Научная статья на тему 'МАККАЖЎХОРИ БОШПОЯ БАЛАНДЛИГИГА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ ТАЪСИРИ'

МАККАЖЎХОРИ БОШПОЯ БАЛАНДЛИГИГА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ахмедов Тўлқин Пардаевич, Зулфиқоров Мурод Хуррамович, Жўраева Дилдора Рустамовна, Бонни Мария Александровна, Худойқулов Бахтиёр Хусанович

Республикамизнинг суғориладиган ерларида озуқабоп экинларни экиб етиштиришда навларни тўғри танлаш, шунингдек уларнинг етиштириш агротехникасини тўғри қўллаш, яъни энг мақбул кўчат қалинлигига, озиқлантириш, суғоришнинг мақбул меъёрларига амал қилган ҳолда агротехник тадбирларни ўз вақтида бажариб бориш орқали барча турдаги озуқабоп экинлар етиштиришнинг самарадорлигини оширишга, ҳар бир гектар ердан олинадиган озуқа бирлигини кўпайтиришга, етиштириладиган ем-ҳашак таннархини арзонлаштиришга ва уларнинг сифатини яхшилашга эришилади. Ушбу мақолада маккажўхорининг янги “Ўзбекистон-2018” навини ҳар хил меъёрларда экилган тажриба кўчатзоридан олинган маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ахмедов Тўлқин Пардаевич, Зулфиқоров Мурод Хуррамович, Жўраева Дилдора Рустамовна, Бонни Мария Александровна, Худойқулов Бахтиёр Хусанович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАККАЖЎХОРИ БОШПОЯ БАЛАНДЛИГИГА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ ТАЪСИРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УУТ: 633.15

МАККАЖУХОРИ БОШПОЯ БАЛАНДЛИГИГА КУЧАТ ЦАЛИНЛИГИНИНГ ТАЪСИРИ

1Ахмедов Тулкин Пардаевич, 2Зулфикоров Мурод Хуррамович, 3Жураева Дилдора Рустамовна, 4Бонни Мария Александровна, 5Худойкулов Бахтиёр Хусанович

1булим бошлиги,ЧПИТИ, 2мустакил тадкикотчи, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети Тошкент филиали, 3булим бошлиги,ЧПИТИ, 4талаба, Тошкент давлат аграр университети, 5бош мутахассис, Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш кумитаси https://doi.org/10.5281/zenodo.13891253

Аннотация. Республикамизнинг сугориладиган ерларида озуцабоп экинларни экиб етиштиришда навларни тугри танлаш, шунингдек уларнинг етиштириш агротехникасини тугри цуллаш, яъни энг мацбул кучат цалинлигига, озицлантириш, сугоришнинг мацбул меъёрларига амал цилган уолда агротехник тадбирларни уз вацтида бажариб бориш орцали барча турдаги озуцабоп экинлар етиштиришнинг самарадорлигини оширишга, уар бир гектар ердан олинадиган озуца бирлигини купайтиришга, етиштириладиган ем-уашак таннархини арзонлаштиришга ва уларнинг сифатини яхшилашга эришилади. Ушбу мацолада маккажухорининг янги "Узбекистон-2018" навини уар хил меъёрларда экилган тажриба кучатзоридан олинган маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: Чорвачилик, озуца базаси, озуцабоп экинлар, маккажухори, кучат цалинлиги, силос, уосилдорлик, самарадорлик.

Аннотация. Повысить эффективность выращивания всех видов кормовых культур за счет своевременного проведения агротехнических мероприятий в соответствии с оптимальной густотой растений, подкормки и полива, на гектар можно увеличить единицу получаемого с земли корма, снизить затраты. выращиваемых кормов и улучшить их качество. В данной статье представлены сведения из экспериментального питомника, где высажен новый сорт кукурузы «Узбекистан-2018» по разными густотами растений.

Ключевые слова: Животноводство, кормовая база, кормовые культуры, кукуруза, густота растений, силос, урожайность, продуктивность.

Abstract. To increase the efficiency of growing all types of forage crops through timely implementation of agrotechnical measures in accordance with the optimal density of plants, fertilizing and watering, per hectare you can increase the unit of feed obtained from the land and reduce costs. grown feed and improve their quality. This article presents information from an experimental nursery where a new variety of corn "Uzbekistan-2018" was planted at different plant densities.

Keywords: Animal husbandry, feed supply, forage crops, corn, plant density, silage, yield, productivity.

Кириш. Кейинги йилларда чорвачилик сохдсига х,ам катта эътибор каратилмокда. Республикамиз кишлок хужалигининг ялпи мах,сулотлари улушида чорвачилик сохдси х,ам алох,ида урин эгаллаб, у халкимизни кимматли озик-овкат мах,сулотлари билан таъминлашда мух,им ахдмият касб этади. Шу туфайли чорвачиликни янада ривожлантириш, кишлок хужалик хдйвонлари мах,сулдорлигини ошириш, чорвачилик мах,сулотлари ишлаб чикариш хджмини сезиларли даражада ошириб бориш мух,им вазифалардан бири булиб

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

турибди. Бунинг учун эса сохада мустахкам озука базасини яратиш, тупрок иклим шароитларига хам боглик холда хар бир гектар ердан етиштириладиган озука бирлиги ошириб бориш мухим ахамиятга эга хисобланади. ^ишлок хужалик хайвонларини, шу жумладан отларни маккажухоридан тайёрланган силос билан озиклантириш уларни махсулдорлигини ва ишчанлигини оширади. Жумладан, И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизовнинг (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади.И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади. Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизовларнинг (2024) фикрича, корабайир зот отларига макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди.И.Хафизов, А.Хафизовларнинг (2024) фикрига кура, отларни келиб чикишини урганиш йилкичиликни баркарор ривожлантиришда мухим илмий-амалий ахамият касб этади. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг(2024) хулосасига кура, корабайир зотли тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаеваларнинг (2024) фикрига кура, "отхона"-"яйлов" шароитида сакланган корабайир ва уни фриз зоти билан дурагайлашган тойларда усиш ривожланиши жадал кечиб, озука тежалади. И.Хафизовнинг (2023) фикрига кура, селекция-наслчилик ишларини тугри ташкил килиш, янги технологиядан фойдаланиш тармокни ривожлантиришда мухим ахамият касб этади. А.Хафизовнинг (2023) маълумотига кура, "отхона-яйлов" технологияси шароитида сакланган тойларининг кон ва кон зардоби таркибидаги барча курсаткичлар отхона шароитида сакланган тенгкурларига нисбатан энг юкори булиб, озукаларни истеъмол килиши самарали булган. Д.Парманова томонидан яйловлардан окилона фойдаланиш, яйловлардан окилона фойдаланишнинг асосий тамойиллари, коракул куйларини мувозанатли озиклантириш, коракул куйларини саклаш, эфемер яйловларнинг соддалаштирилган икки бугинли ун йиллик яйлов алмашуви, соддалаштирилган турт йиллик яйлов масалалари мухокама килиш буйича тадкикот ишлари олиб борилган.

Б.Д.Аллашов, М.Х.Зулфикоров, М.Н.Саттаровларнинг тадкикотларида хашаки лавлагининг "Узбекистон-83", маккажухорининг "Узбекистон-2018", сулининг "Узбекистон кенг баргли" тритикаленинг "Кумушсимон праг" навлари буйича бирламчи уругчилик ишлари олиб борилган ва ушбу навларда навдорлик курсаткичлари яхшиланган. Б.Аллашов, С.Жамоловлар озукабоп экинларнинг иссикка ва сув танкислигига бардошли хорижий нав, намуналарини танлаш буйича тадкикотлар олиб боришган. Махаллий иклим шароитимизда яхши курсаткичларга эга булганларини купайтириш ишларини давом эттиришган. С Жамолов, Б Аллашовлар (2023) тажрибаларида маккажухорининг хорижий намуналари синалган ва кимматли хужалик беогилари буйича урганилган. Д.Р.Жураева, Б.Д.Аллашовлар тадкикотларида маккажухорини етиштиришда инновацион усулда тайёрланган биогумуснинг ижобий таъсири аникланган.

Маккажухори иссикка талабчан, унинг уруглари 7-8 мусбат даражада униб чика бошлайди. ^озирда маккажухорининг кургокчиликка чидамли, намликни кам сарфловчи навлари хам мавжуд. Маккжухори юкори хосилли озука экини хисобланади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Республикамизда маккажухорини дон учун экиб хар бир гектар ердан уртача 40-50 ц. дон, ёки кук масса учун экиб 500-700 ц. кук масса олиш имконияти мавжуд. Демак, чорвачиликда озука базасини мустахкамлашда энг самарадор экинлардан бири саналади.

Материал ва тадкикот услублари. Тадкикотлар институтнинг тажриба даласида олиб борилди, тадкикот объекти сифатида маккажухорининг "Узбекистон-2018" нави иштирок этди. Дала тажрибалари Доспехов (1985) услубида, уругчилик буйича тадкикотлар"Дон ва дуккакли экинлардан элита ва суперэлита уругларини олиш" (1982) амалга оширилди.

Олинган натижалар ва мухокамаси. Институтда яратилган маккажухорининг "Узбекистон-2018" навини дон учун экиб етиштиришда бахорги муддатда турли хил вариантларда хар хил кучат калинлигида, хар хил муддатларда экиш, хар хил меъёрларда минерал угитлар билан озиклантириш самарадорликлари урганиш максадида синаш кучатзорларини ташкил этилди, хамда кимматли хужалик белгилари буйича урганиш юзасидан тадкикот ишлари олиб борилди.

Институт тажриба хужалигида маккажухорининг "Узбекистон-2018" навини дон учун экиб етиштиришда энг макбул экиш меъёрини аниклаш учун бахорги муддатда 8 хил вариантда 4 та такрорланишда экиб урганилди. Бахорги муддатда дон учун 1-вариант 50 минг туп/га, 2-вариант-55 минг туп/га, 3-вариант 60 минг туп/га, 4-вариант 65минг туп/га, 5-вариант 70 минг туп/га, 6-вариант 75 минг туп/га, 7-вариант 80 минг туп/га, 8-вариант 85минг туп/га (1жадвал).

1-жадвал.Маккажухори "Узбекисон-2018" навини х,ар хил кучат калинлиги буйича тажриба вариантлари

Вариантлар 1- вариант 2- вариант 3- вариант 4- вариант 5- вариант 6- вариант 7- вариант 8- вариант

Кучат калинлиги, минг туп/га 50 55 60 65 70 75 80 85

Х,ар хил меъёрларда экилган вариантлардаги усимликлар бир катор кимматли хужалик белгилари буйича урганилди, жумладан бошпоя баландлиги хам урганилди. Усимликлар бошпоя баландлигини улчаш ишлари суталар чикариш даврида амалга оширилди (2-жадвал).

2-жадвал.Маккажухори "Узбекисон-2018" навининг бошпоя баландлиги курсаткичлари

Вариантлар Намуналар n X±Sx

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1-вариант 350 350 360 350 360 350 350 345 345 350 10 351,0±1,3

2-вариант 360 360 350 350 345 348 345 348 350 345 10 350,1± 1,1

3-вариант 350 348 350 349 345 350 350 350 348 345 10 348,5±1,2

4-вариант 350 350 348 347 350 350 345 345 344 350 10 347,9±1,3

5-вариант 370 360 350 340 320 330 350 350 330 330 10 343,0±1,3

6-вариант 350 330 350 340 340 330 350 340 350 330 10 341,0±1,3

7-вариант 340 335 330 340 330 340 341 336 339 340 10 337,1±1,2

8-вариант 340 340 330 330 330 320 330 330 330 330 10 331,0±1,1

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Маккажухори экинида кучат калинлиги усимликлар бошпоя баландлигига таъсири кузатилди. Бунда 50 минг туп/га кучат калинлигида экилган 1-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 351 см ни, 55 минг туп/га кучат калинлигида экилган 2-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 350,1 см ни, 60 минг туп/га кучат калинлигида экилган 3-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 348,5 см ни, 65минг туп/га кучат калинлигида экилган 4-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 347,9 см ни, 70 минг туп/га кучат калинлигида экилган 5-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 343,0 см ни, 75 минг туп/га кучат калинлигида экилган 6-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 341,0 см ни, 80 минг туп/га кучат калинлигида экилган 7-вариантда усимликлар бошпоя уртача баландлиги 337,1 см ни, 85минг туп/га кучат калинлигида экилган 8-вариантда эса усимликлар бошпоя баландлиги буйича уртача курсаткич 331,0 см ни ташкил этди. Демак, кучат калинлигини ошириш, яъни экинларни канчалик калин ёки тигиз экиш бошпоя баландлигига сезиларли булмасада салбий таъсири кузатиларкан. Энг кам кучат сони экилган вариантда, яъни 50 минг туп/га меъёрда экилганда усимликлар бошпоя баландлиги буйича уртача курсаткич 351 см ни ташкил этган булса, энг куп кучат сони экилган вариантда, яъни 85 минг туп/га меъёрда экилганда усимликлар бошпоя баландлиги буйича уртача курсаткич 331 см ни ташкил этиб, уртадаги фаркланиш 20 см га тенг булди.

Хулосалар. Олиб борилган тадкикотлар ва олинган натижаларга асосланиб шундай хулоса килиш мумкинки, маккажухорини экиб етиштиришда кучат калинлиги бошпоя баландлигига таъсири кузатилди. Энг кам кучат сони экилган вариантда, яъни 50 минг туп/га меъёрда экилганда усимликлар бошпоя баландлиги буйича уртача курсаткич 351 см ни ташкил этган булса, энг куп кучат сони экилган вариантда, яъни 85 минг туп/га меъёрда экилганда усимликлар бошпоя баландлиги буйича уртача курсаткич 331 см ни ташкил этиб, уртадаги фаркланиш 20 см га тенг булди.

REFERENCES

1. Атабаева Х.Н., Рузметов Р. Дала экинларини етиштиришни илгор технологиялари. Тошкент 2004 йил. 33 бет.

2. Б.Аллашов, С.Жамолов. Озукабоп экинларнинг иссикка ва сув танкислигига бардошли нав, намуналарини танлаш. Ж. Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. 2023/11/11. Ст. 230-233

3. Б.Д.Аллашов, С.Г.Жамолов. Ozuqabop ekinlarda ayrim xo'jalik belgilari bo" yicha olib borilgan seleksiya ishlari. Ж. Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. Том1. 2023/11/11. 227-230 б.

4. Б.Д.Аллашов, С.Г.Жамолов. Ozuqabop ekinlarning issiqqa va suv tanqisligiga bardoshli nav, namunalarini tanlash. Ж. Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. Том1. 2023/11/11. 230-223 б.

5. Д.Р.Жураева, Б.Д.Аллашов. Маккажухори етиштиришда инновацион усулда тайёрланган компостдан фойдаланиш. Ж. Science and innovation. Том 2. Special Issue 8. 2023. 297-301 б.

6. Кравцов, И.А. Продуктивность родительских форм гибридов кукурузы и густота посева / И.А. Кравцов, И.В. Федоткин // Кукуруза и сорго. - 2001. - № 3. - С. 12-13.

7. Нурматов А., Жабборов Ш., Х,афизов И., Тагаева Л. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг илгор технологияси. Konferensiya materiallari:

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 200-206b.

8. Нурматов А., Хафизов И. Карабаирская порода лошадей-«золотой фонд» Узбекистана. Вестник Ошского государственного университета. Сельское хозяйство: агрономия, ветеринария и зоотехния. г.Ош, 2024/6/28, №2 (7), С.212-218.

9. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C. 486-490.

10. 10.Парманова Д.М.. Rational use of different types of feeddings in the feeding of Karakol sheep. ACADEMICIA: : An International Multidisciplinary Research Journal-2021, 190-193 б.

11. С Жамолов, Б Аллашов. Makkajo'horining xorijiy tizmalari rivojlanish davrlari. Ж. Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. Том1. 2023/11/11. 236-239б.

12. С Жамолов, Б Аллашов. Makkajo'horining xorijiy tizmalarini ayrim qimmatli xo'jalik belgilari bo" yicha o'rganish. Ж. Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. Том1. 2023/11/11. 239-241 б.

13. Телих, К.М. Факторы, влияющие на урожайность зерна кукурузы / К.М. Телих // Кормопроизводство. - 2002. - № 5. - С. 20-22.

14. Хафизов И.И., Кахрамонов Б., Исамухаммедов С., Хафизов А. Генетический потенциал карабаирской породы. Материалы конференции: Материалы международной конференции "Эффективные методы управления селекционно-племенным процессом в табунном коневодстве". Министерства науки и вышего образование Республик Казахстан, Торойгыров Университет "., Казахстан, Павлодар, 2022 г., С. 124-128.

15. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

16. Хафизов И.И., Х,афизов А.И. Отларнинг кадимий аждодларининг узига хос хусусиятлари. Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent, 2024/5/30, ToshDAU, 133-138 b.

17. Х,афизов И.И. ^орабайир зот отлари генофондининг генетик хилма-хиллиги. Ж."Узбекистон кишлок хужалиги" журнали, "AGRO ILM" илова, Тошкент, 2023, махсус сон (3) (96), 45-47 б.

18. Х,афизов И.И. Узбекистонда йилкичиликни хозирги холати ва ривожлантириш истикболлари.Конференция материаллари:"Ветеринария сохасини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни" мавзусида республика илмий-амалий конференцияси маърузалар туплами. Тошкент, Самарканд давлат ветеринария

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университетининг Тошкент филиали., 2023/2/23, 345-353 б.

19. Х,афизов И.И., Куччиев О.Р., Х,афизов А.И. Эволюция жараёнида от фенотипи-даги катта ва кичик мутацион узгаришларнинг узлуксиз намоён булиши. Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani.Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 139-144 b.

20. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И. Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. Konferensiya materiallari:Özbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani., Qarshi-2024, 2024/5/17, TIQXMMI, 400403 b.

21. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. 2020/12/1. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012160

22. Hafizov Akmal Inoyatovich. Hematological and clinical indicators of foals of the Karabayir breed and its hybrids with the Friesian breed.Cotton Science (2023), Volum-3, Issue-2. Cotton Science International Scientific journal. Internet address: http://journals.company/ E-mal:info @journals. company.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.