Научная статья на тему 'МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИ ВА БОШЛАНҒИЧ СИНФЛАРДА ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ'

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИ ВА БОШЛАНҒИЧ СИНФЛАРДА ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

418
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўсиш / жисмоний тайѐргарлик / жисмоний сифат / ўйин / юриш / югуриш / саломатлик / ривожланиш / сакраш / креативлик / growth / physical fitness / physical qualities / play / walking / running / health / development / jumping / creativity

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Б. П. Абдуллаева

Мақолада хозирги кунда мактабгача таълим ва бошланғич таълимда жисмоний тарбия машғулотларни ташкил қилишда нималарга эътибор бериш кераклиги хақида айтиб ўтилган. Жисмоний тарбия машғулотларини ташкил этилишида болаларнинг қандай сифатларини ривожлантириш ва болага юклама берилаѐтганда нималарни ҳисобга олиш зарурлиги ҳақидаги кўрсатмалар таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZING PHYSICAL EDUCATION CLASSES IN PRESCHOOL EDUCATION AND PRIMARY SCHOOLS

The article describes what to look for today when organizing physical education classes in preschool and primary education. Instructions on what qualities to develop in children when organizing physical education and what to take into account when giving the child a load are analyzed

Текст научной работы на тему «МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИ ВА БОШЛАНҒИЧ СИНФЛАРДА ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ»

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИ ВА БОШЛАНГИЧ СИНФЛАРДА ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МАШГУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ

^ИЛИШ

Б. П. Абдуллаева

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада хозирги кунда мактабгача таълим ва бошлангич таълимда жисмоний тарбия машгулотларни ташкил килишда нималарга эътибор бериш кераклиги хакида айтиб утилган. Жисмоний тарбия машгулотларини ташкил этилишида болаларнинг кандай сифатларини ривожлантириш ва болага юклама берилаётганда нималарни хдсобга олиш зарурлиги хдкидаги курсатмалар та^лил килинган.

Калит сузлар: усиш, жисмоний тайёргарлик, жисмоний сифат, уйин, юриш, югуриш, саломатлик, ривожланиш, сакраш, креативлик.

ORGANIZING PHYSICAL EDUCATION CLASSES IN PRESCHOOL EDUCATION AND PRIMARY SCHOOLS

B. P. Abdullaeva

Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

The article describes what to look for today when organizing physical education classes in preschool and primary education. Instructions on what qualities to develop in children when organizing physical education and what to take into account when giving the child a load are analyzed.

Keywords: growth, physical fitness, physical qualities, play, walking, running, health, development, jumping, creativity.

КИРИШ

Жисмоний тарбиянинг таълимий максади - бу умумий таълим тажрибасидан келиб чикадиган натижа.

Айтиш мумкинки, жисмоний тарбиянинг максади жисмоний тарбияланган шахсларни етиштиришдир. Бирок, ушбу тушунчанинг узи етарли эмас, чунки у жисмоний жихдтдан тарбияланган шахснинг яна нималарга эга

Academic Research, Uzbekistan 1324 www.ares.uz

булиши кераклигини англатмайди. Ушбу уринда таълим максадлари хисобга олиниши керак. Жисмоний тарбиянинг асосий максади хар бир болага саломатлик ва соглом турмуш тарзининг макбул даражасини эгаллашга кумаклашиши, шунингдек, жамият ривожи йулида жисмоний фаол харакат куникмаларини шакллантиришдан иборат.

Жисмоний тайёргарлик ва саломатлик

Максад: Х,ар бир болага саломатлигини макбул даражада ривожлантириш ва уни хает давомида саклаб колиш учун керакли булган билим, куникма ва малакани эгаллашга ёрдам беришга каратилган. Авваллари жисмоний тарбияга кенг микёсда кундалик хает фаолиятини кондириш учун етарли булган куч ва кувват сифатида каралган. Хдкикатан хам жисмоний ривожланганликни бахоловчи улчовлар бу шахснинг жисмоний сифатларини талаб килувчи жисмоний машкларни бажара олиш кобилиятидир. Аксарият холатларда жисмоний тайёргарлик ижобий саломатлик даражасини тушуниб етиш ва унга эришиш жараёни деб эмас, балки, шунчаки машгулотларда катнашиш деб тушунилган.

Усиш ва ривожланиш

Максад: болаларга узларининг жисмоний усиши ва ривожланишини яхшилайдиган машгулотларда иштирок этиш имкониятини бериш.

Барча болалар, уларнинг тахминий буйи, вазни ва умумий кад- коматни белгилайдиган маълум тугма хусусиятларига эга.

Тугри овкатланиш, уйку микдори, касалликка мойиллик ва ота-онанинг гамхурлиги каби атроф-мухит омиллари хам боланинг усиши ва ривожланишига таъсир килади. Бундан ташкари, далиллар шуни курсатадики, суякнинг нормал усиши ва ривожланиши, шунингдек бириктирувчи ва мушак тукималари бола усаётган даврда етарли ва узлуксиз машклар олиб борилганда содир булади. Мунтазам машклар, масалан суяк кенглиги ва минераллашувни оширади (Рариск). Шунингдек, жисмоний машкларнинг етарлича берилмаслиги бошка тана тизимлари ва органларининг узаро мутаносибликда меъёрида усишини чеклайди.

АДАДБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Юрак томир касалликларининг олдини олишда жисмоний тарбиянинг мухим рол уйнашига куплаб далиллар мавжуд. Юрак касаллиги одатда балогат ёшида намоён булишига карамай, бу касаллик купинча болалик даврида пайдо булади. Дархакикат, мутахассис тадкикотларчилар уч ёшдан кичик

болаларнинг аорталарида ёг излари борлигини аниклашган (Армстронг ва Брай. 1986). Артерия деворининг ички копламида ёгли чизиклар пайдо булиши юрак томирлари муаммоларига олиб борадиган биринчи кадамдир. Шундай килиб, болалик даври юрак-кон томир касалликларига карши курашни бошлаш учун кулай вакт хисобланади. Болаликдан жисмоний кам харакатлилик (фаолиятсизлик) ва нотугри овкатланиш натижасида коронер юрак хасталиги хавфи ортади. Мунтазам равишда кучли жисмоний фаоллик коронер юрак хасталигининг кам таркалиши билан боглик эканлиги исботланган. Куриниб турибдики, мактабгача таълим ва мактаб бошлангич синф жисмоний тарбия дарслари дастури бутун умри давомида соглом ривожланишига катта таъсир курсатади.

Болаларга танани (гавдасини) самарали бошкариш ва фойдали жисмоний куникмаларни ривожлантириш учун ёрдам беради. Кундалик хаётда ишлатиладиган барча харакатлар, масалан, юриш, югуриш, сакраш каби куникмалар, шунингдек, вазнни бошкариш хамда тезлик ва йуналиш узгариши билан харакатланиш кобилиятлари ва тушунчалари фойдали жисмоний куникмалардир. Ушбу куникмаларнинг баъзилари болаларга жихоз, ускуналар устида ёки фазода муаллак харакатланаётганда уз таналарини бошкаришда ёрдам бериш учун ишлатилади. Бошка хил куникмалар эса, гимнастика, енгил атлетика, спорт уйинлари каби спорт ва ракс машгулотларида катнашадиган мураккаб машк ва харакат шаклларини шакллантириш учун бир ёки бир нечта локомотор ва харакат кобилиятлари билан биргаликда кулланилади. Узлаштириладиган куникма ва махоратнинг мохияти ва туридан катъий назар, улар одатда тизимли укув дастури оркали ургатилади.Кординатцион харакатлар, мувозанат ва бармокларнинг тезкорлиги каби суст ривожланган восита кобилиятлари жисмоний машклар билан боглик муваффакиятни жиддий равишда чеклайди. Болалар узларининг жисмоний сифатларини имкон кадар купрок ривожлантиришлари керак. Атроф-мухитдаги ташки омиллар асосий восита сифатларини ривожлантиришга таъсир килганлиги сабабли, жисмоний тарбия дарслари хам жисмоний махоратини ошириш ва жисмоний сифатларини ривожлантиришда мухим рол уйнайди. Яхши ривожланган жисмоний сифатларга эга булган инсон харакат кобилиятларини эгаллашга эхтиёж сезади.

Самарали жисмоний харакатларнинг, айникса спорт ва ракс харакатларининг ижобий таъсири жуда куп. Серхаракат, чаккон ва жозибали харакатларни намойиш этадиган болалар одатда жисмонан тенгдошлари орасида яккол ажралиб туради. Бундан ташкари футбол, баскетбол ёки сузиш

каби спорт фаолият турларида натижа курсатган бола одатда куп йиллар давомида ушбу фаолият билан шугулланади. Ота- оналар ушбу жисмоний харакатлардан иборат машгулотларни яхши тушунишлари ва фарзандлари соглигига ижобий таъсирини билишлари керак, чунки инсон одатда уз кобилиятини ва жисмоний сифатларини намойиш этадиган тадбирларда катнашиш истагида булади.

Мактабгача таълим ташкилоти ва бошлангич синф жисмоний тарбиясининг асосий максадларидан бири бу болалар узларининг фаол хаёт тарзини ривожлантиришларига ургатишдир. Болалар (Армстронг 1989) "Фаолиятнинг мустакиллиги" уз рухий ва жисмоний фаолиятининг мустакиллиги деган тушунчага эга булиши керак. Яъни, улар укитувчи дарс бергандан кейингина эмас, балки одатдаги хдёт тарзининг бир кисми сифатида кабул килиб фаол булишлари керак. Машгулотларида жисмоний тарбия (инструктори) укитувчиси болага осон вазифани бериши керак. Гайратли ва серхаракат купчилик болалар жисмоний тайёргарликнинг юкори даражасига эга булишмайди, улар мактабга борганларида жисмоний тарбия дарсларида ва жисмоний машгулотларда харакат килиш жараёнига кучиб утишларига тугри келади. Аслида, аксарият болалар хали хам утиришда кийналишади. Бола мактабда хар томонлама усиб бориши билан бирга табиий кизикиш ва ташки таъсирларга берилувчан булади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Олинган маълумотлар шуни курсатадики, болаларнинг жисмоний тайёргарлиги ва фаоллиги мактабда укиш жараёнида ёмонлашади (сустлашади). Бу угил болаларга караганда киз болаларда купрок кузатилади. Шубхасиз, телевизор томоша килиш, уяли телефон, комьпютер уйинларини уйнаш, овкатланиш, харакатсизлик ва мактабдан ташкарида спорт билан шугулланмаслик хамда (репититор) аник ва ижтимоий фанларга кушимча узлаштириш соатларига бандлиги таъсир курсатувчи рол уйнайди. Мактаблардаги барча жисмоний тарбия дарслари болани фаол хаёт тарзи учун зарур шарт-шароитларни яратадиган мухит билан таъминлай олмайди. Жисмоний машгулотларда иштирок этиш учун болалар маълум куникмаларни эгаллашлари керак. Куникма ва махоратсиз муваффакият кам булади. Муваффакиятсиз, мотивация кам булади. Х,еч кандай мотивациясиз, кизикиш булмайди ва харакатсизликка мойил муносабат ривожланади. Фаол турмуш тарзини олиб бориш учун факат урганиш етарли эмас. Узлаштириш учун

3apypHH gapa«:agarH ^hcmohhh cn^araapHH pHBO^naHTHpnm Ba yHra эрнmнm HCTarH 3apyp öynagn. Oaon TypMym Tap3HHH Ky.raa6-KyBBaraam ynyH öonaHH ^hcmohhh ^Hx,argaH ypraram KepaK. EyHgaH ramKapn, MaKTaögaH TamKapngarn Typnn Tatcnpnap MaKTaö th3hmh TatnHMHH KynaHTHpHmH Ba Ky.Ma6-KyBBaraamH KepaK. ^eMaK, OTa-OHanap Ba ^aMoaTHHHHKHHHr HmTHpoKH, öonaHHHr ^aonntfra Ba y3namTHpnmHHH paFÖaraaHTHpagn x,aMga h^oöhh Tatcnp KnnagH.

YHHHgaH 3aeK.iaHiim.

MaKcag: öonanapra MarnrynoT gaBOMHga MapoK^H yfiHHnapHH yfiHam hmkohhathhh öepnrn.

3aBK^aHHmHHHr MatHOCH "yHHH-Kynrn KU-ram" eKH yfiHH yfiHam Ba patera Tyrnnrn xapaKarn öunaH myFynnaHHmgaHga KynpoFHHH aHraaragn. Ymöy MaKcagga ^ofiganaHunraH 3aBKgaHum öonaHHHr hhkh TyÖFycH öunaH öofhhk. BonaHHHr KH^aeTraH umugaH HHHaKaM 3aBKgaHHmn эca KynuHna WKopu gapa^agara Hara^anapra эpнmнm fiynnapHHH ronam MaKcaguga ^hcmohhh MarnFynoTnapra goHMHH HmTHpoK этнmнннг acocnfi caöaönapnra aönaHagn. YÖHHgaH 3aBKgaHHm Ba KyBOHHmn - 6y MyKaMMarnHKHHHr KanHTH -öy öapna yKyBHHnap эpнmмoкнн öynraH MaKcag geMaKgup. fflyHHHr ynyH MaKTaörana TatnHM TamKHnoTnapn Ba öomnaHFHH chh$ ^hcmohhh Tapöna gacTypuga xapaKaran yÖHHnapra Karra эtтн6op öepnnHmH KepaK.

HHTe^^eKTya^ ycnmHH piiBOW.iaHTnpnm.

Максад: болаларга интеллектуал кобилиятларини ривожлантиришга ёрдам бериш учун имкониятлар яратиш

Кичик боланинг интеллектуал усиши билим ва гояларни эгаллаш, тартибга солиш ва мулокот килиш куникмаларини белгилайди. Бу уз фикрлари ва хис-туйгуларини ижодий ва турли хил ифода усуллари билан етказиш кобилиятини уз ичига олади. Жисмоний тарбия дарслари асосан амалий харакатлардан иборат булса-да, у сузлар ва тушунчаларни эгаллашни рагбатлантириши, шунингдек хар бир боланинг фикрлаш жараёнини машк килдириши керак. Масалан, гимнастика ва ракс машгулотларида, болалар харакатлар кетма-кетлигини режалаштирганда, улар харакат атамалари ва тушунчаларини англаши ва бир канча харакатларни аклан жамлаши керак, улар харакат талабларини самарали, хавфсиз ва ижодий узлаштирадилар. Шунингдек, ижодий ва хамкорликдаги уйин фаолияти ёш болаларнинг фикрлаш жараёнларини фаол ва яратувчан усуллар билан амалга оширадиган самарали воситани таъминлайди.

Жисмоний машклар турли математик куникмалар ва тушунчаларни ургатиш учун самарали усул сифатида хам ишлатилиши мумкин. Х,аракатли уйинлардан "Хуп", "Математик хисоблаш" оддий кушиш, айириш, урнатиш ва бошка куплаб математик тушунчаларни ургатишда фойдаланиш мумкин. Гимнастик харакатлар мувозанатни, кучни ёки геометрик шаклларни тушунтиришнинг самарали усули булиши мумкин. Жисмоний тарбия математик куникма ва тушунчаларни самарали ва марокли тарзда ургатиш ёки мустахкамлаш учун бой фаолият манбаи булиши мумкин.

Шахсий ва ижтимоий ривожланиш.

Максад: болаларга ижобий шахсий ва ижтимоий ривожланиш имкониятларини бериш.

5-7 ёшидаги болалар узлари, ота-оналари ва атрофидаги турли хил таъсир курсатган инсонлар хакида муайян муносабат ва хис-туйгулар билан таълим муассасаси маскани хамда мактабга келишади. Жисмоний тарбия шахсий ва ижтимоий ривожланишни бошкариш нуктаи назаридан самарали мухитни таъминлайди, унда хар бир бола турли хил ижтимоий шароитларда узини тутишни урганади. Жисмоний тарбия машгулотларида кичик ва катта гурухлардаги машгулотлар, масалан уйинлар, ракслар ва сув хавзаларидаги машгулотлар болаларда багрикенгликни, катъиятлиликни ривожлантиради. Болалар ушбу турдаги дарсларда иштироки оркали сабр-токат, халоллик, халол

yfiuH Ba ^aMoara coguKnuK KaSu geMoKpaTHK ^aMUATHUHr Kena«:aK ^yKaponapu ynyH My^HM SynraH TymyHnanapHH ypraHa Somnafigunap.

HKoguH ucTetgognap. (KpeaTHB.)

MaKcag: Sapna Sonanapra y3napuHHHr u^ogufi ucTegognapuHH puBO^naHTupum HMKoHuaraapuHH Sepum.

3aMoHaBufi xanK TatnuMH Sapna ^aSx,anapgaru u^ogKopnuKHH puBo^naHTupumra ypry Sepagu. Ammo u^ogKopnuKHH aHHKnam khhhh TymyHnagup. PaccoMnuK, x,afiKanTapomnuK eKH MycuKufi HHKumnap cuHrapu caHtaT acapu u^ogufigup, nyHKH y кoмпoзнцнoн, paHru eKH maKnu ^Hx,arngaH HoeS. ^HCMoHufi TapSuaga u^ogKopnuK Sup xapaKaT eKH Sup Karop xapaKaraapHUHr Sa^apunumu x,aMga xapaKarnuHr u^ponunuK gapa^acu SunaH SenrunaHagu.

MyraxaccucnapHUHr ^HKpura Kypa, u^ogKopnuK Sy y3H yfinafiguraH, xuc KunaguraH, KypraH Ba y3HHH u^oganafiguraH Hapcagup (AHgpeBC, CaypSopH) X,ap Sup Sona KpeaTHB Synum KoSunuarara эгa SynraHnuru caSaSnu, ^HCMoHufi TapSua gapcnapu x,ap Sup Sonara xapaKaT opKanu u^ogufi H3naHum Ba u^oga этнm ynyH KynnaS HMKoHuaTnapHH TaKguM этнmн KepaK

¿k * ^ f

1 " i w Mm

Cu^aTnu /KHCMÖHHH TapßuH gapciapuHHHr eaMapagopnuru.

^HCMoHufi TapSuaHHHr MaKcag Ba Ba3H$anapu cu^arau ^HCMoHufi TapSua gapcnapu SunaH SornuK yKyB Hara^anapuHu TymyHumHH TatMHHnafigu. By aHHKnaHraH Hara^anap cu^arau ^HCMoHufi TapSua gapcnapu SunaH SornuK SomKa npo^eccuoHan TatnuM- TapSua rypyxnapu ToMoHugaH aHHKnaHraH Hara^anapra yxmamgup.

ХУЛОСА

Бошлангич таълимда тобора ривожланиб бораётган (тенденция) карашлар

таълимга интеграциялашган фанлар аро ёндашув оркали янада концептуал

эмас. Аксинча, укитувчилар битта тушунчани ургатишда турли хил фанлардан фойдаланадилар. Жисмоний тарбия математика, табиий фанлар, тил ва адабиёт, мусика каби фанлардан асосий тушунчаларни укитиш учун самарали восита сифатида каралади. Асосий максад шундан иборатки, фан укитувчиси хам, жисмоний тарбия укитувчиси хам интеграция жараёнини икки томонлама йул сифатида куриб чикиши керак. Жисмоний тарбия укитувчилари учун бошка фан сохасидан келиб чикадиган маълум бир консепцияни куллаш ва фан укитувчилари учун жисмоний тарбия фанидан келиб чикадиган тушунчаларни мустахкамлаш учун имкониятлар мавжуд.

Кенг камровли тадбирлар дастури ва самарали укитиш стратегиялари оркали ёш болалар аста-секин жисмоний хусусиятларини оширадилар ва турли жисмоний фаолият турлари буйича билим ва куникмаларни урганадилар. Уйин мухити оркали бола уз-узини бошкариш ва хамкорликдаги хатти-харакатларни хам урганади.

Бошлангич синф мактаб укувчилари жисмоний тарбия дарсида уйнаган уйинларида очколар сонини кушганда, масалан, арифметикани бошка соха оркали хам урганиш мумкинлигини тушунадилар.

Замонавий таълим фан сохалари уртасидаги узаро муносабатни тавсифлаш учун интеграция атамасидан фойдаланади. Юкорида айтиб утилганидек интеграция хар икки фан сохаси боланинг умумий таълимида узига хос уринга эга булган икки томонлама йулни англатади. Бирор бир фан сохасидаги консепция ёки махоратни бошка мавзу оркали мустахкамлаш ёки узлаштириб олиш мумкин булса, унда муносабатлар онгли равишда режалаштирилган булиши керак.

ривожланишга интилмокда (Вернер ва Буртон). Геометрик шакллар,

баркарорлик ва ритм каби умумий тушунчалар энди бирон бир предметнинг ёки бошкасининг ягона атамаси

Замонавий таълим болаларнинг имкониятларини ривожлантиришга ёрдам беради. Жисмоний тарбия укитувчиси сифатида биз мос келадиган фаоллик ва харакат тажрибасини танлаш учун болаларнинг усиши ва ривожланиш боскичларини тушунишимиз керак. Масалан, болалик даврида суякларнинг ривожланиши ва усиши буйича куплаб медицина сохасида килинган ишлар суяк тукимасини нормал ривожланиши учун кунлик жисмоний машклар зарурлигини аник курсатиб турибди. Бундай маълумотлар шуни курсатадики, мисол учун хаддан ташкари огирликлар билан ёки ёш болалар учун жисмоний кийинчилик тугдирадиган спорт турларида учрайдиган кучли зарбалар деярли хар бир бошлангич мактаб укувчиси учун зарарли. Бошлангич мактаб укувчиларининг укитувчилари ва ота-оналари ушбу турдаги фаолиятнинг мумкин булган зарари хакида хабардор булишлари ва жисмоний зурикишнинг олдини олиш чораларини куриш керак.

Физиологик узгаришлар машгулотлар ёки ургатиш усулларини танлашнинг ягона сабаби эмас. Боланинг ташки куриниши ва диккатини камраб олувчи психологик узгаришлар, шунингдек, тенгдошлари уртасидаги муносабат ва ижтимоий узгаришлар хам жисмоний тарбия дарсларига жиддий таъсир курсатади.

REFERENCES

1. Farkhod Turdalievich Abdullayev, Bahrom Pulatovich Pardayev The Role of Public Sports and Health Measures in Strengthening Children's Bodies Academic Research in Educational Sciences (ARES)

2. Abdullaeva B.P. Babaraximova B.P. Pardaev B.P.Using information and communication technologies in teaching process of various primary European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (10), 67-70. Progressive Academic Publishing, UK www.idpublications. org

14.10.2020

3. Abdullaeva B.P. Abdullaeva F.T. Organization Of Swimming Lessons In Preschool Institutions THE AMERICAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE AND EDUCATION INNOVATIONS. JULY 2020[ TAJSSEI]322ISSN (e):2689-100X DOI: https://doi.org/10.37547/tajssei/Volume02Issue07-42

4. Abdullayeva, B. P., & Babaraximova, B. P. (2020). MAKTABGACHA TA'LIM MUASSASASIDA FUTBOL DARSLARINI TASHKIL ETISH METODIKASI. Academic Research in Educational Sciences http://ares.uz/jurnallar-sahifasi/ares-vol-1-no-3-2020

5. Jabborova Onakhon Mannapovna. (2019). Psycholocial and pedagogical foundations of the formation of the artistic perception of students in secondary

schools. European journal of research and reflection in educational sciences, 7(10), 914.

6. Jabborova Onakhon Mannapovna, Ismoilova Dilafruz Mukhiddinovna. (2020, may). Optimation of primary education. ACADEMICIA: An international multidisciplinary research journal, 10(5), 1229-1232.

7. Mardonov Sh.K., Jabbarova O.M.. Objectives of the lessons of visual arts in primary school. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2020, pp 862870.

8. Mardonov Shukurullo Kuldashevich, Khujamkulov Umid Negmatovich, Botirova Shakhlo Isomiddinovna, Shermatova Umida Safaevna.The end to educate young people with the spirit of patriotism in the context of globalization. Journal of Critical Reviews, Malaysia, 2020, Vol.7, Issue 12, pp 166-169.

9. Mardonov Shukurullo Kuldashevich, Quttibekova Guljan Tulepbaevna. Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International journal of Psychosocial Rehabilitation, United Kingdom, 2020, Issue 07, pp. 8104-8111.

10. Jabborova Onakhon Mannapovna, Jumanova Fotima Uralovna, Mahkamova Shohida Rahmatullayevna. (2020). Formation of artistic perception of future teachers. International journal of pssycological and rehabilitation, 24(4), 4087-4095.

11. Mamadaliev K.R., Jabborova O.M., Umarova Z.A., Abdullaeva B.P. Creation of a New Generation of Teaching Literature - A Requirement of Modernity // SCOPUS International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Special Issue 1, 2020.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.