Научная статья на тему 'КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БЎЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ'

КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БЎЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
79
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Копинг-стратегия / дин омили / стресс / стрессга чидамлилик / мотивация / талабалар / диний копинг / Coping-strategy / religion factor / stress / stress tolerance / motivation / students / religious coping

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Абдуғаниева, Диёра Абдурашид Қизи

Кундалик ҳаётда биз доимо турли хил қийинчиликларга дуч келамиз ва уларни енгиш учун турли хил ҳаракатларни амалга оширамиз. Қийинчиликлар ошиб кетиши шахснинг ресурслари етишмовчилига олиб келиши ва бунинг натижасида психологик ва жисмоний фаровонликнинг пасайиши ва бузилиш билан бирга келадиган стрессли фаолиятни юзага келтиради. Жамиятимизда копинг-стратегияларни ўрганиш юқори даражада стрессли ҳолатларни шунингдек, иқтисодий инқирозларни бошдан кечирган халқ ҳолатидан келиб чиқиб алоҳида долзарблик касб этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF RELIGION FACTOR IN THE IMPLEMENTATION OF COPYING STRATEGIES

In daily life, we always face different challenges and make different efforts to overcome them. Excessive stress can lead to a person’s lack of resources, and as a result, stressful activities that are accompanied by a decline and deterioration in psychological and physical well-being. The study of coping strategies in our society is especially relevant due to the high level of stress, as well as the situation of the people who have experienced economic crises.

Текст научной работы на тему «КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БЎЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ»

КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БУЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

Абдуганиева Диёра Абдурашид кцзи

abduganievadiyora2@gmail. сот Узбекистон халцаро ислом академияси АННОТАЦИЯ

Кундалик уаётда биз доимо турли хил цийинчиликларга дуч келамиз ва уларни енгиш учун турли хил уаракатларни амалга оширамиз. Цийинчиликлар ошиб кетиши шахснинг ресурслари етишмовчилига олиб келиши ва бунинг натижасида психологик ва жисмоний фаровонликнинг пасайиши ва бузилиш билан бирга келадиган стрессли фаолиятни юзага келтиради. Жамиятимизда копинг-стратегияларни урганиш юцори даражада стрессли уолатларни шунингдек, ицтисодий инцирозларни бошдан кечирган халц уолатидан келиб чициб алоуида долзарблик касб этади.

Калит сузлар: Копинг-стратегия, дин омили, стресс, стрессга чидамлилик, мотивация, талабалар, диний копинг.

Динга муносабат шахс онгининг мухим таркибий кисмидир; шахс хулк-атвори, фаолияти, муомаласи, шахслараро та'сири, жамиятда очиладиган гурухлар, асосан, ушбу муносабат хусусиятларига боглик. Диний туйгуларни, диний онгни кескинлаштириш хар доим халкларнинг ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва ма'навий хаётидаги чукур инкирозларнинг мукаррар натижаси булиб келган. Жахон микёсидаги иктисодий, сиёсий, антропологик ва ма'навий инкироз мукаррар равишда диний онгнинг утган асрнинг 90 йиллари бошларидан асримизнинг биринчи ун йиллигининг охиригача тахминан йигирма йил давом этган яна бир юксалишига сабаб булди. Диний туйгуларнинг кучайиши шахс мавжудлигининг метафизик асосларини, мавжудлик максадларини, ривожланиш курсатмаларини йукотиш билан боглик.

Замонавий жамиятда кадрият йуналишлари хиралашган, аммо шахсларга доимо у учун куплаб курбонликларга, барча хаётий кучлари ва ресурсларини ишга солишга ундайдиган илохий гоя зарур.

Кундалик хаётда биз доимо турли хил кийинчиликларга дуч келамиз ва уларни енгиш учун турли хил харакатларни амалга оширамиз. ^ийинчиликлар ошиб кетиши шахснинг ресурслари етишмовчилига олиб келиши ва бунинг натижасида психологик ва жисмоний фаровонликнинг пасайиши ва бузилиш билан бирга келадиган стрессли фаолиятни юзага келтиради; бир катор муаллифларнинг фикрига кура, сифати ва давомийлиги сезиларли

150

яхшиланишига карамай хаёт, стресснинг таркалиши замонавий жамиятларда давом этмокда ва усмокда[1]. Амалий нуктаи назардан, кийинчиликларни енгиш (копинг) муаммосини урганиш бевосита мураккаб хаётни бошдан кечирганлар ва амалий фаолият билан боглик касб эгалари (та'лим, касбий, спорт) билан тугридан-тугри боглик. Жамиятимизда копинг-стратегияларни урганиш юкори даражада стрессли холатларни шунингдек, иктисодий инкирозларни бошдан кечирган халк холатидан келиб чикиб алохида долзарблик касб этади. Кундалик хаётда биз доимо турли хил кийинчиликларга дуч келамиз ва уларни енгиш учун турли хил харакатларни амалга оширамиз.

Копинг-стратегияларни тадкик этиш катта ва мураккаб тарихни камраб олади. Копинг-стратегия муаммоси тараккиётига та'сир этган уч манбани ажратиб курсатиш мумкин: 1) психодинамик йуналиш доирасида бошланган ва замонавий тадкикотчилар томонидан давом эттирилган психологик химоя тадкики (Николская, Грановская, 2001); 2) стресс психологияси доирасида согликка хавф солувчи, шахснинг касаллик ва бошка стрессли вазиятларга реакцияси тадкики (Лазарус, Фолкман, 1984); 3) мотивация буйича тадкикотлар фаолияти ютукларини рагбатлантириш, узини узи бошкариш, максадни белгилаш, субектнинг укув, касбий ва бошка ишлаб чикариш фаолиятидаги кийинчиликлар ва муваффакияцизликларга муносабатини урганиш (Леонова, 2011; Браун эт ал., 2005; Сарвер, Счеиер, 2000)[2]. Илк тадкикотларнинг йуналиши турли психологик химоя механизмларининг психологик фаровонликдан ролини аниклашга каратилган, иккинчиси - стрессни келтириб чикарган вазиятларнинг узи, шунингдек, уларга жавоб реакциясини тадкик этган, учинчиси, энг янгиси - уз-узини бошкариш ва унинг фаолият махсулдорлигини оширишдаги ролини урганади. Сунгги йилларда копинг-стратегиялар турли стрессли вазиятларда шахс муваффаккиятини белгиловчи, шахс имкониятининг компоненти сифатида куриб чикилмокда (Леонтев, 2011; Шахс потенсиали, 2011)[3] .

Тадкикотимизнинг максади - копинг-стратегияларни амалга оширишда дин омили намоён булишининг узига хос хусусиятларни аниклаш.

Амалга оширилган тадкикот натижасида амалиётда стрессли холатларни енгиб утиш, копинг-стратегияларни амалга оширишда дин омилининг намоён булиш даражасини аниклаш ва ривожланиш динамикасининг ижтимоий-психологик хусусиятлари, уни ташкил этиш мазмуни, йуллари, шакллари, усул ва методларига эга булинди. Шунингдек, муаммо ечимига каратилган назарий ёндашувлар, илмий-методик тавсиялар ишлаб чикилди.

Тадкикотнинг амалий ахамияти аввало копинг-стратегияларни амалга оширишда дин омилининг намоён булиш хусусиятларини аниклашга каратилган метод ва методикаларнинг кулланиши билан белгиланади. Ушбу ма'лумотлар умумий психология, социал психология, шахс ва дин психологияси доирасида талабаларда профессионал компетенсия шаклланишига хам та'сир этади. Тадкикот натижаларидан индивидуал ёки гурухий консултацияда фойдаланиш мумкин.Тадкикот натижаларини шартли равишда бу сохадаги ишларнинг асоси сифатида куриш мумкин. Натижаларни амалий тахлил килиш асосида куйида хулоса ва таклифлар ишлаб чикилди:

1. Копинг-стратегияларни амалга оширишда дин омилининг намоён булиш хусусиятлари муаммосини о'рганишнинг психологиядаги консептуал ёндашувларини тахлил килиш шуни ко'рсатдики, психология фанида унинг мохияти ва о'зига хослигини англаш учун турли хил ёндашувлар мавжуд. Бирок бу бо'йича тизимий тадкикотлар етарли эмаслиги аникланди. Психологлар та'кидлаганидек, диндорликнинг намоён бо'лиш даражасини о'тиш даври шаклларининг давомийлиги сифатида аниклаш, унинг озми-купми макбул типологиясини яратиш, психологияда тобора долзарб бо'либ колмокда.

2. ТТА ва УзХИА талабаларининг психик (рухий) холатлари аникланди ва шу асосда тадкикотнинг келгуси кисмини давом эттириш учун методика ва дастур таклиф килинди, диагностиканинг методик комплекси ишлаб чикилди, бунда барчага маълум ва модификация килинган методикалар, муаллифлик ишланмалари (анкета) дан фойдаланилди. Таклиф этилаётган диагностика воситалари олий укув юртларининг психологик хизмати амалиётида о'з дастурини топиши мумкин.

3. Тадкикотимиз давомида дин омили шахснинг копинг стратегияларни амалга оширишига етарли даражада таъсир этиши аникланди. Бунда ОТМлараро таснифда куйидаги холат кузга ташланади. Тошкент тиббиёт академияси талабаларининг стрессни енгиб утишда динга мурожаат килиш даражаси ахамиятлик нуктаи назаридан натижа бермаган холатда, Узбекистон халкаро ислом академияси талабаларининг стрессни енгиб утишда ижобий ёндашувга эътибор каратишлари динга мурожаат килишнинг кучайишига олиб келиши кузатилди.

Юкорида келтирилган холат жинсларо тахлил килиб курилганда, йигитларда муаммони хал килиш ошган сари динга мурожаат килишнинг ошиши, кизларда эса стрессни енгиб утишда уни инкор килиниши динга мурожаатнинг пасайишига олиб келиши кузатилди.

4. ОТМлараро тадкикот натижалари тахлилида Тошкент тиббиёт академияси талабаларининг стрессни енгиб утишда турли тинчлантирувчи воситалар кабулига мурожаат килиш холати кузатилди. Узбекистон халкаро ислом академияси талабаларининг тадкикот натижалари тахлилида бу шкала саволларини хеч ким танламаганлиги учун уни хисоблаш мумкин эмас.Бу холат диний илмнинг регуляторлик вазифасини утаётганининг мисоли була олади.

Худди шу шкала буйича тадкикот синалувчиларининг натижалари жинсларо тахлил килинганда йигитларда муаммодан харакатда кочиш ошган сари тинчлантирувчи воситалар кабулига мурожаат ошиши кузатилди. Кизларда эса бу шкала саволларини хеч ким танламаганлиги учун уни хисоблаш мумкин эмас.

5. Эмпирик тадкик этиш натижасида стрессга мойил шахсларнинг копинг-стратегияларни амалга оширишда ижтимоий омилларга мурожаат килиши юкори булиши кузатилди. Бунда уларда муаммони хал килиш ошган сари ижтимоий кумак излаш хам ошиб бориши аникланди.

6. Диний фанлардан тахсил олувчи талабаларнинг бошка ОТМ талабаларига караганда стрессни енгиб утишида дин омили танлови баланд курсаткичга эга булиши хам яна бир карра уз исботини топди. Яъни диний фанлардан таълим олувчи талабаларда маълум даражада диний билим юкорилиги сабабли уларнинг стрессни енгиб утишда динга мурожаат килиш курсаткичлари юкорилиги кузатилди.

Жинслараро яъни йигит ва киз тадкикот синалувчиларининг эмпирик курсаткичларига кура стрессни енгиб утишда дин омили танловини куйидагича изохлаш уринлидир. Ушбу натижаларга кура киз болаларнинг стрессни енгиб утишда динга мурожаат килиш курсаткичлари юкорилиги кузатилди.Бу холатни ушбу жинс вакилларининг эмоцияга берилувчанлиги ва тезрок ташки кумакка интилишлари билан изохлаш мумкин.

Тадкикотнинг сунггида келгуси ишлар учун хулоса ва таклифлар келтириб утилади. Утказилган эмпирик тадкикотлар маълум даражада илмий янгиликка, куйилган максадга эришилганини курсатди ва бу асосий назарий хулосаларни шакллантириш ва амалий тавсияларни таклиф килиш имконини беради[4].

1. Копинг-стратегияларни амалга оширишида дин омилининг ролини оптималлаштириш бо'йича амалий тавсиялар. Оптималлаштириш бо'йича олиб борилаётган тадбирларнинг асосий ё'налишлари куйидагилардан иборат бо'лиши мумкин: 1) стрессли холатларнинг олдини э'тикод оркали олиш: дин

омилидан мотивация сифатида фойдаланиш; 2) уни психотерапевтик амалиётларнинг мухим таркибий кисми сифатида куллаш; 3) диний маданиятнинг эстетик таркибий кисмини, масалан, диний туризм оркали амалга ошириш; 4) узлюксиз о'з-о'зини тарбиялашни диний о'зига хосликнинг "интеллектуал" модели доирасида амалга ошириш; 5) олий таълим муассасалари талабаларида диний билимларни оширишга эътибор каратиш. Бунда турли давра сухбатлари, тадбирлар ташкиллаштиришга назарда тутилади.

2. "Копинг-стратегияларни амалга оширишда дин омилининг намоён булиш хусусиятлари" мавзуси доирасида келгусидаги тадкикот йуналишлари сифатида куйидагиларни келтириш мумкин:

- турли социал гурухларнинг копинг-стратегия сифатида куллаши мумкин булган диний омиллар динамикаси аниклаш;

- укув гурухларнинг (уч ва ундан ортик миллат вакиллари) куп миллатли таркибининг копинг-стратегияларни амалга оширишида дин омилининг намоён булиш хусусиятини урганиш;

- копинг-стратегияларни амалга оширишида дин омилининг намоён булиш хусусиятларини маданиятлар ва динлараро урганиш (Узбекистон олий укув юртлари ва МДХ, давлатлари олий укув юртлари, Узбекистон ва Европа олий укув юртлари мисолида);

REFERENCES

1. Акрамов М. Р. Психолого-педагогические особенности экологического образования //The Way of Science. - 2014. - С. 78.

2. Akramov M. R. et al. Шахс касбий йуналганлиги ривожланишида масъулиятлиликнинг ахамияти //Молодой ученый. - 2021. - №. 11. - С. 259-261.

3. Акрамов М. Р. Конфликт и его социально-психологические свойства //Молодой ученый. - 2021. - №. 6. - С. 293-295.

4. Акрамов М. Р. ЭКОЛОГИЧЕСКОЕ СОЗНАНИЕ КАК ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ИССЛЕДОВАНИЯ //Научная платформа: дискуссия и полемика. - 2020. - С. 30-32.

5. Billings A.G., Moos R.H. The role of coping responses and social resources in attenuating the stress of life events // J. Behav. Med. 1981. Vol. 4. P. 139-157.

6. Lazarus R., Folkman S. Stress, appraisal and coping: Personal andcontextual determinants of coping strategies. New York, 1984. P. 37-39.

7. Lazarus R.S. Psychological stress and the coping process. NewYork: McGraw-Hill, 1966. P. 44-47.

8. Тойирова Л. И., Абдуганиева Д. А. ИННОВАЦИИ В ОБРАЗОВАНИИ: С УЧЕТОМ ВОЗРАСТНЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ ОБУЧАЮЩИХСЯ //Перспективные этапы развития научных исследований: теория и практика. -

2019. - С. 21-23.

9. Назаров А. С. Psychological aspects of managerial decision making //Молодой ученый. - 2020. - №. 44. - С. 45-48.

10. Назаров А. С. Принятие управленческих решений как основная функция современного менеджера //Вопросы экономики и управления. - 2020. - №. 2. -С. 1-5.

11. Nazarov A. S. Psychological foundations of managerial decision-making //Молодой ученый. - 2021. - №. 3. - С. 46-48.

12. Назаров А. С. THE PSYCHOLOGY OF DECISION-MAKING STRATEGIES //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 1-7. - С. 79-82.

13. Назаров А. С. и др. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗРАБОТКИ И РЕАЛИЗАЦИИ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 2-9. - С. 31-35.

14. Назаров А. Scientific and methodological foundations of the influence of the social and psychological properties of the manager on managerial decisions //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4/S. - С. 523-532.

15. Назаров А. Научно-методические основы влияния социальнопсихологических свойств руководителя на управленческие решения //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4/S. - С. 523-532.

16. Назаров А. С., Митина О. В. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРИНЯТИЯ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Наука и мир. - 2020. - №. 12-1. - С. 73-75.

17. Khamidovna K. Z. Professional orientation of communicative competence of students.[Электронный ресурс] //Режим доступа: https://scientific-publication. com/images/PDF/2020/51/EUR0PEAN-SCIENCE-2-51 -II-A. pdf/Сдата обращения: 23.09. 2020).

18. Касимова З. Х. ПРОЯВЛЕНИЯ МЕЖЛИЧНОСТНОЙ КОММУНИКАЦИИ В ЭПОХУ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ КУЛЬТУР //International scientific review. -

2020. - №. LXX.

19. Касимова З. Х. РАЗВИТИЕ ВАЖНЫХ ПСИХОЛОГИЧЕСКИХ КАЧЕСТВ В ЛИЧНОСТИ РУКОВОДИТЕЛЯ //International scientific review. - 2020. - №.

LXXIV.

20. Касымова З. Х. ПОДГОТОВКА СПЕЦИАЛИСТА НОВОЙ ФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ПРИМЕНЕНИЯ ИННОВАЦИОННЫХ СПОСОБОВ ОБУЧЕНИЯ //Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. - 2017. - С. 252-253.

21. Расулова Н. Т. ВАЖНОЕ ЗНАЧЕНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ЭТИКИ В ЛИЧНОСТИ УЧИТЕЛЯ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

22. Rasulova N. Psychological characteristics of surgeons in a state of occupational stress //Bridge to science: research works. - 2019. - С. 154.

23. Nilufar R., Jakhongir I. Psychological interpretation of managerial phenomenon in Islamic sources //Bridge to science: research works. - 2019. - С. 150-153.

24. Гайибова Н. А. ТЕХНОЛОГИЯ ВОСПИТАНИЯ ДЕТЕЙ С ДЕВИАНТНЫМ ПОВЕДЕНИЕМ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

25. Gayibova N. A. Influence of the sibling statuse's of teenagers on interpersonal relations //European Journal of Education and Applied Psychology. - 2016. - №. 2. -С. 68-69.

26. Gayibova N. A. PSYCHOLOGICAL FEATURES OF THE FORMATION OF SIBLING RELATIONSHIPS IN ADOLESCENTS.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.