Научная статья на тему 'КОММУНИКАЦИЯ АЛОҚА ЙЎЛЛАРИГА БЎЛГАН ЭҲТИЁЖ ВА ДАСТЛАБКИ КАРВОН ЙЎЛЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ'

КОММУНИКАЦИЯ АЛОҚА ЙЎЛЛАРИГА БЎЛГАН ЭҲТИЁЖ ВА ДАСТЛАБКИ КАРВОН ЙЎЛЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

252
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инсоният / йўл / коммуникация / транспорт инфратузилмаси / карвон йўллари.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Бахриддин Лутфуллаевич Салимов, Илҳомжон Умид Ўғли Фармонов, Оразгул Жаксибай Қизи Алламбергенова

Мақолада коммуникация атамаси одатда икки хил йўналишда қўлланилиши: биринчиси, йўл ва транспорт инфратузилмасида; иккинчиси, ахборот тизими соҳасида. Бу икки соҳа моҳият ва мазмун жиҳатидан бирбиридан фарқ қилиши ҳамда қадимий карвон йўлларининг кишилик жамиятининг шаклланишида тутган ўрни таҳлил этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Бахриддин Лутфуллаевич Салимов, Илҳомжон Умид Ўғли Фармонов, Оразгул Жаксибай Қизи Алламбергенова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КОММУНИКАЦИЯ АЛОҚА ЙЎЛЛАРИГА БЎЛГАН ЭҲТИЁЖ ВА ДАСТЛАБКИ КАРВОН ЙЎЛЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ»

КОММУНИКАЦИЯ АЛОЦА ЙУЛЛАРИГА БУЛГАН Э^ТИЁЖ ВА ДАСТЛАБКИ КАРВОН ЙУЛЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ

Бахриддин Лутфуллаевич Салимов Илхомжон Умид ртли Фармонов Оразгул Жаксибай кизи Алламбергенова

Тошкент давлат транспорт университети

АННОТАЦИЯ

Маколада коммуникация атамаси одатда икки хил йуналишда кулланилиши: биринчиси, йул ва транспорт инфратузилмасида; иккинчиси, ахборот тизими сохасида. Бу икки соха мохият ва мазмун жихатидан бир -биридан фарк килиши хамда кадимий карвон йулларининг кишилик жамиятининг шаклланишида тутган урни тахлил этилган.

Калит сузлар: инсоният, йул, коммуникация, транспорт инфратузилмаси, карвон йуллари.

КИРИШ

Инсониятнинг ер юзида качон пайдо булганлиги хакидаги маълумолар йилдан йилга янгиланиб узгариб бормокда. 1980 йиллардаги илмий манбааларда илк одамларнинг вужудга келиш вакти 2,5 - 3 миллион йил деб ёзилган эди. Орадан хеч канча вакт утмасдан бу ракамлар икки бараварга узгариб кетди. Хрзирча энг кадимий деб бахоланаётган одамларнинг маконлари «1994 йилда Эфиопиянинг шимолида Арамиз дарёси хавзасида топилган. Australopitecus ramidus деб аталган ушбу мавжудотлар колдигининг ёши 4,5 миллион йилга тенг»деб айтилмокда. Ушбу 4,5 миллион йил бизнинг бир огиз гапимиз билан айтилиб, жуда тез ва осон ёзилади. Бирок, бу жуда катта муддат. Айникса, инсон умри билан киёслаганда. Эътибор каратилса, одамзотнинг кадимий излари асосан Африка ва Осиё минтакаларидан топилган.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Миллионлаб йиллар мобайнида табиатдан факат тайёрини олиб яшаган ибтидоий одамларнинг хаёт тарзи жуда секинлик билан булсада, пастдан юкорига караб ривожланиб борди. Негаки, одамзотга бошка жонзотларга берилмаган акл-идрок, тафаккур ва фикрлаш-мулохаза юритиш каби юксак кобилиятлар ато этилган эди. Шу боис, бундай илохий имкониятлар сохиби булган инсоннинг бошка

November, 2022

315

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

мавжудотлар сингари ёввойиликда ва маънисизликда кун кечириши мумкин эмас эди. Х,ам илохий ёндашув, хам илмий нуктаи назаридан инсон бошка мавжудотлардан фаркли равишда тараккий этишга махкум этилган эди. Инсоният хаётида туб бурилишлар ва кескин узгаришлар ясаган нукталар жуда куп булган. Шулардан дастлабкиси ва асосийси, одамлар турмушида ижтимоий муносабатлар элементлари вужудга келганлиги билан белгиланади. «Одамзот насли ривожи нуктаи назаридан караганда Homo sapiens вужудга келиши давридаёк амалда ижтимоий мавжудот булган. Зеро, индивидларнинг ижтимоий гурухларга бирикиб яшаши, якка-ёлгиз булиб яшашидан доимо афзал булиб келган». Бунда одамлар муайян тартиб-коидалар асосида яшай бошлаганлар. Хохишига келган ишни килишга чек куйилиб, одамлар узларининг биологик, жисмоний, хирсий ва бошка эхтиёжларини жиловлашни урганганлар. Уят-андиша, ор-номус, жуфтига мухаббат, фарзандлик ва ота-оналик туйгулари каби ахлокий меъёрлар шакллана борди. Асрлар утиши билан ижтимоий муносабатларнинг такомиллаштирилган бир катор мухим тамойиллар ишлаб чикилди. Ижтимоий муносабатларнинг хозирги куринишига асос булган мазкур тамойиллар одамлар хаётида мутлоко янги бир даврни бошлаб берди. Бу одамларнинг хаёти, пода булиб яшаган ибтидоий тудалардан иборат одамларнинг хаётидан буткул фарк киларди. Улар уз утмишдошлари сингари табиат нима берса уша билан кифояланиб кололмас эдилар. Биргина териб-термачлаб кун кечириш уларни кониктирмай куйганди. Чорвачилик ва дехкончиликни кашф этиш оркали улар табиат неъматларини купайтиришга, кайта ишлашга ва узларига мослаштиришга муваффак булдилар. Табиат олдидаги карамлик уз урнини табиатдан фойдаланиш тамойилига бушатиб берди. Хунармандчилик сохаларини кадам-бакадам ривожланиши эса одамлар маиший турмушида анча силжишларга олиб келди. Булар охир-окибатда ижтимоий муносабатлар доирасидаги керак булган мухим бир эхтиёжни келиб чикишига замин яратган. Бу эхтиёж одамларнинг аввал бир-бирлари билан, кейин оилаларни, уругларни, сунгра кабилаларни, давлатларни, энг охирида эса минтакаларни узаро алока килишга ёки алока йулларини, яъни коммуникация тизимини яратишга булган эхтиёжидир. Лугавий жихатдан коммуникация ибораси - алока йули, йул, алока ва алмашинув каби маъноларни билдиради. Коммуникация атамаси одатда икки хил йуналишда кулланилади: биринчиси, йул ва транспорт инфратузилмасида; иккинчиси, ахборот тизими сохасида. Бу икки соха мохият ва мазмун жихатидан бир-биридан фарк

килади. Биз уз илмий ишимизда биринчи йуналиш - йул ва

November, 2022

TpaHcnopT HH$paTy3HHMacHra oug кoммyннкaцнa xaKuga TyxTaguS yTaMro.

Hhcoh aKg-3aKoBara omuS SopuS, oHrgu MaB^ygoT cu^araga ^aoguaT Kypcarap экaн yHuHr MogguH Ba MatHaBuH эxтнe^пaрннннг goupacu x,aM KeHrañuS Sopgu. 3Hgu 6y эxтнe^пapнн KoHgupum ynyH SupruHa y3 ypyru Ba KaSugacu MHKecugaru ^aoguaT ogaMgap ynyH KaMguK Kuga Somgagu. OgaMgap y3H amaeTraH ^oñgaH TamKapu SomKa epgap SopguruHu Ba yHga SomKa xagKgap amaeTraHguruHu aHrgaS eramran, ygapga 6y ^oñgapra Sopum Ba y epgaru xagKgap SugaH MygoKOT ypHaram umTueKu By^ygra Kega Somgagu. EyHuHr ynyH ygap aBBago, yma ^oñgapra oguS SopaguraH x,aMga KaHTuS KegumgapuHu TatMuHganguraH xaB^cro Ba Kygañ HyggapHu rogaS Tonumgapu go3uM эgн. Arnum MyMKuHKu, ogaMgap ymSy MyxuM Basu^aHu yggagamraH. Y3ra xygyggapra SopuS KegaguraH agoKa Hyggapura acoc cogumraH. Xyggu MaHa my ^u^ar Hyg TpaHcnopT coxacugaru кoммyннкaцнaнннг maKggaHTupraH gacTgaÖKu oMug SygraH. Y3ra ropTgapra eTaKgañguraH HyggapHu TonumraH Ba 6y HyggapgaH wpraHgap, yma gaBp ogaMgapu opacugaH энг aKggugapu SygumraH. ^yHKu y gaBpga muMog, ^aHyö, mapK Ba rapÖHu aHuKganguraH KoMnacgap aparngMaraH, Kaepga Hyggap, Torgap, gapegap eKu geHrrogap SopguruHu x,aMga aHa my gapegapHu Kaeprana okuS SopumuHu, geHrrogapHu эca Kaeprana gaBoM этнmннн KypcaraguraH reorpa^uK xapuTagap SygMaraH. Hyggap Syñuga x,ap xug SegrugapHu Ba KypcaTKuHgapHu ypHarngraHguru Tyrpucuga ran x,aM Sygumu MyMKuH эмacgн. y 3aMoHgapga xaMMa Hapca TaSuaT xpgucagapura x,aMga HygSomgoBHugapHuHr xorapacura aKg Ba 3aKoBarara SorguK SygraH. HygöomgoBHugap KyHHuHr HuKumu Ba SoTumura KapaS, TyHru BaKTgapga wggy3gapHuHr ^ofigamumura KapaS Ba SomKa TaSuaT xpgucagapura KapaS x,aMga wpraH ^ofigapuHu эcgaS KoguS, Hyg TonraHgap. Ey ®;apaeHga agamumugap, xaToguKgap x,aM SygraH Ba ygapHuHr Sagagu Sat3aH orup SygraH. ffly Souc, y3oK ñygra oTgaHraHgapHuHr yñgapura KaHTuS Kegumgapu Macagacu x,aM ryMoH SygraH.

MYXOKAMA BA HATH^AHAP

fflyHu TatKuggam KepaKKu, SomKa MaMgaKaraapra Sopum-Kegum HyggapuHu rogam, Tonum gacTgaS myHHaKu KrouKum, umKuSosguK SugaH SomgaHraH Sygcaga, KenuHHaguK yHuHr MaKcag-Myggaogapu ysrapgu. Ey MaKcaggap oggufiguKgaH MypaKKaSguKKa tomoh u^tumoum MyHocaSaTgapHuHr TagaSura KapaS y3rapuS SopraH. Ey ®;apaeHga uhcohuat aKgy-saKoBaTuHuHr Maxcygu SygraH ugM Ba ^aHHuHr ypHu KaTTa SygraH. HgMuñ uSopa SugaH aHTraHga, Hyg - кoммyннкaцнacннннг puBo^uga cцнeнтнзмнннг atHu MaB^yg Sapna u^tumoum MyaMMogapHu,

November, 2022

317

жумладан коммуникацион муаммоларни хал этилишида фанннинг ахамияти салмокли булган.

Бу омиллар йиллар мобайнида йул коммуникация тизимини ривожланишида мухим асос сифатида хизмат келиб келмокда. Айтиш мумкинки, бу жихатлар бир-бирини тулдириб, баъзан омухталашган холатда мавжуд булиб келган. Масалан, утмишдаги жангу-жадаллар тарихи билан танишганимизда, давлатлар орасида харбий, сиёсий можаролар бошланишидан олдин улар уртасида коммуникация алока йуллари очилиб, дипломатик алокалар урнатилганлигини, савдо-сотик ишлари олиб борилганлигини гувохи буламиз. Зотан, бегона улкаларга сафар килувчи карвонбошилар, савдогарлар асосий ишларига кушимча равишда уз хукмдорларига маълумотлар етказиш, айгокчилик килиш ишлари билан хам шугулланганлар. Лекин, нима булмасин бошка юртларга алока йулларининг очилиши, турли сохаларда хамкорликларни йулга куйилиши, халкларнинг хаётида прогрессив ахамият касб этган.

Худудлар уртасида алока йуллари кашф этилгач, вакт утган сари ундан утадиганлар сони ортиб борган. Йиллар, асрлар давомида бу йуллар доимий фойдаланадиган йулларга айланган. Жумладан, Осиё китъаси кадимий йуллар вужудга келган худуд саналади. Тарихий манбааларда курсатилишича «Кадимий карвон савдо йулларидан бири «Лаъл йули» деб аталган. Бу йул милоддан аввалги 3-2-минг йилликларда очилган. Йулнинг «Лаъл йули» деб аталишига бу йулдан кимматбахо лаъл тошининг ташилишига сабаб булган. У ложувард деб хам аталган. «Лаъл йули» Помир тогидан бошланиб, Эрон, Месопотамия ва Миср оркали утган. Лаъл тошларидан ясалган буюмлар хатто Миср фиръавлари макбаралари (эхромлари)дан хам топилган.

Кадимги машхур савдо йулларидан яна бири «Шох йули» деб аталади. Унга Эрон шохлари асос солишган ва назорат килишган. «Шох йули» икки йуналишли булиб, биринчиси Уртаер денгизи буйидаги турли шахарларни Эрон билан боглаган булса, иккинчиси Эрон ва Бактрия оркали утиб Олтой ва Хиндистонгача борган».

Утмишдан колган ёзувлар ва моддий ёдгорликлар кадимги Шарк ва Гарб уртасида, кучманчи халклар яшаган хозирги шимолий Хитой, Монголия, Россиянинг сибири, марказий кисми, Козогистон Европа худудларини боглаган бепаён кенгликлардан утувчи шимолий савдо йули хисобланган «Яйловлар йули» мавжуд булганлигини таъкидлашмокда. Бу ерлардаги манзилгохлардан топилган ашёвий далиллар ушбу худудлар узаро алокада булганлигини тасдикламокда. Бир неча минг

November, 2022

318

йиллик тарихга эга ушбу «Яйловлар йули» Хитой манабааларида («Цавюан лу») деб курсатилган. Ушбу йул буйида яшаган кучманчи чорвадор халкларнинг мазкур йулдан савдо-сотикда фойдаланганлар. Улар узлари кимматбахо метал ва тошлардан ясаган хар хил буюмларини савдогарлар олиб утадиган турли махсулотларга, жумладан ипак матоларига алмаштирганликлари хакида хам маълумотлар учрайди. Дарвоке, ушбу йулдан Хитойдан Гарб томон ипак матолари хам олиб утилган. Лекин, бу билан ушбу йулни «Буюк ипак йули»ни бир йуналиши деб билиш ёки уларни бир-бири билан аралаштириб юбориш тугри эмас. Чунки, улар алохида-алохида йуллар хисобланади. Ушбу мазмундаги хулосани бир катор хитой олимлари хам маъкуллашган.

ХУЛОСА

Мамлакатлар уртасида, уларни бир-бирлари боглаб турувчи мунтазам алока ва савдо йулларини урнатилиши одамларнинг акл-тафаккурини, дунёкарашини, атроф-мухитга булган муносабатини хам узгартириб юборди. Юкоридаги иктибосдан куриниб турганидек, илк карвон савдо йуллари Осиёда пайдо булган ва бу йуллар китъанинг катта кисмини камраб олган. Бу йулларнинг мавжудлиги Осиё халкларининг ижтимоий - иктисодий, маданий -маърифий хаётида ижобий узгаришларга сабаб булган. Давлатчилик тамойилларини шаклланишига ва ривожланишига таъсир курсатган. Иктисодий муносабатларнинг асоси булган савдо-сотик тизимининг вужудга келиши хам айнан алока йуллари билан чамбарчас богликдир. Бунда савдо-сотик дастлаб айрибошлаш тарзида амалга оширилган булса, кейинчалик тилла, кумуш каби металлардан ясалган тангалар куринишидаги пул воситасида амалга оширилган. Пулнинг кашф этилиши ва ундан фойдаланишнинг бошланиши эса, кейинчалик ижтимоий муносабатлар доирасида мисли курилмаган окибатларга олиб борди. Пул ва бошка моддий бойликларга булган кизикишнинг ортиб бориши кейинги минг йиллар мобайнида инсониятга доимий йулдош булиб келаётган синфлар, ижтимоий муносабатлар субъектлари: табакалар ва тоифаларнинг шаклланишига сабаб булди. Буларнинг мавжудлиги эса улар орасида ижтимоий адолатни таъминлашдек долзарб муаммони доимо кун тартибида булиши учун асос булмокда.

November, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

319

REFERENCES

1. B.A.Bahritdinov, S.A.Zakirova, G.A.Abdurahimova, S.E.A'zam. Jahon ijtimoiy-iqtisodiy geografiyasi. Jahon iqtisodiyoti va diplomatiya universiteti. Toshkent. 2008. 135 бет.

2. Morgan L. Animal behavior. - L.: Arnold, 1908. - P. 229 ff.

3. Tarixdan hikoyalar. U. Jo'rayev [va boshq.]. - Toshkent: Cho'lpon. 2015. - Б. 61.

4. Цаоюан сичоу чжилу юй Чжунгъя вэнминг (Яйловлараро ипак йули ва Марказий Осиё маданияти). - Урумчи: 1994.- Б. 9-19.

5. Лю Йингшэнг. Силу вэнхуа. Цаоюнь жюан (Ипак йулидаги маданият. Яйлов йулларига оид жилд). Чжэжянг. 1996. 19 б. Янг Жяншин, Лу Вэй. Сичоу чжилу (Ипак йули). - Ланжоу: 1988. - Б. 108.

6. Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик богликлигининг гносеологик тахлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

7. Салимов Б.Л. Жизненный путь природы и общества состоит из цепи случайностей и необходимостей // Colloquium-journal. -v 2020. -№24 (76). Cz^sc 2. -С. 33-35.

8. Salimov B.L. Expression of Dialectic Categories in the Individual's Social Life // openaccessjournals. eu. International Journal of InnovativeAnalyses and Emerging Technology. Volume: 1, lssue 4, 2021. -Р.16-18.

9. Салимов Б.Л. Философская роль диалектических категорий в жизни человека // Историческая психология и социология истории (historial psychology & sociology). - М., 2020. Т. 13. -№1. -С. 111-119.

10. Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

11. Бахриддин Лутфуллаевич Салимов (2022) УЗБЕКИСТОН ТАРАВДИЁТИДА КОММУНИКАЦИЯ ВА ТРАНСПОРТ ТИЗИМИНИНГ УРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 403-407.

November, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

320

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.