Научная статья на тему 'КУЗГИ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ОЗИҚА МОДДАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШИ ВА УНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ'

КУЗГИ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ОЗИҚА МОДДАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШИ ВА УНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
191
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оч тусли бўз тупроқ / кузги буғдой навлари / минерал ўғит меъѐрлари / поя ва барг / NPK ўзлаштириш / дон ҳосили.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Шавкатжон Закирович Хакимов, Шаҳзода Зокиржон Қизи Эркинова

Мақолада ўрганилган барча тажриба вариантларида (минерал ўғит ишлатилган ва ишлатилмаган ҳолларда) ўсимлик поя+баргидаги умумий азот, фосфор ва калийни энг юқори миқдорлари кузги буғдойни туплаш ва найчалаш фазаларида кузатилди. Қўлланилган минерал ўғитлар меъѐри ортиши билан поя+баргдаги NPK миқдори ҳам кўпайган. Ўсимлик ривожининг кейинги даврларида поя+барг таркибидаги NPK миқдори икки ва ундан ҳам ортиқ пасайиб кетди, бу эса озиқа моддаларни реутилизацияси билан боғлиқдир. Бу табиий транслокация жараѐнида поя ва баргдаги озиқа моддалар ўсимликнинг ҳосил қисмига ўтади. Оқибатда, ўсимликларнинг ўсиб ривожланиши давомида, уларни тупроқдан озиқа моддаларни ўзлаштириши амал даврининг охирига қадар камайиб боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Шавкатжон Закирович Хакимов, Шаҳзода Зокиржон Қизи Эркинова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The paper studied the experience of all options (in the case of mineral fertilizers used and unused) + leaf stalks total nitrogen, phosphorus and potassium, with the highest number of winter wheat tillering phase tube. Usage of mineral fertilizers, NPK increased with an increase in the number of leaves at the base. The structure of the leaf stems of the plant during the development of the next + NPK reduced the number of two or more food products related to reutilization. The leaves and stems of the natural process of translocation of the upper part of the plant nutrients. As a result, during the growth and development of plants, their nutrients from the soil is decreased to the end of the feeding period.

Текст научной работы на тему «КУЗГИ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ОЗИҚА МОДДАЛАРНИ ЎЗЛАШТИРИШИ ВА УНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

КУЗГИ БУГДОЙ НАВЛАРИНИНГ ОЗЩА МОДДАЛАРНИ

УЗЛАШТИРИШИ ВА УНИНГ Х^ОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ

Шавкатжон Закирович Хакимов

Наманган мухандислик-технология институти, к.хфн., доцент.

Ша^зода Зокиржон кизи Эркинова

Наманган мухандислик-технология институти, талаба E-mail: sh.xakimov@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Маколада урганилган барча тажриба вариантларида (минерал угит ишлатилган ва ишлатилмаган холларда) усимлик поя+баргидаги умумий азот, фосфор ва калийни энг юкори микдорлари кузги бугдойни туплаш ва найчалаш фазаларида кузатилди. Кулланилган минерал угитлар меъёри ортиши билан поя+баргдаги NPK микдори хам купайган. Усимлик ривожининг кейинги даврларида поя+барг таркибидаги NPK микдори икки ва ундан хам ортик пасайиб кетди, бу эса озика моддаларни реутилизацияси билан богликдир. Бу табиий транслокация жараёнида поя ва баргдаги озика моддалар усимликнинг хосил кисмига утади. Окибатда, усимликларнинг усиб ривожланиши давомида, уларни тупрокдан озика моддаларни узлаштириши амал даврининг охирига кадар камайиб боради.

Калит сузлар: оч тусли буз тупрок, кузги бугдой навлари, минерал угит меъёрлари, поя ва барг, NPK узлаштириш, дон хосили.

ABSTRACT

The paper studied the experience of all options (in the case of mineral fertilizers used and unused) + leaf stalks total nitrogen, phosphorus and potassium, with the highest number of winter wheat tillering phase tube. Usage of mineral fertilizers, NPK increased with an increase in the number of leaves at the base. The structure of the leaf stems of the plant during the development of the next + NPK reduced the number of two or more food products related to reutilization. The leaves and stems of the natural process of translocation of the upper part of the plant nutrients. As a result, during the growth and development of plants, their nutrients from the soil is decreased to the end of the feeding period.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

Keywords: bright sierozems, winter wheat, leaves and stems of mineral fertilizers, the assimilation of NPK, grain yield.

КИРИШ

Узбекистан республикаси ахолисини нонга булган эхтиёжининг 80-85 фоизи кушни республикалардан келтирилган дон ва дон махсулотлари хисобига кондирилар эди. Экин майдонларида йиллар давомида факат пахта етишитирилиши, ерларнинг мелиоратив холатини яхшилашга эътибор каратилмаганлиги, энг асосийси ер хакикий эгасини топмаганлиги туфайли тупрок унумдорлиги кескин пасайиб кетганди. Шу боисдан тезлик билан халкимизни узимизда етиштирилган дон ва дон махсулотлари билан таъминлаш, галла мутакиллигига эришишга каратилган кенг куламли чора-тадбирлар хаётга изчил татбик этила бошланди.

Республикамизда 1991 йили салкам 1 миллион тонна гектаридан 22,2 центнер, 2001 йилда 4,1 миллион тонна гектаридан 32,7 центнер, 2015 йилда эса 7,3 миллион тонна гектаридан уртача 55,0 центнер дон хосили олинган. Энг мухими, етиштирилган галла микдори экин майдонлари кенгайиши хисобига эмас, балки хар гектардан олинадиган дон хисобига хам купайиб борди [16].

Мамлакатимизнинг турли тупрок ва иклим шароитларида бугдой навларидан янада юкори ва сифатли хосил олиш борасида, бошка агротехник тадбирлар орасида минерал ва органик угитларни куллаш тизимини ишлаб чикиш мухим ахамиятни касб этади.

ADABIYOTLAR TAHLILI VA METODOLOGIYASI

Тадкикот максади. Экиннинг вегетация даврида усимлик органларида НПК нинг нисбати ва микдори, минерал угитлар нормасига караб кузги бугдой навларининг НПК истеъмол килиш конуниятлари, кузги бугдойда минерал угитлар нормасига караб дон хосилининг узгариши. навлари;

Тадкикот услуби. Наманган вилоятининг эскидан сугориладиган оч тусли буз тупроклари шароитида кузги бугдойнинг хар хил (Чиллаки ва Купава) навларига минерал угитларни турли (N0P0K0; N150P105K75; N200P140K100 ва N250P175K125 кг/га) меъёрларининг таъсирини ургандик. Тадкикот 16-та вариант, 4 такрорланишда ва 1 ярусда жойлаштирилди, хар булинма майдони 224 м2 тенг эди. Тажрибанинг барча вариантларида N30, РК-угитларнинг тулик меъёри кузги бугдойни экишдан олдин, азотнинг колган кисми тенг иккига булиниб,

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

бахорги туплаш ва найчалаш даврида солинди.

Кузги бугдойни навларида минерал угитлар меъёрларининг самарадорлиги дала тажрибаси шароитида тадкик килинди. Тажриба утказиш, фенологик кузатув, тупрок ва усимлик намуналари олиш «Методика полевых опытов» ва «Методика Государственного сорта испытания сельскохозяйственных культур» кулланмасига асосан утказилди.

Тупрок ва усимлик намуналарининг агрокимёвий «Методы агрохимических анализов почв и растений Средней Азии» усулномасига биноан, дон хосилининг сифат курсаткичлари, сомоннинг озукабоплиги ТУ Уз 8-115-97 ва «Усимликшуносликдан практикум» буйича амалга оширилди. Тажриба маълумотлари SAS 9.1 ва SPSS 12.0 мухитларида вариацион-статистик тахлил килинди.

MUHOKAMA VA NATIJALAR

Тадкикот натижалари. Кузги бугдой узининг ривожланиш даврида озика моддаларни бир хилда узлаштирмайди [6, 14]. Шунинг учун усимликларни кимёвий таркиби вегетация даври буйлаб турлича булиб, купчилик омилларга боглик: нав, ривожланиш даври ва хоказолар [5]. Ундан ташкари, турли тупрок ва экологик омиллар таъсирида усимликлар макро- ва микроунсурларни бирданига жадал узлаштириши (ионлар синергизми) ёки усимликка бир унсур ута куп, бошкалари эса жуда кам микдорда утиши мумкин (ионлар антогонизми) [11].

Барг - усимликни озика моддалар билан кай даражада таъминланганлигини курсатувчи асосий индикатор аъзо хисобланади [17]. Шу сабабли, биз кузги бугдойни асосий ривожланиш даврларида усимлик поя+барги таркибидаги умумий NPK микдорларининг узгаришини кузатиб бордик (1-жадвал).

1-жадвал

Кузги буFдойни ривожланиш даврлари буйлаб усимликлар поя+баргидаги

умумий NPK мивдорлари, % (2011 й.)

№ Минерал угит меъёри, кг/га Кузги бугдойни ривожланиш даврлари

Туплаш (10.III) Найчалаш (03.IV) Бошок;лаш (03.V) Сут пишиш (23.V)

N P K N P K N P K N P K

Чиллаки

1 N0P0K0 3,22 0,50 2,18 2,91 0,63 2,10 2,16 0,42 1,63 1,00 0,20 1,10

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

2 N150P100K75 3,37 0,68 2,45 3,06 0,72 2,24 2,32 0,50 1,80 1,37 0,35 1,35

3 N200P140K100 3,43 0,80 2,60 3,12 0,78 2,44 2,46 0,55 1,98 1,45 0,42 1,45

4 N250P175K125 3,49 0,90 2,70 3,18 0,82 2,60 2,60 0,65 1,98 1,48 0,48 1,65

KynaBa

5 N0P0K0 3,35 0,46 2,28 3,04 0,68 2,14 2,12 0,34 1,58 1,05 0,30 1,20

6 N150P100K75 3,43 0,73 2,52 3,12 0,73 2,34 2,27 0,46 1,77 1,34 0,45 1,40

7 N200P140K100 3,47 0,93 2,63 3,16 0,78 2,49 2,40 0,52 1,94 1,41 0,48 1,55

В N250P175K125 3,50 1,02 2,81 3,19 0,82 2,66 2,46 0,60 1,98 1,46 0,53 1,65

Олинган маълумотларга кура, барча тажриба вариантларида (минерал угит ишлатилган ва ишлатилмаган холларда) усимлик поя+баргидаги умумий азот, фосфор ва калийни энг юкори микдорлари кузги бугдойни туплаш ва найчалаш фазаларида кузатилди. Кулланилган минерал угитлар меъёри ортиши билан поя+баргдаги NPK микдори хам купайган. Усимлик ривожининг кейинги даврларида поя+барг таркибидаги NPK микдори икки ва ундан хам ортик пасайиб кетди, бу эса озика моддаларни реутилизацияси билан богликдир. Бу табиий транслокация жараёнида поя ва баргдаги озика моддалар усимликнинг хосил кисмига утади [3; 9; 10]. Окибатда, усимликларнинг усиб ривожланиши давомида, уларни тупрокдан озика моддаларни узлаштириши амал даврининг охирига кадар камайиб боради [4, 12].

Янада, усимлик поя+барги таркибидаги озика моддалар микдори буйича олинган маълумотлар курсатишича, урганилган навлар орасида кескин узгаришлар кузатилмади. Шундай булсада, тажриба йиллари буйлаб айрим фарклар мавжуд. Масалан, 2011 йилда, мутаносиб равишда N2ooP14oKioo ва N250P175K125 кг/га кулланилган вариантларда, бугдойни туплаш пайтида поя+барг таркибидаги умумий фосфор микдори бошка даврларга нисбатан юкори булган. Худди шундай холат (РК ни ортиши) бугдойни бошоклаш даврида Чиллаки ва Купава навларида эса азотни камрок булиши вегетация охирида кузатилди.

Усимликлар ташхисида, поя+баргдаги озика моддалар микдорларидан ташкари, ундаги N:P:K нисбатлари хам мухим уринни эгаллайди. Чунки, усимликларни ривожланиш даврида поя+баргдаги N:P:K нисбатлари узгариб туради ва экинларларда керакли меъёрда минерал угитлар куллаб, уларни озикланиш тартиби, усиши хамда махсулдорлигини бошкариш мумкин [3].

Бизнинг тажрибамизда, кузги бугдойни асосий ривожланиш даврларида, усимликлар поя+барги таркибидаги умумий N:P:K нисбатлари куйидагича

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

6yngn (2-^agBan).

2-жадвал

Кузги буFдойни ривожланиш даврлари буйлаб усимликлар поя+баргидаги

умумий NPK нисбатлари

№ Кузги бугдой навлари Минерал угит меъёри, кг/га Ривожланиш даврлари

Туплаш Найчалаш Бошоклаш Сут пишиш Етилиб пишиш

2011 йил

1 Чиллаки N0P0K0 6,4 1,0:4,4 4,6 1,0:3,3 5,1 1,0 3,9 5,0 1,0:5,5 2,2 1,0:3,3

2 N150P100K75 5,0 1,0:3,6 4,3 1,0:3,1 4,6 1,0 3,6 3,9 1,0:3,9 2,3 1,0:3,7

3 N200P140K100 4,3 1,0:3,3 4,0 1,0:3,1 4,5 1,0 3,6 3,5 1,0:3,5 2,2 1,0:4,0

4 N250P175K125 3,9 1,0:3,0 3,9 1,0:3,2 4,0 1,0 3,0 3,1 1,0:3,4 1,6 1,0:3,2

5 Купава N0P0K0 7,3 1,0:5,0 4,5 1,0:3,1 6,2 1,0 4,6 3,5 1,0:4,0 2,3 1,0:4,0

6 N150P100K75 4,7 1,0:3,5 4,3 1,0:3,2 4,9 1,0 3,8 3,0 1,0:3,1 2,0 1,0:3,4

7 N200P140K100 3,7 1,0:2,8 4,1 1,0:3,2 4,6 1,0 3,7 2,9 1,0:3,2 1,8 1,0:3,9

8 N250P175K125 3,4 1,0:2,8 3,9 1,0:3,2 4,1 1,0 3,3 2,8 1,0:3,1 1,7 1,0:3,6

2012 йил

1 Чиллаки N0P0K0 4,1 1,0:2,8 4,5 1,0: 3,1 4,0 1,0: 4,2 2,3:1,0:2,6 1,9 1,0:3,8

2 N150P100K75 3,4 1,0:3,1 4,5 1,0: 3,4 3,5 1,0: 3,8 2,8 : 1,0:3,1 2,0 1,0:3,8

3 N200P140K100 3,9 1,0:3,0 3,4 1,0: 2,9 3,0 1,0: 2,6 2,5 1,0:2,7 1,7 1,0:3,2

4 N250P175K125 3,3 1,0:2,7 3,6 1,0: 3,1 2,8 1,0: 3,1 2,5 1,0:2,7 1,7 1,0:3,0

5 Купава N0P0K0 3,5 1,0:3,0 4,5 1,0: 4,0 3,3 1,0: 4,2 2,3 1,0:2,6 1,9 1,0:3,8

6 N150P100K75 3,7 1,0:3,1 3,5 1,0: 2,8 2,6 1,0: 2,9 2,1 1,0:2,6 1,8 1,0:3,3

7 N200P140K100 3,4 1,0:3,1 4,1 1,0: 2,7 2,8 1,0: 2,4 2,8 1,0:3,3 1,8 1,0:3,5

8 N250P175K125 3,6 1,0:3,2 3,2 1,0: 2,9 2,8 1,0: 2,2 2,5 1,0:3,0 1,7 1,0:3,5

Урганилган барча навларда, ишлатилган минерал угитлар меъёри купайиши билан поя+баргдаги N:P микдори ортиб борган, бирок уларнинг нисбати эса камайган (масалан 2011 йили Чиллаки навида N:P=6,4:1 дан 3,9:1 гача). Р:К нисбатида хам юкоридаги доимийлик аникланди. Худди шундай куриниш бугдойни найчалаш даврида хам кузатилди, лекин бунда хамма вариантларда N:P нисбати ортиб, Р:К эса пасайганлиги, шу билан биргаликда тенглашган холлари хам кузатилди. Кузги бугдойни бошоклаш даврида усимлик поя+баргидаги умумий азот хамда калийни фосфорга булган нисбати янада ортди. Доннинг сут пишиш ва етилиб пишиш даврларида NPK

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

нисбатларини умумий пасайиши аникланди, бирок Р:К нисбати охирги даврга келиб ортган (ушбу нисбат бугдойни туплаш давридаги сингари).

Натижада, урганилган бугдой навларида минерал угитлар N200P140K100 ва N250P175K125 кг/га ишлатилганда, поя+барг таркибидаги озика моддалар нисбати буйича вариантлар орасидаги фарк бугдойнинг бошоклаш даврида «Чиллаки» ва сут пишиш фазасида «Купава» навларида кузатилди. Бунда «Чиллаки» ва «Купава» навларида N:P:K нисбати бошка навларга кура пастлиги билан ифодаланди. Умуман бизнинг тажрибамизда, кузги бугдойни поя+баргидаги N:P:K уртача нисбатлари куйидагича: туплашда - N:P:K=5,5:1:4,1; найчалашда - 5,1:1:3,1; бошоклашда - 6,4:1:3,8; сут пишишда - 4,6:1:3,4 ва вегетация охирида - 3,6:1:4,4.

Кузги бугдой озика моддаларни асосан (90-95% NPK) гуллаш давригача узлаштиради: жадал равишда NPK узлаштирилиши усимликларни найчалаш ва бошоклаш фазаларида кечади. Усимликни майсалаш-туплаш даврида NPK кам узлаштиришига карамасдан, бундаги озика, айникса фосфор, танкислигига усимликлар ута таъсирчан булади. Шу сабабли, майсалаш-туплаш даврида бугдойни фосфорли-калийли озика билан етарлича таъминлаш мухим уринни тутади, чунки бунда усимликларни илдиз тизими дуркун ривожланади ва канд моддаси купрок тупланади, натижада экин муваффакиятли кишловдан чикади. Кузда юкори меъёрда азот ишлатиш усимликларда кечадиган синтетик жараёнларни тезлаштиради, канд камрок тупланади, экинни совукка бардошлиги кескин пасаяди [5, 6, 13, 14, 15, 18].

Бизнинг тажрибаларда кузги бугдой навлари узларининг ривожланиш даврларида NPK узлаштириши куйидагича булди (3-жадвал).

3-жадвал

Минерал ртитлар меъёрларини кузги буFдой навларининг умумий NPK

узлаштиришига таъсири, кг/га (буFдой донини етилиб пишиш даври)

№ Минерал угит меъёрлари (кг/га) 2010 йил 2011 йил 2012 йил

N P K N P K N P K

Чиллаки

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 NoPoKo □ □ □ 113,0 41,0 87,4 131,8 60,3 112,7

2 N150P100K75 □ □ □ 180,4 68,3 132,4 174,3 79,5 141,6

3 N200P140K100 □ □ □ 218,8 83,3 157,7 200,1 87,8 160,1

4 N250P175K125 □ □ □ 229,0 97,5 188,7 218,5 95,2 176,3

Купава

5 N0P0K0 126,0 62,7 123,3 131,6 48,1 101,0 123,9 51,5 99,9

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

6 N150P100K75 137,3 65,8 132,2 181,2 75,2 139,2 154,4 69,1 128,4

7 N200P140K100 187,2 90,3 151,0 197,0 79,5 163,9 175,4 81,1 146,2

8 N250P175K125 205,2 87,6 165,4 216,5 90,4 180,9 185,8 84,2 159,2

Кулланилган минерал угитлар меъёрларига мутаносиб равишда экинни туплаш даврида усимликлар N-29,2-60,6 кг/га, Р2О5-4,5-17,7 кг/га ва К2О-19,8-48,7 кг/га узлаштирган. Бу курсаткичлар вегетация охиридаги умумий микдорларга нисбатан 25,8-27,9% N ва 10,9-19,6% Р2О5 хамда 22,6-26,9% К2О ларни ташкил этади. Бунда кулланилган минерал угитлар меъёрлари ортиб бориши билан узлаштирилган озика моддалар микдори хам купайган. Бугдой навлари орасида сезиларли фарк урнатилмади.

Бугдойни найчалаш даврида усимликларни NPK узлаштириши туплаш пайтига нисбатан икки мартагача ошган ва унинг ~70-80% поя+баргларга тугри келади. Бу пайтда усимликлар узлаштирган озика моддалар вегетация охиридаги умумий микдорларга нисбатан 51,5-53,1% N ва 30,7-31,8% Р2О5 хамда 44,9-51,0% К2О ларни ташкил этади. Бугдойни бошоклаш даврида усимликлар узлаштирган озика моддалар микдори N-160,4-270,2 кг/га, Р2О5-34,4-76,7 кг/га ва К2О-111,5-187,0 кг/га оралигида булган. Х,осил етилиб пишган даврдагига нисбатан бу N-118,1-130,1%, Р2О5-71,6-78,7% ва К2О-99,1-127,6% ларга тенгдир. Бунда усимликлар узлаштирган умумий азот хамда фосфорни 84,3-86,5%; 68,9-74,2% поя+баргда ва 13,5-15,7%; 25,8-31,1% бошокда, умумий калий эса - 92,7-95,6% поя+баргда ва 4,4-7,3% бошокда таксимланган.

Сут-мум пишиш фазасида усимликлар NPK узлаштириши янада ошган ва уларни микдорлари N-135,2-265,8 кг/га, Р205-46,5-109,0 кг/га ва К20-102,1-200,4 кг/га ташкил килган. Вегетация охиридаги курсаткичларга нисбатан усимликлар узлаштирган озика моддалар микдори N-116,1-119,6%, Р2О5-111,8-113,4% ва К2О-107,2-116,8% оралигида булган.

Бугдойни бу ривожланиш даврида усимликлар узлаштирган умумий азотни 41,7-46,8% бошокда, 53,2-58,3% поя+баргда, мутаносиб равишда умумий фосфор - 57,9-66,0% бошокда, 34,0-42,1% поя+баргда, умумий калий -84,9-85,5% поя+баргда ва 14,5-15,1% бошокда таксимланган.

Бугдой донини етилиб пишган даврда урганилган бугдой навлари куйидаги микдорда озика моддалар узлаштирган: Чиллаки - N-113,0-229,0 кг/га, P205-41,0-97,5 кг/га ва К2О-87,4-188,7 кг/га; Купава - N-131,6-216,5 кг/га, Р2О5-48,1-90,4 кг/га ва К20-101,0-180,9 кг/га. Иккала тадкик килинган навларда ишлатилган минерал угитлар меъёрлари купайиши билан усимликлар озика

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

моддаларни узлаштириши ортиб борган. Бунда кузги бугдой узлаштирган умумий азотни ва фосфорни (хдр кайси) 49,9-59,3%; 35,9-53,1% дан донда, 28%; 37,4-45,6% поя+баргда, 12,4-21,9%; 9,4-18,5% пучокда, умумий калий эса -19,4-32,9% донда, 61,9-70,3% поя+баргда, 5,2-10,3% пучокда таксимланган.

Бугдойни бошоклаш давридан бошлаб унинг барги ва поясида NPK микдорларининг камайиши - бу юкорида таъкидлаганимиздек усимликларда табиий равишда кечадиган реутилизация жараёни билан боглик [2, 3]. Вегетация охирида, бошоклаш ва сут пишиш даврларига нисбатан, усимликлар камрок калий узлаштириши уни эски аъзолардан янги аъзоларга утиши ва эскирган баргларни куриши каби сабаблар билан тушунтириш мумкин [1; 6; 8].

Кузги бугдойнинг турли навлари озикланиш шароитидан турлича таъсирланди. Бизнинг тадкикотларимиз натижаларига кура, 5 угитсиз назорат вариантда Купава навининг дон хрсили мутаносиб равишда уртача уч йилда 35,8 ц/га тенг булган булса, Чиллаки навида пастрок, яъни 32,6 ц/га ташкил этди (4-жадвал).

4-жадвал

Кузги буFдойнинг дон хосили, ц/га

Вари-антлар тартиби Минерал ^ит меъёри, кг/га Дон косили, ц/га Уртача 3 йилда Хрсил индекси

2010 й 2011 й 2012 й 2010 й 2011 й 2012 й

Чиллаки

1 N0 P0 K - 26,4d 38,7c 32,6 - 0,32 0,37

2 N150 P105 K75 - 45,5c 52,4b 49,0 - 0,38 0,37

3 N200 P140 K100 - 60,7b 60,6a 60,7 - 0,42 0,36

4 N250 P175 K125 - 62,6a 61,3a 62,0 - 0,42 0,34

Уртача энг кичик фарц (НСР) - 1.21 0.94 □ □ □ □

Вариация коэффициенти (CV) - 1.60 1.15 □ □ □ □

Купава

5 N0 P0 K0 36,6c 35,0d 35,7d 35,8 0,37 0,40 0,38

6 N150 P105 K75 46,2b 50,2c 48,1c 48,2 0,35 0,40 0,36

7 N200 P140 K100 54,5a 54,5b 54,3b 54,4 0,33 0,40 0,35

8 N250 P175 K125 54,8a 56,2a 55,5a 55,5 0,32 0,39 0,34

Уртача энг кичик фарц (НСР) 1,32 0,97 0,59 □ □ □ □

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

Вариация коэффициенти (CV)

1,78

1,28

0,79

Статистика: Anova Linear (LSD Alpha 0.1)

*Аниц йил ва нав доирасида бир хил уарфлар билан белгиланган сонлар орасидаги фарц статистик жщатдан тасдщланмаган.

Угитлар меъёри гектарига N150P100K75 кг ни ташкил этганда бугдой навларининг дон хосили уртача 48,2-49,0 ц/га гача ошди, угитсиз назоратга нисбатан 12,4-16,4 ц/га кушимча хосилга эришилди. Бунда 16,4 ц/га тенг энг юкори кушимча хосил Чиллаки навидан олинди ва Купавага нисбатан статистик жихатдан тасдикланган (4-жадвал).

Минерал угитлар N200P140K100 кг/га ишлатилганда, бугдойнинг дон хосили янада ортганлиги урнатилди, бунда навларни куйидагича навбатлаш мумкин: Чиллаки>Купава. Кулланилган навлар буйича назоратга (N0P0K0) нисбатан олинган кушимча хосил куйидагича булди: Купава - 18,6 ц/га ва Чиллаки - 23,1 ц/га. Янада ошган меъёрда минерал угит (N250P175K125 кг/га) куллаш бугдой хосилдорлигига турлича таъсир килди. Угитсиз назоратга нисбатан эришилган кушимча хосил навлар буйлаб куйидагича пастлаб боради: Чиллаки - 24,4 ц/га ва Купава - 19,7 ц/га. N200P140K100 кулланган вариантга нисбатан олинган кушимча дон хосили жуда пастлиги билан тафсифланади: Чиллаки ва Купава навларида - тегишли равишда 1,3 ва 1,1 ц/га хосил ортганлиги аникланди. Шунга кушимча, курсатилган кушимча хосил кийматларининг деярли барчаси статистик жихатдан тасдикланмаган.

ХУЛОСА

Бугдойни бошоклаш давридан бошлаб унинг барги ва поясида NPK микдорларининг камайиши - бу юкорида таъкидлаганимиздек усимликларда табиий равишда кечадиган реутилизация жараёни билан боглик. Вегетация охирида, бошоклаш ва сут пишиш даврларига нисбатан, усимликлар камрок калий узлаштириши уни эски аъзолардан янги аъзоларга утиши ва эскирган баргларни куриши сабаб булади.

Сугориладиган оч тусли буз тупроклардаги тажриба шароитида урганилган кузги бугдой навларни дон хосили буйича куйидагича каторлаш мумкин: Чиллаки>Купава. Минерал угитлар гектарига N200P140K100 кг хисобида кулланганда Чиллаки навидан уртача 60,7 ц/га, Купавадан эса 54,4 ц/га дон хосилига эришилди.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

REFERENCES

1. Волынкин В.И., Волынкина О.В. Влияние удобрений на урожай и качество зерна яровая пшеницы при разных погодных условиях // Ж. Агрохимия. -Москва, 1999. - №5. - С. 48-54.

2. Жакишев Р.Д., Андронов Д.Г. Прогноз применения минеральных удобрений а Приаралье // Ж. Химизация сельскохозяйство. - Ташкент, 1991. - №12. -С. 2223.

3. Завалин А.А., Павлов А.Н., Артюшина О.Ю. Действие азотных удобрений на продуктивность коротко и длинностебельных сортов яровой пшеницы // Ж. Агрохимия. - Москва, 1999. -№5. - С. 33-40.

4. Зокиров Т.С., Рахматов И.М. Дехкончилик асослари. - Карши: Насаф, 1999. - 77-122 б.

5. Крамерев С.М., Скрипник Л.Н., Усенко Ю.И., Журавель Т.А., Хорсева Л.Ю., Яковишина Т.Ф. Интенсивность поступления основных макроэлементов в растения кукрузы в онтогонезе // Ж. Агрохимия. - Москва, 2002. - №12. - С. 21-30.

6. Лазерев В.И Зависимость урожайности озимой пшеницы от основных природных и антропогенных факторов // Ж. Зерновые культуры. - Москва, 1997. - №3. - С. 16-17.

7. Никитишен В.И., Личко В.И., Е.В.Орехова. Эффективность последействия фосфорного удобрении в зависимости от остаточного количества фосфатов в почве и обеспеченность растений азотом и влагой // Ж. Агрохимия. - Москва, 2001. - №11. - С. 34-42.

8. Никитишен В.И., Личко В.И., Орехова Е.В., А.А.Амелин. О патериях калия посевами озимой пшеницы в период созревания // Ж. Агрохимия. - Москва, 2004. - №10. - С. 86-94.

9. Носко Б.С., Котвицкий Б.Б., Бердников А.М., Юнакова Т.А. Трансформация в почве и поглашение растениями азота // Ж. Агрохимия. - Москва, 1997. -№12. - С. 3-11.

10. Павлов А.Н. Повышение содержания белка в зерне. - М.: Наука, 1984. - 120 с.

11. Помазкина Л.В., Котова Л.Г., Ронина О.В. Особенности минерального питания яровой пшеницы на разных типах техногенного загразнениях почв // Ж. Агрохимия. - Москва, 2000. - №7. - С. 18-26.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-24-34

12. Рискиева Х.Т. Закономерности трансформации азота антропогенных почв // Тезисы докладов II съезда почвоведов и агрохимиков Узбекистана. 16-18 ноября 1995 г. - Ташкент: РЦНТИ Узинформагропром, 1995. - С. 33-34.

13. Сиддиков Р.И., Тиллаев Р., Махмудхужаев Н.М., Жалолов Т., Эгамов И. Сугориладиган ерларда кузги бугдойдан юкори ва сифатли дон етиштириш буйича тавсиянома. - Андижон, 2004.

14. Смирнов П.М., Муравин Э.А. Агрохимия.- М.: Колос, 1981. - 231-234 с.

15. Семёнов В.М., Семенов А.М., Ван Бругген А.Х.К., Феррис Х., Кузнецов Т.В. Трансформация азота почвы и растительных остатков сообществом микроорганизмов и микроскопических животных. //Ж. Агрохимия. - Москва, 2002. - №1. - С. 5-11.

16. Тешаев Ш.Ж. Аграр соха: Юксалиш одимлари // Узбекистон кишлок хужалиги. - Тошкент, 2015. - №9. - Б.2-4.

17. Церлинг В.В. Диагностика питания сельскохозяйственных культур. - М.:ВО Агропромиздат, 1990. - 234 с.

18. Alley, M. M., P.Scharf, D. E. Brann, W. E. Baethgen, and J. L. Hammons. 1996. Nitrogen Management for Winter Wheat: Principles and Recommendations. Publication Number 424-026, August 1996. www.ext.vt.edu/pubs/grains/424-026/424-026.html. Verified on 20 October 2006.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.