Научная статья на тему 'МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИДА ПОРТЛОВЧИ ҲАРАКАТ ҚОБИЛИЯТНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ'

МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИДА ПОРТЛОВЧИ ҲАРАКАТ ҚОБИЛИЯТНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
21
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Fan-Sportga
Ключевые слова
"СПОРК" / УСТАНОВКА / СПОСОБНОСТИ / ПСИХОМОТОРИКА / УСТРОЙСТВО / ВЗРЫВНЫЕ ДЕЙСТВИЯ / РАЗВИТИЕ / КАЧЕСТВО / ПРЫЖКИ / УПРАЖНЕНИЕ / КОНЦЕНТРАЦИЯ ВНИМАНИЯ / ВОЛЕВЫЕ УСИЛИЯ / НАДЁЖНОСТЬ / ЦЕЛЬ

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Иштаев Ж.М.

Мақолада ўқувчиларнинг портловчи ҳаракат қобилиятини ривожлантиришнинг янгича ёндошиш методологияси келтирилган. Муаллиф таълим тизимида мактаб ўқувчиларининг портловчи ҳаракат қобилиятини ўлчаш ва ривожлантириш учун яратилган “СПОРК” мосламасида текширишлар олиб бориш натижасида портловчи ҳаракат қобилиятини ривожлантириш, ўқувчиларнинг давлат дастуридаги “Алпомиш ва Барчиной” меъёрларини бажаришга ижобий таъсир этишини исботлаган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИДА ПОРТЛОВЧИ ҲАРАКАТ ҚОБИЛИЯТНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Техника, тактика и методика спортивной тренировки

мактаб укувчиаарида портловчи ^аракат

кобилиятни

ривожаантиришнинг хусусиятаари

УУК(УДК, UDC) 611:572.087:1:2:4:796

Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент Ж.М. ИШТАЕВ1 'Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети, Чирчик шадри, Узбекистон

Муаллиф билан богланиш учун:

Javlon-bek@mail.ru

Аннотация

Annotation

В статъе приводится новая методология по развитию у учащихся способности к взрывным действиям. Автор на основе проведённых исследований доказали, что развитие способности к взрывном действиям с использованием нового устройства "СПОРК" положительно влияет на выполнение школникаминормативов "Алпомиш и Барчиной", определенного госстандартом.

Ключевые слова: «СПОРК», установка, способности, психомоторика, устройство, взрывные действия, развитие, качество, прыжки, упражнение, концентрация внимания, волевые усилия, надёжность, цель.

Маколада укувчиларнинг портловчи даракат кобилиятини ривожлантиришнинг янгича ёндошиш методологияси келтирилган. Муаллиф таълим тизимида мактаб укувчиларининг портловчи даракат кобилиятини улчаш ва ривожлантириш учун яратилган "СПОРК" мосламасида текширишлар олиб бориш натижасида портловчи даракат кобилиятини ривожлантириш, укувчиларнинг давлат дастуридаги "Алпомиш ва Барчиной" меъёрларини бажаришга ижобий таъсир этишини исботлаган.

Калит сузлар: СПОРК, цобилият, психомоторика, мослама, портловчи даракат, ривожлантириш, сакраш, машц, диццатни жамлаш, эксперимент, иродавий зур бериш, меъёр, мацсад.

***

In article the new methodology on development in pupils of ability to explosive actions is resulted. Author on the basis of the spent researches have proved, that ability development to explosive to actions with use of new device «SPORK»positively influences performance by schoolboys of specifications "Alpomish and Barchinoy", defined by Gosstandart.

Key words: "SPORK", installation, abilities, psychomotor, the device, explosive actions, development, quality, jumps, exercise, concentration of attention, strong-willed efforts, reliability, the specification, the purpose.

Долзарблиги. Республикамизнинг "Кадрлар тайёрлаш миллий дастур"и ва "Таълим тугрисидаги Конун" босккичма боскич амалга татбик этилиб ке-линмокда. Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримовнинг нутклари, маъруза ва асарларида таълим ва тарбиянинг узвий боглик-лиги ва таълим олишда, ёшларни маънавий-ахлокий, интеллектуал ва жисмоний жихатдан тарбиялашни кучайтиришга катта эътибор бермокда. Укувчиларни жисмоний жихатдан ривожлантириш ва давлат стан-дартларини "Алпомиш ва Барчиной" меъёрларини муваффакиятли топширишда янги педагогик техно-логияларни яратиш ва улардан фойдаланиш долзарб масалалардан бири булиб хисобланади. Куплаб меъёрлар тезкор кучни мукаммал ривожланганлиги-ни талаб этади. Шунинг учун ёшларнинг портловчи харакат кобилиятини ошириш уз долзарблигини йукотмаганлигини инобатга олган холда, кобилиятга алохида тухталиб утиш лозим.

Ишнинг максади. Мактаб укувчиларида порт-ловчи харакат кобилиятни ривожлантиришнинг "Алпомиш ва Барчиной" меъёрларини топширишга таъсирини урганиш.

Кобилият- бу мураккаб синтетик бирикма булиб, у уз ичига бир канча маълумотларни олади, кобили-ятсиз инсон маълум бир фаолиятни бажара олмайди. Кобилият фаолият талабига кура пайдо булади ва ушбу фаолиятнинг кобилияти булиб фаолият жараё-нида шаклланади. Х,ар бир шахс уз кобилияти билан фаркланиб туради. Бу фарки тугма махсулот эмас, балки, шахсни умуман ривожланиш натижасидир. Кобилиятлар ривожланиши натижасида мустахкам-

ланиб шахснинг хислатига айланади. Инсонда маъ-лум бир кобилият булса бу унинг маълум фаолиятга яроклилигини белгилайди, кобилият уз ичига хар хил хислатларни камраб олади. [8,9,10]

Кобилиятни мияда хосил буладиган тизими олим-ларни кизиктирган хамда ушбу муаммони физиолог-лар, биологлар, тиббиёт ходимлари урганишган. Мия нерв хужайралари функциясига эга эканлиги ушбу бирикмани функционал тизими деб аталади [5,11,12].

Замонавий адабиётларни тахлил килиш нати-жасида шу нарса аник намоён булдики, кобилият аввало бош мияда хосил булади. Бундай фаолият натижасида янги бирикмалар нейронлар орасида пайдо булиб, маълум бир функционал тизимни вужудга келтиради. Ушбу функционал тизим бажарилаётган фаолиятга тааллукли психик функцияни яратади ва ушбу психик функциялар фаолиятни эгаллаш роли-ни осонлаштиради. Х,ар хил спортни эгаллаш ушбу спортга тааллукли кобилиятни хосил килиш асосида муваффаккиятли утиб боради.

Шундан келиб чиккан холда, спортчини портлов-чи кучини муваффаккиятли ривожлантириш учун спортчиларда харакатга оид булган кобилиятни ри-вожлантириш зарур. Буни биз "Портловчи харакат кобилияти" деб номладик. Портловчи харакат коби-лияти умумий нуктаи назардан айтилганда, у харакат оркали, яъни машкланиш натижасида вужудга келади. С.Л. Рубинштейннинг таърифи буйича: "Машкланиш бу килинаётган машкни механик тарзда кайтариш эмас балки, хар бир кайтариш натижасида харакатга янги структура элементларини киритиб, уни такомил-лаштиришдир". Бунда натижанинг усиши бажари-

о

(N

0 сч

00

01

f

о

Q.

СО

Техника, тактика и методика спортивной тренировки

лаётган харакагни укувчи канчалик онгли равишда бошкариши ижобий ахамияг касб эгади. Муаллиф О.А. Конопкин узининг гадкикогларида сенсомото-риканинг нагижасини усишида онгли бошкаришнинг ахамиягини курсагиб берган.[4] Ушбу механизмда максад куйиш ва унга кура харакагни дасгурлаш, кайга нагижа олиш, коррекция килиш нагижанинг усишини кескинлашгиради. Ана шу галабларга кура, биз укув-чиларда портаовчи харакаг кобилиягни ривожлан-гириш учун З.Г. Гаппаров, Ж.М. Ишгаев гомонидан ярагилган "СПОРК" мосламасидан фойдаландик [2,3]. 1-расмда келгирилган.

о сч о сч 00

го

£ о о.

СО

1-расм. "СПОРК" портловчи ^аракат (фбилиятини улчаш мосламаси.

Спорг психологияси доирасида кулланиладиган илмий гадкиког услублари ёки шунга мувофик гест синовлари узига хос афзалликлардан ибораг булиб, шахснинг маълум бир психологик функциясини ур-ганишда уларнинг муганосиблик, ишончлилик ва ин-формацион киймагларини эъгиборга олиш уга мухим ахамияг касб эгади [1, 6, 7]. Шу билан бир каторда янги муаммолар, илмий гоя ва назарий фаразлар юзага келиши гуфайли ушбу услуб ва тестаар борган сари гакомиллаштарилиб борилиши габиий холдир.

Тадкикотнинг ташкил этилиши. Дасглабки экс-перименг Тошкенг шахри, Шайхонтохур гуманидаги 59-сонли макгабининг 5А синфидан 36 нафар, хамда 5Б синфидан 33 нафар укувчилар катаашди.

Тадкикотни натижалари ва уларнинг мухока-маси. Тадкиког икки ярим ой давомида олиб борилди. "СПОРК" мосламасида машкланиш хафгасига икки марга жисмоний гарбия дарси вакгида угказилди. Х,ар бир дарсда укувчилар 5 маргадан сакрашган. Жадвалда "СПОРК" мосламаси хамда "Алпомиш ва Барчиной" гест меъёрлари акс эггирилган. Тадкиког гурухининг курсагкичлари назораг гурухига нисба-ган дасглабки эксперименг нагижалари паст бул-ган. Эксперименг якунида эса, ушбу курсагкичлар аксинча куринишга эга булди. Яъни, эксперименг гурухининг нагижалари назораг гурухига нисбаган самарадорлиги куйидаги жадвалда келгирилган.

Тажриба (5-"А" синф) ва назорат (5-"Б" синф) гуру^и уедвчиларининг педагогик эксперимент давомида "Алпомиш ва Барчиной" нормативлари

буйича курсатган натижалари узгариш динамикасини ^иёсий та^лили

Турган жойдан узунликка сакраш (см.)

Тажриба бошида Тажриба охирида

Гурух X а X а Р

Назораг 135 22,97 140,79 17,76 1,20 >0,01

Тажриба 129,17 16,4 148,67 14,24 5,39 <0,001

30 сония давомида арконда сакрашлар сони (марга)

Назораг 54,15 18 60,97 13,99 1,79 >0,01

Тажриба 56,5 11,01 67,5 4,46 5,56 <0,001

Югуриб келиб баландликка сакраш (см.)

Назораг 69,85 8,33 72,24 6,01 1,40 >0,01

Тажриба 65 12,25 78,83 15,30 4,23 <0,001

Югуриб келиб узунликка сакраш (см.)

Назораг 230,5 45,24 252,67 37,80 2,24 >0,01

Тажриба 226,67 25,03 266,81 23,38 7,04 <0,001

"Алпомиш ва Барчиной" нормагивлари буйича олинган барча "Турган жойдан узунликка сакраш", "30 сония давомида арконда сакрашлар сони", "Югуриб келиб баландликка сакраш" ва "Югуриб келиб узунликка сакраш" машклар нагижалари педагогик гажриба бошидагига нисбаган гажриба охиридаги курсагкичлар усганлигини гаъкидлаш лозим. Шунинг билан бирга, мазкур узгаришлар-нинг ишончлилик даражасини бахолаш максадида назарий хисобланган "Сгьюденг кригик" мезонлари ва уларни жадвал киймаглари билан солишгириш факаг гажриба гурухи укувчилари курсагкичлари Р<0,001 даражада ишончли (tст = 4,23 ва ундан кагга) узгарганлигини курсагди. Назораг гурухи укувчилари эса барча машклар буйича Р>0,01 даражада ишончсиз (tст = 2,24 ва ундан кичик) узгаришларга эришганлар.

Ушбу жадвалда макгаб укувчиларининг порглов-чи харакаг кобилиягини уч ой давомида ривожланги-риш оркали "Алпомиш ва Барчиной" меъёрларини гопширишга самарали гаъсир эгганини куришимиз мумкин. Демак, портаовчи харакаг кобилиягни ривожлангиришда аник максад куйилиши ва кайга маълумогга эга булиши ушбу фаолиягни эгаллаш вакгини кискартарар экан.

"СПОРК" мосламасида машкланиш укувчиларни икки оёкдан канчалик баландга сакрашини устириш оркали уларда портаовчи харакаг кобилиягини шакл-лангирилса, нафакаг жисмоний гарбия дарсларидаги меъёрларни самарали топширишга, балки гезкор куч галаб эгадиган спорг гурларини эгаллашга хам замин ярагади. Бу эса уз навбагида болаларнинг соглом булиб вояга еташига хамда улар ургасидаги верта-кал сакраш ракобагини кучайгиради. Укувчиларда ёшлик чогидан ушбу кобилияг ривожлангирилса кагга споргга ёки юкори спорг махорагига эришиши осонлашади.

Хулоса. Олиб борилган илмий гажрибада янги ярагилган "СПОРК" мосламасининг самарадорлиги билан бирга поргловчи харакаг кобилияги махсус мослама билан ривожлангирилса, макгаб укувчила-рида "Алпомиш ва Барчиной" гесгларини гопшириш-га ижобий гаъсир эташи эксперименгал исбогланди.

Шуни назарда гугиб, кейинчалик ушбу мосла-мани макгабларга гаркагилса ва дасгурда берилган баландликка сакраш машкларининг урнига ушбу методология кулланилса, болаларда поргловчи харакаг кобилияги ривожланиши усади. Бу кобилияг мусгахкамланиб укувчи онгида учиб кегмайди, шунингдек янги жисмоний машкларни эгаллашни осонлашгиради.

Болаларда поргловчи харакаг кобилиягини шакл-

20 е-ша11: fan_sportga@uzdjtsu.uz №3-2020

Техника, тактика и методика спортивной тренировки

лантириш нафакат жисмоний тарбия дастурини уз-лаштиришга, балки муайян спорт турларини эгаллашга ижобий таъсир этади. "СПОРК" мосламасида сакраш нафакат жисмоний тарбия давлат стандартларини муваффаккиятли топшириш билан чекланиб колмай балки мусобакалашув воситаси сифатида ^ам куллаш мумкин. Чунки "СПОРК"да мусобакалашув жараёнида укувчилар мутлок жарохат олмайди. Мусобакалашув шароити болаларнинг портловчи даракат кобилиятини устиришга каратилган мотивациясини ^ам кучайтира-ди. Бу эса портловчи даракат кобилиятни оммавий тарзда ривожланишига олиб келади.

Адабиётлар:

1. Бурлачук Л.Ф.,"Психодиагностика" //Учебник ЗАО Издательский дом "Питер", 2005. - 264б

2. Гаппаров З.Г., Иштаев Ж.М. «СПОРК» спортчининг портловчан кучини янгича улчаш ускунаси. // Ж. Фан-спортга, №4, 2011, 6.37-39.

3. Гаппаров З.Г., Иштаев Ж.М. Х,аракатга рухий шайланишни маш^лантирувчи «СПОРК» тренажёри ёрдамида белбоFли курашчи-ларга хос портловчи кучни ривожлантириш имконияти ва уни беллашув фаоллигига таъсири. // Ж. Фан-спортга, №2, 2012;б.37-41.

4. Конопкин О.А. Психологические механизмы регуляции деятельности. Издательства "Наука", М:, 1980й

5. Лурия А.Р. Лекции по общей психологии. "Питер", 2009г с 76-77

6. МарищукВ.Л., БлудовЮ.М., ПлахтиенкоВ.А., СероваЛ.К. "Методики психодиагностики в спорте'У/Учебное пособие. М. Просвещение 1990; 256 б

7. Романова Е.С., "Психодиагностика" //Учеб пособие ООО "Питер Пресс" 2009;б.

8. Рубинштейн С.Л. Основы общей психологии "Питер", Санк-Пе-тербург, Масква-Харьков-Минск,2002г, с 447

9. Рубинштейн С.Л. Проблема способностей и вопросы психологической теории. В христоматии "Психология индивидуальных различий" под общей редакцией Ю.Б.Гиппенрейтер, В.Я.Романова. Изд-е третье. Из-во "Аристотель" М.,2008г. с 47-54.

10. Рубинштейн С.Л. "Способности" В христоматии "Психология индивидуальных различий" под общей редакцией Ю.Б.Гиппенрейтер, В.Я.Романова. Изд-е третье. Из-во "Аристотель" М.,2008г. с 31-46.

11. Шадрин В.Д. "Психология способностей" В христоматии "Психология индивидуальных различий" под общей редакцией Ю.Б.Гиппенрейтер, В.Я.Романова. Изд-е третье. Из-во "Аристотель" М.,2008г. с 64-79.

12. Теплов Б.М. "Способности и одаренност"В христоматии "Психология индивидуальных различий" под общей редакцией Ю.Б.Гиппенрейтер, В.Я.Романова. Изд-е третье. Из-во "Аристотель" М.,2008г. с 55-63.

УУК (УДК, UDC) 796.071.424.4:2

роль и значимость

психологической

подготовки

паралимпийцев

пауэрлифтёров

высокой квалификации

и.о. доцента С.А. ЮНУСОВ1

1Узбекский государственный университет физической культуры и спорта, город Чирчик, Узбекистан

Информация для связи с автором:

ЬеггггшаппсоГ@пшй.гг

■■нотация

otation

В статье раскрывается роль и значимость тренировочного процесса спортсменов высокой квалификации в паралимпийском пауэрлифтинге. Современный уровень спортивных соревнований предполагает сверхинтенсивный и сверхобъемный уровень физической нагрузки на спортсмена-паралимпийца.

Но экстремальные стрессовые нагрузки испытывает и психика. Правильно подобранная психологическая подготовка становится обязательным условием спортивной деятельности, гарантирующей достижение высоких результатов.

Ключевые слова: паралимпийский пауэрлифтинг психологическая подготовка, программа, установки, визуализация, тренировочный процесс.

Maqolada paralimpiya pauerliftingida yuqori malakali sportchilarni tayyorlash ja-rayonining roli va ahamiyati ochib berilgan. Zamonaviy sport musobaqalari paralimpiya sportchisi uchun juda shiddatli va ko'p hajmli jismoniy faollikni nazarda tutadi. Ammo psixika ham haddan tashqari stressni boshdan kechiradi. To'g'ri tanlangan psixologik tayyorgarlik yuqori natijalarga erishishni kafolatlaydigan sport faoliyatining zaruriy shar-tiga aylanadi.

Kalit so'zlar: Paralimpiya pauerliftingi, psixologik tayyorgarlik, stress, yuklar, vizual-izatsiya, mashg'ulot jarayoni.

***

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The article reveals the role and significance of the training process of athletes of high qualification in Paralympic powerlifting. The modern level of sports competitions involves a super-intense and super-voluminous level of physical activity on a Paralympic athlete. But the psyche also experiences extreme stress. Properly selected psychological training becomes a prerequisite for sports activities, guaranteeing the achievement of high results.

Key words: Paralympic powerlifting, psychological training, stress, loads, imaging, training process.

Актуальность. Сегодня современный спорт с каждым днем расширяет наши представления о границах человеческих возможностей. Спорт становится все более профессиональным и ставит новые вызовы перед спортивной наукой. Это обусловливает высокую степень эмоционального и психического напряжения, которые, как правило, негативно влияют на эффективность тренировочного процесса и соревновательную результативность.

Следует отметить, что психологическая подготовка спортсменов становится все более актуальной. Спортивная деятельность требует, чтобы спортсмен мог контролировать свое психологическое состояние. Без

этого в современном спорте высших достижении шансы добиться побед на международных соревнованиях становятся призрачными.

Так, во многих исследованиях ряда авторов (Малкин В., Рогалева Л. 2015; Загайнов Р.М., 2012; Гиссен Л.Д. 2010; Яковлев Б.П. 2014; Сопов В.Ф. 2010; Иванов А.А. 2016; Ильин Е.П. 2012 и др.) раскрывается высокая значимость психологической подготовки спортсменов, достижения намеченных результатов на соревновании. Однако достаточно полного раскрытия содержания психологической подготовки в конкретных видах спорта, необходимого для спортсменов и тренеров, в данных источниках не обнаруживается.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.