Научная статья на тему 'КРОТАЛАРИЯ КЎК МАССА ҲОСИЛИГА БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

КРОТАЛАРИЯ КЎК МАССА ҲОСИЛИГА БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
4
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Crotalaria juncea / Узгуми / Геогумат биостимуляторлари / кўк масса ҳосили / пичан ҳосили.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Бердиқулов Худойшукур Келдиёрович, Ортиқова Лола Соатовна, Негматова Сурайё Тешаевна

Mазкур мақолада Жиззах вилоятининг ўтлоқи бўз тупроқлари шароитида ноанъанавий дуккакли ўсимлик кроталария жунсеа (Crotalaria juncea) ни етиштиришда турли биостимуляторларнинг кроталариянинг кўк масса ҳосилига таъсири баён қилинган. Кроталариядан юқори кўк масса ҳосили олиш учун уни апрел ойининг учинчи ўн кунлигида гектарига 18 кг дан экиб ва экиш билан бирга Геогумат стимуляторини 1,0 лга ҳамда ўсув даврининг 3-4 чин барг ва шоналаш даврида 1,6 лга меъёрларда қўлланганда 500,0 цга юқори кўк масса ҳосили олиниб, биостимулятор қўлланмаган назорат вариантига нисбатан 66,4 ц/га; Узгуми биостимулятори фақат экиш билан қўлланган вариантга нисбатан 45,4 ц/га; Геогумат биостимулятори фақат экиш билан қўлланган вариантга нисбатан 32,2 ц/га; Геогумат биостимулятори экиш билан 1,0 л/т ҳамда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,4 ва 1,6 л/га меъёрларда қўлланган вариантларга нисбатан 24,5 ва 15,8 ц/га қўшимча олиш мумкинлиги изоҳлаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КРОТАЛАРИЯ КЎК МАССА ҲОСИЛИГА БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

КРОТАЛАРИЯ КУК МАССА ^ОСИЛИГА БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИНГ

ТАЪСИРИ

1Бердикулов Худойшукур Келдиёрович, 2Ортикова Лола Соатовна, 3Негматова

Сурайё Тешаевна

1Муста^ил тадк;ик;отчи, Жиззах давлат педагогика университети 2^.х.ф.ф.д., доцент, Жиззах давлат педагогика университети 3^.х.ф.д., катта илмий ходим, Пахта селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий-тадк;ик;от институти https://doi.org/10.5281/zenodo.10876181

Аннотация. Ma3Kyp мацолада Жиззах вилоятининг утлоци буз тупроцлари шароитида ноанъанавий дуккакли усимлик кроталария жунсеа (Crotalaria juncea) ни етиштиришда турли биостимуляторларнинг кроталариянинг кук масса %осилига таъсири баён цилинган. Кроталариядан юцори кук масса %осили олиш учун уни апрел ойининг учинчи ун кунлигида гектарига 18 кг дан экиб ва экиш билан бирга Геогумат стимуляторини 1,0 л\га %амдаусув даврининг 3-4 чин барг ва шоналаш даврида 1,6л\гамеъёрларда цулланганда 500,0 ц\га юцори кук масса %осили олиниб, биостимулятор цулланмаган назорат вариантига нисбатан 66,4 ц/га; Узгуми биостимулятори фацат экиш билан цулланган вариантга нисбатан 45,4 ц/га; Геогумат биостимулятори фацат экиш билан цулланган вариантга нисбатан 32,2 ц/га; Геогумат биостимулятори экиш билан 1,0 л/т %амда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,4 ва 1,6 л/га меъёрларда цулланган вариантларга нисбатан 24,5 ва 15,8 ц/га цушимча олиш мумкинлиги изо%лаб берилган.

Калит сузлар: Crotalaria juncea, Узгуми, Геогумат биостимуляторлари, кук масса %осили, пичан %осили.

Аннотация. B статье описано влияние различных биостимуляторов на урожай голубой массы Crotalaria juncea при выращивании нетрадиционного зернобобового растения Crotalaria juncea в условиях луговых сероземов Джизакской области. Для получения высокого урожая голубой массы от кроталярии ее следует сеять в третьей декаде апреля по 18 кг на гектар и одновременно с посевом стимулятора Геогумат из расчета 1,0 л и 3-4 настоящих листа за вегетацию. и 1,6 л при норме 500,0 ц/га получен высокий урожай голубой массы по сравнению с контролем без внесения биостимулятора -66,4 ц/га; 45,4 ц/га по сравнению с вариантом применения биостимулятора Узгуми только с посевом; 32,2 ц/га по сравнению с вариантом внесения биостимулятора Геогумат только при посадке; Пояснено, что при посадке биостимулятора Геогумат из расчета 1,0 л/т и за 3-4 периода кущения и обрезки можно получить 24,5 и 15,8 ц/га по сравнению с вариантами, используемыми в стандартах 1,4 и 1,6 л/га.

Ключевые слова: Crotalaria juncea, Узгуми, биостимуляторы «Геогумат», урожай голубой массы, урожай сена.

Abstract. This article describes the effect of various biostimulants on the blue mass yield of Crotalaria juncea in the cultivation of the non-traditional leguminous plant Crotalaria juncea in the conditions of the meadow gray soils of the Jizzakh region. In order to get a high blue mass yield from Crotalaria, it should be sown in the third ten days of April at 18 kg per hectare and along with sowing Geo-humat stimulator at the rate of 1.0 l and 3-4 true leaves of the growing season and 1.6 l at the rate of 500 .0 sentinel per hectare high yield of blue mass was obtained, compared to the control option without biostimulant applied, 66.4 sentinel per hectare; 45.4

sentinel per hectare compared to the option of using Uzgumi biostimulant only with sowing; 32.2 sentinel per hectare compared to the option of applying Geo-humat bio-stimulant only with planting; It is explained that by planting Geo-humat biostimulator at 1.0 litre per ton and in 3-4 periods of true leaving and branching, 24.5 and 15.8 sentinel per hectare can be obtained in comparison to the options used in the standards of 1.4 and 1.6 liter per hectare.

Keywords: Crotalaria juncea, Uzgumi, Geo-humat biostimulants, blue mass yield, hay

yield.

Кириш. Мамлакатимизда садланиб келаётган датор долзарб муаммолардан бири чорва озуда базасини мустахкамлашдир. Чорвачиликни тараддий этиши ва махсулдорлиги дехдончиликнинг ривожланиши хамда ердан интенсив фойдаланиш билан чамбарчас боглиддир. Бугунги кунда Республикада 40% сахро яйловлари турли даражада индирозга учраган, уларнинг уртача хосилдорлиги сунгги йилларда 21% га камайган. Чорва молларини тартибсиз равишда бодиш усимликларни нобуд булишига олиб келади. Бу эса, яйловлар индирози ва махсулдорлиги пасайишига олиб келади. Айнидса ^орадалпогистон Республикаси, Бухоро ва Навоий вилоятларида яйловларнинг хосилдорлиги 42-43% га камайган.

Купинча чорвачилик хужаликлари ем-хашак озудаларини сотиб олиш учун катта маблаг сарф дилишади. Айрим хужаликларда эса, ем-хашакларга булган харажатлар ялпи ишлаб чидариладиган махсулотнинг 45-50% и дан ортади, бу эса соха рентабиллигига салбий таъсир курсатади. Шу боис, чорвачиликдаги муаммоларнинг ечими - ем-хашак етиштиришни интенсификациялашдир.

Юдоридаги фикрлардан келиб чиддан холда чорвачиликда озуда рационини кенгайтириш мадсадида алмашлаб экиш тизимида янги ноанъанавий экин- кроталария (Crotalaria juncea) ни асосий, такрорий ва оралид экин сифатида киритиш ва етиштириш агротехнологияларини ишлаб чидиш долзарб масалалардан биридир.

Кроталария дишлод хужалигида ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаши, тупрод деградациясини камайтириши ва унумдорлигини ошириши билан ахамиятли булиб, чорвачиликда юдори калорияли озуда хамдир. Озуда сифатида дуритилган поялари ва пичани ишлатилиб, бир амал даври давомида 4-5 мартагача пичан хосили олиш мумкин. Пичани таркибида протеин даражаси жуда юдори (18% дан 22% гача) булиб, чорвачиликда юдори калорияли ем-хашак хисобланади ва бу хужалик рентабеллигига бевосита таъсир дилади [2].

Кроталарияда биомасса хосили кун узунлигига, экиш муддатига, температурага боглид булади [5]. кроталарияни пичан хосилига экиш муддатларини таъсири H. Harry ва бошдалар [4] томонидан Пьемонте ва Джорджини диргодлари текислигида урганилганда усимлик апрел-май муддатларида экилганда биомасса ва азот миддори июн-июл муддатида экилганга нисбатан юдори булганини анидлашган.

Кроталария - дисда вадт ичида куп миддордаги биомассани ишлаб чидаришга додир тропик дуккакли усимлик хисобланади. У сидерат сифатида ишлатилганда тупродда 60 кг/га N (азот) туплайди [3]. Шунингдек, экилганидан кейин 60-90 кунда гектарига 11251350 кг биомасса ва 27-32 кг азот туплайди.

Orwa ва бошдаларни [6] таъкидлашича, Crotalaria juncea ем-хашак учун етиштирилганда экилгандан кейин 6-8 хафта утгач, гуллаш даврида уриб олиш мумкин.

Бошда бир маълумотга кура, Crotalaria juncea эрта гуллаш даврида, экишдан 1,0-2,0 ой утгач пичан учун уриш мумкин.

M.Nurullayeva ва бошдалар [1, 7] ни таъкидлашича, кроталария Хоразм вилояти тупрод-идлим шароитида апрел ойининг охирги ун кунлигида гектарига 18 кг дан уруг сарфлаб экиш кук масса учун мадбул муддат ва меъёр хисобланиб, амал даври давомида 600 ц\га гача кук масса хосили олиш мумкин.

Ушбулардан келиб чидиб, Жиззах вилоятининг утлоди буз тупродлари шароитида 2021-2023 йилларда кроталариядан мул ва сифатли кук масса хосили олишда биостимуляторларнинг таъсирини урганиш буйича илмий-таддидот ишлари олиб борилди.

Тадкикот методологияси. Таддидотлар дала шароитида олиб борилиб, бунда «Методика Государственного сортоиспытания сельскохозяйственных культур», «Дала тажрибаларни утказиш услублари» каби услубий дулланмалар асосида олиб борилди. Дала тажрибалари Жиззах вилоятининг утлоди буз тупродлари шароитида утказилиб, кроталариянинг униб чидиши, кучат далинлиги, усиши, ривожланиши хамда дон ва кук масса хосилига биостимуляторларнинг таъсири урганилган.

1-жадвал

ТАЖРИБА ТИЗИМИ

Вариантлар Биостимуляторлар куллаш муддат ва меъёрлари

Экиш билан 3-4 чинбарг Шоналаш

бирга, л\т даврида, л\га даврида, л\га

1-вариант (Назорат) - - -

2-вариант (Узгуми) 0,4 - -

3-вариант (Узгуми) 0,4 0,3 0,4

4-вариант (Узгуми) 0,4 0,5 0,6

5-вариант (Узгуми) 0,4 0,7 0,8

6-вариант (Геогумат) 1,0 - -

7-вариант (Геогумат) 1,0 1,4 1,4

8-вариант (Геогумат) 1,0 1,6 1,6

9-вариант (Геогумат) 1,0 1,8 1,8

Тажрибада этанол сифатида Узгуми стимулятори олинган хамда Геогумат стимулятори экиш билан бирга, 3-4 чинбарг, шоналаш фазаларида тавсия дилинган меъёрларда дулланилганда кроталариянинг кук масса хосилдорлигига таъсири тажриба тизимига мувофид урганилган (1-жадвал)

Тадкикот натижалари. Дуккакли экинлар ем-хашак учун етиштирилганида уларни йигиштириб олиш гуллаш ва кейинги фазаларида утказилиши керак. Шунда тупродни азотга бойитиш даражаси юдори булади. Шунинг учун тажрибада хам биринчи урим кроталария экилганидан 2 ой утгач яъни, усимлик тулид гулга кирганида урилди. Олинган маълумотларга кура, биринчи кук масса хосили 2023 йилда 30 июнда уриб олиниб, вариантлар буйича кук масса хосили 148,0-168,0 ц/га ни; пичан хосили эса 41,4-47,0 ц/га ни ташкил этиб, юдори хосилдорлик Геогумат биостимулятори экиш билан 1,0 л/т хамда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,8 л/га меъёрларда дулланган 9-вариантда анидланиб, кук масса хосили 168, 0 ц/га ва пичан хосили 47,0 ц/га ни ташкил этди (2-жадвал).

Иккинчи урим бир ой утиб 19 июлда кроталария уриб олинди. Иккинчи уримдан биринчи уримга нисбатан 4,8-10,0 ц/га кук масса хосили купрод йигиштириб олинди. Чунки, 2-уримдан аввал усимликни буйи ва ён шохлари улчанганда кроталариянинг ён шохлари нисбатан купайганлиги анидланган эди. Август ойнинг охирида хосилни 3-урими

йигиштирилиб, кук масса хосили вариантлар буйича 132,8-154,0 ц/га тенг булиб, 2-уримга нисбатан 20-25 ц/га кам кук масса хосили олинди. Барча уримларда хам Геогумат биостимулятори кулланган вариантлардан юкори натижалар олинди. 2-жадвал

Кроталариянинг кук масса ва пичан х,осилдорлиги биостимуляторлар куллаш муддат ва меъёрларини тах,сири, ц/га (2023 й)

Вар. Х,осилдорлик, ц/га Назоратга нисбатан кушимча ^осил, ц/га

1 -урим, (30.06.2023) 2-урим, (29.07.2023) 3-урим, (30.08.2023) Умумий хосил

1 Кук масса 148,0 152,8 132,8 433,6 -

пичан 41,4 42,5 37,0 120,9 -

2 Кук масса 154,4 160,0 140,2 454,6 21,0

пичан 43,2 44,8 39,2 127,2 6,3

3 Кук масса 158,0 164,0 144,0 466,0 32,4

пичан 44,2 46,0 40,3 130,5 9,6

4 Кук масса 161,0 165,5 145,5 472,0 38,4

пичан 45,1 46,3 40,7 132,1 11,2

5 Кук масса 165,0 170,2 150,4 485,6 52,0

пичан 46,2 47,6 42,0 135,8 14,9

6 Кук масса 157,0 165,4 145,4 467,8 34,2

пичан 43,9 46,3 40,7 130,9 10,0

7 Кук масса 160,0 167,8 147,7 475,5 41,9

пичан 44,8 47,0 41,4 133,2 12,3

8 Кук масса 164,0 170,0 150,2 484,2 50,6

пичан 45,9 47,6 42,0 135,5 14,6

9 Кук масса 168,0 178,0 154,0 500,0 66,4

пичан 47,0 49,8 43,0 139,8 18,9

Бир амал даври давомида кроталариядан 433,6-500,0 ц/га кук масса ёки 6,3-18,9 ц/га пичан хосили олиниб, Геогумат биостимулятори экиш билан 1,0 л/т хамда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,8 л/га меъёрларда кулланган 9-вариантда юкори хосил 500 ц/га олинди. Ушбу вариантдан биостимулятор кулланмаган назорат вариантига нисбатан 66,4 ц/га; Узгуми биостимулятори факат экиш билан кулланган 2-вариантга нисбатан 45,4 ц/га; Геогумат биостимулятори факат экиш билан кулланган 6-вариантга нисбатан 32,2 ц/га; Геогумат биостимулятори экиш билан 1,0 л/т хамда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,4 ва 1,6 л/га меъёрларда кулланган 7- ва 8-вариантларга нисбатан 24,5 ва 15,8 ц/га кушимча хосил олинди.

Хулоса. Жиззах вилоятининг утлоки буз тупроклари шароитида кроталариядан мул кук масса ёки пичан хосили олиш учун уни апрел ойининг охирги ун кунлигида гектарига 18 кг дан экиш ва Геогумат биостимуляторини экиш билан 1,0 л/т хамда 3-4 чинбарг ва шоналаш даврларида 1,8 л/га меъёрларда куллаш макбул муддат ва меъёр хисобланиб, чорвачиликда озука рациони кушимча бойитилади, озука базасини оширишга эришилади.

REFERENCES

1. Ёкубов ГД., Негматова С.Т., Нуруллаева М.Ш. Crotalaria juncea дан юкори пичан хосили олишда экиш муддат ва меъёрларининг таъсири. Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси: илмий журнал. - №2 (86), 2022 й. 60-65 б. 19

2. Негматова С.Т., Ёдубов F.^., Нуруллаева М.Ш. Crotalaria juncea дан юдори пичан хосили олишда экиш муддат ва меъёрларининг таъсири. Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси: илмий журнал. - №2 (86), 2022 й. 60-65 б. - 488 б.

3. Clark A. Sunn hemp: Crotalaria juncea. In: Managing cover crops profitably. 3rd ed. Sustainable Agriculture Research and Education, College Park, MD. 2007. 3

4. Harry H. Schomberg, Nicole L. Martini, Juan C. Diaz-Perez, Sharad C. Phatak, Kipling S. Balkcom and Harbans L. Bhardwaj. Potential for Using Sunn Hemp as a Source of Biomass and Nitrogen for the Piedmont and Coastal Plain Regions of the Southeastern USA. Agronomy Journal. 2007. Volume 99, Issue 6. Pp. 1448-1457. 4

5. Mosjidis J. D., Balkcom K. S., Burke J. M., Casey P., Hess J. B. and Wehtje G. Production of the Sunn Hemp Cultivars; "AU Golden" and "AU Durbin". Auburn University, Auburn, Alabama. Technical Report 328, 2013. Pp. 1-7 5

6. Orwa C., Mutua A., Kindt R., Jamnadass R., Anthony S. Agroforestree Database: a tree reference and selection guide version 4.0. World Agroforestry Centre, Kenya. 2009. 6

7. Nurullayeva M.Sh., Negmatova S.T. The effect of sowing methods on the growth, development and productivity of forage growth. "Science and innovation". International scientific journal. 2022. №7. 167-171 рр. 65

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.