Научная статья на тему 'КОНЧИЛИК САНОАТИ ТЕХНОГЕН ЧИҚИНДИЛАРИНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИДА ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВ'

КОНЧИЛИК САНОАТИ ТЕХНОГЕН ЧИҚИНДИЛАРИНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИДА ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
179
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
клинкер / корреляционный анализ / сульфат меди / кек / реагент / остатки руды / clinker / overturning / correlation analysis / copper sulphate / cake / reagent / ore residue.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ҳасанов А. С., Хакимов К. Ж., Хўжақулов А. М.

В статье представлены вопросы возможности выделения в лабораторных условиях золота, серебра, цинка, свинца и платаноидов из состава клинкера-остатков медноцинкового производства, а также пути применения современных инновационных технологий при обогащении остатков Алмалыкского цинкового завода (АЦЗ).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the possibility of separating gold, silver, zinc, lead and platanoid from the composition of clinker-residues of copper-zinc production, in laboratory conditions as well as the ways of using modern innovative technologies for the enrichment of residues of Almalyk zinc plant (AZP).

Текст научной работы на тему «КОНЧИЛИК САНОАТИ ТЕХНОГЕН ЧИҚИНДИЛАРИНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИДА ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВ»

процессов являются основой для выявления гидрогеологических и инженерно-геологических факторов и причин образования инженерно-геологических процессов, осложняющих разработку глубоких горизонтов месторождений твердых полезных ископаемых.

ЛИТЕРАТУРА

1. Арипова Ф.М., Мирасланов М.М. и др. Физико-механические свойства горных пород рудных месторождений Узбекистан: справочник. - Т.: Типография центра по науке и технологиям, 2006.

2. Мирасланов М.М. Инженерная геология, гидрогеология месторождений твердых полезных ископаемых Узбекистана. - Т., 2011. - С. 146-164.

3. Рац М.В., Чернышев С.Н. Трещиноватость и свойства трещиноватых горных пород. - М., 1970.

4. Ломтадзе В.Д. Инженерная геология. Инженерная геодинамика. - Л.: Недра, 1977.

УУТ 669.624 Хдсанов А. С., Хакимов К. Ж., Хужакулов А. М.

КОНЧИЛИК САНОАТИ ТЕХНОГЕН ЧЩИНДИЛАРИНИ ЦАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИДА ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВ

Х,асанов А.С. - т.ф.д., профессор («ОКМК» АЖ); Хакимов К. Ж. - ассистент; Хужакулов А. М. - катта укитувчи (КарМИИ)

В статье представлены вопросы возможности выделения в лабораторных условиях золота, серебра, цинка, свинца и платаноидов из состава клинкера-остатков медно-цинкового производства, а также пути применения современных инновационных технологий при обогащении остатков Алмалыкского цинкового завода (АЦЗ).

Ключевые слова: клинкер, корреляционный анализ, сульфат меди, кек, реагент, остатки руды.

The article presents the possibility of separating gold, silver, zinc, lead and platanoid from the composition of clinker-residues of copper-zinc production, in laboratory conditions as well as the ways of using modern innovative technologies for the enrichment of residues of Almalyk zinc plant (AZP).

Key words: clinker, overturning, correlation analysis, copper sulphate, cake, reagent, ore residue.

Узбекистон республикаси кончилик саноатида Олмалик кон -металлургия комбинати (ОКМК) уз урни ва нуфузига эгадир. ОКМК таркибида фаолият курсатаётган Олмалик Рух заводида (ОРЗ) вельцлаш жараёнида колдик-чикинди х,осил булади. Бу чикинди клинкер деб номланиб, ташки ташланма жойда (отвал) 563 874 тонна микдорида йигилган. Унинг таркиби куйидагилардан иборат (1-жадвал):

1-жадвал

Чикинди клинкер таркиби__

Zn Cu Pb Au Ag

1.84 % 1.33 % 0.54 1.91 г/т 157 г/т

Тах,лил учун ташланма жойдан олиб келинган клинкер намунасининг кимёвий таркибини урганиш жараёнида Au-1,91 г/т; Ag-157 г/т; Zn-1,84%, Cu-1,33 %, Pb-0,54 г/т каби натижалар аникланди (2-жадвал).

Ушбу клинкер намунасидан олинган натижаларни математик х,исоблари жараёнида Au-1,0769 т; Ag-8,5239 т; Se-24,24 т; Co-511,97 т; Rb-23,68 т; Sr-338,3 т; Y-34,39 т; Cd-108,25 т; Zr-3371,8 т; Sn-341,127 т; Sb-1471,6 т; Ba-10374,7 т; Ir-96,417 т; Eu-60,89 т; Ga-

146,6 т; Ac-3,71 т. каби аник ракамлар келиб чикиб, тадкикотни давом эттириш лозимлиги ва самарали инновацион ёндашув олиб бориш заруриятини келтириб чикарди.

2-жадвал

Клинкер намунасининг кимёвий таркиби

Zn Cu Pb Au Ag Жами, (т)

10368 7488 3033 1,07 89,02 563 874

Тах,лил натижалари мис-рух ишлаб чикариш жараёни колдиги клинкер таркибида олтин, кумуш, рух, кургошин ва платаноид мавжудлиги натижасида агдармани ноёб металл таркибли техноген кон сифатига киритилиши ва замонавий инновацион технологиялар куллаш мамлакатимиз иктисодиёти, худуд экологиясининг яхшиланиши хдмда янги иш уринлари яратиш имкониятларини очиб беради.

Камёб ва таркок элементларни ташланма жойда ётиш х,олатларини аниклаш учун икки усулни куллаш мумкин:

1.Техноген кони буйлаб элементларнинг геокимёвий алокаларини корреляцион тах,лил килиш.

2. Юкори аникликда таркибни аникловчи (elektron mikro-X) асбоблардан фойдаланиш ва инструментал (ray spektral analiz, - GEOL,Yaponiya) тадкикотлар олиб бориш.

Техноген руда колдиклари намуналаридаги элементларнинг тугри корреляцион тах,лили, камёб элементларни бошка маьданлар таркибий кисмлари билан куйидагича геокимёвий алокаларда булиши аникланди (3,4-жадваллар).

3-жадвал

Клинкердаги мис аралашмалари фазовий та^лил натижалари_

Минерал номи Мис таркиби, % Алокалар асосида мис таксимланиши, %

Халькозин, борнит 1,91 89,6

Халькопирит 0,16 7,5

Мис метали 0,01 0,5

Мис феррити 0,05 2,4

Микдори (жами) 2,13 100,0

4-жадвал

Ташланма жойдан келтирилган клинкер таркиби_

Минерал номи Таркиби % Минерал номи Таркиби %

Стекло фаялит 35,0 Кокс кумири 29,55

Борнит + халькозин 3,0 Темир 3,0

Халкопирит 0,5 Лимонит 7,0

Пирротин 12,0 Мис феррити 0,10

Магнетит 5,0 Рух феррити 5,0

Мис метали 0,01

Намуналарда элементларнинг корреляцион геокимёвий тах,лили куйидаги натижаларни курсатди:

1.Кумуш билан ижобий алокадаги элементлар таркиби - симоб-0.757, цургошин-0.741, селен-0,854, сурьма-0,746, хлор-0,472, ваннадий-0,614, германий-0,455, молибден-0,572

2.Кумуш билан салбий алокадаги элементлар таркиби- олтингугурт -0,377, висмут-0,350 ва бошцалар.

Корреляцион геокимёвий тахлил утказиш давомида олтин темир -0,414, хлор -0,428 билан якин мишьяк -0,334 билан заиф алокада эканлиги аникланди. Мис рух билан - 0,549, кобальт билан 0,587- мусбат богланиши мавжудлиги, кумуш- 0,741, селен-0,704, хлор - 0,439, ванадий - 0,680, молибден ва кургошинда мис-0,549, кобальт билан рухда-0,603, кумуш -0,512, селен - 0,555, мишьяк -0,660, хлор- 0,476 билан молибден; кумуш -0,472, олтин-0,428, симоб кургошин-0,439, мишьяк-0,510, калай -0,387, темир-0,46 9, ванадий-0,593, молибден -0,476 хлор билан темир хлор, калай - 0.469 кобальт -0,376 билан олтингугурт-0,271 салбий корреляцияланади.

Олтин теллур (0,414), хлор (0,428) билан якин; мишьяк билан заиф алока (0.334). геокимёвий алокага эга. Мис рух (0,549), кобалт (0,587) билан мусбат богланишга эга; кумуш (0,741), селен (0,704), хлор (0,439), ванадий (0,680), молибден билан кургошинда; мис (0,549), коболт (0,603) билан рухда; кумуш (0,512), кургошин (0,692), селен (0,555), мишьяк (0,660), хлор (0,476) билан молибден; кумуш (0,472), олтин (0,428), симоб, кургошин (0,439), мишьяк (0,510), калай (0,387), темир (0,46 9), ванадий (0,593), молибден (0,476) билан хлор; темир хлор, калай (0,469; 0,440), коболт (0,376) билан олтингугурт (-0,750), заиф олтин билан салбий корреляция килади (0,271).

Юкоридаги келтирилган тахлил натижалари асосида шуни хулоса килиш мумкин:

-агдармага нисбатан олдин жойлаштирилган чикиндиларда оксидланиш жараёни натижасида, биринчиси иккинчисининг кимёвий таркибида сезиларли узгаришлар содир этган;

- темир ва олтингугуртнинг салбий алокаси темирнинг илгари мавжуд булган сульфид ва оксид минералларини; пирит, пирротит, магнетит, оксидланиб, гоетит, хедрогетит, лимонит, сидерит, лепидокротсит ва бошкаларни хосил килган;

- олтин, кумуш, молибден, миснинг хлор билан узаро богликлиги бу металларнинг хлорид эритмаларида, бошка металларнинг бирикмалари хосил булиши билан кайта таксимланишини узида намоён этади.

Олинган тахлил натижалари инструментал тадкикотлар давомида ноёб металларнинг куйидаги минерал шаклларини аниклашга имкон берди:

♦♦♦ кумуш учун - кумуш соф металли, кумуш амалгами, хлоралгирит, хлоралгирит-бромаргирит, бромаргирит, аргентит, гессит, кумуш таркибидаги хлорлар, тетраедрит, науманит, полибазит, таркибида кумуш булган галена, кургошин сулфиди, кумуш ва бошцалар;

♦♦ олтин, эса-табиий олтин, олтин теллурид учун - субмикрон ажратиш шаклидаги платиноидлар, халкопирит, борнит ва бошка сульфидларда таркалади ва кисман табиий соф олтин билан богланади.

2021 йил 14-16 январь кунларида ташланма жойидан келтирилган намунада лаборатория шароитида клинкер минерал таркибида мисни фазовий тахлил килиш ишлари олиб борилди.

Биринчи этапда мис купоросини олиш жараёнидаги фильтрациядан колган кек (эритма) таркибидаги мисни сув ёрдамида эритмага утказиш тажриба синовлари 4 боскичда утказилди.

1-боскичда: 20 гр кек, Т:Ж-1:5-185 мл сув, 10 минут давомида харорат 900С да эритмага утказилди ва 5 минут тиндирилди (1-расм).

Жараёнда эритма ранги оч кук рангга утиб, сув ёрдамида мисни ажратиб олиш тажрибада курилди ва унда куйидаги реакция кечади CuO+H2SO4+H2O=CuSO4+2H2OZnO+ H2SO4+ H2O=ZnSO4+2H2O.

H2SO4-20г/л 2-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди .

H2SO4-20г/л 3-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди.

H2SO4-20г/л 4-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди.

1-расм. Клинкердан сув ёрдамида мисни ажратиб олиш жараёни.

Ушбу жараёнда хам эритма ранги оч кук рангга утиб, сув ёрдамида мисни ажратиб олиш тажрибада курилди ва куйидаги реакция кечди: CuO+H2SO4+H2O=CuSO4+2H2OZnO+ H2SO4+ H2O=ZnSO4+2H2O.

H2SO4-20г/л 2-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди .

H2SO4-20г/л 3-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди.

H2SO4-20г/л 4-боскичда: харорат 900С да 10 минут кайтадан танлаб эритилди ранги узгаришсиз колди.

Жами хдрорат 900С да 40 минут давомида тажриба синов натижалари узгаришсиз колди (2-расм).

Иккинчи этапда мис купоросини олиш жараёнидаги фильтрацияда колган кек таркибидаги мисни сув ва кислота ёрдамида эритмага утказишни 2 боскичда тажриба синовлари утказилди.

1-боскичда: 20 г кек, Т:Ж-1:5-100 мл сув, 11 млH2SO4 20 г/л H2SO410 мин давомида 90-950С да эритмага утказилди ва 5 мин тиндирилди эритманинг ранги узгарди тук кук рангга утди яни кислота ёрдамида мисни ажратиб олиш жараёни сувга нисбатан мисни купрок эритиш жараёни тажрибада курилди (2-расм).

2-расм. 1-боск;ичда: кислота ёрдамида мисни ажратиб олиш жараёни.

1 боскичдан долган кекни "Sandios" реагенти ёрдамида Au, Ag ни эритмага утказиб платиноидларни эритмада колдиришдан иборат эди.

Тажриба синов жараёни Т:Ж - 1:5 T0 - 30 - 400 4 соат 100 гр- 2 гр реагент эритма - 1600 мл кек - 400гр T0 - 30-400C реагент -80 гр 4 - соат давом этди.

5 - жадвал

Т/р Элемент Натижа ^HCM Stat. Err. LLD LLQ

1 Na 2.22 Mass % 0.178 0.478 1.43

2 Al 1.35 Mass % 0.0103 0.0096 0.0287

3 Si 6.40 Mass % 0.0136 0.0035 0.0104

4 S 7.04 Mass % 0.0073 0.0057 0.0171

5 Ca 3.41 Mass % 0.0218 0.0121 0.0363

6 Mn 1.21 Mass % 0.0085 0.0078 0.0235

7 Fe 62.6 Mass % 0.0373 0.0039 0.0117

8 Cu 3.65 Mass % 0.0121 0.0029 0.0088

9 Zn 4.21 Mass % 0.0111 0.0024 0.0071

10 As 0.931 Mass % 0.0056 0.0123 0.0369

11 Zr 0.598 Mass % 0.0065 0.0024 0.0073

12 Ag 0.109 Mass % 0.0024 0.0015 0.0044

13 Sb 0.261 Mass % 0.0037 0.0024 0.0072

14 Ba 1.84 Mass % 0.0121 0.0095 0.0286

15 Pb 2.12 Mass % 0.0114 0.0229 0.0687

16 Ac 0.113 Mass % 0.0060 0.0173 0.0520

Хулоса: Ушбу бирламчи тажрибадан шуни аникладикки, клинкер таркибидаги рух асосан оксид холида ва фиррит ва силинат бирикмаси билан жойлашган. Агар уни танлаб эритсак, 75-80% рух эритмасига утади. Бирок мис асосан Хальцидон (CU2S) ва барнит (Cu2FeS4) холидалигини эътиборга олсак, оддий кайнок сувда эритмага утмайди, кисман куприт (Cu2O) ва тенорит (CuO) холидаги мис сульфат кислотаси эритмасида эритмага утди. Рух асосан ZnO холида булганлиги учун у эритмага утади, колган ZnO3*Fe2O3 ва ZnSiO3(ZnO* SiO2) холидаги рух хам кисман эритмага утганлиги маълум булди. Кейинги тажрибаларда асосан рух ва мис ажратиб олингач, клинкер таркибидаги олтин, кумуш, литий ва индий каби металларни ажратиб олишга харакат булади. Шунинг учун хам 5-жадвалда клинкернинг тулик кимёвий таркиби урганилиб, кимёвий тахлил этилди, ижобий натижалар олинмокда.

АДАБИЁТЛАР

1. Санакулов К.С., Хасанов А.С. Переработка шлаков мед производства. Ташкент: Фан. 2007. 256 с.

2. Khusanov A.S., Atakhanov A.S., Ismoilova F.R. The historiy Uzbekistan's metallurgiy and new technalogic processes. Shanghai Universtet China Nation Republic. Papaers of scientific seminar meeting or wim "istedod'', 2005 december. P. 30-32.

3. Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals /K.D. Khakimov, U.K. Eshonqulov, T.S. Amanov, A.A. Umirzoqov // The American Journal of Engineering And Technology «IMPACT FACTOR». - 2020. - № 5. -P. 32.

4. Техногенные отходы - перспективное сырье для металлургии Узбекистана в оценка отвальных хвостов фильтрации медно-молибденовых руд // Universum: технические науки : электрон. научн. журн. Хакимов К.Ж. ^аюмов О.А. Эшонкулов У.Х.[и др.]. 2020. 12(81).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Features of involvement in the processing of industrial waste from mining and metallurgical industries. 2020 IJCRT | Volume 8, Issue 12 December 2020 | ISSN: 2320-2882

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.