Научная статья на тему 'МАҲАЛЛИЙ ЖУН ТОЛАЛАРИ ВА УЛАР АСОСИДАГИ МАТЕРИАЛЛАРНИ АКТИВ БЎЁВЧИ МОДДАЛАР БИЛАН БЎЯШ'

МАҲАЛЛИЙ ЖУН ТОЛАЛАРИ ВА УЛАР АСОСИДАГИ МАТЕРИАЛЛАРНИ АКТИВ БЎЁВЧИ МОДДАЛАР БИЛАН БЎЯШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
81
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жун толали мато / бўяш / паст ҳарорат / ишқорий муҳит / фиксацияланиш / кислотали шароит / ковалент боғланиш

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — З. Ш. Исламова, А. А. Миратаев, Ш. Д. Қўйчибоев

Мақолада объект сифатида “Жайдари” зотли маҳаллий қўй жунларини актив бўёвчи модда билан бўяш жараёни ўрганилган. Бўяш жараёнида акриламиддан фойдланган ҳолда жараён 800С ҳароратда олиб борилган. Бўяш эритмасига акриламид қўшилганда толанинг бўялиши билан бир қаторда тола юзасида акриламиднинг полимерланиш реакцияси кетиб, полимер парда ҳосил бўлиши ва бу парда жун толасини ташқи таъсирларга, шунингдек ишқаланишга, атмосфера шароитларига, ишқаланишга ва ҳўл ишловларга бўлган мустаҳкамлигини оширган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — З. Ш. Исламова, А. А. Миратаев, Ш. Д. Қўйчибоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲАЛЛИЙ ЖУН ТОЛАЛАРИ ВА УЛАР АСОСИДАГИ МАТЕРИАЛЛАРНИ АКТИВ БЎЁВЧИ МОДДАЛАР БИЛАН БЎЯШ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

МАХДЛЛИЙ ЖУН ТОЛАЛАРИ ВА УЛАР АСОСИДАГИ

МАТЕРИАЛЛАРНИ АКТИВ БУЁВЧИ МОДДАЛАР БИЛАН БУЯШ

З. Ш. Исламова, А. А. Миратаев, Ш. Д. ^уйчибоев

Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти

АННОТАЦИЯ

Маколада объект сифатида "Жайдари" зотли махаллий куй жунларини актив буёвчи модда билан буяш жараёни урганилган. Буяш жараёнида акриламиддан фойдланган холда жараён 800С хароратда олиб борилган. Буяш эритмасига акриламид кушилганда толанинг буялиши билан бир каторда тола юзасида акриламиднинг полимерланиш реакцияси кетиб, полимер парда хосил булиши ва бу парда жун толасини ташки таъсирларга, шунингдек ишкаланишга, атмосфера шароитларига, ишкаланишга ва хул ишловларга булган мустахкамлигини оширган.

Калит сузлар: жун толали мато, буяш, паст харорат, ишкорий мухит, фиксацияланиш, кислотали шароит, ковалент богланиш

PAINTING LOCAL WOOL FIBERS AND THEIR BASE MATERIALS WITH

ACTIVE COLORING SUBSTANCES

ABSTRACT

The article examines the process of dyeing local sheep wool of the breed "Jaydari" with an active dye as an object. The process was carried out at a temperature of 800C using acrylamide in the dyeing process. When acrylamide is added to the dye solution, the polymerization reaction of the acrylamide on the fiber surface goes away along with the dyeing of the fiber, forming a polymer film, which increases the resistance of wool fiber to external influences as well as friction, atmospheric conditions, friction and wet processing.

Keywords: wool fiber fabric, dyeing, low temperature, alkaline environment, fixation, acidic conditions, covalent bonding.

Жун толасини ифлосликлардан тозалаш максадида хозирги кунда толани такрорий ювиш [1-3] усуллари ишлаб чикилган. Хрзирги кунгача олимлар томонидан тавсия этилган жун толасини синтетик буёвчи моддалар [4,5] ва табиий буёвчи моддалар [6-9] билан буяш усуллари мавжуд.

Жун толали матоларни пардозлаш улар асосида тайёрланган тайёр тукимачилик махсулотларининг сифати ва ракобатбардошлигини таъминлайди.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Жун толасини буяш жараёни одатда кайнаш хароратида олиб борилади. Бу холат хом ашё ва энергетик ресурслардан окилона фойдаланмасликка олиб келади. Буялган, турли кимёвий реагентлар - оксидловчилар, ишкор, хлор бирикмалари билан ишлов берилган, ёруглик ва кизитиш таъсирида булган жун толалари механик ишлов бериш, яъни ип йигиришнинг механик жараёнлари таъсирларида шикастланади. Толанинг механик ишлов бериш жараёнларида шикастланиши нафакат ундан тайёрланадиган махсулотларнинг сифат курсаткичларига, балки мехнат хавфсизлигига хам салбий таъсир этади. Шунинг учун хам механик-технологик жараёнлар жун толасидаги кундаланг ва буйлама ёриклар, ундаги намлик микдорига боглик равишда танланади, акс холда кутикуланинг бузилиши натижасида катта тезликда харакатланадиган жихозларда ишлов бериш жараёнларида толанинг чангланиши, яъни майда толаларнинг ажралиб чикиш микдори ортади ва бу холат инсон соглигига салбий таъсир этади.

Барча сувда эрувчи буёвчи моддалар ичида актив буёвчи моддалар жун толасида мустахкам ранг хосил килади. Актив буёвчи моддалар билан жун толасини буяш жараёнида уларнинг бир кисми тола билан ион богланиш, яна бошка кисми эса ковалент богланиш оркали бирикади. Буяш жараёнини шундай тузиш керакки, бунда буёвчи модданинг катта кисми тола билан мустахкам ковалент богланишга эришишини таъминлаш керак. Аммо актив буёвчи моддаларнинг ковалент фиксацияланиши ишкорий мухитда (рН=9,5-11,5) вужудга келади. Бу шароитда хам тола деструкцияга учрайди. Буяш жараёнини паст хароратда олиб бориш оркали эса жун толасининг ишкор таъсирида деструкцияланишини камайтириш мумкин. Яъни, 3%-ли уювчи ишкорда жунни кайнатилса, у дархол эриб кетади. Паст хароратда эса ишкор таъсирида жуннинг пишиклиги ортади.

Жун толасини паст хароратда буяш жараёнларида интенсификаторлар ёки тола курилмасини бушаштириши ва шу билан буёвчи моддани тола ичига диффузиясини таъминлаши ёки буёвчи модда фаоллигини ошириши ёки хар иккала йуналишда хам фаолият курсатиши мумкин. Лекин куплаб интенсификаторлар, яъни концентрланган амин эритмалари, хлор таркибли бирикмалар, органик эритувчилар толанинг мустахкамлик курсаткичларини пасайтиради, экологик холатга салбий таъсир курсатади, ундан ташкари бу жараёнларни олиб бориш учун махсус герметик жихозлар талаб килинади. Юкорида келтирилган маълумотларни инобатга олган холда буяш жараёнида тола юзасига сорбланган буёвчи моддани ювиш жараёнида десорбцияланишини олдини олиш максадида кулланилган интенсификатор тола курилмасини бушаштириши эмас, балким тола юзасида химоя пардасини хосил кила олиши буйича танланди.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

Бу максадда буяш жараёнида акриламиддан фойдаланган холда жараён 800С хароратда олиб борилди. Буяш эритмасига акриламид кушилганда толанинг буялиши билан бир каторда тола юзасида акриламиднинг полимерланиш реакцияси кетиб, полимер парда хосил булиши мумкин. Бу парда жун толасини ташки таъсирларга, шунингдек ишкаланишга, атосфера шароитлари таъсирига, едирилишга ва хул ишловларга булган мустахкамлигини оширади.

Акриламиднинг сувли эритмалари концентрацияга боглик равишда нейтрал-кучсиз ишкорий мухит рН=7,5-8,5 га эга булганлиги сабабли актив буёвчи модданинг фиксацияланиш боскичида ишкорий агент концентрациясини пасайтириш имконини беради.

Тадкикотларда объект сифатида "Жайдари" зотли куй жунларини буяш жараёни урганилган. Буяш жараёнидан олдин тола таркибидаги йулдош ва технологик чикиндилардан тозалаш учун ювилган [10] ва рангсизлантириш жараёнларидан утказилган [11].

Жун толасини паст хароратда буяш жараёни таркибида массага нисбатан 2% актив буёвчи модда тутган эритмада куйидаги таркибларда олиб борилди:

- 80°C хароратда ишкорий агент сифатида кальцийсизлантирилган сода тутган эритмада буяш;

- 80°C хароратда таркибида акриламид ва ишкорий агент сифатида кальцийсизлантирилган сода тутган эритмада буяш.

Тадкикотларда жун толасининг ранг курсаткичларини акриламид (10-50 г/л) ва сода (10-20 г/л) концентрацияларига богликлиги урганилди. Намуналарнинг ранг интенсивлиги "Color iMatch (Version 9.7.50)" лаборатория курилмасида улчанган кайтариш коэффициенти (R, %) асосида, Гуревич-Кубелки-Мунк (K/S) функцияси оркали хисоблаб топилди.

Нур кайтариш коэффициенти кайси тулкин узунликда олинган булса, намунанинг ранг интенсивлиги хам шу тулкин узунликдаги кийматда хисобланди. Тажриба натижалари 1-расмда келтирилган (кимёвий реагентлар микдори г/л да).

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

10 20 30 40 50 О О О О О 15 12 10 7 5 20 15 12 10 7 5 АкрШШМВД

1-расм. Жун толаси ранг интенсивлигининг буяш эритмаси таркибига богликлиги

Келтирилган маълумотлар буяш жараёнида акриламидни куллаш оркали намуналарда юкори ранг интенсивликларига эришиш мумкинлигини курсатмокда. Акриламид концентрацияси 50 г/л булганида тола юзасида полимер пардасининг калин катлами хосил булиши буёвчи модда молекулаларининг тола юзасига сорбциясига ва унинг тола ичига диффузияланишига салбий таъсир этганлиги сабабли ранг интенсивлиги колган намуналарга нисбатан кичик кийматга эга булган. Шунингдек бу намунадаги буяш эритмасида ишкорий агент концентрациясининг кам булиши тола ва буёвчи модда уртасида вужудга келадиган ковалент богланиш учун етарли булмай, буяш жараёнидан сунг СФМ эритмасида намуналарни ювиш жараёнида толага ион бог ва молекулалараро кучлар билан богланган буёвчи модданинг толадан ювилиб чикиб кетганлиги сабабли хам буёвчи модданинг толага фиксацияланган кисми кам булган, яъни ранг интенсивлиги кичик кийматга эга. Аммо эритма таркибида акриламид булган барча намуналарда ранг интенсивлиги полимерсиз буялган намуналарнинг ранг интенсивлигидан юкори кийматга эга булганлигини куришимиз мумкин.

Кейинги изланишларда акриламиднинг жун толасининг сифат курсаткичларига булган таъсири урганилди. Буялган жун толасининг деструкцияланиш даражаси унинг ишкор эритмасида эрувчанлиги оркали бахоланди. Акриламид билан ва акриламидсиз буялган намуналар массасининг нисбати технологик ишлов бериш жараёнларида жунни шикастланганлигидан далолат беради. Куйидаги расмда тажрибалар натижалари келтирилган.

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

0 AKpHiiiMHji

10 Cofla

2-pacM. ^yH Togacu gecTpy^uagaHum gapa^acuHuHr Syam эpнтмacн TapKuSura SoFguKguru 2-pacMga KegTupugraH Hara«:agap эрнтмa TapKuSuga aKpugaMug кoнцefflpaцнacн 30 r/g SygraHuga TogaHuHr эpнm gapa^acu xyggu my эpнтмaga aKpugaMugcro SyagraH HaMyHagapHuHr эpнmнgaн KaM MuKgopga SygraHguruHu KypcaTMOKga. ^eMaK, Toga M3acuga aKpugaMug napgacu xpcug SygraH Ba y TogaHu umKop эpнтмacнga эpнmн gapa^acuHu KaMafiTupraH. AMMO ^yH Togacu M3acuga wnKa napgaHuHr xpcug Sygumu yHuHr TuFrogaHumura cagSufi Tatcup этagн. ^yH Togacu W3acugaru KyTuKygaHuHr TaHranacuMoH KaTgaMu xucoSura Sy Toga TuFrogaHagu. TuFrogamHuHr MaKcagu ronKa Ba KaguH MoByT MarogapHu KaguHgamTupum Ba Maro W3acugaru TogagapHu Sup-Supura KupumTupumgaH uSopaTgup. By ^apaëH noFuga ^yH TogagapuHu Sup-Supura HucSaraH yMyMaH cug^umu ynyH mapouT aparngagu, Hara«:aga Maro y3yHguru Ba энн Syfiuna Kupumagu, KaguHgamagu Ba yHuHr w3aBufi зннgнгн opTagu. ^yH TogagaH SomKa Togagap TuFrogaHum KoSunuaTura эгa эмac. TuFrogaHumra MofigguK - ^yH TonacuHuHr cпeцн$нк xycycuaTu SyguS, y TogaHuHr KafiumKoKgurura Ba TaHranacuMoH KaTgaMura SoFguKgup. ^eMaK, ^yH TogacuHu noguMepgap SugaH Syam ^apaëHuHu TuFrogaHMafiguraH accopTuMeHTgap umgaS nuKapumga Kyggam MyMKuH.

OongagaHHgraH agaSueTgap:

LKorkmaz Memi§, Kaplan S. Dual responsive wool fabric by cellulose nanowhisker reinforced shape memory polyurethane / Journal of Applied Polymer Science Volume 137, Issue 19, 15 May 2020, pages - 48674.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

2. Battu M., Giansetti G., Rovero S. Sicardi Intensification of Wet Textile Processing By Ultrasound Application // Proceedings of the 22nd IFATCC International Congress, Stresa, Italy, 2010.

3. Cholewinska P. An effect of suint on sheep wool impedance and heat resistance values // Journal of Natural Fibers. Volume 17, Issue 3, 3 March 2020, Pages 382-388.

4. Аитова А.Н. Разработка технологии колорирования шерстяных текстильных материалов при использовании окислительно-восстановительных систем // Диссертация Санкт-Петербург - 2017. - С. 11-48.

5. Safapour S., Sadeghi-Kiakhani M. Chitosan-cyanuric chloride hybrid as an efficient novel bio-mordant for improvement of cochineal natural dye absorption on wool yarns / Volume 10, Issue 1, 2 January 2019, Pages 81-88.

6. Rather L.J., Shahid-ul-Islam, Shabbir M. Adhatoda vasica in Conjunction with Binary Combinations of Metal Salts and Biomordants as an Effective Textile Dye to Produce novel Shades on wool / Volume 15, Issue 4, 4 July 2018, Pages 611-623.

7. З.Ш. Исламова, Крашение мареной // Инновационные направления развития науки о полимерных волокнистых и композиционных материалах // Санкт-Петербург, 2021, 42-43 стр.

8. Amirova N.S., Abdukarimova M.Z. Possibility of intensive dyeing of cotton fabric with natural dyes // International journal of Research, Volume 04, Issue - 02, February

2017, 158-160.

9. Amirova N.S. Possibility of silk coloring by natural dyes // Vienna «European Science review», 2016 г., No 9. - Volume. 173-176. 2012 [ISSN 2310-5577].

10. Z. Sh. Islamova, I. A. Nabieva, Z. U. Saidmurodova, X.O. Murotova, Efficient washing wool fibres // Academic research in educational sciences Scientific journal/ ISSN 2181-1385, Volume 3, Issue 3. March 2022, -pp. 1037-1041.

11. Ш.Исламова, И.А.Набиева А.А.Миратаев Изучение процесса обесцвечивания шерстяного волокна Научно-методический журнал «Вестник науки и образования» - Москва, № 13 (49) (сентябрь 2018 г.) - Изд. "Проблемы науки". -

2018. - С. 41-44.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.