Научная статья на тему 'КУЧЛИ МАЪНАВИЯТЛИ ШАХСЛАРНИ ТАРБИЯЛАШНИНГ ИНКЛЮЗИВ ПЕДАГОГИК КОНТЕКСТИ ҲАҚИДА ЎЙЛАР'

КУЧЛИ МАЪНАВИЯТЛИ ШАХСЛАРНИ ТАРБИЯЛАШНИНГ ИНКЛЮЗИВ ПЕДАГОГИК КОНТЕКСТИ ҲАҚИДА ЎЙЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
кучли маънавият / воқелик / анъана / урф одат.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Муҳаммаджон Қуронов

Мақолада кучли маънавиятли шахсларни тарбиялашнинг инклузив педагогик контексти ҳақида тушунча берилган. Мақола кучли маънавиятли шахсларни, масалан, тафаккур ва ҳис-туйғулар соҳасида кучли, инклузив педагогик принциплар асосида таълим беришнинг зарурлигини таъкидлайди. Инклузив таълим муҳитида бу шахслар учун турли йўллар, усуллар ва дастурлар ҳақида мулоқотлар, тажрибалар ва фикрлар кўрсатилади. Мақола кучли маънавиятли шахсларни қўллаб-қувватлаш, уларнинг ўзлаштиришлари ва ривожланиши учун педагогик якуниятлар ва кўрсаткичлар тўғрисида муҳокама қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КУЧЛИ МАЪНАВИЯТЛИ ШАХСЛАРНИ ТАРБИЯЛАШНИНГ ИНКЛЮЗИВ ПЕДАГОГИК КОНТЕКСТИ ҲАҚИДА ЎЙЛАР»

КУЧЛИ МАЪНАВИЯТЛИ ШАХСЛАРНИ ТАРБИЯЛАШНИНГ ИНКЛЮЗИВ ПЕДАГОГИК КОНТЕКСТИ ^АВДДА УЙЛАР

Мух,аммаджон ^уронов

РМММ хузуридаги Ижтимоий-маънавий тадкикотлар институти директорининг уринбосари, педагогика фанлари доктори, профессор. Kuranovkuranov5@gmail.com https://doi. org/10.5281/zenodo. 11183322

Аннщтация. Мацолада кучли маънавиятли шахсларни тарбиялашнинг инклузив педагогик контексти %ацида тушунча берилган. Мацола кучли маънавиятли шахсларни, масалан, тафаккур ва %ис-туйгулар сощсида кучли, инклузив педагогик принциплар асосида таълим беришнинг зарурлигини таъкидлайди. Инклузив таълим му%итида бу шахслар учун турли йуллар, усуллар ва дастурлар %ацида мулоцотлар, тажрибалар ва фикрлар курсатилади. Мацола кучли маънавиятли шахсларни цуллаб-цувватлаш, уларнинг узлаштиришлари ва ривожланиши учун педагогик якуниятлар ва курсаткичлар тугрисида му%окама цилади.

Калит сузлар: кучли маънавият, воцелик, анъана, урф одат.

Янги Узбекистан барча сохаларда янгиланишни такозо килади. Шу жумладан, маънавий янгиланишни хам. Маънавий янгиланиш нима дегани? Бу жорий маънавиятимиз мазмунини "Узбекистон - 2030" стратегияси мазмуни билан бойитишни талаб килади. Чунки маънавий янгиланиш бизни хаётга "Янги Узбекистон - 2030" стратегияси контекстида карашга ургатади. Янгича, яъни янги стратегия талаблари асосида яшашга, янгича ишлашга ургатади. Эски стереотиплардан воз кечишни талаб килади.

Шу пайтгача биз китоб, макола, маърузаларимизда кучли маънавият, деган жумлани алохида ишлатмаганмиз. Маънавиятни кандайдир тургун ходиса, деб келдик. "Юксак маънавият", "кашшок маънавият", "бой маънавият", "миллий маънавият", "бетакрор маънавият", деб сифатладик. "Кучли маънавият" иборасининг узи янгиланаётган Узбекистон шароитида, мамлакатимизни янги, кучли давлатга айлантириш жараёнининг бошида давр талаби булиб юзага чикди.

Бу тушунча биринчи марта 2023 йил 23 декабрь куни маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш, бу борада давлат ва жамоат ташкилотларининг хамкорлигини кучайтириш масалаларига багишланган йигилишида янгради. Яъни «Биз янги Узбекистонни барпо этишга карор килган эканмиз, иккита мустах,кам устунга таянамиз. Биринчиси - бозор тамойилларига асосланган кучли иктисодиёт. Иккинчиси - аждодларимизнинг бой мероси ва миллий кадриятларга асосланган кучли маънавият», тарзида ифодаланди.

Кучли маънавиятимизнинг тарихда кандай роль уйнаганини "Биз эргашувчи миллат эмас, эргаштирувчи миллат булганмиз", деган хулоса хам куллаб-кувватлайди. Яъни кучли маънавиятга эга одамнинг хам, миллатнинг хам акли кучли булади. У бошкаларнинг таъсирига берилиб, бошкаларга эргашиб кетмайди. Аксинча, уз миллий маънавий салохиятини тиклаб, ресурсларини урганиб, ривожлантириб, куллаб, бошкаларга маърифий таъсир курсатади, узига эргаштиради.

Бу эса жамият аъзоларидан мамлакатни юксалиш чуккисигача кутариш учун етарли куч-кудрат - энергияни талаб килади. Энергия тушунчаси бугунги кунда турли сох,а ва маъноларда кулланилади. Бирок, биз учун, дастлаб, Аристотелнинг «Физика» трактатида унинг инсон фаолиятини англатгани диккатга сазовордир. Бундан ташкари, физикада энергия бирор ишни бажара олишга кодирлик сифатида талкин килинади. Узбек тилининг изошли лугатида энергияга "кувват", дея таъриф берилган.

Агарда "иш" тушунчасини "миллий юксал(иш)"га кулласак, бунда энергия миллий гоя шаклида миллий юксалишни таъминловчи куч-кувват, кудрат эканлиги аён булади. Бирок, миллий гоя мавжудлигининг узи одамларнинг миллий юксалиш йулидаги онгли ишлари учун етарли эмас. Бунинг учун аналогия методи кулланилса, маънавий куч-кудрат энергетикага хос функционал хусусиятларга эгалиги маълум булади1. Демак, маънавий энергетика - мафкура сохдси булиб, гоявий ресурсларни узлаштириш, узгартириш, таксимлаш, етказиш ва нафакат назарий, балки амалий фойдаланиш зарур булган гуманитар ресурс. Маънавий энергетика эса мана шу жараёнларга хизмат килувчи барча тарбиявий, маънавий-маданий, маърифий, санъат, тарих, ОАВ, интернет, махдлла, оила каби ижтимоий тизимлар интеграциясини ташкил килади. Унинг максади - инсоннинг бахтли булишга каратилган бирламчи эх,тиёжларини иккиламчи - миллий гояга айлантириш оркали кундалик хдётда, хизмат вазифаларини бажаришда гоявий ишонч, мотивацион кувватни таъминлашдир.

Кучли маънавият виждонни, бурчни, коррупцияга карши позицияни, ижро интизомини кучайтиради. Иктисодиётни соглом, кучли килади. У бирламчи энергия -халкнинг билим, компетенциялари(Инсон капитали)ни ошириб, узлиги, гурурини, виждонини кучайтириб, сафарбар килиб, иккиламчи энергияга - хдракатга, онгли, самарали мех,натга айлантиради.

«Кучли маънавият» тушунчаси «юксак маънавият» ёки «ёшлар маънавияти» тушунчаларидан мох,ият жихдтидан тубдин фарк килиб, бу тушунчага динамик, яъни узгарувчанлик рух,ини беради. Х,ар кандай ижтимоий жараён узгарувчан мох,ият касб этиши билан табиатин динамик ахдмият касб этади. «Юксак маънавият» ёки «ёшлар маънавияти» каби бир катор тушунчалар эса статик, яъни вокеликка нисбатан баркарорлик х,олатини купрок акс эттиради. Бу эса давр узгаришлари, талабларига жавоб бермасдан, замон рух,идан орка колиши билан хатарли х,исобланади.

Кучли маънавият тушунчасини тизимли тах,лил асосида урганадиган булсак, масаланинг мураккаблиги объектларнинг куп улчамлилиги, ночизиклилиги ва купбогламлилиги билан ахдмиятлидир. Бу баркарор, яъни статик, узгармас х,олатга нисбатан аксинча узгаришларни узига кабул кила олиши билан афзаллик касб этади. Бунда нафакат азалий анъаналарга катъий риоя килиш, балки давр узгаришларини узида акс эттира олиш имконияти пайдо булади. Х,ар бир объектнинг концептуал ва математик модели ишлаб чикилади. Самарадорликни белгилаш учун х,ар кандай тушунча ёки анъана, урф одат, кадриятнинг афзалликларини белгиловчи дастабки баркарор х,олати ва кучли

1 Энергетика барча турдаги энергетик ресурсларни узлаштириш, узгартириш, таксимлаш, етказиш ва фойдаланишга хизмат килувчи барча йирик табиий ва сунъий тизимлар интеграциясини ташкил килади. Унинг максади - бирламчи, табиий энергияни иккиламчи - электр ва иссиклик энергиясига айлантиришни таъминлаш оркали кувват ишлаб чикишни таъминлашдир.

маънавият тyшyнчаcи аcоcида yзгарган холат yзгарyвчиларининг узгариш динамикаcини аниклаш мумкин.

Х,ар кандай ижтимоий вокелик, анъана, урф одат, кадриятнинг динамик xycycиятлари турли жихатлардан yзгарyвчанликнинг ижобий ёки cалбий куринишлари Урганилади. Ижобий yзгаришлар кабул килиниб, cалбий кyринишлар бартараф этилади. Бунда жамоатчилик назорати турли йyллар билан, жумладан, оммавий аxборот ваcиталари, ахоли билан учрашувлар хамда бошка куринишларда билдирилади ва инобатга олиб борилади.

«Кучли» cyзи бу, cифат. У жтомоний кобилиятли, куч-куввати ниcбатан ортик, бакувват; cоFлом ва яxши ривожланган; катта кувватга эга бyлган, кувватли; бакувват, имконияти зур, кудратли; таъcир даражаот юкори, тез таъcир киладиган; юз бериш даражаcи юкори, каттик, шиддатли; уз иш-хунарини яxши билувчи, кобилияти зур, талантли; тук, юкори даражали2 деган маъноларни англатади.

Кейинги йилларда маънавият шхаотни юкcалтириш бораcида бир катор карорлар кабул килинди. Реотублика маънавият ва маърифат кенгаши раиот Президент экани белгилаб куйилди. Кенгашнинг худудий булимларига маcъyллик хокимлар зиммаотга юклатилди. Бу эcа маънавий-маърифий ишларнинг давлат cиëcати даражаcига кутарилганини кyрcатади. Яъни «Биз яратаётган янги Узбекистоннинг мафкyраси эзгулик, одамийлик, гyманизм FOяси булади. Биз мафкyра деганда, аввало, фикр тарбиясини, миллий ва умуминсоний кадриятлар тарбиясини тушунамиз. Улар халкимизнинг неча минг йиллик х,аётий тушунча ва кадриятларига асосланган» 3.

Бугун дунёда турли тахдидлар авж олган бир вактда xалкимиз, xycycан, ёшларимизнинг маънавий иммунитетини тарбиялашимиз, мycтахкамлашимиз хар качонгидан хам долзарб ахамият каcб этмокда. Глобаллашув жараёнлари инcоният учун бекиëc янги имкониятлар билан бирга кутилмаган xатарларни хам келтириб чикармокда. Бундай тахликали вазиятда хушёр ва огох булиб, мамлакатимизнинг тинчлиги ва манфаатларини аcраб-авайлаш керак.

Инcоннинг баxт-cаодатга эришиши учун купмиллатли мамлакатимизда миллий FOя аcоcида кучли, cоFлом ва баркарор маънавий мухит яратиш зарурлиги тyFриcидаги даcтyрий фикрлар изчил, боcкичма-боcкич руёбга чикмокда.

«Маънавий йуналишларимиз иктисодий йуналишлардан ун кадам олдинда юриши керак. Ана шунда биз х,озирда килаётган катта-катта режаларимиз, дастурларимиз амалга ошади»4. Бу методологик принцип маънавият, миллий FOянинг Янги Узбекистондаги вазифаларини, ролини, урнини, ахамиятини аcоcлаб беради. Мазкур FOялар Узбекистонни янгилаш ва ривожлантиришнинг аcоcий негизларидан бири cифатида

2 Узбек тилининг изошли лугати. А.Мадалиев ва бош^алар тахрири остида. «Узбекистан миллий энциклопедияси" давлат илмий нашриёти. Тошкент. Электрон шакли, 441 бет.

3 «Янги Узбекистан" газетаси 2021 йил 19 январь.

4 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2018 йил 29 декабрь куни миллий кино санъати ва киноиндустрияни ривожлантириш буйича амалга оширилаётган ишлар тахлили ва бу борада мавжуд муаммоларни хал этиш масалаларига багишланган йигилишда сузлаган нущидан. Kun Uz. 13:43 / 30.12.2017.

xaлкимизнинг мaънaвий меросини мycтax,кaмлaш вa ривожлaнтириш йyнaлишигa зaмин ярaтди.

Maмлaкaтимиздa олиб борилaëтгaн мaънaвий-мaърифий фaолият aввaлaмбор xaлкимизнинг мaънaвий-мaърифий мероcигa тaянaди. Зеро 6у мерос миллий мaфкyрa, мaънaвиятимизнинг мycтax,кaм мaнбaидир. Дaвр cиновлaригa бaрдош берa олмaгaн уткинчи x,одиcaлaр х,еч ^чон меросга aйлaнa олмaй, вaкт утиши билaн изсиз йуколиб кетaди. Mиллий кaдриятлaр эca мyaйян xaлкнинг acл белгилaрини yзидa aкc эттирaди.

Тaълим вa тaрбия, мaънaвий-мaърифий вaзифaлaр тaркибидa миллий мaънaвиятимизни онгимизгa сингдирувчи узлуксиз, инклюзив мaънaвий тaрбияни йyлгa куйишнинг долзaрблиги боргaн caри ортa бормокдa. Узлуксиз мaънaвий тaрбия ижтимоий педaгогик меxaнизм булиб, мaънaвий-мaърифий ишлaрнинг тaркибий кисми - FOявий тaрбиягa тaянaди вa мyaйян FOягa ишонтириш; уюштириш; caфaрбaр этиш; мaънaвий-рyx,ий рaFбaтлaнтириш; FOявий тaрбиялaш; FOявий иммунитетни шaкллaнтириш; x,aрaкaт дacтyри булиш кaби acоcий мaкcaдлaрни кyздa тyтaди5. Зеро, инсон, унинг хдр томонлaмa yЙFyн кaмол топиши вa фaровонлиги шaxc мaнфaaтлaрини рyëбгa чи^ришнинг шaроитлaрини вa тaъcирчaн меxaнизмлaрини ярaтиш, эcкиргaн тaфaккyр вa ижтимоий xyлк-aтвор мaлaкaлaрини yзгaртириш реcпyбликaдa aмaлгa оширилaëтгaн ижтимоий сиёсий ислохотгарнинг мyвaффaкияти шaртидир.

Диний yлaмолaр иштирокидa булиб утган видеоселектор йиFилишидa бaëн этилгaн «Биз кандай маррага эришмокчи булсак, унга факат она юртимизга мех,р-мух,аббат, садокат ва фидойилик билан эришамиз. Биз эркин ва фаровон келажагимизни курмокчи булсак, факат мард ва олижаноб халкимиз билан бирга барпо этамиз»6, дегaн фикр xaлкимизни бирлaштирyвчи FOя cифaтидa шу зaминни обод килиш, шу ердa иcтикомaт килaëтгaн инcонлaрни бaxтли, caодaтли килишгa кaрaтилгaн. Ушу FOядa тaрбия мax,cyли бyлгaн «ота юртимизгa меx,р-мyx,aббaт», «caдокaт», «фидойилик», «мaрдлик», «олийжaноблик» фaзилaтлaр интегрaцияcи acоcидa кУллaнилгaн. Бу эca шу зaминдa буюк келaжaкнинг ярaтилишидa педaгогикa фaни зиммacигa интегрaтив йyнaлишдa олиб борилиши зaрyр бyлгaн излaнишлaр мacъyлиятини юклaйди.

Чунки бaрчa зaмон вa мaконлaрдa кучли мaънaвиятли ëшлaр бир жону бир тaн булиб, милллaт олдидa турган мyaммолaрни тезкорлик вa aниклик билaн ечгaн, пешкaдaм бyлгaн. Ba aкcинчa, кaйcи xaлк ëшлaрининг мaънaвияти кучсиз бyлca, локaйдлик кенг тaркaлиб, миллaтнинг мaфкyрaвий бирлиги ичидaн ëки тaшкaридaн бyзилгaн, мaFлyб булиб, мycтaмлaкaгa aйлaнгaн.

Тaриxий xотирa - миллий xотирa одaмлaрнинг бевоcитa тaриx, aждодлaр билaн «yлaйди», боFлaйди. Mиллий aнъaнaлaригa aмaл килиб яшaëтгaн xaлк донишмaнд xaлкдир. Лекин шуро дaвридa соби; совет xaлклaри юкоридa кaйд килгaнимиздек, бутун дyнë xaлклaридaн, уз aждодлaридaн бошлaнyвчи тaриxий зaнжирдaн «узилиб» колдилaр. Узбек

5 Инклюзивное образование: методология, практика, технологии: Материалы международной научно-практической конференции (20—22 июня 2011, Москва) / Моск. гор. психол-пед. ун-т; Редкол.: С. В. Алехина и др. - М.: МГППУ, 2011. - 244 с.

6 Ш.Мирзиёевнинг диний уламолар иштирокида булиб утган видеоселектор йигилишидаги баёнотидан. http://kun.uz/news/2017/06/16/savkat-mirzieev-domla-imomlarga-minnatdorcilik-bildirdi.

маънавиятини урганиш, янада такомиллаштириш учун ана шу мухим тарихий хусусиятларни инобатга олиш зарур.

АДАБИЁТЛАР

1. Жураева С.Н. Талаба шахсига касбий шаклланиш таъсирининг психологик жихатлари.: Авторефарат. Дис...пед.фан.ном. - Т., 2010 й.

2. Tursunboyevich A. O. Development of socially active citizenship competence in students and youth in continuous education. - 2022.

3. Tursunboyevich O. A. Pedagogical and psychological opportunities for the development of

social active civil competences in students //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - T. 11. - №. 3. - S. 1888-1897.

4. Abduganiyev O. Formation of legal training aimed at competitiveness in pupils of secondary

schools //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. - 2019. - T. 9. - №. 7.

5. Tursunboyevich O. A. Pedagogical and psychological opportunities for the development of

social active civil competences in students //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - T. 11. - №. 3. - S. 1888-1897.

6. Abduganiyev O. T. FACTORS AFFECTING THE DEVELOPMENT OF SOCIALLY

ACTIVE CITIZENSHIP COMPETENCE IN STUDENTS //E Conference Zone. - 2022. - S. 10-13.

7. Oglu A. O. T. Pedagogical Conditions And Mechanisms Of Development Of Social Active

Civil Competence In Students //Turkish Journal of Computer and Mathematics Education. -2021. - T. 12. - №. 7. - S. 433-442.

8. Abdug'Aniyev O. MADANIYATSHUNOSLIK YONDASHUVI ASOSIDA

TALABALARDA UMUMINSONIY QADRIYATLARGA OID KOMPETENTLILIKNI RIVOJLANTIRISH //Science and innovation. - 2023. - Т. 2. - №. Special Issue 9. - С. 316319.

9. Абдуганиев, Озод. "ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ ОРКАЛИ

ТАЛАБАЛАРДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛ ФУ^АРОЛИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ РИВОЖЛАНТИРИШ." Innovations in Technology and Science Education 1.5 (2022): 161168.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.