Научная статья на тему 'КОНЦЕПЦИЯ ЛИТЕРАТУРНОЙ ФАНТАЗИИ ПРИРОДЫ И МАТЕРИАЛОВ В ГАЗЕЛЯХ ЗУҲУРИ ТУРШЕЗИ'

КОНЦЕПЦИЯ ЛИТЕРАТУРНОЙ ФАНТАЗИИ ПРИРОДЫ И МАТЕРИАЛОВ В ГАЗЕЛЯХ ЗУҲУРИ ТУРШЕЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
37
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТИХОТВОРЕНИЕ / ПОЭТ / ЗУХУРИ / БЕДИЛ / СОЙБ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / ЛИТЕРАТУРНЫЕ СТИХИ / ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ЯЗЫК / ПРЕДМЕТЫ / ЦВЕТЫ / СОЛОВЕЙ / САД / ЛАМПА / СВЕЧА / БАБОЧКА / ИЗМЕРЕНИЕ / СЕКСУАЛЬНОСТЬ / ЗВУКОВОЕ СОПРОВОЖДЕНИЕ / ГЛАГОЛ / КРАСНОРЕЧИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Шариф Рахмонович

Концепция подземного воображения пейзажа природы и предметов в газелях Зухури, поэтическое изображение предметов, ситуаций и событий с использованием стихов и художественного языка, которые являются основой для создания нового и даже другого содержания, вызывают у читателя интерес к пониманию других аспектов вещей. заставляет смотреть на них под разными углами. Манифестация сумела открыть для себя точку зрения на все и создать тонкий смысл в каждом предмете, и в целом его уникальное видение, идея смысла и воображение его создателя всегда заняты. По мнению Зухури, все - природа и ее объекты, одушевленные и неодушевленные, целое - отражается уникальным образом, и все они приобретают своего рода поэтическое описание, и в то же время создается чистый и философский смысл.Поэт с удовольствием измеряет два предмета или определяет их размер, показывает равенство или количество чего-то особенного или не особенного таким образом, который, кажется, имеет определенный размер.Поэтическое описание предметов и выражение их стилистических и семантических нюансов в поэмах Зухури выражается через литературно-пространственные, сексуальные, дикие, словесные, образные, образные и поэтические элементы. язык искусства создал свежий и разнообразный контент.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF LITERARY FANTASY OF NATURE AND MATERIALS IN THE GAZELS OF ZUHURI TURSHEZI

The concept of underground imagination of the landscape of nature and objects in the gazelles of Zukhuri, the poetic depiction of objects, situations and events using poetry and artistic language, which are the basis for creating new and even different content, arouse the reader's interest in understanding other aspects of things. makes you look at them from different angles.The manifestation managed to discover a point of view on everything and create a subtle meaning in each subject, and in general, its unique vision, the idea of meaning and the imagination of its creator are always busy. According to Zukhuri, everything - nature and its objects, animate and inanimate, the whole - is reflected in a unique way, and they all acquire a kind of poetic description, and at the same time, a pure and philosophical meaning is created.The poet is happy to measure two objects or determine their size, show the equality or quantity of something special or not special in a way that seems to have a certain size. The poetic description of objects and the expression of their stylistic and semantic nuances in Zukhuri's poems is expressed through literary-spatial, sexual, wild, verbal, figurative, imaginative and poetic elements. the language of art has created fresh and varied content.

Текст научной работы на тему «КОНЦЕПЦИЯ ЛИТЕРАТУРНОЙ ФАНТАЗИИ ПРИРОДЫ И МАТЕРИАЛОВ В ГАЗЕЛЯХ ЗУҲУРИ ТУРШЕЗИ»

дар Точикисгон кори муфид барои идомаи гахкики бештари вежагих,ои ашъори шоир махсуб мешавад.

АДАБИЁТ

1. Дехлавй, Амир Хусрав. Девони комил /Бо гасхехи М. Дарвеш ва мукаддимаи С. Нафисй. - Техрон, 1361.

2. Дехлавй, Амир Хусрав. Девони газалиёт. /Бо гасхехи Икболи Салохиддин ва мукаддимаи М. Рушан/. - Техрон, 1387. -

928 сах.

3. Дехлавй, Амир Хусрав. Девон. /Нусхаи чопи сангии Музейи Покисгон/. № FK6495.

4. Дехлавй, Амир Хусрав. Мунтахабот. /Бо кушиши М. Бакоев/. - Сгалинобод. 1960. -623 с.

5. Дехлавй, Амир Хусрав. Fазалиёг. /Силсилаи «Ахтарони адаб»/. -Душанбе, 2014. - 360 с.

6. Насриддин, Абдуманнон. Куллиёги осор, чилди 2. Хучанд, 2013. - 635 с.

7. Мачид Мансурй, Хусени Порсифар. Баррасии девони газалиёги Амир Хусрав бар асоси чанд нусхаи муъгабар.

//Мачаллаи «Магншиносии адаби форсй», 1322, №3. - С. 69-76;

8. Розия Ибодиён. Тасхехи байгхо аз Амир Хусрави Дехлавй. - Техрон, Пажухишгохи улуми инсонй. - С. 256-269;

9. Фарханги забони гочикй. Чилди 2. - Душанбе, - 2008, - 945 с/

10. Хамидризои Хофизиён. Тасхехи девони Амир Хусрави Дехлавй. // Фаслномаи «Мутолгоги Шибхи Крра»-и

Донишгохи Сиисгон ва Балучисгон. Соли хашг, .№28, 1390. С.91-106.

ТЕКСТОЛОГИЯ ЛИРИЧЕСКИХ СТИХОВ АМИРА ХОСРОВА ДЕХЛАВИ

Статья написана в контексте сопоставления различных текстов литографии и изданий лирического сборника Амира Хосрова Дехлеви. В ходе сопоставления рукописей и изданий дивана поэта автором установлено, что в изданиях, как в Таджикистане, так и за рубежом, до сих пор имеется много ошибок и ошибок в тексте, которые были собраны в их статье. Автор подвел итоги в области собственных научных исследований. Сегодня, имея доступ к рукописям лирики Амира Хосрави, необходимо подготовить полный правильный и научно-критический текст поэзии поэта, ибо все полезные и важные исследования возможны только при наличии правильного и полного текста Стихотворение.

Ключевые слова: Амир Хосров Дехлеви, газель, диван, текстология, рукописи, завершенные публикации, текстовые ошибки, исправление текста.

TEXTOLOGY OF LYRICAL POEMS ABU'L HASAN YAMIN UD-DlN XUSRAV DEHLAVTY

The article is written in the context of comparing various texts of lithography and editions of the lyric collection of Amir Khosrov Dehlavi. In the course of comparing manuscripts and publications of the poet's sofa, the author found that in publications, both in Tajikistan and abroad, there are still many errors and errors in the text that were collected in their article. The author summed up the results in the field of his own scientific research. Today, having access to the manuscripts of the lyrics of Amir Khosravi, it is necessary to prepare a complete correct and scientific-critical text of the poet's poetry, for all useful and important research is possible only if there is a correct and complete text of the poem.

Key words: Amir Khosrov Dehlavi, ghazal, sofa, textual criticism, manuscripts, completed publications, text errors, text correction.

Сведения об авторе:

Шаропова Шодмонбиби - докторант (PhD) Худжандского государственного университета имени Бободжона Гафурова

About the author:

Sharopova Shodmonbibi - doctoral student (PhD) of Khujand State University named after Bobojon Gafurov

КОНСЕПСИЯИ ТАХАЙЮЛИ АДАБИИ ЗИРУ^АНГОРИИ МАЗОХДРИ ТАБИАТ ВА АШЁ ДАР ГАЗАЛИЁТИ ЗУХУРИИ ТУРШЕЗЙ

Шарипов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Яке аз шигардхои шеърии Зухурй дар он асг, ки ба мазохири габиаг ва ашё чон мебахшад ва онх,оро зирух меангорад, чунончи дар байги зер феъли гирисган, ки хоси инсон асг, ба кагра ингикол меёбад ва як кагра шабехи дарё - «гирисгани кагра ба сони дарё» гардида, шоир дар як

катра хам зиндагй(одам) ва хам дарёро гунчоиш дода, шигарди чинсомезй (ду шоридан, катраи ашк-оби шур ва дарё-оби шур) эчод карда, ду шориданро, ки яке хоси ашк ва дигаре хоси дарёст, савтомезй , ё феъломезй намудааст. Аз чониби дигар, катраро чон бахшида одам дониста, дарёро зиндагй (дар адабиёти форсии точикй таркиби «дарёи зиндагй» ба чашм мерасад) шуморида, тамоми зиндагй(дарё)-ро дар як инсон(катра) гунчоиш дода, кулро дар чузъи хамсон (ба мисли бахр дар куза) чойгир намуда, катраро барчаста гардонида, шигарди барчастасозиро низ корбаст намудааст.

Дар буни мижгон Зухурй нам нацошт, Катраро бингар, ки чун дарё гирист [11,с.57].

Дар байти зер шавк зинда гардида, феъли «ба кор даст бурдан»-ро гирифтааст: Шавкат набарад ба кор то даст, Бозори руфугарон касод аст[11,с.67].

Зухурй тавонистааст, ки аз дидани хар чиз нуктае кашф намояд ва дар хар мавзуе мазмуни латиф эчод намояд ва дар мачмуъ, нигохи хоси у, андешаи маъниёб ва тахайюли офаринандааш хамора саргарми пуйидан аст ва чойи катраи найсон андаруни садаф ашки худро мегузорад ва зулоли гавхарро аз он берун меоварад: Зи абри гиря ба шур оварем дарёро, Зи ашкбории мо чой бар гухар танг аст[11,с.58].

Дар назари Зухурй хама чиз - табиат ва ашёи он, чондору бечон, чузъу кулл ба тарики хос чилва менамояд ва хамаи онхо як навъ тасвири шоирона ба бар мекунанд ва дар як баробар, маънии тоза ва фалсафй эчод мешавад. Чунончи, офтоб бо ашки у руй мешуяд, «дар хирмани аташ барки сароб меафканад» ва ба пиндори у аз «ох» барки рахмат берун меояд:

Калам шикастаму андухнома кардам мухр, Чй харф дар лаби косид нихам, хабар танг аст[11,с.59]. Ё:

Руй мешуяд ба ашкам офтоб, Дидаро акси рухаш оина сохт[11,с.59]. Ё ки:

Обод карда ишки ту чони харобро

Дар хирмани аташ зада барки саробро[11,с. 18].

Ё ин ки:

Савти булбул нохуне бар сина зад, То кафас аз чокхои сина сохт[11,с.59]. Х^амчунин:

Ба дасти орзу ин дона дар хотир чй мекиштам, Чу мебурдам ба пойи барки хасрат хирмани худро[11,с.20]. Ва ё:

Зохиди афсурда, гу, гармй макун, хохад фитод З - ох барки рахмате бар хирмани исёни мо[11 ,с.34].

Ба таъбири Уилям Вордсворт 9 «тахайюл адасие(дона) тиллоист, ки шоир аз хилол(фосила байни ду чиз)-и он мавзуотро ба шакл ва ранги аслиашон мебинад». Аз ин чост, ки худи шоир сарехан мегуяд, ки ваъзи у -шеъри у дигаргуна (минбар аз чуби дори Мансур) аст: Пояи дигар аст ваъзи маро, Минбар аз чуби дори Мансур аст[ 11,с.59].

Шигарди андозагирй10(андозаи хусн ва ишк - баробаркунй, ноз ва сабр-зиёдшуморй)-ро шоир корбаст намуда, дар байти зер хусни маъшука ва ишки маъшукро баробар пиндошта, андозаи нози уро аз гунчонидан дар зарфи сабри ошик зиёд ба калам додааст. Шоир ду ашёро бо махаки завк чен мекнад ва ё андозаи онхоро муайян менамояд, баробарй ва ё камию зиёдии чизи махсус ва ё номахсусро тарзе нишон медихад, ки гуё онхо андозаи муайян дошта бошанд: Аз хусни ту нест ишки ман кам, Нози ту зи сабри ман зиёд аст[ 11 ,с.67].

Дар чойи дигар маърифати ринди дарднушро «бо хар баду нек соф будан» андозагирй менамояд ва дар тасаввури мо андоза доштани макоми риндиро парвариш медихад: Бо хар баду нек соф будан, Андозаи ринди дарднуш аст[ 11,с.144].

7 Чинсомезй-художественные смешивание пола(рода) предмета/artistic mixing of the kind of thing

8 Савтомезй-художественные смешивание мелодия предмета/artistic blending of the melody of the subject

9 Уилям Вордсворт /Wiliam Wordsworth-шоири англис(1770-1850)

10 Measured - измеренный

Зyxypй аз чашмакзании пapвинxo ва чашми тap(гиpëн), ки якe чиcм-пapвин ва дж^и чашми тap-yзви инcoн(кoбили xaparara зинда) зиpyx ангошта, чунин мазмун coxтaacт: Зи пapвинбoзии чашми т^и xyд зaвкxo дopaм, Ба кopи pyзбoзopи шабам ин xypдa мeoяд[ 11,c.251].

Tacaввyp ва тжайюли шoиpoнa aчзoи acocии шeъp буда, фapoгиpи фaзoи xocи xyдaнд, ки 6o бoлxoи дapк ва эxcoc xap намуна пapвoз мeкyнaнд ва мeъëpи завки мaъpифaти oлaм ва oдaм аз чoниби адибанд, ки дap зyxypи xap чиз ва ё xoдиcoтy вoкeoт мазмуни латифу нав, шинoxти тoзaю бикp ва ё шаклу paнги вeжae мeгиpaнд, аз нав чoлибтаpy чaззoбтаp шинoxтa мeшaвaнд. Дap адабиёти фopcии точикй caAxo мapoтибa аз гyлиcтoн (бoFy чаман) ва гулу булбул cyxaн гуфтаанд, ки якe аз лaтифтapини oнxo байти зepини Сoиб аст: Дилам ба пoкии дoмoни Fyma мeлapзaд, Ки бyлбyлoн xaмa мастанду бoFбoн тaнxo»[10,c.35].

Зyxypй низ дap ин pocio чиxaти aндeшидaни мазмун як Barop aшëpo дap шeъpи xya, кopбacт намуда, кyвoни тaxaйюлaш дap xap 6op аз айни як ашё маънии тоза oфapидaacт. Чушнчи, Axмaд-aш-Шoиб гуфтааст, ки «кушни тaxaйюл як чизpo caдxo 6op мeбинaд ва дap xap 6op кapaшмaи тозаа вaйpo дap oн ба нaзap мepacaд»[3,c.178].

Fyнчaи дил ба шукуфтан бapaд oн бyлбyлpo,

К-аз кафао бoл кyшoяд, ба гулисюн афтад»[11,c.502].

Ё:

rap кунад зeвapи минкop xaдиcи гули ман,

Бap гули xyд чй rçaAap шз, ки булбул накунад[11,c.504].

Ин бaйтxo дaлeлe аз тacaввypи шoиpoнaи Зyxypй аз гулу булбуланд, ки аз такайюли caAxo шoиpoни cyxaнгyфтa-нaмoдcoxтa, тacвиpoфapидa аз oнxo бакуллй тазика дopaнд.

Мaнзyp аз ин мащла тaшpexи кoнceпcияи тжайюли зepyxaнгopии мaзoxиpи табиат ва ашё дap Faía^ra Зyxypй, тacвиpи шoиpoнaи ашё, xoлaт ва rnrçea 6o иcтифoдa аз шигapдxo ва зaбoни xyнapй, ки xaмиpмoяи эчoди мазмуни тоза ва xano 6o xaм мyxтaлиф шудаанд. Coh6 гуфтааст:

Зи гaвxap дикад лукмаат aбpи нaйcoн, Aгap чун caдaф пoк coзй дaxoнpo»[10,c.38].

Дap абёти Coh6 оадаф мyкappap мaзxapи пoкии дaxoн, пoкдoмaнй, cyxaни бaмaвpид(мyзди лаб ба ^o вo кapдaн), xoмyшй аст, чyнoнчи дap бaЙIxoи зep низ тaкpopи cyвapи xaëли шoиp ба чашм мepacaд: ,flOTap6opa дoим нaxoxaд мoнд кopaм чун caAa<^, Шyxии гaвxap гиpeбoнчoк мecoзaд мapo[10,c.37]. Ё:

Гaвxapи шaxвop музди лаб ба 4o вo кapдaн аст, Ин нacиxaтpo ба xoтиp аз caAa<^ дopeм мo[10,c.36]. Ё ки:

Садаф дap cинaи дapëи тaлx аз файзи xoмyшй, Дaxoни xyд ба oби гaxвapи шaxвop мeшyяд[10,c.246].

Дap шeъpи Сoи6 caдaф xaмoн мoддaecт, ки дap кaьpи 6axp ва аз aбpи нaйcoн гyxap ба 6op мeopaд, aммo дap aшъopи Зyxypй оадаф аз «гaвxapи axrap» пyp аст ва дap ин 4o пиндopи Кант11 ба ёд мepacaд, ки тaxaйюлpo «аз бyзypгтapин куюи ингою» шyмypдa»[3,c.159] ва ё Aфлoтyн гуфта, ки «aгap oфapидaxoи xynap айни oлaми вoкeъ буд, такли^ a6ac ва бeлyтф мeнaмyд»[1,c.553-557]. Ин caдaфxo, ки пyp аз гaвxapи axтap бинй, F^a дap луччаи oби гyxapи мo зaдaaнд»[11,c.553].

Гaвxap дap байти зep ба маъши aоли тачаллй, мoxияти oинa, acoœ oинa xaмчyн paмзи нигopиши тacвиp ва нишoндиxaндaи aкc oмaдa, аз як 4o™6 ба oинa ва аз тapaфи дигap ба «синаи бocyз» тaшбex шудааст: Синаи 6ecy^ дил oинaи бeгaвxap аст, Xacpara AoFe нaxypдaм, нoпyшaймoнй 6ac acr[n,c.700].

Шoиp нaфapeот, ки мeдoнaд чй гуна чaxoни xaëлии xyApo ндобат 6а чaxoни вoкeй зe6oтap ва чшати 6apaнгexтaни aвoтифи мo o^o чй гуна пypтaъcиpy пypo6ypaнг1ap oфapaд»[3,c.156] ва миcpaи аввали байти зepини Зyxypй xaмoн «6apaнгeзaндaи aвoтиф» аст, ки мeтaвoниcт маъмулан тapки6xoи «^ад нaфap», «caд-дycaд», «xap тфа»» ва амшли oнpo кop6aст нaмoяд, aммo «шeъp бидуни тacвиpгapй мaчмyae бeчoн ва 6eacap мeнaмoяд ва ^pyn тacвиpoфapинй xaмeшa нишoнaи шoxиcи шoиp aCT»[3,c.16l].

Сад чaxoн Faввoc дap xap кaтpaecт,

Дap тaлoши гaвxapи якдoнa 6oш !»[11,c.812].

11 Иммануил Кант-файласуфи олмони, бунёдгузори фалсафаи классикии олмони.

Шамъ ва фонус аз чумлаи ашёи дигарест, ки Зухурй бо истифода аз онхо дар тахайюли худ дидгохи тозаеро эчод карда, чилвахои гуногуни маъноиро офаридааст. Бо он ки пеш аз Зухурй низ шамъ дар шеъри форсии точикй ба сифати ташбеху истиорот фаровон корбаст шудааст, дар шеъри шоир вожаи «шамъ» мазхари суннатиашро ба ранг ва холати дигар табдил додааст. Чунончи, дар байти зер ба шамъ хосияти «дасту багал кардан» дода шуда, холати ботилнамо (парадокс)-«бо шуъла дасту багал кардани парвона» аз чониби шамъ, ки пайомади нобуд сохтани парвонаро дорад, ба калам дода шудааст:

Парвонаи афсурдаам, умед, ки шамъе

Бо шуъла кунад дасту багал болу парамро[11,с.36].

Дар байти дигар Зухурй матлаби дар боло зикршуда-кушта шудани парвона аз чониби чарог тачассум ёфтааст:

Пешат кашадаш ба боди силй, Парвона, ки куштаи чарог аст[11,с. 125]. Соиб гуфтааст:

Равшандилон хамеша сафар дар ватан кунанд, Истодааст шамъу хамон гарм рафтан аст[10,с.346]. Бедил фармудааст:

Димоги шавк ба хар ранг тоза сохтаанд Магас зи шаккару парвонахо ба шамъу чарог»[2,с.43].

Чарог низ дар шеъри Зухурй маншаи сувари гуногуни хаёл буда, гох дил, кавкаб(ситора), хилват, гохи дигар мехр, завк, дудмон, офият ва амсоли онхо мегардад ва дар пояи пиндори Херберт Рид «дар мукоиса ба сардию берухии гулдони юнонй, бо он ки комилан мутобики кавоиди дакики хандасй сохта шуда, намудори томи хамохангии классик аст, гулдони чинй, ки аз нуфузи дигар фархангхо ва фунун озод аст, факат робитаи ададии машхуд нест, балки харакате зинда дорад, порае булур нест, шохаи гул аст»[3,с.161], мо низ бар он назарем, ки Зухурй дар эчоди шеър ва офаридани мазмун комилан озод буда, ба хар як ашё аз дидгохи хоси худ назар афканда, ба онхо дар шеър харакат ва зиндагй бахшида, ашёи табиатро мазмунёбтар ва зеботар аз асли онхо ба калам додааст:

Олам хама маст аст, аёг аст дили мо, Шабхо хама руз аст, чароF аст дили мо[11,с.2]. Ё:

Зи доги дил шуда равшан чароFи кавкаби мо, Ба гард рафта сахар пеши зулмати шаби мо[11,с.38]. Ё ки:

ЧароFи хилватам парвонае афканда дар гирдаш, Ки тоби гайраташ хуршедро дорад кабоб имшаб[11,с.39]. Ё ин ки:

ЧароFи мехру мухаббат нишонада шуъла фуру, Ба барфурухтанаш магзи устухон назар аст[11,с.97]. Ва ё:

То барафрузад чароFи завки май, Равгане бехтар зи истигфор нест[11,с.99]. Хамчунин:

Мекунад зуд оташи рашки маху хуршед дуд, Догкорй бар чароFи дудмон хуш голиб аст[11,с.137]. Ё:

Офият захра надорад, ки чароF афрузад,

Бар сари куи балои ту хамон сарсар хаст[ 11,с.148].

Вазифаи хунар хамеша ин буда, ки зехнро андаке фаротар аз худуди фахм бикашонад ва хар чй яксар аклонй бошад, мумкин нест, ки хассосияти чамолшиносиро ба таври комил ирзо намояд»[8,с. 11-48; 6, с.9-130]. Дар ин замина, Зухурй низ дар сувари хаёл «чарог»-и офаридаи худро аз марзи фахм андаке удул дода, онро бартар аз офтоб ва хатто равшанибахши он дониста, гохо «офтоб»-ро «равгани чарог»-и худ пиндоштааст: Дар чарогам равгани хуршед нест, Ин хама туфон дар туфон чарост[11,с.58]? Ё:

Гар шарори чароги мо мешуд, Кадри хуршед мефузуд имшаб[11,с.42].

Пештоки субх киноя аз дамидани субхи содик аст ва кандили субх ба маънои офтоб омода, ин чо низ шоир «чароги доги худ»-ро фурузонтар аз раваки кандили субх-офтоб гуфта, тахайюли шоиронаи худро, ки чузъи

12 Дерберд Рид-шоири инглис, мунакквди адаби ва хунари, педагог, симои барчасгаи хаёти адабии Британияи Кабир дар солхои 1920-1950

зoтии шeъp аст, фaзoи xocи пapвoз бакшида, 6o иотифoдa аз ку^ати баланди xyнapи адабй ин иcтeъдoд ва мaвxибaти дapyннигapиpo ба xaдди кoмил бapтapй бaxшидaaот(yлyв дoдaacт): Сина кapд аз oтaшaт paвшaн чapoFи дoFи xyд, ^штокки cy6xpo ин paвнaкж кандил нecт[11,c.90].

Шoиp вacлpo, ки матлаби ягoнaи oшикж xaкжкй аст, 6o cифoти «чapoFpaвшaнкyн» (нypдиxaндa, нyp бapaфpoxтaн) пайванд кapдa, вacлpo xacиcaи зиндагй (зepo чapoF paвшaн кapдaн xocи инcoн аст) бaxшидaaст. Вaол oмaд, чapoF paвшaн кapд, Дap дили шаб ниxoд машъали чoшт[11,c.62]. Com5 гуфтааст, ки:

Як y^p мeтaвoн cyxaнг аз зулфи ëp гуфт,

Дap банди oн мaбoш, ки мазмун нaмoндaaст[10,c.66].

Aбдyлxycaйни Зappинкyб гуфта: «flypyCT аст, ки дap 6opaH чизxoи куллй шoиpoни кадим cyxaн биоëp гуфтаанд, aммo дунё xaнyз nyp аст аз чизxoи нoшинoxтa ва чузъй. Ва дap xaмин чизxoи чузъиву нoшинoxтa xeлe бeш аз чизxoи куллй pyxи шeъp xaCT, aммo завки латифу эxоocи кавй мexoxaд, то кace битaвoнaд ин чизxoи нoшинoxтapo кашф кунад ва шeъpepo, ки дap oн xaCT, 6epyfí биëвapaд»[4,c.223]. ^aproR^, чустучуи мазмуни тоза xaмeшa бapoи шoиp мушкил аст, aммo бapoи Зyxpй бapин шoиp, ки мoяи завку эxоocи баланд дopaд, дapëфти мaзoмини бикp ба миали «mrnop дap дашт ва тaфpexи оoдa»-eст, ки Зappинкyб дap мaвpиди Сoиб гyфтaaст»[4,c.223].Дap ин замина, дap нaзapи Зyxypй xap чй дap ин oлaм аст, nyp аз aндeшaвy мазмун ва лaбpeзи шeъpy зeбoист ва дap як вoжaи «дapë» «киштии ca6py шикeб» «дapëй», «т»-и инcoн «лаш^^и y ^дида, «кафа» «capшopии дapë» дopaд ва rox дapëpo бaFaл мeгиpaд ва гoxи дигap ypo мeшypoнaд, roxe дapë xaмa ишк мeшaвaд:

Шудаст киштии ca6py шикeб дapëй,

Вщopи кyxи оaбyк, пoи мoст лaнгapи мo[11,c.7].

Ё:

Дapë arap шaвeм, нaдopaд тaaччyбe,

Дap кaтpaгй кaнop нaдopaд миёни мo[11,c.8].

Ё ки:

Нaбoшaд pox дap мaйxoнaaм Faм тaнгзapфoнpo, Ки бoшaд KaTpapo саршории дарё ба чoм ин чo[11,c.11]. Ё ин ки:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ба xacpaт KaTpa 6ap xeш аз кyшoди c™a мeпeчaд, Умeдaш Aap 6aFan з-ин танг^ мexoот дapёpo[11,c.28]. Чyнoнчи:

Каманди зappa 6ap xypшeд мeпeчaд, кашиш бингap, Ба т^^ни мyxaббaт KaTpa шурон^^ дapёpо[11,c.31]. Х,амчунин:

Дapёи ишку caд xaтap, миcкин Зyxypй нaвcaфap, Дacтe тaвoнaд зад мaгap дap дoмaни эъчoзи мo[11,c.37].

Шeъpи Зyxypй на тaнxo аз yнcypи xaëл бapxypдop аст, балки тaxaйюл дap кacpи aндeшaи шoиp ба мисти чapoFeст, ки aгap o^o бepyн oвapeм, xaмa чopo xyзypи зулмат фapo мeгиpaд ва xaмa чй нoмaxcycy нoшинoxтa мeмoнaд. Шeъpи Зyxypй чyнoн аз тaxaйюли адабй Faнй аст, ки на таж^ аз тaчpибa ва xoтиpoт, балки аз мyшoxидaи мaнoзиp ва ашё ташв^и тоза мeoфapaд ва зexнy эxcocoтaш 6o cyвapи гyнoгyни xaëл дap xap нaзapи y ба oлaмy oдaм oмeзиш ёфта, aндeшaи пypoтифa эчoд мeкyнaнд. Чyнoнчи, дap байти зep тacвиpи xaëлoмeз вашлаи мyxими баён ва тaфcиpи aндeшa гapдидa, шoиp нaвмeд аз мapдyмaк(гaвxapи чашм) аст, ки ба мавчи гиpя кaнop нaмeгиpaд ва ба дapëи дида гиpдoб шудааст:

Ба мавчи г^я нaгиpaд кaнopy нaвмeдaм Зи мapдyмaк, ки ба дapёи дидa гиpдoбист[11,c.49].

Хyлoca, кoнceпcияи тaxaйюли зиpyxaнгopии мaзoxиpи табиат ва ашё, тacвиpи шoиpoнaи ашё 6o истифoдa аз зaбoн ва шигapдxoи xyнapй дap Faзaлиëти Зyxypй 6o шeвaи xoc тacвиp ёфта, xap як ашё ва мaзoxиpи табиат xaparara инcoнpo xoмил шудааст, ки ин xoлaтpo чoнбaxшй ба ашё шмидаанд. Дap шeъpи Зyxypй xycycиятxoи xocи ашё тacвиp ёфтаанд, ки дap дигap шoиpoн ба чашм нaмepacaд ва ин ycлyби тacвиp xocи мактаби адабии Зyxypй буда, кyдpaти кавии завкки шoиpии ypo бoзгy намудааст.

Зyxypй дap кoнceпcияи тaxaйюли xyд тaчpибaи адабй, зaбoни xyнapй, шигapдxoи вeжaи xyнapй ва дap мaчмyъ, xoстгoxи вижaгиxoи бунёдии шeъppo дap пaxнoи иклими баёни xa^orn; гyстypдaтap дoштaaст, ки ин oмил бoиcи дастёбии y дap ин oфapиниш, фавкрният ва чoвидoнaгии Faзaлaш гapдидaaст.

АДАБИЁТ

AфлaIyн.'Чyмxyp.Tapчyмaи фyoд Р^фна - Texpoн: Бyнгoxж таpчyмa ва нaшpи китоб, 1335. - 758 c.

Бeдил, Aбдyлкoдиp.Ооop.Чжлди 8. - Дyшaнбe: Aдиб, 2011.- 560 c.

Fуломхусайни Юсуфй.Тасвири шоиронаи ашё дар назари Соиб.Андеша. - Душанбе:Пайванд, 2012. -176 с.

Зарринкуб, Абдулхусайн.Бо корвони хулла. - Душанбе: Пайванд, 2004.-332 с.

Зехннй Туракул. Санъагхои бадей дар шеъри точикй.-Сгалинобод:Нашриёти давлатаи Точикистон, 1960.-260 с.

Кадканй, Мухаммадризо Шафей. Сувари хаёл дар шеъри форсй. -Техрон: Сухан, 1363.- 712 с.

Кадканй, Шафей.Расгахези калимот.Дафтари гуфторхо дар бораи назарияи адабии сураггароёни рус. - Техрон: Сухан, 1391.-512 с.

Нуъмонй, Шиблй Шеър-ул-ачам ё гаърихи шеър ва адабиёги Эрон. Тарчумаи Сайвд Мухаммадгакии Фахруддоии Гелонй. Кигоби дуввум. Чилди сеюм. - Техрон. Ошно,

1348.-204с.

Хасани Карибй. Кучахои камин. - Хучанд: Ношир, 2014. - 132 с.

Табрезй, Соиб.Мунтахабот. - Душанбе: Ирфон, 1980,-704с.

Туршезй, Зухурй. Девони газалиёг. Бо гахкик ва гасхехии дукгур Асгари Бобосолор/ Зухурии Туршезй. - Техрон: Кигобхона, музей ва маркази асноди мачлиси Шурои исломй,

1390. - 1254 с.

Фугуй, Махмуд. Балогата гасвир. -Техрон: Сухан, 1385.- 464 с.

Шерозй, Хофиз.Куллиёг.Мура'гшб ва муаллифи сарсухан Ч.Шанбезода. - Душанбе: Ирфон, 1983.-672 с.

Якобсон Р.О. Формальная школа и современное русское литературоведение / Роман Осипович Якобсон Ред.-сост. Т. Гланц; Ред. Д. Сичинава; Перев с чеш. Е. Бобраковой-

Тимошкиной. — Москва: Языки славянских кулыур, 2011. — 280 с.

Яхёи Кордгар.Дугонагии сабк дар сабки хиндй. Фаслномаи мутолеоти Шибхи Кора. Донишгохи Сиисгон ва Булучисгон. Соли 3, №6,бахори 1390.-114 с.

КОНЦЕПЦИЯ ЛИТЕРАТУРНОЙ ФАНТАЗИИ ПРИРОДЫ И МАТЕРИАЛОВ В ГАЗЕЛЯХ

ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ

Концепция подземного воображения пейзажа природы и предметов в газелях Зухури, поэтическое изображение предметов, ситуаций и событий с использованием стихов и художественного языка, которые являются основой для создания нового и даже другого содержания, вызывают у читателя интерес к пониманию других аспектов вещей. заставляет смотреть на них под разными углами.

Манифестация сумела открыть для себя точку зрения на все и создать тонкий смысл в каждом предмете, и в целом его уникальное видение, идея смысла и воображение его создателя всегда заняты.

По мнению Зухури, все - природа и ее объекты, одушевленные и неодушевленные, целое - отражается уникальным образом, и все они приобретают своего рода поэтическое описание, и в то же время создается чистый и философский смысл.

Поэт с удовольствием измеряет два предмета или определяет их размер, показывает равенство или количество чего-то особенного или не особенного таким образом, который, кажется, имеет определенный размер.

Поэтическое описание предметов и выражение их стилистических и семантических нюансов в поэмах Зухури выражается через литературно-пространственные, сексуальные, дикие, словесные, образные, образные и поэтические элементы. язык искусства создал свежий и разнообразный контент.

Ключевые слова: стихотворение, поэт, Зухури, Бедил, Сойб, индийский стиль, литературные стихи, художественный язык, предметы, цветы, соловей, сад, лампа, свеча, бабочка, измерение, сексуальность, звуковое сопровождение, глагол, красноречие, красноречие.

THE CONCEPT OF LITERARY FANTASY OF NATURE AND MATERIALS IN THE GAZELS OF

ZUXURI TURSHEZI

The concept of underground imagination of the landscape of nature and objects in the gazelles of Zukhuri, the poetic depiction of objects, situations and events using poetry and artistic language, which are the basis for creating new and even different content, arouse the reader's interest in understanding other aspects of things. makes you look at them from different angles.

The manifestation managed to discover a point of view on everything and create a subtle meaning in each subject, and in general, its unique vision, the idea of meaning and the imagination of its creator are always busy.

According to Zukhuri, everything - nature and its objects, animate and inanimate, the whole - is reflected in a unique way, and they all acquire a kind ofpoetic description, and at the same time, a pure and philosophical meaning is created.

The poet is happy to measure two objects or determine their size, show the equality or quantity of something special or not special in a way that seems to have a certain size.

The poetic description of objects and the expression of their stylistic and semantic nuances in Zukhuri's poems is expressed through literary-spatial, sexual, wild, verbal, figurative, imaginative and poetic elements. the language of art has created fresh and varied content.

Key words: poem, poet, Zukhuri, Bedil, Soib, Indian style, literary poetry, artistic language, objects, flowers, nightingale, garden, lamp, candle, butterfly, measurement, sexuality, soundtrack, verb, eloquence, eloquence.

Сведения об авторов:

Шарипов Шариф Рахмонович, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка и документации Академии государственной управлении при Президента Республики Таджикистан, телефон +992(92) 75732 28; ssssharif@mail.ru

About the author:

Sharipov Sharif Rakhmonovich - candidate of Philology, associate of the Department of Tajik Language and Documentation ofthe Academy of Public Administration under the President of the Republic ofTajikistan, phone +992 (92) 757 32 28; ssssharif@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.