Научная статья на тему 'ЛАБГУЛДОШЛАР ОИЛА ВАКИЛЛАРИНИНГ ТИББИЁТДА ҚЎЛАНИЛИШИ ВА КИМЁВИЙ ТАРКИБИ'

ЛАБГУЛДОШЛАР ОИЛА ВАКИЛЛАРИНИНГ ТИББИЁТДА ҚЎЛАНИЛИШИ ВА КИМЁВИЙ ТАРКИБИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
187
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лабгулдошлар оиласи / тиббиётда қўлланилиши / кимёвий таркиби / оила вакиллари. / family of labguls / use in medicine / chemical composition / representatives of the family.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — M. Xaydarov, F. Sayramov

Хозирги кунда анъанавий тиббиёт (халқ табобати) халқ заковати билан суғорилган жуда бой ва улкантажриба билимлар мажмуасидир. У илмий (расмий) тиббиётни янги, самарали доривор препаратлар билан бойитувчи битмас туганмас манбадир. Халқ табобатининг бу сохадаги қиммати, тутган ўрни бебаҳодир. Бунинг учун мисол тариқасида ҳозирги замон тиббиётида қўлланиладиган шифобахш ўсимликларни кўпчилиги ўз вақтида халқ табобати доривор воситалар хазинасидан олинганлигини ёки хозирги замон илмий тиббиётининг ўзи халқ табобати асосида тараққий этганини эслаш кифоядир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — M. Xaydarov, F. Sayramov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDICINAL USE AND CHEMICAL COMPOSITION OF MEMBERS OF THE LABGULODASH FAMILY

Today, traditional medicine (folk medicine) is a complex of very rich and extensive knowledge, infused with the wisdom of the people. It is an inexhaustible source that enriches scientific (official) medicine with new, effective medicinal preparations. The value and role of folk medicine in this area is priceless. As an example, it is enough to remember that most of the medicinal plants used in modern medicine were taken from the treasury of folk medicine or that modern scientific medicine itself developed on the basis of folk medicine.

Текст научной работы на тему «ЛАБГУЛДОШЛАР ОИЛА ВАКИЛЛАРИНИНГ ТИББИЁТДА ҚЎЛАНИЛИШИ ВА КИМЁВИЙ ТАРКИБИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЛАБГУЛДОШЛАР ОИЛА ВАКИЛЛАРИНИНГ ТИББИЁТДА ЦУЛАНИЛИШИ ВА

КИМЁВИЙ ТАРКИБИ Хайдаров Мавлонжон Машрабович

ФарДУ Зоотехния ва агрономия кафедраси катта укитувчиси Сайрамов Файзулло Баратжон ^ли

ФарДУ, Зоотехния факултети талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.7361278 Аннотация. Хозирги кунда анъанавий тиббиёт (халц табобати) халц заковати билан сугорилган жуда бой ва улкантажриба билимлар мажмуасидир. У илмий (расмий) тиббиётни янги, самарали доривор препаратлар билан бойитувчи битмас туганмас манбадир. Халц табобатининг бу сохадаги циммати, тутган урни беба%одир. Бунинг учун мисол тарицасида %озирги замон тиббиётида цулланиладиган шифобахш усимликларни купчилиги уз вацтида халц табобати доривор воситалар хазинасидан олинганлигини ёки хозирги замон илмий тиббиётининг узи халц табобати асосида тарацций этганини эслаш кифоядир.

Калит сузлар: лабгулдошлар оиласи, тиббиётда цулланилиши, кимёвий таркиби, оила вакиллари.

ЛЕКАРСТВЕННОЕ ПРИМЕНЕНИЕ И ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ ПРЕДСТАВИТЕЛЕЙ СЕМЕЙСТВА ЛАБГУЛОДАШ Аннотация. Сегодня традиционная медицина (народная медицина) представляет собой комплекс очень богатых и обширных знаний, пропитанных мудростью народа. Это неиссякаемый источник, обогащающий научную (официальную) медицину новыми эффективными лекарственными препаратами. Значение и роль народной медицины в этой области бесценны. В качестве примера достаточно вспомнить, что большинство лекарственных растений, используемых в современной медицине, были взяты из сокровищницы народной медицины или что сама современная научная медицина развивалась на основе народной медицины.

Ключевые слова: семейство лабгулевых, использование в медицине, химический состав, представители семейства.

MEDICINAL USE AND CHEMICAL COMPOSITION OF MEMBERS OF THE

LABGULODASH FAMILY Abstract. Today, traditional medicine (folk medicine) is a complex of very rich and extensive knowledge, infused with the wisdom of the people. It is an inexhaustible source that enriches scientific (official) medicine with new, effective medicinal preparations. The value and role of folk medicine in this area is priceless. As an example, it is enough to remember that most of the medicinal plants used in modern medicine were taken from the treasury of folk medicine or that modern scientific medicine itself developed on the basis offolk medicine.

Key words: family of labguls, use in medicine, chemical composition, representatives of the family.

Лабгулдошлар оилсига 200 га як;ин туркум, 3000 га як;ин тур киради. Орта Осиёда 53 туркумга мансуб 460 тури учрайди. Узбекистонда эса 42 туркумга мансуб 210 тури усади. Ялпиздошлар Узбекистонда кенг таркалган оилалардан булиб, улар фойдали (доривор) турларга бойлиги билан бошка оилалардан ажралиб туради. Жумладан,

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Капалакконмас (Ажуга Регель), Бозулбанг (Лагочилус Л.), Арслонкуйрук (Леонурус Л.), Ялпиз (Ментхд Л.), Тограйхон (Ориганум Л.), Маврак (Сальвиа Л.), Тогкуддуси (Бетониса Л.), Какликот (Тх,ймус Л.) ва Кийикот (Зизипх,ора Введ.)туркумларининг вакилларидан жуда кадимдан тиббиётда, озик овкат, кандолатчиликда ва парфюмерия саноатида фойдаланиб келинмокда

РАЙХОН-БАЗИЛИК ДУШИСТЫЙ ИЛИ Б. КАМФОРНЫЙ - ОС1МиМ ВЛ81~ЫСиМ Ь. Райхон эвгенол ва камфора эфир мойлариниинг манбаи хисобланади. Эфир мойлари ва эвгенол парфюмерия ва озик - овкат саноатида ишлатилади. Барглари каротин ва рутин манбаи х,исобланади. Тиббиётда райхоннинг ер устки кисми (поясиз ва ёгочланган пастки кисмларисиз) ишлатилади. У буриштирувчи, шамоллашга карши, яраларни битирувчи ва антисептик таъсирларга эга. Шунинг учун усимликнинг грипп

Райхон бош айланишини, овкат хазм килиш аъзоларини ишлашини яхшилайди, тиш огригини колдиради, бачадон силлик мускулларини бушаштиради, Тугри ичак шишини кайтаради.

Ангина-1 г райхоннинг эфир мойи 50 г. канд кукуни билан аралаштирилади ва 1 ош кошикдан чой билан овкатдан кейин кабул килинади. Грипп-2-5 томчи эфир мойи кунига асал билан 2-3 марта кабул килинади. Сийдик йулида тош касаллиги-2 ош кошик райхон гули 1 стакан сувда кайнатилиб, совутилади ва докадан утказилиб, сийдик хдйдовчи восита сифатида кулланилади. Асаб танглиги ва каттик чарчок-1 ош кошик рай^онга 1 стакан кайнаган сув солиниб, 15-20 минут дамлаб, канд ёки асал билан ичилади. Кунига 2 мартадан куп булиши керак эмас. Кунгил айниш - 1 ош кошик райхонга 1 стакан кайнаган сув солинади ва 20 минут дамланади. Докадан утказиб, кунгил айнишда ичилади. Тиш огриги-пахтага эфир мойи шимдириб, огриган тишга куйилади. 1 ош кошик райх,он 1 стакан кайнаган сувда 15-20 минут дамлаб куйилади ва огиз чайилади. Ангинада ушбу дамлама билан томок чайилади. Йутал - райхон ва эвкалипт эфир мойларини бир хил микдорда аралаштириб 1 стакан кайнаган сувда суюлтирилади ва унинг буги билан нафас олинади (сочик билан ёпиб). Отит-2 ош кошик майдаланган райх,он 0,5 л сувга солиниб паст оловда кайнагунча ушлаб турилади, 10 минут дамланади ва огриган кулокка компресс килинади. Копрессни 1-2 соатдан х,ар куни кулок огриги тухтагунча килиш мумкин. Яралар-1 ош кошик райх,он уругига 1 стакан кайнаган сув солиб 15 минут дамланади ва кейин яралар ювилади. Райхоннинг эфир мойлари терини юмшатади ва озиклантиради. Унинг препаратларини юрак касалликларида, канд касаллиги, тромбофлевитда тавсия килинмайди.

Усимликнинг ер устки кисми 1-1,5% эфир мойлари, 6%гача ошловчи моддалар, гликозидлар, сапонинлар, минерал моддалар, аскорбин кислотаси, кандлар, целлюлоза, оксил, витамин Р, провитамин А, камфора саклайди. Эфир мойи эвгенол (70%), метил хавинол, цинеол, линалоол, камфора оцименлардан таркиб топган усимлик хисобланади.

эпидемияси даврида куллаш фойдалидир.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

LEONURUS TURKESTANICUS V.

МАЙДА ГУЛЛИ ТОГРАЩОН - ДУШИЦА МЕЛКОЦВЕТНАЯ - ORIGANUM TYTTHANTHUM GONTSCH. Усимлик марказий нерв системасини тинчлантирувчи, овкат х,азм килиш ва бронхиал безлар секрециясини кучайтиради. ^айнатмаси кучли сийдик хдйдовчи сифатида маълум. Тограйх,он шунингдек, иштахдни очувчи ва турли хил шамоллашларда балгам кучирувчи сифатида ишлатилади. Томок касалликларида чайкаш ва тери йиринг касалликларида ванна килинади. Таркибидаги эфир мойлари тиш касалликларида огрикни колдирувчи х,исобланади.

Усимлик таркибида ошловчи моддалар, аскорбин кислотаси, флавоноидлар ва эфир мойлари бор.

ЦАЛАМПИР ЯЛПИЗ - МЯТА ПЕРЕЧНАЯ - MENTHA PIPERITA L. Аччик ялпиз барглари таркибидаги эфир мойларининг микдори жанубий районларда 3%, шимолий районларда 2-2,5% ни; эфир мойидаги ментолнинг микдори эса 50-55% ташкил этади. Усимликнинг эфир мойи ментол, ментон, метилацетат, ментафуран, ценеол ва бошка биоген моддалар саклайди.

Эфир мойлари парфюмерия, озик-овкат саноатида, алькоголли махсулотлар ишлаб чикаришда фойдаланилади.

Усимликнинг барглари эфир мойларидан ташкари каротинга, органик кислоталарга ва бошка бирикмаларга бойдир. Усимлик баргларидан кон-томирларни кенгайтирувчи ва тетиклаштирувчи хушбуй чойлар, дамламалар тайёрланади.

Усимликнинг асосий таъсир этувчи моддаси ментол булиб, у невралгия, миалгия, артралгия касалликларида огрик колдирувчи сифатида, яна бошка дорилар билан кон-томирларни кенгайтирувчи, тинчлантирувчи восита сифатида кулланилади. Ментол валидол, валокардин препаратлари таркибига киради.

ТУРКИСТОН АРСЛОЩУЙРУГИ -ПУСТЫРНИК ТУРКЕСТАНСКИЙ -KRECZ. & KUPRIAN. Арслонкуйрукнинг

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

препаратлари асосан тинчлантирувчи восита сифатида гипертония, нерв кузгалиши ва баъзи юрак касалликларида (юрак неврози, кардиосклероз) даволаш учун валериана каби ишлатилади.

Туркистон арслонкуйруги утида урсул кислотаси, ошловчи моддалар, органик кислоталар, сапонинлар, флавоноидлардан рутин, кверцетин ва квинквелозид, алколоид леонурин ва стахидрин ажратиб олинган, охирги пайтларда мах,сулотда валепотриатлар (иридоид) топилган.

ДОРИВОР МАВРАК - ШАЛФЕЙ ЛЕКАРСТВЕННЫЙ - SALVIA OFFICINALIS L. Мавракнинг барглари дориворлик хусусиятига эга.

Доривор мавракнинг баргларидан тайёрланган дамлама дезинфекцияловчи ва шамоллашга карши восита сифатида стоматит булганда, огиз бушлиги ва томокни чайишда, юкори нафас олиш йулларини тозалашда кулланилади. Мавракнинг гуллари

антибактериал прерарат - сальвин олиш учун ишлатилади. Халк табобатида маврак барглари ошкозон яраси, колит, жигар, буйрак хасталикларини даволашда, бронхитда балгам кучирувчи, юмшатувчи ва сийдик хдйдовчи восита сифатида ишлатилади.

Маврак баргларидан тайёрланадиган дамлама. 10 г (2 ош кошик микдорида мах,сулот олиниб сирланган идишга солинади, устидан 200 мл (1 стакан) кайнаган иссик сув куйиб сув хдммомида 15 дакика давомида киздирилади. Сунгра 45 дакика совутилади, докадан утказилади, колган масса сикилади. Олинган дамламанинг устига дастлабки хджми 200 мл булгунича кайнаган сув солинади. Дамламани салкин жойда 2 кун мобайнида саклаш мумкин.

Дамламани терининг шамоллаш касалликларида, тери жарохдтланганида, куйганида ва совук урганида ишлатилади; бунда дамламага ботирилган докали сальфеткалардан фойдаланилади, шунингдек, доривор маврак дамламаси билан ванна килиш ^ам мумкин.

Усимликнинг барча органларида эфир мойи (баргларида 0,5-2,5%) мавжуд. Ундан ташкари барглар таркибида алкалоидлар, ошловчи моддалар, уваол, парадифенол ва В гурух,и витаминлари булади. Илдизида юкори фаол табиий антиоксидант ва дитерпеноидли хинонлар, гулларида эса - сальвин ва унинг монометил эфир моддаси булади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БОЗУЛБАНГ - ЗАИЦЕГУБ ОПЬЯНЯЮЩИМ -LAGOCHILUS INEBRIANS BUNGE Усимлик препаратлари кон тухтатувчи хусусиятларга эга ва тиббиёт амалиётида профилактик ва хар хил касалликлардаги - кон окишида доривор модда сифатида ишлатилади (геморрой, упка, бурун, жарохат ва бошкаларда). Шунингдек, артериал босимни хам туширади.

Усимликдаги гемостатик хусусият асосида кон ивиш жараёни фаоллашади ва томир деворларидан утказувчанлиги камаяди. ^айнатма холида (1:10) кон тухтатувчи ва капиллярларни мустахкамловчи восита сифатида ичилади.

Усимлик препаратларидаги лагохилин иштирокидаги кальций тузлари, шунингдек, ошловчи моддалар ва витамин К кон ивишини тезлаштиради ва томирлардан утказувчанлигини камайтиради, кон босимини пасайтириш таъсирига эга.

Усимликнинг гуллари ва баргларидан тайёрланган дамламаси кон тухтатувчи хусусиятга эга. Уни бачадондан, упкадан, бурундан, яралардан ва бошка жойлардан кон окишини тухтатиш учун, шунингдек, хирургик операцияларда кулланилади.

Уй шароитида дамлама тайёрлаш учун: 10 г гуллари ва барглари (ёки 3 ош кошик) 1 стакан кайнаган сувга солинади. 6-8 соат давомида тиндирилади, кун давомида 6 махалгача 1 ош кошикдан ХА стакан сув билан аралашган холда ичилади. Усимлик препаратлари хар хил геморрой диатезларда тавсия этилади. Бундай шароитларда дамлама 1/3 стакандан кунига 3-4 марта ичилади. Даволаниш танаффуссиз 2-3 ой давомида амалга оширилади.

Айрим холатларда усимлик препаратлари бир пайтда тинчлантирувчи модда сифатида хам фойдаланилади. Даволашда кушимча модда сифатида усимлик баргларидан тайёрланган дамлама глаукома, гипертониянинг (кон босими ошиши) I ва II даражали касалликларини, терининг аллергик жарохатларини даволаш учун кулланилади. Бундай шароитларда дамлама 1:20 нисбатда тайёрланиб, 2 ош кошикда кунига 3 махал ичилади.

Айрим беморларда дамлама камкувватлик ва пульс пасайишига олиб келади. Бунда пушти ранг дамлама микдори 2-3 марта камайтирилади. ^он тухтатувчи восита сифатида дамламага (1:10) докали салфетка ёки пахта хулланилади ва 2-5 минут кон окаётган тукимага куйилади.

Усимликнинг гуллари ва барглари таркибида дитерпен спирт лагохилин, эфир мойи бор. Барглари таркибида ошловчи моддалар (11-14%), органик кислоталар, каротин (6-10 мг/10,0 г), филохинонлар, аскорбин кислотаси, аминстахидрин ва оз микдорда кальций ва унинг поясида ошловчи моддалар (6-8%) хам мавжуд. ГУЛБАНДЛИ КИЙИКУТИ - ЗИЗИФОРА ЦВЕТОНОЖЕЧНАЯ - ZIZIPHORA PEDICELLA TA PAZIJ & VVED. Усимлик иштаха очишда, овкат хазмини яхшилашда, хафакон касаллигида, сийдик хайдовчи сифатида ишлатилади. Бундай холатларда чой ва кайнатма килиб ичилади. Ер устки кисми таркибида 1,3% гача эфир мойи, органик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кислоталар, витаминлар С, Е, А, флавоноидлар, антоцианлар, минерал тузлар, микроэлементлар ва бошкалар мавжуд.

ТУРКИСТОН АЮГАСИ - ЖИВУЧКА ТУРКЕСТАНСКАЯ - AJUGA TURKESTANICA (REGEL) BRIQ. Ер остки кисми таркибида фитоэкдизонлар: аюгалактон, экдистерон, циастерон, туркестерон, аюгостерон В 0,003%; ер устки кисмида фитоэкдизонлар: экдистерон, циастерон; шунингдек, баргларида фитоэкдизонлар: экдистерон, аюгалактон, аюгостерон В, 22-ацетилциастерон, циастерон мавжуд.Туркистон аюгаси моддаларидан ажратилган «Жистен» - сув-спиртли концентрати УзР ФА Усимлик моддалари кимёси институтида ишлаб чикарилган ЛИМОН УТ - МЕЛИССА ЛЕКАРСТВЕННАЯ -MELISSA OFFICINALIS L. Лимон ут усимлигининг ер устки кисми 0,02-0,2% гача баъзи холларда 0,8% гача эфир мойи тутади. Эфир мойининг сифати иклим ва географик омилларига боглик булади. Кимёвий тахлилларга кура лимон ути ер устки кисмининг учки кисмида 0,13% ташкил этади. Шунингдек, баргларда 0,39-0,44% эфир мойлари мавжуд. Эфир мойининг энг характерли компонентлари - монотерпенларга тегишли булиб, цитраль (гераниаль + нераль), гераниол, нерол, цитронеллол, цитронеллальдан иборат. Шунингдек, лимон утидан олинган эфир мойларининг таркибида 200 дан ортик бирикмалар мавжуд булиб, хушбуй лимон хидини берувчи нераль и гераниаль мавжуд.

СУДРАЛУВЧИ АЮГА - ЖИВУЧКА ПОЛЗУЧАЯ - AJUGA REPTANS L. Тиббиётда баргларидан, етилмаган меваларидан ва гулкургонларидан фойдаланилади.

Усимликнинг ер устки кисмидан тайёрланган шарбат таркибида куп микдорда олма кислотаси ва кальций мавжуд. Куйганда, ари чакканда терига суртилади. ^он тухтатувчи восита сифатида фойдаланилади. У модддалар алмашинувини яхшилайди, шу билан бирга ут пуфагида кум тупланишини олдини олади.

Хулоса: Хулоса цилиб айтганда лабгулдошлар оилавакилларини деярли барча турлари доривор усимликуисобланади. Масалан арслонцуйруцнинг дориворпрепаратлари тинчлантирувчи дори сифатида гипертония,нерв цузгалиши ва баъзи юрак касалликларини даволашдаишлатилади. Тиббиётда тогращондан

тайёрланганпрепаратлар ичак атонияси касаллигида уамда иштауаочувчи ва овцат уазм цилиш жараёнини яхшиловчи дорисифатида ишлатилади. Бундан ташцари у балгам кучирувчидори ва терлатувчи восита сифатида уам цулланилади. Эфирмойи эса тиш огригини цолдириш учун ишлатилади

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Постановление Президента Республики Узбекистан «О программе модернизации технического и технологического переворужения предприятий фармацевтической отрасли на период до 2011 года» ПП-731// Народное слово. -от 19 ноября 2007 года.

2. Постановление Кабинета Министров Республики Узбекистан «О мерах государственной поддержки развития медицинской и фармацевтической промышленности в Республике Узбекистан» №287 // Народное слово. -от 15 августа 1996 года.

3. Аббасов Р.М., Исмайлов Н.М. Обследование эфиромасличных растений Лачинского и Кельбаджарского районов Азербайджанской ССР// Изв. АН АзССР. Сер. биол. с.-х. наук. 1959. -№3.-С. 9-16.

4. Абу Али ибн Сино. Тиб конунлари. -Тошкент: Фан, 1982.Т.1. -497 б

5. Абу Райхон Беруни. Избранные произведения. Китоб ас-Сайдана

6. // Фармакогнозия. книга 4. -Ташкент: Фан, 1974.-С. 692-693.

7. Исагалиев, Муроджон и др. "Capparis spinosa L. Сенопопуляция и биогеохимия в Южном Узбекистане". Растения11.13 (2022): 1628.

8. Юлдашев, Г. Х., and М. М. Хайдаров. "ПОТЕНЦИАЛЬНАЯ ЭНЕРГИЯ ГУМУСА-КРИТЕРИЯ БОНИТИРОВКИ ПОЧВ." Научное обозрение. Биологические науки 3

(2021): 11-15.

9. Юлдашев, Г., and М. Хайдаров. "Гумусное состояние сероземов севера Ферганы." Гуминовые вещества в биосфере. 2018.

10. Haydarov, M., et al. "LAMIACEAE OILA VAKILLARINING BIZ BILGAN VA BILMAGAN DORIVORLIK XUSUSIYATLARI." Science and innovation 1.D7

(2022): 89-94.

11. Турдалиев А., М. Гайдаров, И. Мусаев. "ПЕДОЛИТЛИ ТУПРО^ЛАРНИНГ АГРОНОМИК ХОССАЛАРИ." Наука и инновации 1.Д6 (2022): 245-249.

12. Юлдашев, Гулом, et al. "АГРОХИМИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ЦЕЛИННЫХ И ОРОШАЕМЫХ СОВРЕМЕННЫХ СЕРОЗЕМОВ СЕВЕРА ФЕРГАНЫ." Аграрная наука-сельскому хозяйству. 2019.

13. Khaydarov, Mavlon, and Gulom Yuldashev. "ENERGY CHARACTERISTICS OF SOME FREE AMINO ACIDS IN DARK SEROZEMS." Конференции. 2021.

14. Юлдашев, Г., and М. М. Хайдаров. "ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МОНОАМИНОДИКАРБОНОВЫХ КИСЛОТ И ПРОЛИНА В ТЕМНЫХ СЕРОЗЕМАХ." Плодородие почв и эффективное применение удобрений: материалы Международной научно-практической конференции, Минск, 22-25 июня 2021 г. В 2 ч. Ч. 1/редкол.: ВВ Лапа [и др.].-Минск: Институт системных исследований в АПКНАНБеларуси, 2021.-242 с.-ISBN 978-985-7149-65-0..

15. Хайдаров, Мавлон и Гулом Юлдашев. "ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ НЕКОТОРЫХ СВОБОДНЫХ АМИНОКИСЛОТ В ТЕМНЫХ СЕРОЗЕМАХ: https://doi. о^10.47100/конференции. v1i1. 1372."КОНФЕРЕНЦИИ ЦЕНТРА ПОДДЕРЖКИ НАУЧНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ. No 18.06. 2021.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

16. Хайдаров, Мавлонжон Машрабович, and Абдурахмон Ганиевич Собиров. "ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ АРОМАТИЧЕСКИХ, ДИАМИНОКАРБОНОВЫХ КИСЛОТ И ПРОЛИНА В ТЕМНЫХ СЕРОЗЕМАХ." Science and innovation 1.D3 (2022): 43-47.

17. Юлдашев, Г. Х., and М. М. Хайдаров. "ПОТЕНЦИАЛЬНАЯ ЭНЕРГИЯ ГУМУСА-КРИТЕРИЯ БОНИТИРОВКИ ПОЧВ." Научное обозрение. Биологические науки 3 (2021): 11-15.

18. Хайдаров, М. М., and А. Т. Турдалиев. "Саминов ААУ Энергетические особенности аминокислот в светлых сероземах." Тенденции развития науки и образования 80-3 (2021): 45-47.

19. Turdaliev, A.T., va boshqalar. "b. Gidromorf tuproqlarning fizik-kimyoviy, geokimyoviy xususiyatlari va ularning tuproq-ekologik holatiga ta'siri". Ilmiy sharh. Biologiya fanlari 4 (2019): 44-49.

20. Kamoliddin, Askarov, and Musayev Iskandar. "Geochemical barriers in irrigated soils and the impact of them on plants." European Journal of Molecular & Clinical Medicine 7.3 (2020): 3082-3089.

21. 20.M. Haydarov, B. Sayramov, O. Rahmonova, & J. Eshnorova (2022). TARKIBIDA MONOSIKLIK MONOTERPENLAR BO'LGAN EFIR MOYLAR VA DORIVOR O'SIMLIKLAR. Science and innovation, 1 (A7), 337-343. doi: 10.5281/zenodo.7294869

22. Yusupova, Z., Saminov, A., & Sayramov, F. (2022). SALVIA-L MARMARAK TURKUMI VAKILLARINING O'ZBEKISTONDA TARQALISHI, HAYOTIY SHAKLLARI VA ISHLATILISHI. Science and innovation, 1(D6), 13-19.

23. 22.Haydarov, M., Yusupova, Z., Sayramov, F., & Rahmonova, O. (2022). LAMIACEAE OILA VAKILLARINING BIZ BILGAN VA BILMAGAN DORIVORLIK XUSUSIYATLARI. Science and innovation, 1(D7), 89-94.

24. Baratjon ogli, S. F. (2022). REPRESENTATIVES OF THE LAMIACEAE FAMILY PRODUCE ESSENTIAL OILS AND MEDICINAL AND HERBAL REMEDIES CONTAINING MONOCYCLIC MONOTERPENES. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(23), 267-271.

25. Yusupova, Z. A., & Baratjon ogli, S. F. (2022). FEATURES OF THE GENUS LAMIACEAE FAMILY, WHICH WE KNOW AND DO NOT KNOW ABOUT. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(23), 87-90.

26. Yusupova, Z. A., & Baratjon o'g'li, S. F. (2022). LAMIACEAE OILASINING EFIR MOYIGA BOY BO'LGAN BAZI TURLARINING MORFOLOGIYASI. Scientific Impulse, 1(2), 692-695.

27. Baratjon o'g'li, S. F. (2022). DORIVOR ISSOP O 'SIMLIGINING YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI VA SHIFOBAXSH XUSUSIYATLARI. Journal of new century innovations, 14(1), 50-53.

28. Хайдаров, М. М. (2022). МОРФОЛОГИЯ НЕКОТОРЫХ ВИДОВ СЕМЕЙСТВА LAMIACEAE, БОГАТЫХ ЭФИРНЫМ МАСЛОМ. O'ZBEKISTONDA FANLARARO INNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI, 1(12), 834-838

29. . Baratjon ogli, S. F. (2022). REPRESENTATIVES OF THE LAMIACEAE FAMILY PRODUCE ESSENTIAL OILS AND MEDICINAL AND HERBAL REMEDIES

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

CONTAINING MONOCYCLIC MONOTERPENES. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(23), 267-271.

30. Yusupova, Z. A., & Baratjon ogli, S. F. (2022). FEATURES OF THE GENUS LAMIACEAE FAMILY, WHICH WE KNOW AND DO NOT KNOW ABOUT. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(23), 87-90.

31. . Baratjon o'g'li, S. F. (2022). DORIVOR ISSOP O 'SIMLIGINING YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI VA SHIFOBAXSH XUSUSIYATLARI. Journal of new century innovations, 14(1), 50-53.

32. Yusupova, Z. A., & Baratjon o'g'li, S. F. (2022). LAMIACEAE OILASINING EFIR MOYIGA BOY BO'LGAN BAZI TURLARINING MORFOLOGIYASI. Scientific Impulse, 1(2), 692-695.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.