Научная статья на тему 'МАҲМУД ҚОШҒАРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ХУСУСИЯТЛАРИ'

МАҲМУД ҚОШҒАРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
45
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муфассирлар / муҳаддислар / тарихчилар. Муҳаммад Қошғарий / туркий тил / Жавоҳирун-наҳв фи луғотит турк / Девону луғотит турк / Қутадғу билиг. / Commentators / Scholars / Historians. Muhammad Kashgari / Turkish language / Jawahirun-nahv fi turkish dictionary / Devonu turkish dictionary / Qutadgu bilig.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Мардонов, Хайрулла Маҳмудович

Ушбу мақолада Ўрта Осиѐ ҳудудидан етишиб чиққан тилшунослик соҳасининг етук билимдонларидан бири Маҳмуд Қошғарийнинг илмий мероси хусусиятлари борасида қимматли маълумотлар ҳақида маълумот берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF THE SCIENTIFIC HERITAGE OF MAHMUD KASHGARI

This article provides valuable information about the characteristics of the scientific heritage of Mahmud Kashgari, one of the mature experts in the field of linguistics from the Middle Asian region.

Текст научной работы на тему «МАҲМУД ҚОШҒАРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

МАХМУД КОШГАРИИНИНГ ИЛМИИ МЕРОСИ ХУСУСИЯТЛАРИ

Мардонов Хайрулла Махмудович

Узбекистан Республикаси Ориентал университети Лингвистика (тилларни укитиш мутахассислиги буйича)

2-курс магистранти, Имом Термизий урта махсус таълим муассасаси укув ишлари буйича директор

уринбосари,

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Урта Осиё худудидан етишиб чиццан тилшунослик соуасининг етук билимдонларидан бири Махмуд Цошзарийнинг илмий мероси хусусиятлари борасида цимматли маълумотлар уацида маълумот берилган.

Калит сузлар: муфассирлар, мууаддислар, тарихчилар. Мууаммад Кошгарий, туркий тил, Жавоуирун-наув фи луготит турк, Девону луготит турк, Кутадзу билиг.

АННОТАЦИЯ

В данной статье представлена ценная информация об особенностях научного наследия Махмуда Кашгари, одного из зрелых специалистов в области языкознания из ближневосточного региона.

Ключевые слова: Комментаторы, Ученые, Историки, Мухаммад Кашгари, турецкий язык, турецкий словарь Джавахирун-нахв фи, турецкий словарь Девону, Кутадгу билиг.

ABSTRACT

This article provides valuable information about the characteristics of the scientific heritage of Mahmud Kashgari, one of the mature experts in the field of linguistics from the Middle Asian region.

Keywords: Commentators, Scholars, Historians. Muhammad Kashgari, Turkish language, Jawahirun-nahv fi turkish dictionary, Devonu turkish dictionary, Qutadgu bilig.

KIRISH (ВЕДЕНИЕ / INTRODUCTION)

Тарихдан маълумки, Урта Осие худудидан етишиб чиккан купгина алломалари билан жахонда муносиб урин эгаллайди. Ушбу минтакадан купгина муфассирлар, мухаддислар, тарихчилар хамда илм-фаннинг купгина арбоблари етишиб чиккан. Шулардан бири тилшунослик сохасининг етук билимдонларидан бири Махмуд ^ошгарийдир.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(10), October, 2023

MUHOKAMA (ОБСУЖДЕНИЕ / DISCUSSION)

Ислом маданияти гуллаб-яшнаган XI асрда яшаб, ижод этган Махмуд ибн Хусайн ибн Мухаммад ^ошгарий хаети ва ижодий фаолияти хакида маълумотлар кам сакланиб колган1.

Махмуд ^ошгарий Марказий Осиеда илк урта аср маданиятининг буюк арбобларидан булиб, тилшунослик сохасида, хусусан, туркий тилларни урганиш сохасида машхур булди ва тарихда учмас из колдирди2.

Даврининг энг истеъдодли ва атокли олимларидан бири булган Махмуд ^ошгарий тилшуносликка доир икки нодир асар - "Жавохирун-нахв фи луготит турк" ("Туркий тилларнинг нахв (синтаксис) дурдоналари, коидалари"), "Девону луготит турк" ("Туркий сузлар туплами") асарларини яратди. Афсуски, Махмуд ^ошгарийнинг биринчи асари бизгача етиб келмаган еки ханузгача номаълум. Иккинчи асари - "Девону луготит турк" эса XX аср бошларида Истанбул (Туркия)да топилган. XIX аср охири - XX аср бошларида туркий халкларга оид жуда куплаб ноеб обидалар, жумладан Юсуф Xос Хожибнинг "Кутадгу билиг", Ахмад Югнакийнинг "Хибат ул-хакойик" асарлари, кадимги туркий, уйгур езуви едгорликлари топилди. Узок вакт давом этган мунозаралардан сунг кадимги туркий битиклар укилиб, уларнинг туркий халкларга мансуб эканлиги илмий жихатдан исботланди. Бу даврда аникланган мухим асарлар орасида "Девону луготит турк" хам бор.

Асар топилганидан кейин киска вактда чоп этилди, уни илмий асосда урганиш бошланди, турк, узбек, уйгур, озарбайжон, козок, инглиз, немис, хитой, рус ва форс тилларига таржима килинди. Марказий Осие халкларининг XI асрдаги хаети билан боглик барча маълумотларни кенг камраб олган ушбу бебахо манба фанда алохида ахамиятга эга эканлиги тадкикотчилар томонидан курсатиб берилди3.

XI асрда Урта Осиеда Бухоро, Самарканд ва Шош водийсида, шунингдек Иссиккул буйларида хамда Кршгарда Кррахонийлар давлатининг пойтахтларида хам йирик илм-маърифат марказлари булган. Маълумки, илгарилари хукмрон доиралар ва уларнинг фарзандларигина билим олиш имкониятига эга булганлар. Шунга карамай, Урта Осие шаркидаги бу илмий марказларнинг фан ва маданият тарихидаги хизматлари жуда катта. Корахонийлар даврининг меъморчилиги узига хос булган. Работи Малик, Узган макбараси, Тукмокдаги минора шулар жумласидандир. Кррахонийларнинг пойтахт мактабларида Куръон, хадис ва шариат конунларини ургатиш билан

1 Fофуров F. Шарк жавохирлари. - Т.: Маънавият, 2000. - Б. 38.

2 Маънавият юлдузлари. - Т.: Абдулла Крдирий номидаги халк мероси нашриети, 2001. - Б. 124.

3 Xудойбердиев Ж. Махмуд Кршгарий хаети ва "Девону луготит турк" асарининг урганилиши. - Т., 2010. - Б. 3.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

биргаликда араб тили грамматикасидан хам чукур таълим берилган. Махмуд Кошгарий ана шундай улкаларда ва шундай шароитда дунега келди.

Шуни кайд этиш лозимки, бундай маълумотлар билан бирга олим кабила ва халк тилларининг бир-бирига муносабати, узаро таъсири, алокаси хамда уша давр туркий адабий тилига нисбатан тафовут ва якинлигини хам курсатган4. Унинг бобоси кошгарлик булиб, Боласогунга кучиб келиб, тургун булиб яшаб колган.

Унинг бобоси Мухаммад ва отаси Хусайн Иссиккул буйидаги Барсгон шахридан булганлар. Отаси, хизмати юзасидан булса керак, Барсгондан Кошкгарга кучган ва шу ерда урнашиб колган. Шунинг учун Махмуднинг исми Кошгарий булиб кетган5.

Махмуд ибн ал-Хусайн ибн Мухаммадил Кошгарий XI аср бошларида Боласогунда (хозирги Киргизистоннинг Тукмок шахри якинида) тугилди.

Унинг бобоси кошгарлик булиб, Боласогунга кучиб келиб, тургун булиб яшаб колган6. Унинг бобоси Мухаммад ва отаси Хусайн Иссиккул буйидаги Барсгон шахридан булганлар. Отаси, хизмати юзасидан булса керак, Барсгондан Кошкгарга кучган ва шу ерда урнашиб колган. Шунинг учун Махмуднинг исми Кошгарий булиб кетган7.

Ижтимоий келиб чикиши жихатидан корахонийлар сулоласига мансуб булиб, отаси Хусайн ибн Мухаммад уша даврдаги Барсгон шахрининг амири булган. Кошгарий бошлангич маълумотни уз кишлогида, юкори маълумотни Кошгар мадрасаларида олган, араб, форс, туркий каби 7-8 тилни пухта эгаллаган8. Унинг севимли устози Хусайн Халифа булган. Бу устоз тугрисида шундай маълумотлар бор: "Кошгарда атокли олим Абу Абдуллох ибн Хусайн Кошгарий яшаган, у фозил, зохид бир шайх эди. Куп асарлар езган. Унинг угли хам муътабар олимлардан эди"9.

Махмуд Кошгарий дастлаб Кошгар, кейинрок Самарканд, Бухоро, Нишопур, Марв ва Багдодда тахсил курди, турли илмлар, хусусан, араб филологияси билан шугулланди. У туркий халкларнинг тилига, турли кабила ва уругларнинг урф-одатига, огзаки бадиий ижодиетига кизикди. Юкори Чиндан бошлаб Мовароуннахр, Хоразм, Фаргона, Бухорога чузилган катта масофани кезиб чикди; уруг, кабила ва халкларнинг турмушини, уларнинг касб-корини,

4 Фозилов Э. Махмуд Кошгарий ва унинг девони // Узбек тили ва адабиети, 1971. № 5 - Б. 38.

5 Фозилов Э. Махмуд Кошгарий ва унинг девони // Узбек тили ва адабиети, 1971. № 5 - Б. 38.

6 Маллаев Н.М. Узбек адабиети тарихи. - Т.: Укитувчи, 1976. - Б. 103.

7 Хасанов Х. Сайех олимлар. - Т.: Узбекистон, 1981. - Б. 117.

8 Узбекистон миллий энциклопедияси. Т. V. - Т.: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриети, 2001. - Б. 515.

9 Хасанов Х. Махмуд Кошгарий . - Т., 1963. - Б. 5.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

yp^-ogargapuHu, xycycaH, thhh Ba oF3aKu xaMga è3Ma u^og^TgapuHu ypraHuS MatgyMoTgap Tyngagu, oggufi xagK oMMacu BaKuggapu, oguMgap Ba moupgap SugaH cyxSargamgu. By xaKga MaxMyg KomFapufiHuHr y3u SyHgafi gefigu: "MeH TypKgap, TypKMaHgap, yFy3gap, nuruggap, aFMogap, khpkh3 (KupFro^apHuHr maxapgapuHu, KumgoK Ba afigoBgapuHu Kyn fiuggap Ke3uS hhk^hm, gyFargapuHu TyngaguM, Typgu xug cy3 xycycuaTgapuHu ypraHuS, aHuKgaS hhkahm. MeH 6y umgapHu Tug SugMaraHguruM ynyH эмaс, SagKu 6y Tuggapgaru xap Sup khhhk ^apKHH aHuKgam ynyH KugguM... Ygapra myHna guKKar KugguMKu, TypKgap, TypKMaHgap, yFy3gap, nuruggap, aFMogap Ba KupKu3 KaSugagapuHuHr Tuggapu SyTyHgafi guguMra ^o Syggu. YgapHu xap TOMOHnaMa nyxTa, Sup acocga TapraSra cogguM"10.

ByHgaH TamKapu, MaxMyg KomFapufi "^eBoH"Hu Ty3umga agoxuga fiyg TypraHguruHu xaM TatKuggaS yTagu: "KucKapTupum Ba eHruggarum MacKaguga Sy acapHu MeHgaH ogguH xen kum Ty3MaraH Ba xen KuMra MatgyM SygMaraH agoxuga TapTuSga Ty3guM. By umga MeH acapHuHr KufiMaruHu omupum, SomKagapra (^ofigagaHyBHugapra) эca ocoHguK TyFgupum MaKcaguga nyxTa KyggaHMa SygcuH geS, xap Sup KaSugaHuHr y3ura xoc xycycuaTgapura Kypa Kuècufi Kougagap Ty3guM... cyHrpa MeH xap Sup KaSugara MaHcyS cy3gapHuHr acagum xycycuaTgapuHu Ba KaHgafi KyggaHugumuHu KucKana Kypcarum ynyH agoxuga fiyg TyrguM"11.

KomFapufiHuHr Byxopoga amaraH gaBpu xaM yHuHr KefiuHru u^ogura u^oSufi Tatcup KypcarraH Sygumu KepaK. MatgyMKu, Byxopo XI acpga mapKHuHr энг fiupuK ugMufi Ba MagaHufi MapKa3u SyguS xucoSgaHraH. "Byxopo MaKTaSu", "Byxopo ycgySu" Sapna oguMgapra, Sapna kuhuk ugMufi MapKa3gapra ypHaK Ba aHgo3a SygraH.

Y3ok HccuKKyg Syfigapuga Ba KpmFapga aparugraH "KyTagFy Sugur" acapuga xaM Byxopo MaKTaSuHuHr Tatcupu Sop. By acapHuHr Myaggu^u TuSSuèTra goup MacgaxaTgapuga HSh CuHora эpгamгaн.

MaxMyg KomFapufi ByxopogaH BaFgog maxpura KegraH, Sy epga Sup Hena fiug amaraH; apaS Tugu Ba agaSuèTuHuHr энг ho3uk xycycuaTgapuHu my epga ypraHuS ograHguru mySxacrogup. Y BargoggaH y3 BaraHura KafiTuS Kegran, y3 agaSufi TugugaH aSagufi ègropguK Koggupum ynyH Sygca KepaK, Karra gyFar Ty3umra KupumraH, my MaKcagga Sup Hena fiuggap MoSafiHuga "PyMgaH MonuHrana" - Kopa geHru3 SyfigapugaH to XuTofirana caèxaT KugraH: Typgu

10 MaggaeB H.M. Y36eK agaSuèTu Tapuxu. - T.: YKnTyBnu, 1976. - B. 104.

11 MaxMyg KomFapufi. geBoHy gyFoTuT TypK // 1-^ugg. Tap^MMoH Ba Hampra TafièpgoBHn C. MyTagguSoB. - T., 1960. - B. 47.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(10), October, 2023

кабилалар, улкалар, тогу чул, шахару кишлокларни кезган. Лугат тайер булгач, яна Багдодга жунаган.

Хозирги замон гарб ва турк шаркшунослари Махмуднинг Багдодга келиб колиш сабаблари тугрисида турли фикр ва мулохазаларни айтишган. Уларнинг бир канчаси уринли ва ишонарли фикрлар, албатта. Махмуд Кошгарийнинг Багдодда истикомат килинган даври тугрисида маълумотга эга булиш учун чет

эллик шаркшунослар, хусусан, совет шаркшуносларининг фикрлари ва

12

девондаги маълумотларга асосланиш мумкин .

Аввало шуни айтиш керакки, Багдод халифалиги деганда, бу давлатларда факат арабларгина хукмрон булган, деган тушунча нотугри. Багдод халифалигидаги амалдорлар, лашкарбошилар орасида араблардан бошка халкларнинг хам вакиллари булган. Багдод шахрида бутун бир махалла туркий ахолидангина иборат булиб, Багдод кучаларида туркий тилларда сузлашувчи ва езувчи кишилар хеч кимни хайратда колдирмаган. Халифа хизматидаги туркийлардан булган купгина амалдорлар давлатнинг хамма ишига аралашганлар, халифаларга у3 сузларини утказганлаР- IX XI асрларда Багдодда Урта Осиедан унлаб атокли адиб ва файласуфлар келиб, шу ерда урнашиб колганлар. Жумладан, самаркандлик Абу Ёкуб Исхок ибн Хасан ибн Кухий ал Хураймий (VIII аср охири - IX аср боши), фаргоналик шоир Халиф ал-Ахмар, машхур файласуф Абу Наср Фаробий, унинг хамшахари филолог Исхок ал-Фаробий, унинг жияни филолог Абу Наср Исмоил ал-Жавхарий шулар жумласидандир. Астроном Ахмад ибн Мухаммад Фаргоний, математик ва географ Мухаммад ибн Мусо ал-Хоразмий, марвлик Ахмад ибн Абдулла Марвазий, балхлик Абу Маъшарлар Багдодда яшаганлар ва ижод килганлар. Махмуд Кошгарий хам шулар жумласидандир. Багдодда, сугдийлар махалласи булганлиги, хатто узок Уммонга хам сугд вакиллари бориб колганлиги тугрисида маълумотлар бор13.

Дамашк чеккасида Жиллик, Шайх Асрлон деган туркий кишлоклар, Халаб енида туркийлар яшайдиган Ёрукия кишлоги булганлиги маълум. Хатто халифа давлатининг гарбий кисмида □ Африканинг шимолида хам туркийлар булган. Тожик сайехи Носир Хисравнинг айни Махмуд Кошгарий даврига тугри келадиган "Сафарнома"сида мана бундай маълумотлар бор: "Кохирада султон хусурида турли мамлакатлардан йигилган лашкарлар, жумладан туркистонликлар хам бор эди. У ерда турли касб эгалари, масалан, ваъзхонлар, адиблар, шоирлар, конуншунослар куп эди"14.

12 Хасанов Х. Сайех олимлар. - Т.: Узбекистон, 1981. - Б. 117.

13 Хасанов Х. Сайех олимлар. - Т.: Узбекистон, 1981. - Б. 118.

14 Муталлибов С. XI аср филологи Махмуд Кошгарий ва унинг "Девону луготит турк" асари. - Т., 1958. - Б. 98.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Хуллас, халифа давлатининг пойтахтида турли амалдорларнинг ва олим, адибларнинг мавкеи катта булган. Туркийлар араб тилини астойдил урганганлар, араб амалдорлари хам туркий тилларини урганишга мажбур булганлар, чунки уларда Урта Осие олимлари, куп ерларга таркалган туркий кабилалар катта кизикиш тугдирган. Географ Ёкутнинг езишича, аббосий халифа Иброхим ибн Махдий туркий тилда бемалол сузлаша билганЗ. Махмуд Кошгарий олим сифатида танилган вакт ана шундай хукмронлик даврига тугри келган.

"Девон"нинг каерда езилганлиги тугрисида турли фикрлар бор. Шаркшуносларнинг купчилиги бу шох асар Багдодда езилган булиши эхтимол, деган фикрда. Бу фикр нотугри. Девон шу кадар катта хажмли, чукур мазмунли ва кимматбахо асарки, унинг икки-уч йил ичида езилган булиши эхтимолдан узок. У Багдод шахрида эмас, балки Урта Осиеда езилган булиши керак. Гап шундаки, "Девон" камида 10-15 йиллар давомида тайерланиб, шундан кейингина езила бошланган15.

Нихоят, Махмуд Кошгарий узок сафарлардан уйига - Кошгарга кайтиб келиб, "Девон"га доир барча материалларни жам килган ва 1072 йилдан эътиборан бутун вактини яхлит китоб езишга багишлаган. "Китоб 464 йилнинг (хижрий) жумодул аввал бошларида бошланди ва турт карра езилгандан (кучирилгандан) ва тузатилгандан сунг, 466 йилнинг (хижрий) жумодул охирнинг 12-куни битирилди"16.

"Девону луготит турк" китобида табиат ва табиий ходисаларга, чунончи, ер ва сув, тог ва чул, иклим ва осмон, хайвон ва усимликларга тааллукли макол, иборалар, хилма-хил содда ва сермазмун атамалар топамиз17.

"Девон"нинг лугат кисмида келтирилган сузлар XI асрдан анча илгари пайдо булган. Уларнинг баъзилари VII асрга мансуб Урхун езувларида, Култегин едгорликларида хам учрайди. Урта Осиеда XI асрдаек бу сузлар булганлиги ва уларнинг хозирда хам ишлатилиши тилимизнинг асосий лугат таркибида эканлигидан далолат беради.

Баъзи сузлар узбек тилининг актив фондидан тушиб колган, улар айрим топонимлар таркибидагина сакланган. "Девон"да ер ва тупрокка оид изохларда ишлатилган сузлардан мисоллар келтирамиз: Масалан, куруг сузи IX асрда Наршахий "Тарих"ида учрайди. Бу суз кейинчалик дахлсиз, епик, ман килинган

15 Уша манба. - Б. 120.

16 Хасанов Д. Махмуд Кошгарий . - Т., 1963. - B. 9.

17 Fофуров F. Шарк жавохирлари. -Т.: Маънавият, 2000. - Б. 42.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

жой маъносида ишлатила бошланган; масалан, хон мозори, мулклари, хон харамхонасига нисбатан ишлатилган18.

Топонимика учун айникса мухим булган укуз сузига алохида тухталиб утмокдамиз. Урхун езувларида артич укузий тилга олинган. "Девон"да хам бу сузлар бир неча марта такрорланган. Мухаммад Солихнинг "Шайбонийнома"сида Амударе илгари Укуз деб аталган.

Европа шаркшуносларидан Г. Вамбери бу сузга тахминий изох бериб: "Оксус, эхтимол, ёгюсь - даре сузидан олингандир" деган. С.П. Толстов хам укузнинг кадимда сув, даре маъносида ишлатилганлигини, туркий тилларда унинг угуз шаклида езилиб, икки хил турдош маънони ("даре" ва "хукиз") англатганини, юнонларда укуз сузи Окс деб, Геродотда Акес деб езилганлигини, Урта Осие ахолиси Амударени XVII асрга кадар Укуз деб аталганлигини, бунинг массагетча суз эканлигини, массагетлар эса Урта Осие туркий халкларининг этногенезига кушилганлигини айтган.

"Девон"ни урганар эканмиз, Махмуд Кошгарий нафакат тарихчи ва тилшуносли олим ва шу билан баргаликда етук этнолог ва географ эканлигига ишонч хосил киламиз.

"Девону луготит турк" асарининг яна бир киммати шундаки, Махмуд Кошгарий бу асарига дуне харитасини илова килган. Аллома мазкур харитасида ер юзининг марказини уз она юрти Иссиккул билан Боласогун оралигидаги ерларга тугирлаб чизади. Олим мазкур харита ва унда дуне кабилаларининг жойлашиши хакида шундай езади: "Шаркдан бошлаб хар бир кабиланинг турар жойларини бирин-кетин тартиб билан курсатдим. Румдан кун чикаргача мусулмон ва бошкаларни курсатдим. Румга якин биринчи кабила бейэнэн, сунг кипчок, угуз, яман, бошгирд, басмил, сунг кай, сунг абаку, сунг татар, сунг киргиз келади. Киргизлар Чин якинидадирлар. Бу кабилаларнинг хаммаси Рум якинидан кун чикар томонга чузилгандир. Сунг чигил, сунг тугсий, сунг ягмо, хитой "Чин"дир. Сунгра товгач - бу "Мочин"дир. Бу кабилалар Жануб ва Шимол уртасидадир. Бу кабилаларнинг турар жойларини бу доирада курсатдим".

Махмуд Кошгарийнинг "Дуне харитаси"да курсатилган эл-элатлар яшаш жойи, даре ва куллар, тоглар ва даштлар жойлашуви, масофа улчамлари бугунги кун улчовларига гоят мос келиши, умуман, алломанинг бу иши дуне картография фанида хозиргача уз ахамияти ва кимматини саклаб колаетганини В.В. Бартольд, Н.Ю. Крачковский, А.Н. Бернштам, С. Муталлибов, А. Герман, И.И. Умняков, Х. Хасанов, З.А. Саидбобоев каби олимлар бир овоздан эътироф

18 Хасанов Х. Сайех олимлар. - Т.: Узбекистан, 1981. - Б. 121-122.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(10), October, 2023

этagнgap. AfiHuKca, XXacaHoB "Cafièx oguMgap" geraH KuToSuga MaxMyg KomFapufiHuHr reorpa^uK MepocuHu KeHr mapxgaS SepraH19.

A. TepMaH xapuTaHuHr mapTgu Segrugapu TyFpucuga KucKaruHa myHgafi geraH эgн: "Begrugapu Ha xurofina, Ha apaSna; afiHuKca, xygyggapHu TacBupgam ^yga opuruHaggup. .. .XapuraHuHr Ma3MyHu xaM y3ura xocgup. ...By xapura xurofi KapTorpa^uacura xaM, apaS Ba xuHg KapTorpa^uacura xaM èTgup". MaxMyg KomFapufiHuHr TacBupuna, YpTa Ocuè ep W3acu ^uxargaH ToFguK Ba TeKucguK KucMgapgaH uSopar; yHuHr ToFguK kucmu xo3upru Ko3ofuctoh, YsSeKucTOH ygKagapura TyFpu Kegagu.

ffluMogu-FapSga $aKar Surra tof - ^aSagu KopanyK è3ugraH, SomKagapuHuHr è3yBu fiyK. Ep w3uHuHr MapKa3u KuguS KopaxoHufigap gaBgaruHuHr nofiTaxTu cuècufi, ugM-MagaHuaT MapKa3u BogacoFyH maxpu oguHraH. X - XI acpgapga xaKuKargaH xaM BogacoFyH fiupuK maxap SygraH. By maxapHu xo3upru reorpa^uK xapuTagapgaH TonogMafiMu3, xarTo apxeogoruK xapuTagapga xaM yHuHr ypHu aHuK эмac. KynnuguK oguMgapHuHr ^uKpuna, y TyKMoK maxpu èHuga SygraH. BogacoFyH, Sat3u oguMgap afiTraHugeK X acpga SyHègra KegraH эмac. Y yHgaH ugrapu xaM SygraH, эxтнмog, y BaKTga SomKana aragraHgup. XII acpga Sy epra Xopa3Mmox SocrupuS KegraH, 1218 fiugga yHu ^BHrroxoH ucTugo KugraH; XIV acp oxupuga Sy maxap BafipoHara afigaHTupugraH.

BogacoFyH maxpuHuHr энг KaguMru homu BuKgur, MyFygna homu FySoguF (Ty3ag maxap), Maxaggufi (nurug Ba apFyna) HoMgapu Ky3ygum, Ky3ypgy. By maxap èHuga, ToFgap opacugaru Kyg Syfiuga BapcFoH maxpu ^ofigamraH. AHuKgaHumuna, BapcFoH èKu BapcxoH maxpu xo3upru HccuKKyg Syfiuga - yHuHr ^aHySu-mapKufi Sypnaruga, Kyficapa aKuHuga SygraH20.

KomFapufi xapuTacuga BapcFoH èHugaru KygHuHr homu è3ugMaraH, aMMo "^boh" MaTHuga y HccuKKyg geS aragraH. Acapga HccuKKyg TyFpucuga ^yga aHuK MatgyMoTgap SepugraH: "HccuKKyg - BapcFoHga Sup Kyg, y3yHguru 30 $apcax, энн 10 ^apcax"21. Arap $apcax KugoMeTpra afigaHTupugca, HccuKKygHuHr y3yHguru 180 km, энн 60 km Sygagu. By yHuHr XI acpgaru KarTagurugup. Kyn fiugguK TeKmupumgap Harn^acuga aHuKgaHumuna, xo3up KygHuHr y3yHguru 182 km, энн 58 km.

MaxMyg KomFapufi xapuracuga Cupgapè, rapnu homu è3ugMaraH Sygca xaM, ^yga aHuK nrougraH. Y ukku ToFgaH cyB ogagu, Sup upMoFu - "^SaKy cyBu" KomFap ToFgapugaH hukuS, OapFoHa SugaH Y3raHg opacugaH oKagu, Sy - xo3upru

19 Fo^ypoB F. fflapK ^aBoxnpgapn. -T.: MatHaBuaT, 2000. - B. 43-44.

20 X,acaHoB X,. Cafièx oguMgap. - T.: ysSeKncTOH, 1981. - B. 129.

21 MaxMyg KomFapufi. geBoHy gyFoTuT TypK // III-^ngg. Tap^MMoH Ba Hampra TafièpgoBHn C. MyTagguSoB. - T.,

1963. - B. 149.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(10), October, 2023

Kopagapè; hkkhhhh upMOFu muMongaru Ky^uHKopSomu èHugaru TOFnapgaH SomnaHuS, Kocoh èHugaH yTagu; cyHrpa ynap SupnamuS, OapFOHa BoguHcuHuHr MapFunoH, Xy«:aHg maxapnapu opacugaH okuS yTuS, muMonra Sypunagu. TomKeHT mapK TOMOHga Konagu, KyHu OKuMuga ^aHg maxpu èHugaH yTagu.

AMygapè xaM fiupuK upMOKnapgaH xocun SynraH; ynapgaH Supu KpmFap nerapacugaru TOFnapgaH (CypxoS - Baxm), hkkhhhhch KamMup nerapacugaru TOFnapgaH (BaxoHgapè - naH^) SomnaHuS, A^fohhctoh nerapacuga KymunuS, muMonu-FapSra OKagu Ba Xopa3M èHugaH yTagu. By uKKana gapè ypTacugaru y3yH tof - OnoH, TypKHCTOH, 3apa$moH TroManapu, ^afixyH FapSugaru KyMnap -KopaKyM; y y3 ypHura TymraH. XapHTaHHHr энг MapKa3uH ceKTopuga Ocuè KHTtacHHHHr mapKHH MaMnaKarnapu TacBupnaHraH. "YHFyp Buno^rnga SemTa maxap SynuS,... Synap CynMu, Ky^y, ^aHÖanuK, BemSanuK, -^HruSanuK maxapnapugup... YÖFypnapHuHr энг Karra maxpu BemSanuKgup" "BanuK" cy3H ^oxunua gaBpugaru TypKnap Ba yHFypnap Tunuga "maxap" MatHocuga umnaranraHnurugaH, BemSanuK - "Bem maxap", ^HruSanuK - "-^Hru maxap" geraH MatHOHu aHrnarraH.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

TuSeT cy3u KapTaga è3unMaraH, aMMO MaTHga TuSeTHuHr Tatpu^u SepunraH: "TySyT mapK tomohu ^uh, FapS tomohu KamMup, muMon tomohu YHFyp эnnapн, ^aHyS tomohu эсa X,uHg geHrrougup"; "TySyTHuHr Tunnapu anoxugagup"22.

KapTaHuHr ^aHySu-mapKuö neKKacugaru apuM goupa - CagguH 3ynKapHaHH (HcKaHgap 3ynKapHaHH geBopu) unura "Ap3u ^t^y^ Ba Mat^y®:" geS è3unraH.

XapuTaHuHr FapSuH apMuga - 3poH, HpoK, ApaSucroH, MapKa3uH A^puKa (BapSap, 3yTT, X,aSama, 3aH^), ffluMonufi A^puKa (KaHpyBOH Ba SomKanap, Mucp, HcKaHgapua, MaFpuS) Ba HcnaHua (AHganyc) TacBupnaHraH. 3Hr neKKa FapSga, OKeaH SyHnaS "X,apopar FanaSa KunraHugaH y epga ogaM3og amaMafigu" geöunraH, Sy - Caxpou KaSup epnapu Ba эквaтоpнннг guM ^OHnapugup.

MaxMyg KomFapuHHuHr Sy xapuraHu KaHgaH nroraHnuru TyFpucuga xen KaHgafi MatnyMOT HyK. .HeKuH yHuHr u^ogufi ycnySuHu KyHugaruna TacaBByp Kunum MyMKuH: KomFapuH gacTaBBan Sup goupa acaS, yHuHr TeBaparuHu OKeaH SunaH yparaH, goupaHuHr MapKa3ura HccuKKyn, BapcFOH, BonacoFyH Ba KpmFap maxapnapuHu è3uS KyHraH, cyHrpa goupaHuHr cupTura gyHè TOMOHnapuHu SenrunaS nuKKaH, KeHuH TOFnapHu nu3raH. Caggu 3ynKapHaHH èHugaru KyMnuKHu SungupyBHu hu3uk xaM ukku tof opacugaH эгpнpок KunuS yTKa3unraH, nyHKu Sy hu3uk TOFnapgaH KeHuH nu3unraH. CyHrpa Kyn Ba geHru3nap TymupunraH, YnapgaH KeHuH maxap Ba MaMnaKaTnap goupananap (78 Ta) SunaH SenrunaHraH, FapSgaru gaBnarnap, ynapHuHr nerapanapu KypcaTunraH. Oxupuga gapènap nu3unraH.

22 XacaHOB X. Canèx onuMnap. - T.: Y36eKMCTOH, 1981. - B. 134.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(10), October, 2023

Шундай килиб дуне харитаси тайер булган. Аммо хаританинг хамма кисмлари хафсала билан чизилган деб булмайди. Марказий, шаркий ва шимолий кисмларда езувлар купрок, тог ва дарелар зичрокдир. Бунинг сабаби туркий кабилалар "Румдан Чингача" - уртача иклимда 35-55% шимолий кенгликлар орасида истикомат килганлар. Шунинг учун харитада уларнинг жойлашган урни курсатилиши керак эди, аммо бу курсатилмаган.

Харитада буш жойлар, номи езилмаган доирачалар анчагина. Шуларга караб, харитага тугалланмаган - чала, муаллиф не сабабдандир ишини нихоясига етказа олмаган, дейиш мумкин. Бу факт хам хаританинг Махмуд Кошгарийнинг узи тузганлигини исботлайди. Хаританинг бошка одам тузганида номсиз доирачалар булмасди23.

ХУЛОСА

Шундай килиб, Махмуд Кошгарийнинг "Девону луготит турк" асарида X -XII асрларда юкори Чиндан Урта Осиегача булган катта худудда яшаган туркий кабилаларнинг тиллари, тарихи ва этнографияси, ижтимоийиктисодий ахволи, улар яшаган худуднинг табиий-географик шароити тугрисида жуда куп

24

маълумотлар келтирилади .

Демак, туркий халкларнинг тарихини, маданиятини, адабиетини ва санъатини, уларнинг яшаш шароити ва урф одатларини урганишда "Девону луготит турк" жуда катта ахамиятга эга асар хисобланади. Бу асар айникса туркий тилларни, уларнинг ривожланиш хусусиятларини, узаро бир-бирига таъсири масалаларини аниклашда жуда мухим манба булиб хизмат килади. У факат тилшунослик асари булибгина колмасдан, уз даврининг кобусномаси хамдир. Чунки унда турли халкларнинг тарихи, ижтимоий-сиесий ахволи, урфодати, табиий шароити, этнографияси хамда адабиети хакида кимматли манбалар бор.

ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХДТИ (REFERENCES)

1. Узбек адабий тили тарихи. Мухторов А., Санакулов У. Т.: Укитувчи, 1995.

2. Сайех олимлар. Хасанов Д. - Т.: Узбекистон, 1981.

3. Девону луготит турк. Махмуд Кошгарий. Таржимон ва нашрга тайерловчи С. Муталлибов. - Т., 1963.

4. Шарк жавохирлари. Fофуров F. -Т.: Маънавият, 2000.

5. Махмуд Кошгарий. Хасанов Х. - Т., 1963.

6. Узбек адабиети тарихи. Маллаев Н.М. - Т.: Укитувчи, 1976.

23 Хасанов Х. Сайех олимлар. - Т.: Узбекистон, 1981. - Б. 136-137.

24 Мухторов А., Санакулов У. Узбек адабий тили тарихи. - Т.: Укитувчи, 1995. - Б. 60-61.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.