Научная статья на тему 'КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ БЎЙЛАМА МАСОФАНИ АСОСЛАШ'

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ БЎЙЛАМА МАСОФАНИ АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «Прочие сельскохозяйственные науки»

CC BY
83
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
машина / картофель / влага / кожух / почва / толчок / агротехнический индикатор / энергетический индикатор / технологический процесс. / machine / potato / humidity / case / soil / comb / agrotechnical indicator / energy indicator / technological process

Аннотация научной статьи по прочим сельскохозяйственным наукам, автор научной работы — Маматов Ф.М., Қодиров У.И., Тоштемиров С.Ж., Ширинбоев Х., Самиджонова О.

В статье представлены результаты экспериментальных исследований влияния продольного расстояния между корпусами машин для подготовки почвы под посадку картофеля на агротехнические и энергетические показатели устройства. Машина основана на продольном расстоянии между корпусами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of experimental studies on the influence of the longitudinal distance between the buildings on the agro-technical and energy indicators of the machine for preparing the soil for sowing potatoes. The longitudinal distance between the cases is justified.

Текст научной работы на тему «КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ БЎЙЛАМА МАСОФАНИ АСОСЛАШ»

уваланишга улгурмаслиги билан изохлаш мумкин. Агдаргичсиз ишчи орган тупрок палахсасига факат юмшатиб ишлов беради. Натижада ишлов берилган дала юзасида тупрокнинг уваланиш даражаси 70% дан ошмайди.

Тажрибаларда тупрок палахсасини уваланиш даражаси буйича агдаргичсиз ишчи органни агдаргичли корпус билан таккослаганда, агрегатнинг 5, 7 ва 9 км/соат тезлигида агдаргичсиз ишчи органда тупрокнинг уваланиш даражаси агдаргичли корпусга нисбатан мос равишда 16,7%, 16,1% ва 18,0% га кам булиши аникланди.

Комбинациялашган машинани куллаш такрорий экинлар экиладиган тупрокнинг намлигини саклайди, аэрация ва инфильтрация жараёнларини яхшилайди, тупрок эрозиясининг ривожланишига бархам беради, тупрок зичланишининг олдини олади ва уни экишга тайёрлаш муддатини кескин камайтиради. Экиш олдидан тупрокка ишлов бериш ва уни экишга тайёрлашда моддий ва энергия ресурсларини тежайди, яъни агрегатларнинг даладан утишлар сони 3-4 мартагача камайиши хисобига тупрокка комбинациялашган ишлов бериш таъминланади.

Утказилган илмий тадкикотларга кура экиш олдидан агдаргичсиз тупрокка ишлов бериш машинаси тупрок зичланишининг олдини олади, эрозиядан химоя килади, намнинг йуколишини камайтиради, мехнат унумдорлигини оширади ва сарф-харажатларни камайтиради.

АДАБИЁТЛАР

1 http://evdemosfera.narod.ru/issl/issl/ek_zemlia.html

2 Маматов Ф.М., Эргашев И.Т., Равшанов Х.А. Тенденции совершенствования конструкции и научные основы плугов для гладкой безбороздной вспашки. - Т.: «Voris-nashriyot». - 2018, - С. 136

3 Фойдали моделга патент UZ FАР 00864.Уйгунлашган тупрокка ишлов бериш куроли / Маматов Ф.М., Мирзаев Б.С., Жураев К.Х., Равшанов Х,.А., Буранова Ш.У., Тоштемиров С.Ж., Кодиров У.И., Илхомов Х.И.// Расмий ахборотнома. - 2014. - №1.

4. Испытания сельскохозяйственной техники. Машины и орудия для поверхностной обработки почвы. Программа и методы испытаний. Tst 63.04:2001 // Издание официальное. - Ташкент, 2001. - 54 с.

УУК. 631.31:633.49 Маматов Ф.М., Кодиров У.И., Тоштемиров С.Ж., Ширинбоев Х.,

Самиджонова О.

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ БУЙЛАМА МАСОФАНИ АСОСЛАШ

Маматов Ф.М. - т.ф.д., профессор (КарМИИ); Кодиров У.И. - доцент (ТИКХММИ Карши филиали); Тоштемиров С.Ж. - доцент (КарМИИ); Ширинбоев Х. - талаба (ТИКХММИ Карши филиали);, Самиджонова О. - талаба (КарМИИ)

В статье представлены результаты экспериментальных исследований влияния продольного расстояния между корпусами машин для подготовки почвы под посадку картофеля на агротехнические и энергетические показатели устройства. Машина основана на продольном расстоянии между корпусами.

Ключевые слова: машина, картофель, влага, кожух, почва, толчок, агротехнический индикатор, энергетический индикатор, технологический процесс.

The article presents the results of experimental studies on the influence of the longitudinal distance between the buildings on the agro-technical and energy indicators of the machine for preparing the soil for sowing potatoes. The longitudinal distance between the cases is justified.

Key words: machine, potato, humidity, case, soil, comb, agrotechnical indicator, energy indicator, technological process.

Жахонда энергия-ресурстежамкор ва иш унуми юкори булган тупрокка ишлов бериш ва уни экишга тайёрлаш машиналарини ишлаб чикариш етакчи уринни эгалламокда. Бу йуналишда картошка экиш учун далаларни пуштали экишга тайёрлайдиган курилманинг конструктив схемасини ишлаб чикиш ва технологик иш жараёнини асослаш, ишчи кисмларнинг тупрок билан узаро таъсирлашиш жараёнларида ресурстежамкорликни таъминлаш буйича максадли илмий изланишларни олиб бориш долзарб масалалардан хисобланади.

Маълумки, картошка юмшок тупрокларга мулжалланган усимлик хисобланади. Уни бошка экинларга нисбатан чукур юмшатилган тупрокка, сув, хаво ва иссикликка эхтиёжи купрок. Шунинг учун тупрокнинг фазовий таркиби ва зичлигини оптимал холатда булишини таъминлаш лозим. Бунда тугунакларни экиш, уларни усиши ва машиналарни кам энергия сарф килган холда ишлаши учун кулай шароит яратилади [1].

Республикамизда тупрокни картошка экишга тайёрлаш анъанавий технология асосида асосий ва экиш олдидан ишлов беришдан иборат. Асосий ишлов бериш иккита агротехник усулни уз ичига олади - угитлаш ва шудгорлаш, экиш олди ишлов бериш туртта агротехник усулни уз ичига олади - текислаш, чизеллаш, молалаш ва пушта олиш [2]. Ушбу операциялар алохида-алохида машиналарнинг даладан бир неча бор утиши натижасида амалга оширилмокда. Натижада энергия ва ресурс сарфи ортиб кетиши билан бир каторда тупрокнинг структураси бузилади, охир окибатда эса хосилдорлик камаяди.

Юкоридагиларни хисобга олган х,олда агрегатнинг даладан бир утишида тупрокни картошка экишга тайёрлайдиган машина ишлаб чикилди [3, 4]. Машинанинг асосий ишчи органи х,исобланган корпусларининг рамада оптимал схемада узаро жойлашишини асослаш буйича тадкикотлар утказилди. Тадкикот жараёнида назарий механика, дехкончилик механикаси, математик статистиканинг конун ва коидалари, экспериментларни математик режалаштириш ва тензометрия усуллари хамда мавжуд меъёрий хужжатларда (TSt 63.04.2001, TSt 63.03.2001, РД Уз 63.03-98) белгиланган усуллардан фойдаланилган [5].

Экспериментал тадкикотларни утказиш учун лаборатория-дала курилмаси тайёрланди. Лаборатория-дала курилмасининг асоси сифатида ^ишлок хужалигини механизациялаш илмий-тадкикот институтида тайёрланган махсус рамадан фойдаланилди.

Шунингдек, тажрибаларни утказишда курилма корпуслари орасидаги буйлама масофани палахсанинг агдарилиш жараёнига таъсирини тадкик этиш максадида махсус чап ва унг корпуслар тайёрланди.

Тажрибаларни утказишда лаборатория-дала курилмаси МТЗ-80 трактори билан агрегатланиб, 6 ва 9 км/соат тезликларда ишлатилди.

Тажриба утказилган далаларнинг тупроги урта-огир соз механик таркибдаги буз тупрок. Тажрибаларни утказишдан олдин тупрокнинг 0-5, 5-10, 10-15, 15-20 ва 20-25 см катламлардаги намлиги, зичлиги ва каттиклиги мавжуд усуллар буйича [6] аникланди. 0-25 см катламдаги тупрокнинг уртача намлиги 11,26%, каттиклиги 3,27 МПа ва зичлиги 1,56 г/см3. Ишлов берилган катлам тупрогининг уваланиш сифатини олти такрорликда 0,25 м2 майдончадан ишлов бериш чукурлиги буйича намуналар олиб аникланди.

Тажрибаларда корпуслар орасидаги буйлама масофанинг курилманинг иш курсаткичларига таъсири урганилди. Тажрибавий тадкикотлар курилманинг корпуслари орасидаги буйлама масофа 200 мм интервал билан 0 дан 600 мм гача узгартирилиб утказилди. Бунда агрегатнинг харакат тезлиги 6 ва 9 км/соат, корпусларнинг камраш кенглиги 200 мм, ишлов бериш чукурлиги эса 15 см этиб белгилаб олинди.

Тaжpибaлapни yткaзишдa, кopпycлap opacидaги бyйлaмa мacoфa yлapни 10 вa 11 кундялянг бpycлapни 5 вa 7 буйлямя бpycлap буйичя cилжитиб yзгapтиpилди (1-pacм). Тaжpибa нaтижaлapи 2-4-pacмлapдa кeлтиpилгaн.

; ■>

1 - раем. Лaбopaтopия-дaлa ;ypилмaнинг 2-расм. Kopпycлap тopтишгa «^шилит

кoнcтpyктив cхeмacи: (R) ни yлap opacидaги бyйлaмa мacoфaгa (Le)

1 - paмa; 2 - ocnm кypилмacи; 3 - чaп вa унг бoFли; paвишдa yзгapиш гpaфиги.

кopпycлap; 4 - тaянч Fилдиpaги; 5, б, 7 вя 8 - 1 вa 2 мoc paвиmдa иш тезлиги б вa 9 км/coaт

бyйлaмa бpycлap; 9, 10, 11 - кyндaлaнг бpycлap;

12, 13 вя 14 - ocnrn кypилмacининг

кpoнmтeйнлapи

Keлтиpилгaн мaълyмoтлap шуни кypcaтaдики, кypилмaнинг x,ap иккяля x,apaкaт тeзлигидa хдм кopпycлap opa^Aara бyйлaмa мacoфa 0 дян 40 cм гячя opтгaндa тopтиmгa к;apmилик 6oto; пapaбoлa крнунияти буйичя кямяйгян, 40 дян б0 cм гячя opтгaндa эca бу кypcaткич дeяpли yзгapтиpмaгaн.

Бу acocaн кopпycлap opac^a иmлoв бepилaётгaн пaлaхcaлapнинг тикилиши юз бepиши билян бoFлик.

^ypилмa ишчи opгaнлapининг x,ap иккяля x,apaкaт тeзлигидa ишчи opгaнлap opacидaги бyйлaмa мяшфяни 0 дян б0 cм гячя opтиmи maкллaнтиpилгaн пуштя пpoфили бяляндлиги (H) ни 6oto; пapaбoлa «^унияти буйичя кaмaйиmигa oлиб кeлгaн. Буни бyйлaмa мacoфaни omиmи билян Kop^onap тaъcиpидa тyпpoк пaлaхcaлapини эpкин aFдapилиши юзягя кeлиmи нaтижacидa ynap бyлaклapининг ён тoмoнгa yлoк;тиpиm мacoфacини opтиши билян roox^am мумкин.

X,ap иккяля тeзликдa хдм maкллaнтиpилгaн пуштя пpoфилининг бaлaндлиги кopпycлap opacидaги бyйлaмa мacoфaнинг 35-б0 cм к;иймaтлapидa 24 cмдaн кичик, яъни тяляб дapaжacидaн пяст экянлиги кузятилди.

Бундя кypилмaнинг x,apaкaт тeзлиги (б вя 9 км/шят к;иймaтлapидa) пуштя пpoфилининг бaлaндлигигa ceзилapли тaъcиp кypcaтмaди.

^ypилмaнинг x,ap иккяля x,apaкaт тeзлигидa кopпycлap opacидaги буйлямя мacoфaни 0 дян б0 cм гячя opтиmи тyпpoк;нинг увяляниш дapaжacини, яъни улями 50 мм дян киик булгян фpaкциялap мик;дopини 6oto; пapaбoлa крнунияти буйичя кaмaйиmигa oлиб кeлгaн. Буйлямя мacoфaни 40 дян б0 cм гячя opтиmи эca бу кypcaткичгa кям тaъcиp ^pca^^

Буйлямя мacoфaни 40 cм дян кичик к;иймaтлapидa пaлaхcaлapни унг вя чяпгя кopпycлap билян aFдapилиm жapaёнидa биp-биpигa тeгиmи кузятилди. Бу буйлямя мacoфaни кичик киймaтлapидa тyпpoк;ни увялянишини яхшиляди.

Х,ар иккала тезликда буйлама масофани барча кийматларида уваланиш даражаси 80

фоиздан юк;ори булди.

26

24

22

1 2 / /

/ /

20

40 L6, cm 60

3-расм. Пушта профили баландлиги (H) ни корпуслар орасидаги буйлама масофага (Ьб) боглик равишда узгариш графиги; 1 ва 2 мос равишда иш тезлиги 6 ва 9 км/соат

91

Ф...... о,

87

83

79

1 2 / /

20

40 L6, cm60

4-расм. Тупрокнинг уваланиш даражасини (Ф<5о) корпуслар орасидаги буйлама масофага (L6) боглик равишда узгариш графиги; 1 ва 2 мос равишда иш тезлиги 6 ва 9 км/соат

Келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, курилманинг х,ар иккала хдракат тезлигида х,ам корпуслар орасидаги буйлама масофа 350 мм дан катта булганда тупрок палахсасини корпуслар орасидан эркин утиши таъминланиши натижасида, пушта профилининг баландлиги, тупрокнинг уваланиш даражаси талаблар даражасида булиб, машинанинг технологик жараёнини бузилиши кузатилмади. Бу масофа 400 мм дан катта булганда юкоридаги курсаткичлар деярли узгармади. Корпуслар бир чизикда, ишчи юзалари карама-карши урнатилганда эса агдарилаётган тупрок палахсасини тикилиб колиши туфайли тупрокнинг уваланиш даражаси хдмда пушта профилининг баландлигини кескин пасайиши кузатилди.

Тупрокни картошка экиш учун тайёрлайдиган комбинациялашган машинанинг агротехник ва энергетик иш курсаткичлари корпуслар орасидаги буйлама масофага боглик булиб, пушта х,осил килиш технологик жараёнини кам энергия сарфлаган х,олда юкори иш сифатини таъминлаши учун бу масофа 350-400 мм оралигида булиши лозим.

АДАБИЁТЛАР

1. Литун Б.П., Замотаев А. И., Андрюшина Н. А. Картофелеводство зарубежных стран. -М.: Агропромиздат, 1988.- 260 с.

2. Кишлок хужалиги экинларини парваришлаш ва мах,сулот етиштириш буйича намунавий технологик карталар. 2016-2020 йиллар учун. II-кисм. - Т.: КХИИТИ, 2016. - 214 б.

3. Маматов Ф. М., Кодиров У.И. Тупрокни картошка экиш учун тайёрлайдиган комбинациялашган агрегат. Агро илм. - Тошкент, 2016. - № 6 (44). 74-75 б.

4. Маматов Ф. М., Кодиров У.И. Energy-resourse saving machine for preparing spil for planting root crops on ridges. European Science Review. - Austria, 2016. - November-December. - рр. 125-126.

5. Испытания сельскохозяйственной техники. Машины и орудия для поверхностной обработки почвы. Программа и методы испытаний. Tst 63.04:2001 // Издание официальное. - Ташкент, 2001. - 54 с.

6. Фирсов М.М. Планирование эксперимента при создании сельскохозяйственной техники.-М.: издательство МСХА, 1999.- 126с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.