamFynoTnapgaH onuHraH aHrurna 6u-um Ba KyHUKManapHU umna6 muiK.um Ba MycTa^KaMnamra, myHuHrgeK, yrçyB MaTepuanuHu y3namTupumfla cu^aT Ba caMapa-gopnuKHu omupumra umkoh apaTagu.

ManaKa omupum TuBUMUfla MynbTuMegua unoBanapuHu umna6 muiK.um Ba ynapgaH ^oMga-naHum w3acugaH ^yMugaru TaBcuanapHU KenTU-pu6 yTumHu -o3um TonguK:

• ^aHnap Ba MaB3ynap KecuMuga MynbTU-Meguanu эneктpoн yrçyB KynnaHManap apaTum x,aM,ga ynapHu MyHTa3aM puBoxnaHTupiurô 6opum 3apyp;

• ManaKa omupumgaH KeMumm ^aonuaTuga TuHrnoB^unap y3 um ^aonuaTnapuga эneктpoн TatnuM pecypcnapugaH MyHTa3aM ^oMgana-hu6 6opumnapu, y^yB^unapra yM mapouTuga x,aM MycTa^un ypraHumnapu y^yH MynbTuMegua unoBanapugaH Ma^cagnu ^oMganaHum 6yMiuma KypcaTManap umna6 ^u^umnapu no3UM.

LUyHgaM ManaKa omupum TuBUMUfla

MynbTuMegua unoBanapugaH ^oMflanaHu6 yrçyB xapaëHUHU TamKun этum opK,anu:

• yrçyB xapaëHUHU Kypra3Manu TawKun этмm;

• yrçyB xapaëHU Ba xpAucanapuHU Mogen-namTupum;

• TUHMoB^napfla MycTa^un ypraHum Ba umnam UMKoHuaTnapu apaTunagu.

An6aTTa, 6yHgaM HaTuxara эpмmмm y^yH x,aM y^uTyB^u, x,aM TUHMoBmurnap eTapnurna TaMëp-rapnuKKa эгa 6ynumnapu no3UM, neKUH 6yHga Ky3naHraH HaTuxanap fOK,opu gapaxaga KyTun-raH caMapagopnuKKa onu6 Kenumu MyMKUH.

AgaÔMëT^ap pyuxaTM:

1. Y36eKucToH Pecny6nuKacu Ba3upnap Max,KaMacuHUHr 2017 Mun 6 anpengaru «yMyMUM ypTa Ba ypTa Maxcyc, Kac6-x,yHap TatnuMUHUHr gaBnaT TatnuM cTaHgapTna-puHU Tacgu^nam TyFpucuAa»ru 187-coh ^apopu. // y36eKucroH Pecny6nuKacu ^oHyH ^yxxaTnapu TynnaMu, 2017 Mun 10 anpenb, 14-coh, 230-Mogga.

2. XyMaeB T.C. «MynbTuMegua Tu3uMnapu Ba TexHonoruanapu» y^yB MeToguK MaxMya. - T.: «Ano^a^u» 2012.

3. M6paruMoBa C.B. MynbTuMeguanu negaroruK gacTypuM BocuTanap apaTum TexHono-ruacu». - T.: Y3^XTM, 2016.

4. Mayer R.E. «A cognitive theory of multimedia learning: implications for design principles» journal of educational psychology, 1999, -358-368 p.

5. M6paruMoBa C.B. MynbTuMeguanu negaroruK flacrypuM BocuTanap apaTum TexHono-ruacu. - T.: Y3^XTM, 2016.

6. www.mirfactov.ru

7. http://tami.uz/cat2_qarang.php?cat=17&page=2www.malaka.uz

8. http://tami.uz/matnga_qarang.php?id=180

9. http://malaka.uz/index.php/article/view/97

3AM0HABMM TAl^MM / COBPEMEHHOE 0EPA30BAHME 2017, 12

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.