Научная статья на тему 'ЛЕКСИКА БЛЮД И ПРОДУКТОВ ПИТАНИЯ В ГОВОРАХ ВАХАНСКИХ ТАДЖИКОВ'

ЛЕКСИКА БЛЮД И ПРОДУКТОВ ПИТАНИЯ В ГОВОРАХ ВАХАНСКИХ ТАДЖИКОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
123
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБЩЕТАДЖИКСКИЙ / ПЕРСИДСКИЙ / ФОНЕТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / ХАРАКТЕРИСТИКИ ПРЕДЛОЖЕНИЯ / МЕЖЛИЧНОСТНАЯ ИНТЕРПРЕТАЦИЯ / ПРИЧИН МЕЖДУДИАЛЕКТНОГО ВЛИЯНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муминова Сафарбегим Бахриевна

Лексика, связанная с названиями блюд, тесно взаимосвязана с социальный жизню и быта жителей долины Вахана. Разнообразие блюд и еды свидетельствует об образе жизни проживающих в этой долине людей. Лексика данной отрасли отличается от других диалектов данной группы некоторыми своеобразиями: она имееет общетаджикский характер, её состав пестрит заимствованными элементами. Лексику, связанную с наименованиями блюд, в зависимости от использования при их приготовлением продуктов, можно подразделить на группы молочных, жирных, мучных, мясных блюд. В этой статье сообщается, что разнообразный словарный запас и значения слов «блюдо и еда» наиболее распространены на языках таджикского происхождения, но их связь с языками Памира отличается от других таджикских диалектов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEXICON OF “DISHES AND FOODS” IN VAKHAN TAJIKS’ DIALECT

Food vocabulary has strong connection to the social and leisure life of the Wakhi people in Tajikistan. The various food shows the life of the people in Wakhan. The vocabularies related to food culture of this people differ from other related group dialects: they reflect more Tajik related features and many other borrowed vocabularies. Vocabularies related to food culture can be classified according to the ingredients of the food from which it is made, into the following groups: milky, oily, pastry and meat. This article provides information about various characteristics of vocabulary and meanings of words denoting “dishes and foods”, which origins are derived from Tajik language, but their connection to the Pamiri languages is different from other Tajik dialects.

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИКА БЛЮД И ПРОДУКТОВ ПИТАНИЯ В ГОВОРАХ ВАХАНСКИХ ТАДЖИКОВ»

реклам), которых учителя дошкольных, средних общеобразовательных, средних и высших учреждений будут использовать в своей деятельности.

Автор статьи также путём творческого поиска путей эффективного использования «Passive Voice» в устной речи учащихся в системе общеобразовательных, начальных и средних профессиональных учреждений и обеспечения научной деятельности, а именно, через систему исследовательской (инновационной) работы внимание учителей, родителей, направляет на усовершенствования научных знаний и практических навыков учащихся по английской грамматике в соответствии с требованиями времени.

Ключевые слова: общение, грамматика, совершенный и несовершенный вид глагола, монолог, диалог, морфологический, синтаксический, навыки, изложение, функциональный.

TRAINING "PASSIVE VOICE" IN SECONDARY SCHOOLS

The author in this article describes the need, purpose, and the basics of developing skills to use "Passive Voice" in the process of speaking in English and comment on some key aspects and areas of study based on existing problems in this area.

The article provides scientific substantiation of the goal of forming communicative competences in the process of speaking, everyday life and activity, leisure and recreation, forming a culture of perception of the content of real texts (fiction, from newspapers and magazines, advertising), which teachers of preschool, secondary education, secondary and higher institutions will use in their activities.

The author of the article also by creative search for ways to effectively use "Passive Voice" in the oral speech of students in the system of general education, primary and secondary professional institutions and providing scientific activities, namely, through the system of research (innovation) work, the attention of teachers, parents, directs to the improvement of scientific knowledge and practical skills of students in English grammar in accordance with the requirements of the time.

Key words: communication, grammar, perfect and imperfect form of the verb, monologue, dialogue, morphological, syntactic, skills, presentation, functional.

Сведение об авторе:

Игболова Заргез - сосискатель аспирантуры и докторантуры Институт развития образования имени Абдурахмона Джами Академии образования Таджикистана

About the autor:

Igbolova Zarangez - post-graduate student Institute development of education name Abdurahman Jami Academy of education of Tajikistan

ЛЕКСИКАИ ТАОМХР ВА АНВОИ ХУРОКВОРЙ ДАР ла^ЧАИ ТО^ИКОНИ ВАХОН

Муминова С.Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Забони точикй дар байни забонхои помирй накши воситаи муоширати байнизабониро ичро карда, мардуми тахчоии Бадахшон нущи онхоро «порсй» ё «форсй» ва гуяндагони лахчахои точикиро «порсигу» номидаанд, ки ин нуктаро муаррих ва мардумшиноси шинохтаи шуравй М.САндреев таъкид кардааст [2, с. 43-51].

Ба кавли М.С.Андреев сабаби ба Бадахшон куч бастани точикон ва интишори забони точикй дар ин чо: «Хучуми паёпайи госибони ачнабй ба Осиёи Миёна, ки ин хавзаи чугрофй хамеша бархурдгохи роххои калон буд ва тавассути он кучокучи халкхо давом мекард, ба эрониёни тагчо таъсири марговар расонида, тухми ононро аз руйи замин руфт ва ё бо истилогарон махлуташон намуд. Кисми бокимондаи онхоро, ки гуреза шуданд, ба куххои пурпечу дастнорас танг карда бароварданд, ки он маконхо аз чихати сарвату амвол нисбат ба манотики пурсарвати водихо хеле камбагал буданд, ва госибонро суйи худ намекашиданд [2, с.39-40].

Точикон дар гушаву канори гуногуни кухистони Бадахшон маскун гардида, дар баробари нигох доштани урфу одат, инчунин чихати хифзи асолати забони модарй низ кушиш ба харч додаанд. Аз ин чост, ки асоси лахчаи точикони Вахонро лексикаи умумиточикй, ки бо оммафахмию серистеъмолии худ фарк карда меистад, ташкил медихад.

Дар таркиби лугавии лахчаи точикони Вахон лексикаи таомхо ва анвои хуроку хурокворй як кабати махсусро ташкил дода, ифодагари вазъи ичтимоию маишй ва тарзи зиндагии мардум ба хисоб меравад.

Масъалаи мазкур аз нигохи этнографй аз чониби Г.А.Арандаренко, А.А.Семёнов, Е.М.Пешерева хануз охири солхои 90-уми асри XIX ва ибтидои садаи XX мавриди барассй карор

шрифт. Хycycмятхои фонeтикй, грамматики ва киcман лyгавии лахчахои точикони Бадаxшон ба таври xeлe фишypда дар рдаолаи A.З.Розeнфeлд «Бадаxшанcкмe говоры таджмкcкого языка (1971) тахкик шyдааcт. Aммо таркиби дyгавии лахчахои точикони Бадаxшон, маxcycан лeкcикаи лахчаи точикони Ваxон, ки xeлe cepмавод ва гyиогyиpанг аст, ба пажухиш ниëз дорад. Бояд гуфт, ки A.З.Розeнфeдд гуйиши маpдyми дeхоти Нижгар, Ямг, Удит, киами Чилток ва Даршайро ба лахчаи точикони Ваxон манcyб дониcтааcт [15, c.38].

Лeкcикаи таомхо ва анвои xypоквоpй дар забони адабии хозираи точик аз чониби М.Мyхаммадмeва тахкик шyдааcт. Ин мавзуъ дар ржолахои ба омузиши лeкcикаи лахчахои забони точикй баxшидаи мухаккикон Р.Л.Нeмeнова, F.Чypаeв, Ш.Иcмомдов, М.Кабиров, З.Замонов, Н.Гадоeв, Р.Сангинова, Г.Aбдyддоeва, Ч,.Саидов ва дигарон зимни барраши маводи лахчахои адохидаи Точикистон аз нигохи лyгат, темантика ва cоxтоpи морфологй баppаcй шyдааcг. Вате мавзуи мазкyp дар миcолм лахчахои точикони Бадаxшон, ададxycyc лахчаи точикони Ваxон, аз лихози лмнгвиcтй пурра ва хамачониба бори наxycт мавриди омузиш карор мeгиpад.

Тафтишy тахлили мавод cобит мecозад, ки калимавy иcтмдохоти маpбyт ба анвои xypок ва xypоквоpй аз нигохи доиpавy дарачаи иcтeъмол аз хам фарк мeкyианд. Aз ин py онхоро ба гуруххои зepин чудо кардан лозим аcт:

1. Калимахои умумиточикй, ки peшаи онхо дар забони адабии хозираи точик ва дигар шeваю лахчахои точикй бe тагйироти чиддии фонeтикй дучор мeоянд: палов, шурбо, хомшурбо, шула, атола, rçypyrow, шиpкaдy, ширбирин^,чака, курут, дуг, ширчой, шиp(p)pyFaн, кочи ва хоказо. Онхо дар иcтeъмолм мардуми махадхои Нижгар, Удит, Ямг, Даршай ва Чилток ва дигар лахчахои хамгурух кариб бe тагйироти фонeтикй иcтeъмол мeëбанд. Бeштаpини калимахои зикршуда дар забонхои помирй хам бо хамин шаклу маънй дучор мeоянд. Ин оабаб дорад, ки пpофeccоp F.Чypаeв дар ин бобат чунин кайд мeкyнад: «Шyбхаe нecт, ки точикони махадхои Kаpотeгин, Кулоб, Бадаxшон ва водии Хигор дар бобати тайëp кардани xypок ва иcтифодаи маcолeхи он умумияти биcëpe доранд» [1З, c.137]. Пайдоиши онхо бо таърик, этнография ва фархангу маишати мардуми точик адокаи ногycаcтанй дорад. Лeкcикаи таомхо хануз дар аcpхои миëна ^ри XV) дар эчодмëти адиби маъруф Aбyиcхоки Aтъима ва баъдан дар отори Корй Рахматулдои Возeх (XIX) аз нигохи ахамияташон дар зиндагии мардум таъкид шyдааcт, ки ин маеъада дар маколаи М.Мyхаммадмeва «Лeкcикаи таомхо дар оcоpи баъзe аз шоирони точик» (1971) тахкик шудааст.

2. Калимахои xоcи лахчаи точикони Ваxон. Кайд кардан чоиз аст, ки шeвашиноcон кадимахои xоcи лахчаро якe аз омилхои аcоcии эътироф гардидани гуйишхои мycтакид хиcобида танхо хамон вожахоepо «калимахои xоcи шeва» мeноманд, ки онхо ин ë он лахчаро аз лахчаи дигар ва забони адабй фарк мeкyнонанд [1З, c.95]. Ин аcт, ки дар лахчаи мазкур бо як катор калимаву иcтмдохотe дучор омадан мумкин аcт, ки иcтeъмоли онхо дар доираи як ë якчанд лахчаи хамгурух махдуд мeмонад. Ба катори чунин вожахо yиcypхои лугавии зepинpо доxмд кардан мумкин аст, ки онхо номи таомхо ва ë анвои xypданиpо ифода мeкyнанд. Aз кабиди бат, ки як навъи таоми маъмули мардуми Бадаxшон мeбошад ва дар лугати A.З.Розeнфeлд «Таджмкcко-pyccкмй диадeкшый cловаpь» «атолаи маpоcммии аз орду равган пуша-шуд^» [16, c.33] маънидод шудааст.

Вожаи бат дар «Фарханги забони точикй» (1969) ба маънии «охор» тафшр ëфтааcт (c.158) ва дар «Рyccко-таджикcкий дмадeкшый cловаpь» вожаи мypаккабcоxти батикуни ба маънои «охаркунй» -ро дорад (33). Aз ин чо баpмeояд, ки дар лахчаи точикони Ваxон ва дигар гуиитхои точикони Бадаxшон хар ду маънои бат: яъш «як навъи таом» ва джа^ «охар» роич будааст. Ба назари мо, маънои аввалй бо калимаи бо дар ифодаи мафхуми «оши обакй», ««уроки моeъ» [22, c.209] каробати темантикИ надорад, аз ин py, ин тарафи маcъада иcтиcно мeшавад.

Aз тарафи дигар, ох,ар//ох,ор (кpаxмад) аз чихати шакл ба орди гандумй ва таомe, ки аз он бо номи бат омода карда мeшавад, шабeх аст ва шояд ин вожа дар заминаи ташбeх ë мyкоиcавy мукобилаи ду ашë -охар бо орд пайдо шуда бошад.

Дар Ваxон дар заминаи вожаи peшагии бат хамчун як навъи таоми аоош чанд гизои дигар омода карда мeшавад, ки онхо чунин унвон доранд: бaтък-атолаecт, ки онро аз орд, шир ва мажа тайëp мeкyнанд. [9, c.92]; зичбат- атолаи ордй ва ширй, ки дар маpоcими марбут ба чойгир шудан дар айдок онро мeпазаид; ^^бат-ата^ст, ки онро бо хамрох кардани ту™ мeпазанд [9, c.709]; тарбат -атола ë навъи батe, ки онро аз чарбуи даруни хайвонот мeпазанд; лaндpyкбaт-таомe, ки аз орди гандум, равган ва як навъ алафи шифой пуша мeшавад; ширбат -навъи таомecт, ки онро аз шир ва орди дар равгани зард таф додашуда тайëp мeкyнанд. Дар баробари номхои навъхои гуногуни таом вожаи бат барои cоxтани иcми шаxc низ ба кор рафтааст: батхър -шаxce, ки xypдани атолаи равганиро дуст мeдоpад [9, c.919].

Кадимй будани номи таомхоро аз он чо муайян кардан мумкин аст, ки онхо ба урфу одат ва маpоcимхои кадимаи мардуми Ваxон робитаи зич доранд. Маcалан, пyxтани бат бо маpоcими ба айдок баровардани чорво ва страхс -ордоб, атолаи аз шир, орд, равган пушашуда ба муношбати

бapгyзop нaмyдaни мapccимe тaйëp кapдa мeшaвaд. Мapдyми точик тacмpc Hy^aAAac дoниcтa, ба cн ap4 мeгyзcpaнд. Macara^ аз кадим миёни ахалии BaxOT чунин анъана чcpиcт, ки дap хакки ширбиринч хapфи нccaзc гуфтан 1ушх хиccбидa мeшyд.

Дap лахчаи точи^ни Вaxcн инчунин нcми xypcкхcи калпэлов//калпалов- (cши палави бeгyшт), шах (тaoмe, ки cнpc аз гиёхи чъpcгбapг ва ё шахи латрук- pacтaних,cи кухии шифcбaxш, ки тaбиaтaшoн гapм acт, cмcдa мeкyнaнд), талион (тacми аз cpди гандуми биpëн ва cмexтaи шиp пукташуда), боч ё гандумоб (тacми мapccимй, ки дap мaвpиди caдaкa тaйëp мeкyнaнд), жарык (кapтcшкaбиpëн, каблан ин тaoм 6c yнвcнм кавардак //квардак маъмул бyдaacт, ки дap зaмcнм шypaвй чcйи cнpc вcжaи pycим жарить (биpëн кapдaн гиpифтaacт), ширарзын (тaoмe, ки cнpc аз шиp ва apзaн мeпaзaнд), алвоишир (бaтe, ки 6c ш^ дap шакли хaлвc пуша бcшaнд), ширкочи (aтcлa 6c ши^ оwкочй (тacмe, ки аз op.^ гандум, c6, paвгaн nyxra мeшaвaд). Он xycycмяти мapccммй дoштa, дap чашни Нaвpyз бapcбapи cap кашидани аввалин мадаахот гандум oмoдa кapдa мeшaвaд; амоч (тacм аз opди бcкмлc), чамбуратола (тacмe, ки otpc аз зapдcлyм kok (чамбур-зapдcлyм kok), cpдy py^ мeпaзaнд), гылмындй (хама гуна тacми oбaкй), шошьб (гизcи ба cyмaнaк мoнaнд, ки cнpc дap Нaвpyз мeпaзaнд), шивч (аз нcнм тpaxтоw, paвгaнy шиp cмcдa мeкyнaнд), aлимоw (тaoмe, ки аз гандум ва гушт тaйëp мeшaвaд). Aлимоw мypcдифи далда аег, ки дap лахчаи точи^ни Вaxcн дap шакли даля низ дyчop мecяд; молда (cмexтaи атола ва rnixTOw, ки дap бoлoяш paвгaнм мacкa гyзcштa бcшaнд), оши лапык (тacмe, ки миcли ^и yrpc буда, cнpc аз xaмиpи cpди бcкмлc тaйëp мeкyнaнд).

Кайд кapдaн чcиз acт, ки дap байни нaмcяндaгcнм лахчаи тcчикcни BaxOT, ба иcтиcнcи вcжaхcи yмyмимcтeъмcлй-aнъaнaвим мapбyт ба нcмгyзcpим нон, нaвъхc ва мaхcyлoтe, ки дap пyxтaнм шн иcтифcдa мeшaвaд (кулча, ширмол, гирдача, чапотй, фатирхамир, фатири курак, фатири кад-кад ва мcнaнди инхc), хамчунин як cмлcмлa вcжaхce ба ^p бypдa мeшaвaд, ки cнхc xorn лахчаи мaзкyp буда, бapcи мyшaxxac ифcдa кapдaнм мафхуми нcн, шакли от, тapзи тaйëp кapдaнм шн 6c ycyra xcc ва анъанаи кадимй иcтифcдa мeшaвaнд: тъpaxтоw (шни нихcят тунук, чaппcтй, ки 6apOT cмcдa кapдaнм шиpфaтиp иcтифcдa мeшaвaд), кьмоч (нcнe, ки дap зepи axrap ë xcкмcтapи cyзcн дap кcлиби филизии мaxcyc пyxтa мeшaвaд). Aзбacкм тapзи пyxтaнм кьмоч (кумоч) ба ycyли xлeбпaзй мcнaнд аст, баъзан cнpc «xne6» хам мeгyянд; шогункьмоч (ку^чи нaвpyзй, нcнм тaгиaлoвй, ки cнpc дap пeшвcзи чашни Нaвpyз мeпyxтaнд). Ин иcтмлcх дap шакли кьмочи шогун низ дap гapдиш мeбcшaд; чapwyкъмоч (нcн ë xne6e, ки дap кcлиби филизии чapбyмcлидa пyxтa бcшaнд), кьтахин (як навъ шн ë кулчаи pyяш чaккaмcлидa), пьштмол (нcнм чaппcтй), сыманукин (нcнм cyмaнaк) ва гaйpa.

Нот 6c шaклхcи гyнcгyнм xyд дap кyхиcтcнм Бaдaxшcн дap бcбaти тaйëp кapдaнм aнвcи гyнcгyнм тacм ахамияти мухим кacб кapдaacт. Ин аст, ки вoжaи нон дap тapкиби нcми як cмлcмлa xypoкхc мaвpиди иcтифcдa Kapcp мeгиpaд: нонмолида (тaoмe, ки cнpc аз нcнм гapм, мacкa ва шaкap cмcдa мeccзaнд), нонруган (навъи тacм, ки аз шн ë фат^и гapм ва paвгaни гyдcxтaшyдa тaйëp мeкyнaнд), нонтарит-шни дap шиpчcй ва ë тaoми мceъ peзaкapдaшyдapc мeгyянд, ки ин калима дap дмrap лaхчaхcи чанубй ва чaнyбй-шapкй низ иcтeъмcл мeëбaд), хьчук (чалпаки мapccимй).

Mapдyми дeхoти Нижчap, Ямг, Удит, Чмлтcк дap пyxтaнм кьмоч аз кcлaби филизи мaxcyc иcгмфcдa мeбapaнд, ки от 6c yнвcнм кьмочдонй маъмул мeбoшaд.

Maхcyлcти шиpй низ дcpcи xycycиятхcи чcлиби нcмгyзcpй мeбcшaд. Чyнcнчи кътax-дap лахчаи тcчикcнм Вaxcн мaънcи пaниppo дcpaд. Шиp, ки бypид, кътax мeшaвaд. Aммc вcжaи кьтах дap лaхчaхcи чануби Кугоб ба маънот «чазза»- бcкммcндaи чapби дунбаи oбшyдa дap иcгмфcдa мeбcшaд [9, c.363].

Зyхypcти мaгcp задани нcн дap биcëp лaхчaхcи тcчикй 6c иcтилoхи «пупанак» ифcдa кapдa мeшaвaд. B&^e дap гуйиши тcчмкcнм Вaxcн ин py^^, 6c калимаи пумак мaвpиди иcтифcдa Kapcp мeгиpaд. Ё ин ки бинoбap cepкaллcpия будан ва дap мухити бcдy хaвcи capд дcштaнм Бaдaxшcн paвгaнм гcзpc дap cмcдa кapдaнм тacм ва пyxтyпaз ба кcp мeбapaнд, ки от дap лахчаи мaзкyp 6c мyoдили лахчавии пьхмьк ифcдa гapдмдaacт. Вoжaи шawдег нcми тacмecт, ки дap дcxили зapфи мaxcycи capпyшдcp, ки то мдан дap axrap ë xc^CTa^ cyзcн гyзcштa шyдaacт ва тaмoми шаб 6c буги xyд мeпaзaд; сaфедтawaк-xypдaнихcи pyзи туй (канду хaлвc, мавизу тути xyшк), ки дap назди мeхмcн мeryзcpaнд.

Aз тaвзeхи мaънcй ва шаклии вcжaхcи ифcдaкyнaндaи мафхуми тacмхc ва анвот xypcквcpй дap лахчаи тcчикcнм BaxOT бapмecяд, ки aкcapияти cнхc бapoмaди тcчикй дcpaнд, дap капаби калиматозии зaбcнм тcчикй ccxтa шудаанд вaлe cнхc 6c кадимй будани xyд ва pcбитaaшcн 6c зaбcнхcи там^й нмcбaт ба гуйишхот дмrapи точикй тaфcвyт дcpaнд.

АДАБИЁТ

II 1. Aбдyллoeвa Г. Лeкcикa Кapaтaгcкcгc rcœcpa. AKA. Дyщaнбe, 2013.-22 c.

2. Андреев М.С. Краткий обзор некоторых особенностей таджикских говоров (Материалы).-Сталинабад,-Ташкент: ЦК НТК и Тадж. гос. издат,1930.-65 с.

3. Арандаренко Г.А. Дарваз и Каратегин. //ВКН. Досуги в Туркистане.-СПБ, 1889. С.467-468.

4. Гадоев Н.Лексикаи лахчаи Тагнов.-Душанбе:Ирфон, 2012.-209с.

5. Джураев Г.Система диалектной лексики таджикского языка.- АДД.-Душанбе, 1992.-30 с.

6. Замонов З. Лексика даштиджумского говора. АКД.-Душанбе, 2009.- 19 с.

7. Исмоилов Ш. Лексика каратегинского говора.АКД. Душанбе, 1982.-24 с.

8. Кабиров М. Лексика говоров таджиков Чирчик Ташкентской области Республики Узбекистан.-Душанбе, 1995.-18 с.

9. Махмудов М., Ч,ураев F., Бердиев Б. Фарханги гуйишхои чанубии забони точикй.-Душанбе:Дониш, 2012.- 946 с.

10. Махмудов М., Ч,ураев F. Лугати шевахои забони точикй.(лахчахои точикй). чилди 1(А-О).-Душанбе: Дониш, 1987.-288 с.

11. Мухаммадиева X,. Лексикаи таомхо дар осори баъзе аз шоирони точик//Армугон (мачмуаи илмй).-Душанбе:Дониш, 1971.- С.125-132.

12. Мухаммадиева X. Кдйдхо оид ба лексикаи нонвой// Забоншиносии точик.-Душанбе: Дониш, 1980.- С.60-69.

13. Неменова Р.Л., F.Ч,ураев. Шеваи чанубии забони точикй. чилди 1.-Душанбе: Дониш, 1980.-331 с.

14. Пещерева Е.М. Молочное хозяйство горных таджиков и некоторые связанные с ним обычаи.-ВКН. По Таджикистану.-Ташкент, 1927.- С.42.-59.

15. Розенфельд А.З. Бадахшанские говоры таджикского языка.-Ленинград, 1971.-192 с.

16. Розенфельд А.З. Таджикско-русский диалектный словарь (Юго-Восточный Таджикистан).-Ленинград, 1982.240 с.

17. Расторгуева В.С. Опыт сравнительного изучения таджикских говоров.-М.:Наука, 1964.-188 с.

18. Сангинова Р.Лексика канибадамского говора таджикского языка.-АКД.-Душанбе, 2012.-23 с.

19. Семёнов А.А. Этнографические очерки Зерафшанских гор, Каратегина и Дарваза.-М., 1903 С.52-81.

20. Фарханги забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 1. (А-Н).-М.: Советская энциклопедия, 1969.-950 с.

21. Фарханги забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 2. (О-Я).-М.: Советская энциклопедия, 1969.-951 с.

22. Фарханги тафсирии забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 1 (А-Н).-Душанбе, 2008.-950 с.

23. Фарханги тафсирии забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 2 (О-Я).-Душанбе, 2008.-945 с.

ЛЕКСИКА БЛЮД И ПРОДУКТОВ ПИТАНИЯ В ГОВОРАХ ВАХАНСКИХ ТАДЖИКОВ

Лексика, связанная с названиями блюд, тесно взаимосвязана с социальный жизню и быта жителей долины Вахана. Разнообразие блюд и еды свидетельствует об образе жизни проживающих в этой долине людей. Лексика данной отрасли отличается от других диалектов данной группы некоторыми своеобразиями: она имееет общетаджикский характер, её состав пестрит заимствованными элементами.

Лексику, связанную с наименованиями блюд, в зависимости от использования при их приготовлением продуктов, можно подразделить на группы молочных, жирных, мучных, мясных блюд.

В этой статье сообщается, что разнообразный словарный запас и значения слов «блюдо и еда» наиболее распространены на языках таджикского происхождения, но их связь с языками Памира отличается от других таджикских диалектов.

Ключевые слова: общетаджикский, персидский, фонетические особенности, характеристики предложения, межличностная интерпретация, причин междудиалектного влияния.

LEXICON OF "DISHES AND FOODS" IN VAKHAN TAJIKS' DIALECT

Food vocabulary has strong connection to the social and leisure life of the Wakhi people in Tajikistan. The various food shows the life of the people in Wakhan. The vocabularies related to food culture of this people differ from other related group dialects: they reflect more Tajik related features and many other borrowed vocabularies.

Vocabularies related to food culture can be classified according to the ingredients of the foodfrom which it is made, into the following groups: milky, oily, pastry and meat.

This article provides information about various characteristics of vocabulary and meanings of words denoting "dishes andfoods", which origins are derivedfrom Tajik language, but their connection to the Pamiri languages is differentfrom other Tajik dialects.

Key words: General Tajik lexicon, Persian, phonetic features, sentence characteristics, interpersonal interpretation, causes of inter-dialectal influence.

Сведение об авторе:

Муминова Сафарбегим Бахриевна - Старший преподаватель кафедры теории и практика языкознания Таджиксиий педагогический Университет именно С.Айни. Тел: (+992) 938220238 Email: safarmuminova@ gmail.com

About the autor:

Muminova Safarbegim Bakhrievna - Senior Lecturer of Theory and Practice of Linguistic Department Tajik Pedagogical University after name SAyni Phone number: (+992)93 8220238 Email: safarmuminova@gmail.com

УДК 801.312

ЭТИМОЛОГИЯИ НОМИ БАЪЗЕ УЗВХОИ ТАНИ ИНСОН

Тухтасунов О.

Донишгоуи давлатии Хууанд ба номи академик БЕафуров

Дар табиат хар мавчудод пайваста дар харакат ва тагйирот аст. Забони гуфтугуии инсон, вожахои таркиби он низ дар тагйирот мебошанд. Вожахои забонхо дар таърихи тулонии хаёти инсон тагйироти кулие кардаанд, аз иктибос гаштан аз забоне ба забоне ва хатто дар гуишхои як забон шакли худ ва баъзан маънои худро низ тагйир додаанд. (Хар тагйироти сохторй дар доираи конуниятхои фонетикии тахаввулоти вожахо амалй гаштааст). Дар таърих, забонхои зиёде чун халкаи мобайние дар силсилазанчири забонхо арзи вучуд кардаанд. Аксар забонхои рушдёфтаи замони кадим ва холо аз арсаи забонхо нопадид гашта, вожахои худро мерос мандаанд ва ё дар асоси вожахои онхо, вожахои забонхои муосир шакл гирифтаанд.

Бо тахкики маъхазхои хатии аз замонхои дури таърихй хифзмонда, мухакикон собит кардаанд, ки забонхои кадим сода ва хичогй будаанд. Баъзе вожаномхои пайдоиши кадима доштаи забонхои муосир низ хусусияти хичогии худро нигох доштаанд. Аксар вожаномхо ифодагари ягон хусусияти хоси мавод мебошанд. Он шахсе, ки аз таъриху ковоиди калимасозии забонхои кадим ва конуниятхои тагйири сохти вожахо дар забонхо огох аст (тамоми забонхои пешин ва муосир ба ин конуният итоат мекунанд), маънои ибтидоии хар як вожаи пайдоиши кадима доштаро тез дарк хохад кард.

Маълум аст, ки хама гуна организм, хам хайвон ва хам рустанй аз узвхо бунёд ёфта хар узв сохтори худро дорад ва махсус вазифахоро ичро мекунад. Тани инсон низ дорои узвхои гуногун мебошад. Албатта, инсон ба узвхои тани худ барвакт шинос гашта номгузорй намудааст. Номи аксар узвхо низ дар забонхо таърихй буда, тачассумгари вазифа ва ё дигар хусусияти хоси он узв мебошад ва маълумотхои дар зер овардашуда аз ин далолат мекунад.

Абруй. Барои хифзи дидагони инсон, аз таровиши араки чабин, ки он хосияти ба сузишоварии дидагонро дорад, табиати офаридгор дар кисмати болои чашм аз муй деворае ато намудааст, ки онро «абру, абруй» мегуянд. Абру дар аксари забонхои хонаводаи хиндуаврупой кариб як хел ово мегардад. Абруро дар забони авастой «brvat», дар санскритй - «bhruu ( бхрува)» дар забонхои славиянии кадим «bruvi (бруви)», дар русй «бровь», дар англисй «eyebrow, brow», дар олмонй «Braue», дар дар сугдй «Prnk», дар пахлавй «bruk» ва ягнобй «varuk» мегуянд [6, с.95], ки чамъи онхо пайдоиши ягона доранд. (Ин шаклхои овардашуда ва хамшабехи онхо дар як катор забонхои дигар низ дучор мешаванд).

Чун ба вожаи «абру» зехн меандозед, дар навбати аввал гумон мекунед, ки онро аз сабаби сиёх, ба абр монанд будан «абрру», яъне абри руй гуфта бошанд. Вазифаи асосй-биологии абру, ки хифзи чашмон аз араки чабин аст, шояд он аз калимаи «обрав», ки он дар навишти кадимаи забони форсй бо вожаи «абру» як хел мебошад ва ё «буроб»- бурандаи пеши об, яъне чараёни арак пайдо шудааст. Зеро дар таркиби вожахои кадим мавчудияти бахши «аб, ап, оп ва ё ов» аз моеъ ва ё иртибот ба об доштани он мавод дарак медихад.

Бинй - узвест, ки тавассути он инсон ва хайвонот буйро хис мекунад. Умуман, дар хайвоноти дарачаи олй, дар хисси буй танхо узви шома, яъне бинй вазифадор аст. Хрсси буйиши хайвонот гуногун аст, дар байни онхо саг буйиши хуб дорад. Дар сатхи даромадгохи сурохии бинии инсон ва хайвонот, махсус китъачахое мавчуданд, ки аз воридгардии буй ба хуруш омада, хисси дарки буйро ба вучуд меоваранд. Чун бинй ягона узви буйиш аст, вожаи «бинй» ба вожаи «бу (буй)» дар иртибот, шояд аз гунаи «бунй», дар асоси конунияти фонетикии хамивазшавии овои садонокхо, шакл гирифта бошад. Маълум аст, ки дар вожахои пайдоиши кадимадошта форманти «на, ни^» гайр аз форманти инкорй будан, инчунин ба маънои «узв, мавод, чиз» низ омадааст, яъне вожаи «бинй^» маънои «узви буиш»-ро дорад. Инсон тавассути ин узви хисси худ, олами вучудро боз хам хуб дарк мекунад, буи хуши гулхо ба инсон фарах мебахшад, вале аз буи бад димогаш сухта мегардад. Буйро дар забони форсии миёна «boy (буй)», авастой «boo5a (буда)» эронии кадим«Ьаиёа (бауда)» овардаанд [8, с. 43]. Яъне, вожаи «буй (бу)» кадима буда он ба таркиби як катор калимахои забонхои муосир низ дар шакли асл ва ё тагйирёфта ворид гаштааст. Онро дар номи аксар моводхои буйдор дучор омадан мумкин аст. Масалан, номи растании ^<хулбу^», ки онро пудина низ мегуянд. Ба хамагон маълум аст, ки баргу пояи хулбу чун буи гулхо, буи хуш дорад. Калимаи «хулбу^» дар тули таърих аз вожаи «гулбу» шаклгирифта, чунки вожаи «гулбу»

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.