Научная статья на тему 'КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЮМШАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО ЖОЙЛАШИШИНИ АСОСЛАШ'

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЮМШАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО ЖОЙЛАШИШИНИ АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «Механика и машиностроение»

CC BY
33
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
полиз экинлари / таянч ғилдирак / корпус / яссикескич / дисксимон пичоқ / суғориш ариғи / сошник / юмшаткич / ўқ-ёйсимон панжа / тупроқ / melons / soil / body / guide plate / irrigation furrow / stratum / plant residues / combined mashine / stratum turnover

Аннотация научной статьи по механике и машиностроению, автор научной работы — Чуянов Дустмурод Шодмонович, Бўриев Мухриддин Деҳқон Ўғли, Эргашев Ғайрат Худоёрович, Шодмонов Ғолиб Дўстмуродович

Мақолада тупроқни полиз экинлари экиш учун тайёрлайдиган комбинациялашган агрегат юмшаткичларининг ўзаро жойлашиши асосланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по механике и машиностроению , автор научной работы — Чуянов Дустмурод Шодмонович, Бўриев Мухриддин Деҳқон Ўғли, Эргашев Ғайрат Худоёрович, Шодмонов Ғолиб Дўстмуродович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of experimental studies of housings with guide plates for the treatment of sowing zones of melons and gourds.

Текст научной работы на тему «КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЮМШАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО ЖОЙЛАШИШИНИ АСОСЛАШ»

УУТ 631.312

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЮМШАТКИЧЛАРИНИНГ УЗАРО

ЖОЙЛАШИШИНИ АСОСЛАШ

буянов Дустмурод Шодмонович - т.ф.д., профессор, E-mail: dchuyanov 1 @mail.ru

https://orcid.org/0000-00Q2-1628-9828 .

Буриев Мухриддин Дех,кон угли. - таянч докторант. E-mail: boriyev.muhriddin@mail.ru

https://orcid.org/0000-00Q3-4325-2374 *Эргашев Гайрат Худоёрович - т.ф.ф.д.; *Шодмонов Голиб Дустмуродович - т.ф.ф.д.

E-mail: er gashovgayrat39@gmail.com https://orcid.org/0000-0002-6451-4612

^арши мухдндислик-иктисодиёт институти. ^арши ш., Узбекистон.

Аннотация. Мацолада тупроцни полиз экинлари экиш учун тайёрлайдиган комбинациялашган агрегат юмшаткичларининг узаро жойлашиши асосланган.

Калит сузлар: полиз экинлари, таянч гилдирак, корпус, яссикескич, дисксимон пичок, сугориш ариги, сошник, юмшаткич, ук-ёйсимон панжа, тупрок.

The article presents the results of experimental studies of housings with guide plates for the treatment of sowing zones of melons and gourds.

Key words: melons, soil, body, guide plate, irrigation furrow, stratum, plant residues, combined mashine, stratum turnover.

Кириш. Полиз экинларини экиш учун тупрокка минимал энергетик харажатлар билан сифатли ишлов бериш муаммолари купгина илмий ишларда куриб чикилган [1]. Полизчилик учун машиналар яратиш, конструкциясини асослаш ва уларнинг иш органлари параметрларини асослаш буйича В.Г.Абезин [2], В.И.Малюков, А.Д.Эм, В.Н.Жуков [3] ва бошкалар томонидан тадкикотлар олиб борилган. Полиз экинларини етиштиришда тупрокка экиш олдидан ишлов берадиган ва экадиган машиналарнинг конструкцияси ва параметрлари В.Г.Абезин, Н.В.Алдошин ва В.И.Малюковлар томонидан асосланган. Я.П.Лобаческий, Ф.М.Маматов ва И.Т.Эргашевлар палахсани уз эгати чегарасида 180 градусга агдариш жараёнларини урганган [4]. Ушбу тадкикотларда тупрокка минимал ишлов бериб уни бир утишда полиз экинларини экиш учун тайёрлаш масалалари куриб чикилмаган.

Тадкикотнинг максади тупрокни полиз экинлари экиш учун тайёрлайдиган комбинациялашган агрегат юмшаткичларининг узаро жойлашишини асослашдан иборат.

Масаланинг куйилиши ва тадкикот усули. ^арши мухдндислик-иктисодиёт институти олимлари томонидан бир утишда тупрокка ишлов берадиган ва уни экишга тайёрлайдиган комбинациялашган агрегат (машина) таклиф этилган [5].

1-расм. Комбинациялашган машинада ишчи органларини узаро жойлашиш схемаси:

1 - дисксимон пичоц; 2 - яссикескич; 3 ва 4 -унгга ва чапга агдарадиган корпуслар; 5 - йуналтирадиган пластина; 6 -чуцур юмшаткич; 7 - галтакмола.

Комбинациялашган машина (1-расм) дисксимон пичоклар 1, юмшаткич(яссикескич)лар 2, симметрия уки буйича урнатилган чап ва унгга агдарадиган винтсимон корпуслар 3 ва 4, винтсимон йуналтиргичлар 5, корпуслар туткичига урнатилган чукур юмшаткичлар

6, сошниклар билан жих,озланган угит бериш аппарати, юмшаткич-текислагич галтакмола

7, ари; очгич ва таянч гилдираклардан иборат. Галтакмола 7 рамага шарнирли бириктирилган.

Кузда тутилган технологияга асосан [6] агрегат бир утишида кенглиги 2,8 м далага ишлов бериши лозим. Бунда агрегат экиш худуди тупрогига палахсаларни уз эгати чегарасида агдариб, бир вактда хдйдов остини юмшатиши хдмда сугориш аригини шакллантириши лозим. Долган катор оралигининг тупроги 8-10 см чукурликда яссикескичлар билан юмшатилади ва бегона утлари улдирилади. Полиз экинлари экиладиган катор оралигининг кенглиги 60,70 ёки 90 см булиши мумкин.

Тадкикот натижалари ва уларнинг мух,окамаси. Комбинациялашган машинанинг сифат курсаткичлари асосан унинг ишчи органлари ва таянч гилдиракларининг узаро жойлашишига боглик (2-расм).

2-расм. Таянч гилдирак билан яссикескич орасидаги буйлама масофани аниклашга доир

схема: 1 - таянч гилдирак; 2 - яссикескич

Таянч гилдираклар орасидаги кундаланг масофани уларни трактор гилдираклари изларидан хдракатланиш шартидан аникласак максадга мувофик булади, бунда агрегатнинг ишлов бериш чукурлиги доимий булиб, уларни тупрок билан тишлашиши яхши булади.

Таянч гилдирак билан яссикескич орасидаги буйлама масофа яссикескич томонидан тупрокни тусиксиз силжитиш нуктаи назаридан аникланади, яъни яссикескич лемехи таъсирида юзага келган тупрокни силжиш текислиги таянч гилдиракка тегмаслиги лозим.

2-расмдан

L1 ^ lk + ajg(аю + р), (1)

бунда аю - яссикескичнинг ишлов бериш чукурлиги, м;

аю - яссикескичнинг тупрокка кириш бурчаги, градус; р- тупрокнинг ташки ишкаланиш бурчаги,градус; lk - таянч гилдирак тупрокка ботган кисмининг ярим узунлиги, м. (1) ифода буйича аю=300, ф=250, 1к=7 см ва аю=12 см булганда Li=24,1 см. Яссикескич ва корпус орасидаги буйлама масофа L2 ни (3-расм) корпус билан ишлов берилаётган палахсанинг деформацияланиш зонаси унинг олдидаги яссикескичнинг конструктив элементларига етиб бормаслиги шартидан [7] аниклаймиз.

3-расмда тасвирланган схемаларга асосан

L2min ^ (a - йю )[(1 - COs/ + P)Ctgy]CtgW + ЬкCtg/ - 1ю ,

бунда Ьк- корпуснинг камраш кенглиги, м;

а - корпуснинг ишлов бериш чукурлиги, м;

у - лемех тигини эгат деворига нисбатан урнатиш бурчаги, градус; 1ю яссикескичлар узунлиги, м;

у/- тупрок;ни синиш бурчаги, градус.

S а

1 В, А ///

а

в

а б

3-расм. Агрегат корпуси ва яссикескич орасидаги буйлама масофа (L2) ни аниклашга (а) ва корпус таъсирида тупрокни деформацияланишига оид (б) схемалар

а =25 см, аю=12 см, у=450, ф=250, /ю=26 см, у= 450 ва Ьк =52,5 см кабул килиб, (2) ифода буйича бажарилган х,исоблашлар яссикескич ва корпус орасидаги буйлама масофа камида 35,1 см булиши лозимлигини курсатди.

Яссикескичлар орасидаги буйлама масофа Ью ни (4-расм) орка яссикескич билан ишлов берилаётган палахсанинг деформацияланиш зонаси унинг олдидаги яссикескичнинг конструктив элементларига етиб бормаслиги шартидан аниклаймиз.

b

L„min * (у -Ab)tg(ую +ф) + 1К

(3)

4-расм. Машина яссикескичлари орасидаги буйлама масофа(Ью)ни аницлашга доир схема

бунда Ью- яссикескичнинг камраш кенглиги, м; АЬ - яссикескичлар камраш кенглигининг копланиши, м.

Ью =33 см, ую=32°30', ф=25°, /ю=26 см ва АЬ =6 см кабул килиб, (3) ифода буйича бажарилган х,исоблашлар яссикескичлар орасидаги буйлама масофа камида 42,3 см булиши лозимлигини курсатди.

Хулоса. Кам энергия сарфлаб талаб даражасида далани сифатли полиз экинлари экиш учун тайёрлаш корпус лемехи билан яссикескич орасидаги буйлама масофа 35,1 см, яссикескичлар орасидаги буйлама масофа 42,3 см ва таянч гилдирак билан яссикескич орасидаги минимал буйлама масофа 24,1 см булганда эришиш мумкинлиги тасдикланди.

АДАБИЁТЛАР

1. Mirzaev B, Mamatov F, Chuyanov D, Ravshanov X, Shodmonov G, Tavashov R and Fayzullayev X. Combined machine for preparing soil for cropping of melons and gourds XII International Scientific Conference on Agricultural Machinery Industry. doi.org/10.1088/1755-1315/403/1/012158.

2. Абезин В.Г. и др. Механизация возделывания бахчевых // Картофель и овощи. - 1977.

- № 5. - С. 44-45.

3. Малюков В.И. Механизация бахчеводства. - Волгоград, Ниж.-Волж. Кн. изд-во, 1982.

- С. 6-14.

4. Лобачевский Я.П. Семейство фронтальных плугов для гладкой вспашки: Дисс. ... докт. тех. наук. - М., 2000. - 444 с.

5. Патент UZ IAP 03618. Тупрокка ишлов бериш ва экиш учун мужассамлашган курол. Маматов Ф.М., Чуянов Д.Ш., Эргашев F.X ва бошк. -Расмий ахборотнома. №4, 2008.

6. Патент UZ IAP 04004. Тупрокка ишлов бериш ва экиш усули. Маматов Ф.М., Чуянов Д.Ш., Эргашев F.X ва бошк. -Расмий ахборотнома. №9, 2009.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.