Научная статья на тему 'КУЗГИ НЎХАТ НАМУНАЛАРИДА ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАХЛИЛИ'

КУЗГИ НЎХАТ НАМУНАЛАРИДА ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАХЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

45
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нўхат / биомасса / коллекция / дон ҳосили / дон сони / ҳосилдорлик. / сheckpea / biomass / collection / grain yield / grain number / yield

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хайриддин Абдумажитович Нургалиев, Фаррух Илхомович Маткаримов, Ойбек Эгамберди Ўғли Холлиев, Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев

Мақолада ICARDA халқаро ташкилотининг дуккакли экинлар коллекциясидан олинган кузги нўхатнинг Халқаро элита кўчатзори намуналарида қимматли хўжалик белгиларининг қиѐсий таҳлили ўрганилди. Бунда ўсимлик биомассаси, дон сони, дон оғирлиги, 1 м2 даги хосилдорлик каби қимматли хўжалик белгилари аниқланди ва дон хосилдорлиги, 100 дона дон вазни юқори бўлган ҳосилдор намуналар ажратиб олинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Хайриддин Абдумажитович Нургалиев, Фаррух Илхомович Маткаримов, Ойбек Эгамберди Ўғли Холлиев, Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALYSIS OF VALUABLE CHARACTERISTICS IN AUTUMN СHECKPEASE SAMPLES

The article examines the comparative analysis of valuable economic characteristics in the samples of the International Elite Seedlings of Autumn Peas taken from the collection of legumes of the international organization ICARDA. In this case, valuable economic characteristics such as plant biomass, grain number, grain weight, yield per 1 m2 were identified, and high-yielding samples with a grain yield, 100 grain weight were isolated.

Текст научной работы на тему «КУЗГИ НЎХАТ НАМУНАЛАРИДА ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАХЛИЛИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-556-560

КУЗГИ НУХАТ НАМУНАЛАРИДА ЦИММАТЛИ-ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ЦИЁСИЙ ТАХЛИЛИ

Хайриддин Абдумажитович Нургалиев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик илмий

ходими

Фаррух Илхомович Маткаримов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти уцитувчиси

Ойбек Эгамберди ^ли Холлиев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик илмий

ходими

Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти профессори

АННОТАЦИЯ

Мацолада ICARDA халцаро ташкилотининг дуккакли экинлар коллекциясидан олинган кузги нухатнинг Халцаро элита кучатзори намуналарида цимматли хужалик белгиларининг циёсий тахлили урганилди. Бунда усимлик биомассаси, дон сони, дон OFирлиги, 1 м2 даги хосилдорлик каби цимматли хужалик белгилари аницланди ва дон хосилдорлиги, 100 дона дон вазни юцори булган хосилдор намуналар ажратиб олинди.

Калит сузлар: нухат, биомасса, коллекция, дон уосили, дон сони, уосилдорлик.

COMPARATIVE ANALYSIS OF VALUABLE CHARACTERISTICS IN AUTUMN CHECKPEASE SAMPLES ABSTRACT

The article examines the comparative analysis of valuable economic characteristics in the samples of the International Elite Seedlings of Autumn Peas taken from the collection of legumes of the international organization ICARDA. In this case, valuable economic characteristics such as plant biomass, grain number, grain weight, yield per 1 m were identified, and high-yielding samples with a grain yield, 100 grain weight were isolated.

Keywords: checkpea, biomass, collection, grain yield, grain number, yield.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-556-560

КИРИШ

Х,озирги кунда глобал иклим узгариши дунёнинг куплаб худудларида сув танкислигини келтириб чикармокда. Бундай холатлар курFOкчиликка чидамли булган экин турларини кенгайтиришни талаб этади. Бундай экин турларидан бири нухат хисобланади [1,3]. Нухат усимлиги туганак бактериялар билан симбиозлиги туфайли, бошка дуккакли экинлар сингари, азот фиксатор булиб, усаётган худудда бошка экинлар учун хам фойдали хисобланади [ 2,4]. Нухат (Cicer arietinum L.) усимлиги курук иклим шароитли 55 дан ортик мамалакатларда етиштирилади. Ахоли усиши юкори булган мамлакатларда (Х,индистон, Покистан, Мексика, Эфиопия) нухат асосий озик-овкат махсулоти сифатида етакчи уринни эгаллайди [5].

Нухат кимматли озик-овкат ва ем-хашаки усимликдир. Унинг дони таркибида уртача 25% оксил, 4,5% мой, 46% гача крахмал, Б1 витамин, турли минерал тузлар ва овкат хазм килишга ёрдам берадиган энг мухим аминокислоталар бор [6].

Нухат меваси дориворлик хусусиятлари билан хам алохида ажралиб туради. К,андли диабет билан касалланган одамлар нухат мевасидан тайёрланган таомларни истеьмол килса, кондаги канд микдори баркарорлашади ва кондаги гемоглобин микдори хам ортади. Бундан ташкари овкат хазм килиш органлари фаолиятини нормаллаштиради. Нухат меваси таркибида одам организми учун етарли микдордаги молибден мавжуд. Молибден организмнинг энергетик кувватини оширади. Организмда молибден етарли микдорда булмаслиги, сурункали чарчок ва депрессиянинг ривожланишига сабаб булади

[7].

Х,ар кандай кишлок хужалик экинларининг янги навларини яратишда бошлаетич материал сифатида жахон коллекциясидан фойдаланиш яхши самара беради. Шу максадда ICARDA халкаро ташкилотининг дуккакли экинлар коллекциясидан олинган нухатнинг фузариоз вилт касаллигига чидамли намуналар кучатзори институт тажриба даласида кузги муддатларда экиб, улардаги кимматли-хужалик белгилари урганилди.

ТАДЦЩОТ ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБЛАРИ

Маколада ICARDA халкаро ташкилотининг дуккакли экинлар коллекциясидан олинган фузариумга чидамли Халкаро элита кучатзори кузги нухат намуналаридан фойдаланилди. Коллекция намуналарининг кимматли-хужалик белгилари ANOVA статистик программасининг Фишер услубида тахлил килинди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-556-560

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Нухат усимлиги махсулдорлиги хосил булган дуккаклар сонига боFлик. Тадкикотлар шуни курсатадики, бир усимликдаги дуккаклар сони узгарувчан белгилардан биридир. Нухат усимлигида Fунчалаш, гуллаш, дуккак хосил килиш потенциали жуда юкори, лекин уни саклаб колиши нав хусусиятига ва агротехникасига ва экологик шароитларга боFлик. Бир усимликдаги дон сони дуккаклар сони билан узвий алокада булсада, дуккакдаги дон сони каби узгарувчан махсулдорлик белгиси генотипга боFлик холда дуккак сони каби хосилдорликка кескин таъсир килмайди. Нухат навларининг аксариятида бир дуккакда 2 та дон булиши кузатилади. Бир усимликдаги дон сони белгиси коллекция намуналарида 28,2-91,1 донагача эканлиги аникланди. Урганилган кузги нухат кучатзоридан 16 та намуна усимликлари юкори курсаткичга эга булиб, хар бир усимликда дон сони 60 тадан куп булди. Бунда энг юкори курсаткич 11112-намуна усимликларида кузатилди. 11112-намуна

усимликларига эътибор берсак, булардаги усимлик биомассаси, битта

^ 1 2 ^ усимликдаги дон OFирлиги, 1 м даги хосилдорлик юкори курсаткичга эга

эканлигини куриш мумкин (1-жадвал).

Бир усимликдаги дон вазни хосил булган донларнинг йирик ёки кичиклигига хам боFлик булади. Тажрибаларимизда усимликлардаги дон вазни 11,14-29,61 граммни ташкил килди. Бунда энг юкори курсаткич 11130-намуна усимликларида кузатилди.

Нухатда 100 дон вазни белгиси баркарор белги, лекин пишиш ва дон тулиш даврида бироз узгарувчан булиши мумкин. 100 дона дон вазни белгиси уруFларнинг катта кичиклигига боFлик холда уртача 38,29 граммни ташкил килди. 100 дона дон вазни 45 граммдан юкори 5 та намуна йирик донли нав сифатида ажратиб олинди (1-жадвал).

1-жадвал

Кузги нухат коллекцияси усимликларида хосилдорлик курсаткичлари

кат № хул вазни курук вазни 1 усим. дон сони 1 усим. дон OFИр 100 та дон OFирлиги 1м2 /гр.

11101 45,11 35,18 61,4 19,28 37,24 495

11102 59,88 43,84 65 21,99 36,64 476,6

11103 42,92 34,21 38,8 17,4 40,77 382,6

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-556-560

11104 50,29 42,41 64,6 22,33 35,65 461,2

11105 46,82 39,05 74 23,4 33,73 561,6

11106 48,21 41,52 64,2 21,22 39,14 558,6

11107 39,8 31,64 47,8 16,71 36,32 384,5

11108 44,5 33,25 60,6 17,54 44,14 385,6

11109 51,7 38,66 64,2 20,75 34,21 477,3

11110 48,93 33,77 58,2 16,52 32,79 341,4

11111 48,61 33,96 50,8 17,03 39,81 391,6

11112 66,68 51,23 91,1 28,05 36,41 645,2

11113 46,23 35,74 77,8 18,96 22,72 467,8

11114 38,02 29,77 37 13,71 41,80 310,8

11115 56,03 40,03 48,75 18,81 42,10 363,7

11116 61,89 37,68 45,75 13,25 33,29 189,9

11117 60,25 39,32 45,2 20,92 47,72 376,3

11118 39,33 31,94 56,4 18,87 38,99 434,01

11119 44,97 35,47 50,6 17,58 29,53 498,2

11120 36,86 28,81 59 16,68 43,61 305,8

11121 43,67 37,22 52,8 18,5 33,87 376,3

11122 57,06 39,65 62,3 25,56 41,12 562,1

11123 39,72 31,52 40,8 15,47 39,42 397,2

11124 38,48 29,57 51,6 17,69 32,50 316,2

11125 71,76 55,52 66 27,01 48,44 249

11126 41,63 31,6 55,2 20,23 40,47 384,4

11127 58,22 37,02 47,6 19,89 47,36 437,7

11128 41,7 25,95 37,2 13,8 38,26 275,9

11129 34,55 25,56 34,8 16,47 50,58 294,3

11130 64,61 55,28 66 29,61 48,70 365,2

11131 38,66 32,49 58 17,95 32,74 460,8

11132 34,6 24,98 32,6 13,13 37,92 262,2

11133 34,66 27,12 41,6 12,59 39,50 272,9

11134 49,01 39,37 54 18,45 32,72 393,7

11135 41,09 35,87 53,8 17,63 35,90 405,3

11136 24,85 20,86 28,2 11,14 42,57 170,7

XYtfOCA

Ky3ru HyxaT HaMyHanapuga KHMMarau-xy^anHK öe^rn^apHHHHr khöchh Tax^H^H ypraHH^raHga 11112 HaMyHa ycHM^HKnapga ÖHOMacca, goH cohh, goH OFHp^Hrn, 1 m2 garu goH xocu.ngop.nHrH 6e.nrH.rapH öyfiHHa ro^opu KypcaTKHHHH Kafig этgн Ba xocungop HaB cu^araga, 100 goHa goH Ba3HH 45 rpaMMgaH ro^opu 5

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-556-560

та намуна (11117, 11125, 11127, 11129, 11130) йирик донли нав сифатида ажратиб олинди. Ажратиб олинган коллекция намуналари селекцион жараёнларни амалга оширишда ижобий хужалик белгиларига эга булган цимматли хом-ашё сифатида хизмат цилади.

REFERENCES

1. FAOSTAT, 2012 Food Agrocultural Organization Statistical Database. Rome (http://faostat.3 fao. org).

2. Alvarez - Alvarez J., Guillamon E. and et. al.. Effects of extrusion, boiling, autoclaving and microwave heating on lupin allergenicity. J. Agric. Food Chem., 2005, 53(4): 1294-1298.

3. Field C.B., Barros V.R. and et. al. IPCC, 2014: Summary for policymakers. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part A: Global and Sectoral Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change //Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: 1-32.

4. Miller P.R., Holmes J.A. Cropping sequence effects of four broadlear crops on four cereal crops in the Northem Great Plains. Agronomy Journal, 2005, 97: 189-200.

5. Poltrnieri F., Areas J.A.G., Colli C. Extrusion and iron bioavailability in chickpea (Cicer arietinumL.). Food Chem., 2000, 70: 175-180.

6. Чирков В.Н. Донли экинлар.// "Уцитувчи" Тошкент -1975. 225 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. www.farming.org.ua

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.