Научная статья на тему 'КОНСТИТУЦИЯ И ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ ПРОЦЕССА ИНФОРМАТИЗАЦИИ'

КОНСТИТУЦИЯ И ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ ПРОЦЕССА ИНФОРМАТИЗАЦИИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
64
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
информация / образование и воспитание / глобализация / информационное общество / информационная угроза / “массовая культура” / идеологическая угроза / шоу-индустрия. / information / education / globalization / information society / information threats / «mass culture» / an ideological threat / entertainment industry.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Носирходжаева Гулнора

В данной научной статье подробно анализируется влияние информационных процессов, происходящих на разных этапах общественной жизни, а также в образовательно-воспитательной системе в условиях современной глобализации. Современное информационное общество – это общество, которое ценит информацию как фактор высокого развития, обладает передовыми информационными технологиями и создает равные возможности для доступа к информации. Эти взгляды широко пропагандируются в научном сообществе вместе с понятиями «высокоинформационная культура», «высокоинформационное общество», «информационное общество». Мировое сообщество перешло к признанию информации, определяющей темпы и направление развития любого общества, превосходящей все блага. Хотя в процесс информатизации вовлечено все человечество, но требуется серьезное изучение участия молодежи. Объясняется это не только заботой о молодежи, как о наследниках нашего будущего, но и тем, что процесс информатизации становится все более важным с участием молодежи. Достижения информации и «массовая культура» динамичны, а средства ее распространения – современные коммуникационные и информационные технологии, Интернет и компьютерные системы требуют скорости, и эта возможность чаще встречается среди молодежи. В статье представлены заключения и предложения, основанные на аспектах воспитания современного поколения как гармонично развитого, самостоятельно мыслящего, осознающего и понимающего идеологические угрозы, цели и сущность информационных войн.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSTITUTION AND IDEOLOGICAL EDUCATION OF YOUTH

This article analyzes the influence of information processes occurring at different stages of social life, as well as in the educational system in the context of modern globalization. The modern information society is a society that values information as a factor of high development, possesses advanced information technologies and creates equal opportunities for access to information. These views are also widely promoted in the scientific community by the concepts of “highly informed culture”, “information society”. The world community has moved to the recognition of information that determines the pace and direction of development of any society, superior to all benefits. Although all of humanity is involved in the informatization process, a serious study of youth participation is required. This is explained not only by the concern for young people as the heirs of our future, but a lso by the fact that the process of informatization is becoming more and more important with the particip a tion of young people. Achievements of information and «mass culture» are dynamic, and the means of its dissemination modern communication and information technologies, the Internet and computer systems require speed, and this opportunity is more common among young people. The article presents conclusions and proposals based on aspects of the education of the modern generation as a harmoniously developed, independently thinking, realizing and understanding ideological threats, goals and essence of information wars.

Текст научной работы на тему «КОНСТИТУЦИЯ И ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ ПРОЦЕССА ИНФОРМАТИЗАЦИИ»

UDC: 342.4 (042)(575.1)

Носирходжаева Гулнора

Тошкент давлат юридик университети кафедра мудири E-mail: g.nosirxodjayeva@gmail. com

Конституция ВА АХБОРОТЛАШУБ ЖАРАЁНИНИНГ

МУ^ИМ ЖИ^АТЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада уозирги глобаллашув шароитида ахборотлашув жараёнининг ижтимо-ий уаётнинг барча соуаларига, хусусан, таълим-тарбия тизимига таъсири масалалари тащил цилинади. Бугунги ахборотлашган жамият ахборотни юксак тарацциёт омили сифатида бауолайдиган, ривож-ланган ахборот технологияларига эга булган, ахборот олиш борасида тенг имкониятлар яратилган жамиятдир. Мазкур царашлар илмий жамоатчиликда "юксак ахборотлашган маданият", "тигиз ахборотлашган жамият", "ахборот жамияти" тушунчалари билан уам кенг таргиб цилинади. Хуллас, жауон уамжамиятида уар цандай жамиятнинг ривожланиш суръати ва йуналишини белгилаб берув-чи ахборотни барча неъматлардан устун деб тан олиш йулигаутилди. Ахборотлашув жараёнига жа-мики инсоният тортилаётган булса-да, аммо ёшларнинг иштирокини жиддий урганиш талаб эти-лади. Бу ёшларга келажагимиз давомчиси сифатида гамхурлик цилишгина эмас, балки ахборотлашув жараёни айнан ёшлар иштирокида кенг цамровли ауамият касб этаётгани билан уам изоуланади. Ахборотлашув туфайли эришилган ютуцлар ва орттирилган "оммавиймаданият" динамикхарактерда булиб, уни тарцатиш воситалари - замонавий коммуникация ва ахборот технологиялари, интернет тармоги уамда компьютер тизимлари тезликни талаб цилади ва бу имконият ёшларда купроцучрай-ди. Мацолада уар томонлама ривожланган, мустацил фикрлай оладиган, мафкуравий таудидларнинг уамда ахборот урушларининг мацсад ва моуиятини яхши тушунадиган замонавий ёшларни тарбия-лашнинг мууим жиуатлари буйича хулоса ва таклифлар берилади.

Калит сузлар: ахборот, таълим ва тарбия, глобаллашув, ахборотлашган жамият, ахборот ху-ружлари, "оммавий маданият", мафкуравий таудидлар, шоу-индустрия.

Носирходжаева Гулнора

заведующая кафедрой Ташкентского государственного юридического университета

КОНСТИТУЦИЯ И ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ ПРОЦЕССА ИНФОРМАТИЗАЦИИ

Аннотация. В данной научной статье подробно анализируется влияние информационных процессов, происходящих на разных этапах общественной жизни, а также в образовательно-воспитательной системе в условиях современной глобализации. Современное информационное общество - это общество, которое ценит информацию как фактор высокого развития, обладает передовыми информационными технологиями и создает равные возможности для доступа к информации. Эти взгляды широко пропагандируютсяв научном сообществе вместес понятиями «высокоинформационная культура», «высокоинформационное общество», «информационное общество». Мировое сообщество перешло к признанию информации, определяющей темпы и направление развития любого общества, превосходящей все блага. Хотя в процесс информатизации вовлечено все человечество, но требуется серьезное изучение участия молодежи. Объясняется это не только заботой о молодежи, как о наследниках нашего будущего, но и тем, что процесс информатизации становится все более важным с участием молодежи. Достижения информации и «массовая культура» динамичны, а средства ее

распространения - современные коммуникационные и информационные технологии, Интернет и компьютерные системы требуют скорости, и эта возможность чаще встречается среди молодежи. В статье представлены заключения и предложения, основанные на аспектах воспитания современного поколения как гармонично развитого, самостоятельно мыслящего, осознающего и понимающего идеологические угрозы, цели и сущность информационных войн.

Ключевые слова: информация, образование и воспитание, глобализация, информационное общество, информационная угроза, "массовая культура", идеологическая угроза, шоу-индустрия.

Nosirxodjaeva Gulnora

Head of Department, Tashkent State University of Law

CONSTITUTION AND IDEOLOGICAL EDUCATION OF YOUTH

Abûract. This article analyzes the influence of information processes occurring at different étages of social life, as well as in the educational system in the context of modern globalization. The modern information society is a society that values information as a factor of high development, possesses advanced information technologies and creates equal opportunities for access to information. These views are also widely promoted in the scientific community by the concepts of "highly informed culture", "information society". The world community has moved to the recognition of information that determines the pace and direction of development of any society, superior to all benefits. Although all of humanity is involved in the informatization process, a serious tfudy of youth participation is required. This is explained not only by the concern for young people as the heirs of our future, but also by the fact that the process of informatization is becoming more and more important with the participation of young people. Achievements of information and «mass culture» are dynamic, and the means of its dissemination - modern communication and information technologies, the Internet and computer systems - require speed, and this opportunity is more common among young people. The article presents conclusions and proposals based on aspects of the education of the modern generation as a harmoniously developed, independently thinking, realizing and undertfanding ideological threats, goals and essence of information wars.

Keywords: information, education, globalization, information society, information threats, «mass culture», an ideological threat, entertainment indutfry.

Асосий Крнунимизнинг 29-моддасида "Хдр ким фикрлаш, суз ва эътикод эркинлиги хукукига эга. Хдр ким узи истаган ахборотни излаш, олиш ва уни таркатиш хукукига эга, амалдаги конститу-циявий тузумга карши каратилган ахборот ва ко-нун билан белгиланган бошка чеклашлар бундан мустаснодир" [1] деб белгилаб куйилган.

Лекин ахборотлашув шароитида ду н ёнинг мафкуравий манзараси жуда мураккаблашиб кет-ди. Дунёда информацион уруш кетаётгани бугун оддий инсонлар учун хам сир булмай колди. Ма-салан, у ёхуд бу мамлакат худудида узгача тур-муш тарзи, кадриятлар тизимини улугловчи рисо-лалар, санъат асарлари, кинофильмлар, ахборот-лар ва хоказолар таркатилмокда. Бу информация-лар уша жамиятда муайян салбий ижтимоий фикр ва кайфиятнинг шаклланишига таъсир этмасдан колмайди, албатта.

"Ахборот" (арабча "ахбор", яъни "хабарлар, маълумотлар") - муайян вокеа-ходисалар тугри-сида хабар ёки маълумот, уларни тушунтириш, тушуниш ва идрок этишда кадим замонлардан буён кулланиб келинаётган, кибернетика ва ин-форматиканинг тараккиёти туфайли кейинги вактда янги, кенг маъно касб этаётган термин. У, уз навбатида, ахборот назариясида, ахборот олиш кафолатлари ва эркинлигида, жамиятнинг ахборотлашуви ва ахборотлашган жамиятда, ку-йингки, барча жараёнларнинг ахборотлаштири-лишида узини намоён килади [2].

Бугунги ахборотлашган жамият ахборотни юксак тараккиёт омили сифатида бахолайдиган, ривожланган ахборот технологияларига эга бул-ган, ахборот олиш борасида тенг имкониятлар яратилган жамиятдир. Мазкур карашлар илмий жамоатчиликда "юксак ахборотлашган мадани-

ят", "тигиз ахборотлашган жамият", "ахборот жа-мияти" тушунчалари билан хам кенг таргиб ^и-линади. Хуллас, жахон хамжамиятида хар ^андай жамиятнинг ривожланиш суръати ва йуналишини белгилаб берувчи ахборотни барча неъматлардан устун деб тан олиш йулига утилди.

Айнщса, ахборот коммуникация ищилоби кишилар уртасидаги муносабатларда ахборот омилининг етакчилик ^илишига, уни хал ^илувчи кучга айланишига уз таъсирини утказди. Аслида, ахборотлашган жамиятда миллий ^ийматга эга булган, жамиятга янгиликни очишга хизмат ^ила-диган ахборотгина кадр топади, ялпи и^тисодий тизимда ахборот-коммуникация сохасининг улу-ши салмо^ли булади, сиёсий тизимда эса ахбо-ротнинг демократик тамойиллар устуворлигини таъминлаши кутилади. Шу билан бирга, ахборотлашган жамиятда эркин ахборот о^ими тамойили амал ^илади - давлат чегараларидан ^атьи назар, ахборотнинг глобал тарзда тусщларсиз тар^али-ши юз беради [4].

Ахборотлашган жамият концепциясининг асосчилари ва йирик назариётчилари (Д. Белл, Э. Тоффлер, Й. Маьсуда в. б.) мазкур янги ижти-моий тизимнинг асосий белгиларини курсатиб утган эди. Ю^орида келтирилган ахборотлашган жамиятнинг характерли белгиларини тахлил ^ил-сак, бу тизим айрим мамлакатларда алла^ачон амалга ошаётгани, айримларида эса келажакда во^е булиши хасида хам хулоса чи^ариш мумкин. Айрим тад^и^отчилар маданий мезонлар асосида бу янги тизим мохиятини тушунтиришга урина-дилар. Бу мезонларни ^ис^ача тавсифлаганимиз-да куйидагилар аён булади.

Технологик мезон. Ахборотлашган жамиятни ХХ аср охирида кенг тар^алган, жамият хаётини сезиларли узгартирган янги технологиялар ор^а-ли таьрифлашга уринилади.

Ицтисодий мезон. И^тисодчилар жамиятнинг и^тисодий сохасида ахборот жараёнларини тахлил ^илишга жиддий уринганлар. Жумладан, Ф. Махлуп ва М. Поратлар.

Социологик мезон. Ахборотлашган жамиятни бандлик сохасидаги узгаришлар юзасидан оддий ва машина мехнатининг ахборот технологиялари, менежмент, бош^ариш сохасидаги мутахассис-лар, интеллектуал мехнатда банд ходимларнинг усиши эвазига си^иб чи^арилиши ну^таи назари-дан тавсифлайди.

Маконий мезон. Ахборотлашган жамиятни ишлаб чи^ариш фаолиятини ташкил этишнинг янги шакллари (аутсорсинг, инсорсинг, тармок структураси) ну^таи назаридан таьрифлайди.

Маданият мезони. Фан ва инновацион тех-нологияларнинг усиб бораётган ролини ифода-лайди. Бу мезон хозирги замон жамиятларининг тезкорлигини таькидлайди, ахборот мухити ки-шиларга катта босим утказади [5].

Шундай ^илиб, бу мезонлар хам постиндустриал, ахборотлашган жамиятда, биринчи навбатда, илмий-назарий билимлар хаётнинг барча сохала-рида кенг тар^алиб бораётганини курсатади.

Гуманитар фанларда ахборот тушунчасига ^и-зи^иш "ахборотлашган жамият назарияси"нинг шаклланишига олиб келди. Бундан шу нарса аён буладики, ахборотнинг турли куринишлари ва шакллари мавжуд булиб, улар маданият ривожига мос равишда такомиллашиб боради.

Инсоният жамияти тарихида содир булган хар бир ахборот ищилоби натижасида унинг жамият, инсон хаётидаги мав^еи юксалиб келганини кура-миз. Инсоният тарихида бешта ахборот ин^ило-бини ажратиб курсатиш мумкин:

биринчи ахборот ин^илоби - ёзувнинг кашф этилиши;

иккинчи ахборот ищилоби - китоб босиш-нинг ихтиро ^илиниши (Гутенберг ва Иван Фёдоров);

учинчи ахборот ин^илоби (XIX асрнинг охи-ри) - электр энергияси кашф этилганидан сунг телеграф, телефон, радио пайдо булиши билан богли^;

туртинчи ахборот ин^илоби (XX асрнинг ур-талари) - хисоблаш техникасининг ихтиро ^или-ниши, шахсий компьютерларнинг пайдо булиши, ало^а ва телекоммуникациялар тармоги яратили-ши;

бешинчи ахборот ищилоби (XX асрнинг охи-ри) - глобал ахборот (компьютер тармо^лари) нинг яратилиши, интернетнинг пайдо булиши ту-файли содир булди. Бу тармо^лар хозирги вакгда деярли барча мамлакатларни ^амраб олган. Бу-тунжахон компьютер тармо^ларига Ер юзи ахо-лисининг ярмидан купининг кириш имкониятла-ри яратилди [6].

Биро^, афсуски, хорижий мафкура марказла-ри томонидан ахборотлашган жамият шароити-да бош^а минта^алардаги кишилар хаётига, ён-

атрофда содир булаётган вокеа-ходисаларга бета-раф ва бепарво караб, шунчаки кузатувчи булиб яшашга олиб келадиган тарбиявий мухитга ургу бериш кучайиб бормокда. Дунё минтакаларида кечаётган кейинги фожиали ва конли ходисалар бундай мухитнинг давом этиши кузда тутилма-ган муаммоларни бот-бот келтириб чикаришини курсатяпти. Бундай ахборот мафкурасини, керак булса, жамият кадриятларига бегона тарбиявий мухитни юзага келтирувчиларда на иймон ва на истихола булишини куп кузатяпмиз. Уларнинг вакиллари айни пайтда ичингизда юриб, сизга карши тиш кайрайдиган душманлар учун им-коният яратиб бермокда. Айни шу сабабли хам локайдликка карши кураш, замон даъватларига хозиржавоб ва давр билан хамнафас, маънан бар-камол авлодни тарбиялаш Узбекистонда олиб бо-рилаётган ёшларга оид сиёсатнинг долзарб вази-фаси даражасига кутарилди. Узбекистон Респуб-ликаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йил 3 август куни мамлакатимиз ижодкор зиёлилари вакиллари билан утказган учрашувидаги маъру-засида юкорида биз бир кисм таърифу тавсифи-ни келтирганимиз хавфли тенденцияларга жаво-бан куйидаги катъий мулохазаларни баён этди: "Узбекистонда адабиёт ва санъат, маданият, ом-мавий ахборот воситалари, маънавият ва маъри-фат бизнесга айланмаслиги шарт ва биз бунга хеч качон йул куймаймиз" [3].

Демак, хамма гап таълим-тарбия тизимимиз-га кенг жорий этилаётган янги ахборот техноло-гияларидан максадли фойдаланиш, бу ишга хар бир укувчи ёшни кунт билан ургатиш, шу оркали фарзандларимизнинг тезкор ва мураккаб ахборот окими шароитига тугри мослашишига эришишда колмокда. Бунинг учун урта таълим мактаблари, академик лицей ва техникумлар, олий таълим муассасалари укув дастурлари ва режаларига тегишли фанлар киритилгани, улар мутахассис укитувчилар томонидан мунтазам утилаётганини эътироф этиш керак. Укувчи-талабаларда замона-вий ахборот технологияларини укувли ва тугри ишлатиш, билим ва куникмаларни узлаштиришда улар имкониятларидан самарали фойдаланиш-га эришилаётгани хам бор гап. Бирок бу сохада учраётган камчилик ва кусурлар тахлили шуни курсатадики, ёшларнинг янги техника ва техно-логияни пухта узлаштириши масаланинг бир то-мони булса, унинг иккинчи бир мух,им жих,ати

- ёшларнинг айни воситалар оркали олаётгани ёхуд олиши мумкин булган ахборотларни укув-ли саралай олиши муаммосидир. Энди бу уринда х,амма ишни факат информатика фани укитувчи-лари зиммасига юклаб куйиб булмайди. Бошка фан укитувчилари, айникса, ижтимоий-гумани-тар фанлар мураббийлари бу борада алох,ида уй-лашлари, укувчи-талабалар онгу тафаккури тугри ривожланиши х,акида бош котиришлари талаб ки-линади. Лунда килиб айтганда, ахборотлашган жамият ёшларининг рух,иятида мустакиллик ва юрт тинчлигини асраш, истикболни кафолатлашда тажовузкор кучлар ва гояларга доимо карши ту-риш, айни юксак маънавиятни жамиятимизнинг гоявий ва мафкуравий етуклигига хизмат кил-дириш укитувчи-мураббийлар, умуман, таълим-тарбия тизими мутасаддилари зиммасидаги мух,им вазифа х,исобланади. Ахборотлашув ша-роитида дунёнинг мафкуравий манзараси жуда мураккаблашиб кетди. Унда таъсир кучига эга булишнинг энг макбул йули, маблаг канча кети-шидан катъи назар, йирик ахборот таркатувчилик мавкеини эгаллашдир.

Дархдкикат, дунёда информацион уруш ке-таётгани бугун оддий инсонлар учун х,ам сир булмай колди. Масалан, у ёхуд бу мамлакат ху-дудида узгача турмуш тарзини, кадриятлар тизи-мини улугловчи рисолалар, санъат асарлари, ки-нофильмлар, ахборотлар ва хоказолар таркатил-мокда. Бу информациялар уша жамиятда муайян салбий ижтимоий фикр ва кайфиятнинг шаклла-нишига таъсир этмасдан колмайди, албатта [15]. Шу туфайли хам Президентимизнинг ёшларни очик ахборот олиш даврида юзага келаётган умумбашарий ахлокий инкироздан асраш муам-мосига алохида эътибор каратгани бежиз эмас: "Биз фарзандларимизнинг онги, дунёкараши аср-лар давомида синовдан утган, юксак маънавият хазинаси булган жахон ва миллий адабиётимиз асосида эмас, балки кандайдир шубхали, зарарли ахборотлар асосида шаклланишига бепарво караб туролмаймиз".

Ахборотлашув жараёнига жамики инсоният тортилаётган булса-да, аммо ёшларнинг иштиро-кини жиддий урганиш талаб этилади. Бу ёшларга келажагимиз давомчиси сифатида гамхурлик килишгина эмас, балки ахборотлашув жараёни айнан ёшлар иштирокида кенг камровли ахамият касб этаётгани билан хам изохланади. Ахборотла-

шув туфайли эришилган ютуклар ва орттирилган "оммавий маданият" динамик характерда булиб, уни таркатиш воситалари - замонавий коммуникация ва ахборот технологиялари, интернет тармоги хамда компьютер тизимлари тезликни талаб килади ва бу имконият ёшларда купрок учрайди. Колаверса, ушбу тизимларнинг фаолиятига булган кизикиш хам ёшларга хос хусусиятдир [7].

Афсуслар булсинки, ахборотлашув туфайли бир кисм ёшларимиз гарбона маънавий-маданий окимлар таъсирига купрок иштиёкманд булиб, миллий маънавиятимизнинг хаётбахш, юксак ахлокий тамойилларига ихлоси сусайиши кузати-ляпти. Инсон кадр-киммати, ибо-хаёси, ахлокига беписандлик рухи баъзи ёшларнинг кийиниши, феъл-атвори, юриш-туришида яккол кузга ташла-наётгани хам аччик хакикат [8].

Бехисоб микдордаги маблаг ахборотни кайта ишлаш, уни белгиланган маконга етказиш, етказ-ганда хам биринчи булишга каратилаётгани бе-жиз эмас. Чунки одамларда ахборотни энг аввал бера олган доимо хак булади деган караш усту-вор. Юкорида таъкидланганидек, дунёга тарка-тилаётган аксарият ахборотни санокли кишилар ихтиёридаги ахборот агентликлари етказиб бер-мокда. Бу эса уларга хохлаган хабарни уз манфа-атларига жавоб берадиган тарзга солиб таркатиш имконини беради [16]. Портлатилган автомаши-налар, халокатга учраган кемалар, ёнган касал-хоналар, калбни музлатиб юборадиган ёлланма котилликлар ва бошка жиноятлар хакидаги пеш-ма-пеш хабарлар хар кандай киши онгида кучли саросималикни пайдо килади, одамларда чорасиз-лик ва аянч туйгусини вужудга келтиради. Мана шу тарзда тайёрланган кайфият ва онгга уша холатларнинг олдини олувчи, бартараф этувчи куч хамда давлат, тизим тугрисида тайёрланган кейинги жозибали ахборотлар осонгина сингади, узининг мудхиш "самараси"ни хам беради [9].

Ахборотлашув жараёнининг асосий субъек-ти ва харакатлантирувчи кучлари манфаатлари-га хизмат киладиган бундай саъй-харакатлардан кузланган максад, жумладан, миллий манфаат ва кадриятларга таянган анъанавий тафаккур тарзи-га зарба бериб, бутун дунёда гарбона андозаларга асосланган, иктисодий, ижтимоий, сиёсий хамда маданий жихатдан ягона тамаддун хукмронли-гини урнатишдан иборат. "Бундай саъй-харакат-ларнинг хатарли жихати шундаки, унинг бошка

тамаддунлар, халклар ва давлатлар учун кандай окибатлар келтириб чикариши, масалан, якинда-гина мустакилликка эришган мамлакатларнинг миллий манфаатлари, анъана ва кадриятлари-га кай тарзда таъсир этиши мумкинлиги глобал хукмронликка интилаётган кучларни у кадар ташвишлантирмайди [10]". Мисол учун, Марка-зий Осиё давлатлари учун тайёрланаётган ахбо-ротларнинг аксарияти бу худудда яшаётганлар дунёкарашига психологик таъсир этишни максад килган мафкуравий марказлар томонидан мо-лиявий куллаб-кувватланмокда. Уларнинг мак-сади - ёш мустакил давлатлар танлаган йулни "нотугри" деб сингдиришга каратилгани, уларни охир-окибатда "ижтимоий ларзалар" кутаётга-нини "асослаш"га асосий диккат каратилаётга-нидан хам билсак буладики, буларнинг барчаси миллат рухини тушириш, уни танлаган йулидан кайтариш ва хомий ахтаришга мажбур этишдан иборатдир. Дунёда узга худудларни забт этиш учун уларнинг ахолисини кириш шарт эмас [11]. Зеро, онги ва шуури забт этилган, караш ва кай-фиятлари маъкул йуналишга узгартирилган ахоли кумагида хар кандай бойлик, табиий ресурсларга эгалик килиш мумкин. Бу борада миллий матбу-отимиз ожизлик килса, ахборот майдонидаги ик-лимни бошкалар белгилайдиган холга тушадиган булсак, ахборот урушида енгилиб коламиз, бу эса гуёки "эркинлик", "демократияни олга силжи-тиш", "рангли инкилоблар" кабилидаги сафсата билан юртимизга таъсир этишни мулжаллаётган кучлар учун айни муддаодир.

Табиийки, бундай шароитда ёшлар тарбия-си билан боглик талкинлар, муаммолар ечими шахсий ва нафсий бойликларини куз-куз ки-лиш, истеъмолчилик психологияси, ахлоксизлик фалсафаси узагини ташкил килувчи аморализм, локайдлик, "узи учун яшаш" каби иллатларнинг мохиятини чукуррок англашимизга ёрдам беради. Чунки ахборот асрида бугун виртуал хаёт, онгни кайта дастурлаш, дезинформация, "мияни ювиш", мафкуравий зомби килиш, "оммавий маданият" каби янги илмий категорияларнинг калкиб чики-ши - жамият ривожланиши учун тахдидли муам-молар янада чигал тус олишидан дарак бермокда [12].

Колаверса, шу нарсани яхши идрок этишимиз лозимки, бундан буёгига миллий узликни химоя килиш доимо юкоридек куринишдаги тахлика ва

тахдидлар куршовида булади. Демак, ана шундай мафкуравий босимлар окимида йук булиб кетмас-лик учун ибратли тарих - улмас миллий кадрият-ларга, маънавий устунларга, маърифий таянчлар-га суяниш, улардан куч олиш масалалари долзар-блигича колаверади.

Шукрки, бизнинг жамиятимиз янгиланишлар окимида тарихдан сабок олиш оркали уз истикбо-лини белгиламокда. Ёшларнинг таълим-тарбия-си, маънавий камоли билан боглик тадбирларда узликни химоя килиш ёруг келажагимизни кафо-латловчи мухим омил эканига ургу бериляпти. Шу йусинда Ватанига калбан ва рухан богланган, мустакиллик ва озодликни чукур англаган янги авлоднинг уз хаёти давомида хеч кандай ташки таъсирларга берилмай фаол ва онгли турмуш ке-чириши учун мустахкам замин хозирланди.

Бугунги кунда ёшларнинг кучи ва иктидорига бахо беришда мана шу улчовлар оркали ёндашиш устуворлик килмокда. Зеро, ёшларнинг яратувчи-лик иктидори, аклий муъжизаси рухий иродаси ва кудрати туфайли юзага чикадиган ишончда намо-ён булади. Ёшларнинг уз кучи ва имкониятлари-га ишончи унинг мустахкам хаётий позициясини хам белгилайди. Шундай килиб, бугун жамият тараккиётини издан чикариш, ривожланишига туганок булиш унчалик хам кийин иш эмасли-гини узок ва якин улкалар вокеликлари кайта-кайта тасдикламокда. Бунинг учун давлат ва жамият хаётида фанатизм таянчи булган экс-тремизмга озгина эрк бериш, хис-хаяжонларни жунбишга келтиришнинг узи кифоя экан. Сохта акидапарастликка асосланган сиёсий, диний экстремизм хаёт хакикатини тан олмасликка, мавжуд ижтимоий-сиёсий жараёнларни юзаки бахолашга йул очиб беради. Бунга дунёдаги купгина сиёсий тунтаришлар билан боглик жараёнлар яккол ми-сол була олади. Айтмокчимизки, XXI асрнинг глобал геосиёсий мухитида, колаверса, ахборот-лашган жамиятда маконни назорат килишнинг асосий воситаси сифатида юзага келган шахс устидан маънавий-мафкуравий назорат килиш агрессиянинг кулайрок ва самаралирок усули эка-ни исботланган хакикатга айланди. Яъни узлари хар доим хам сиёсат сахнасида куринавермайди-ган янги мустамлакачиларнинг асосий максади - узи нишонга олган муайян миллат ва халклар-нинг, айникса ёшларнинг дунёкарашини бошка-риш булиб колмокда. Ахборот инкилоби даврида

худди шу маданий-маънавий, мафкуравий, мил-лий-рухий омилларга эътибор бериш зурайиб бо-ряпти [13].

Дархакикат, миллий гоя, миллий маънавият хар бир фукаромизнинг, хар бир ёшнинг калбини эгалласа, улар маънавий-рухий холатининг узвий кисмини ташкил этса, Ватан, жамият манфаат-ларига йуналтирилган фаолликка даъват этувчи, рагбатлантирувчи кудратли кучга, харакат учун кулланмага айланиши шубхасиздир. Айникса, бу-гунги - ахборотлашган замонда фарзандларимиз онгу дунёкарашини соглом шакллантириш, улар-да мафкуравий иммунитетни, жумладан, ахборот хуружларига карши ишончли калконни вужудга келтириш таълим-тарбия тизими мутасаддилари олдидаги мухим вазифага айланмокда [14]. Шу нуктаи назардан юкорида билдирилган мулоха-залар, тахлил этилган материаллар, солишти-рув ва тахлиллардан келиб чикадиган куйидаги таклифларни илгари сурамиз:

- ахборотлашган жамият фукаролари сифа-тида яшаши талаб этиладиган ёшларимиз таъ-лим-тарбиясини замон талабларига мос тарзда ташкил этиш, фарзандларимизда уларнинг онгу тафаккури, дунёкараши ва ахлокига таъсир этади-ган ахборотларни саралаш куникма-малакалари-ни шакллантириш эртанги кун хаётимиз равнаки-нинг мухим шартидир;

- глобаллашаётган, ахборот хажми ортиб бораётган мухитда ёшларимизда ахборот истеъ-моли маданиятини юксалтириш ишини факат информатика фани укитувчилари эмас, балки бо-шка фанлар, айникса, ижтимоий-гуманитар соха мураббийлари ва мутасаддилари уз зиммаларига олиши талаб килинади;

- йиллик укув режаларида ижтимоий-гума-нитар фанлар сони ва салмоги бирмунча кискар-ган бизнинг ТДЮУ сингари ва, айникса, техник хамда аник фанлар йуналишидаги олий таълим муассасаларида талабалар онгу шуурида маъна-вий-мафкуравий иммунитетни кучайтиришнинг кушимча усулларидан - мавзуга оид кизикарли давра сухбатлари, мутахассислар иштирокида очик дебатлар, билимдонлар бахслари сингари тадбирларни мунтазам йулга куйиш хамда тала-балар тугараклари ишларини фаоллаштиришимиз яхши самара беради;

- энг ривожланган давлатлар амалиётидан келиб чикиб, турли носоглом гояларга карши ха-

ракат тизимининг хукукий асосларини янада мус-тахкамлаш керак;

- миллий ахборот маконимизга чегара куйиб булмаслигини назарда тутиб, ёш авлоднинг сог-лиги ва маънавий оламининг дахлсизлигини таъ-минлайдиган, вайронкорлик ва бузгунчилик маз-мунидаги ахборот окимидан химоя килишнинг мухим омили сифатида алохида "Вояга етмаган-ларни жисмоний ва маънавий тарбиясига зарар келтирувчи ахборотдан химоялаш тугрисида'ги конун лойихасини, "Хавфсиз интернет" дастури-ни ишлаб чикиш фурсати келди;

- ёшлар тарбиясига мутасадди булган барча марказий ва махаллий ташкилот ва муассасалар, фукаролик жамияти институтлари вакилларининг бу борадаги фикр-мулохазаларини билиш хамда

ёш авлоднинг ахборот олишга булган хукуклари-ни кенг микёсда руёбга чикариш, уларни маъна-вий тахдидлардан химоялаш, миллий кадриятлар-га хурмат рухида тарбиялашдаги масъулиятини оширишни хаётнинг узи такозо килмокда.

Болапарвар, эртанги ёруг кун учун яшайдиган халкимиз азалдан фарзанд тарбиясини энг но-зик ва масъулиятли вазифа деб билган. Бу орзу-интилиш бугунги кишиларимизнинг хам хаётий аъмоли саналади. Шундай экан, хар канча ахбо-ротлашмасин, глобаллашмасин, сизу биз яшаёт-ган, болаларимиз, набираларимиз яшаши лозим булган оламни, хаётни саклаб колишдан долзарб вазифа йук бугун. Бу ихотанинг мухим омили, балки асосий таянчи эса ёш авлоднинг ибратли таълими ва тарбиясидир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. - Т.: Узбекистан, 2019. - Б. 9.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги фармони.

3. Мирзиёев Ш.М. Адабиёт ва санъат, маданиятни ривожлантириш - халкимиз маънавий оламини юксалтиришнинг мустахкам пойдеворидир. // Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон ижодкор зиёлилари вакиллари билан учрашувдаги маърузаси. Халк сузи. - 2017. - 4 август.

4. Маънавият: асосий тушунчалар изохли лугати. - Т.: Fафур Fулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2009. - Б. 706.

5. Умаров Б. Fарб тамаддуни: инкироз аломатлари. Тафаккур. - 2007. - № 2. - Б. 16.

6. Nosirhodjaeva G. (2017). «The hi^orical-philosophical heritage and the methodological problems of the hi^oy of science» Review of law sciences: Vol.1: Iss.2. Article 4. Available at: https://uzjournals.edu.uz/ rev_law/vol1/iss2/4

7. Oblomuradova X.N. (2018). «A &ate with healthy children is evident to become powerful» Review of law sciences: Vol.2: Iss.1. Article 31. https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/31

8. Tojiboeva D.O. (2020). Religious Tolerance Is The Basis Of Society Su^ainability And Integration. The American Journal of Political Science Law and Criminology. 2(11). 21. https://doi.org/10.37547/tajpslc/ Volume02Issue11-04

9. Oblomuradova K.N. (2019). Elements of missionary activities &rategy: mechanisms and norms of their practical implementation. Credo new. (3). 9-9. http://credo-new.ru/archives/1753

10. Носирходжаева Г.А. (2019). Важность критического мышления в процессе развития личности. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 14-15). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2019/05/MK-552-%D0%A7%D0%B0%D1%81% D1%82%D1%8C-3.pdf

11. Kuchkarov R. (2020). Ideological threats in Uzbeki^an: recent hi^ory and modern techniques. Religación. Revira de Ciencias Sociales y Humanidades, 5(25), 315-322. https://doi.org/10.46652/rgn. v5i25.694

12. Носирходжаева Г. (2020). Важный фактор в решении проблем социальной жизни в условиях пандемии. Review of law sciences, (2). https://cyberleninka.m/article/n/vazhnyy-faktor-v-reshenii-problem-sotsialnoy-zhizni-v-usloviyah-pandemii

13. Mamajonovna, U.S., Abdukaxxarovna, N. G., Imomovich, A. K., & Ozodovna, T. D. (2019). A Hi^ory of Hi^oriography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819. DOI: 10.35940/ijeat.A2930.109119

14. Allayarova Solikha Narzulloevna, Khusainova Firuza Tokhirovna, Akhrorova Zebo Bakhramovna, Sadikova Shoira Odeldjanovna, Sodikov Ulugbek Jurayevich (2020). Modern pedagogical methods in effective organization of lessons. Journal of Critical Reviews, 7 (9), 133. doi:10.31838/jcr.07.09.24

15. Обломурадова, Х.Н. (2018). Миссионерская деятельность религиозных объединений: социально-политический аспект. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 122). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2018/11/%D0%9C%D0%9A428 %D0%A7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C-1 .pdf

16. Oblomuradova Kh.N. (2020). Missionary in the form of ideological threats and their form of manife^ation. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 116-117. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01307.5

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.