Научная статья на тему 'КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ БАРПО ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ БАРПО ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
147
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
индустриал парклар / кичик саноат зоналари / модернизация / лот / диверсификация / аукцион / тендер. / industrial parks / small industrial zones / modernization / lot / diversification / auction / tender.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ихтиёр Бахтиёрович Хамрақулов

Ушбу мақолада кичик саноат зоналарини барпо этишда инновацион ѐндашувлар, замонавий тараққиѐт тамойиллари ва тенденцияларини тўлиқ қамраб олувчи концептуал моделларни ишлаб чиқиш, мазкур жараѐнлардан давлат иқтисодий сиѐсатининг муҳим дастаги сифатида фойдаланиш муаммолари бўйича асосий илмий тадқиқот йўналишлари кўрсатиб ўтилган.Шунингдек, миллий иқтисодиѐтимизнинг етакчи тармоқларини модернизация ва диверсификация қилиш, маҳаллий хомашѐ ресурсларини чуқур қайта ишлаш, юқори технологияли қайта ишлаш тармоқларини янада ривожлантириш, ишлаб чиқаришни маҳаллийлаштириш, саноатда чуқур таркибий ўзгаришларга эришиш, ҳудудларнинг мавжуд саноат салоҳиятидан самарали фойдаланиш вазифалари белгилаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL BASIS OF ESTABLISHMENT AND DEVELOPMENT OF SMALL INDUSTRIAL ZONES

This article outlines the main areas of research on innovative approaches to the construction of small industrial zones, the development of conceptual models that fully cover the principles and trends of modern development, the use of these processes as an important support of public economic policy. and diversification, deep processing of local raw material resources, further development of high-tech processing industries, localization of production, achieving deep structural changes in industry, effective use of existing industrial potential of the regions.

Текст научной работы на тему «КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ БАРПО ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ БАРПО ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

Ихтиёр Бахтиёрович Хамракулов

Фаргона политехника институти

Аннотация: Ушбу маколада кичик саноат зоналарини барпо этишда инновацион ендашувлар, замонавий тараккиет тамойиллари ва тенденцияларини тулик камраб олувчи концептуал моделларни ишлаб чикиш, мазкур жараенлардан давлат иктисодий сиесатининг мухим дастаги сифатида фойдаланиш муаммолари буйича асосий илмий тадкикот йуналишлари курсатиб утилган.Шунингдек, миллий иктисодиетимизнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификация килиш, махаллий хомаше ресурсларини чукур кайта ишлаш, юкори технологияли кайта ишлаш тармокларини янада ривожлантириш, ишлаб чикаришни махаллийлаштириш, саноатда чукур таркибий узгаришларга эришиш, худудларнинг мавжуд саноат салохиятидан самарали фойдаланиш вазифалари белгилаб берилган.

Калит сузлар: индустриал парклар, кичик саноат зоналари, модернизация, лот, диверсификация, аукцион, тендер.

THEORETICAL BASIS OF ESTABLISHMENT AND DEVELOPMENT OF

SMALL INDUSTRIAL ZONES

ABSTRACT

This article outlines the main areas of research on innovative approaches to the construction of small industrial zones, the development of conceptual models that fully cover the principles and trends of modern development, the use of these processes as an important support of public economic policy. and diversification, deep processing of local raw material resources, further development of high-tech processing industries, localization of production, achieving deep structural changes in industry, effective use of existing industrial potential of the regions.

Key words: industrial parks, small industrial zones, modernization, lot, diversification, auction, tender.

КИРИШ. Республикамизда саноатни самарали ривожлантириш йуналишларидан бири кичик саноат зоналари (КСЗ) хисобланади. КСЗ давлат мулки объектларининг фойдаланилмаётган майдонлари, зарар куриб ишлаётган, иктисодий ночор ва паст рентабелли корхоналарнинг ишлатилмаётган худудлари негизида яратилмокда. КСЗлар давлат томонидан кичик бизнес ва хусусий

тадбиркорликни реал куллаб-кувватлаш ва уларни ривожлантиришни янги юкори боскичга кутаришда мухим ахамият касб этмокда.

Индустриал паркларни ривожлантириш тарихи 1896 йилда биринчи булиб Англиянинг Манчестер шахрида Трафферд парки ташкил этилишидан бошланган ва у режалаштирилган мухандис транспорт коммуникация саноат зонаси хисобланган.

1992-93 йиллар А^Шда Эко-индустриал парки концепцияси пайдо булди. Бу ишлаб чикариш ва хизмат курсатувчи компанияларнинг бирлашуви булиб, улар хамкорликда бир вактда ишлаб чикариш ва экологик самарадорликка эришишни максад килиб куйган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ. Хорижий мамлакатларда индустриал зоналарни барпо этиш ва ривожлантириш Узбекистонда барпо этилаетган кичик саноат зоналаридан тубдан фарк килади. Лекин уларни барпо этиш ва ривожлантириш тажрибасининг айрим жихатларини Узбекистон шароитига мослаштирган холда фойдаланиш максадга мувофик. Индустриал зоналарни барпо этиш ва ривожлантириш мавзуси буйича О.А.Ахмадеева, О.В.Любова, О.Н.Беленов, Т.Ю.Смольянинова, Ю.В.Шурчкова, М.И.Беркович, Н.И.Антипина, А.М.Фридман, В.М.Семенов, Н.В.Василенкова, О.А.Егорова, С.Н. Кузнецова, В.П.Кузнецов, Е.Б.ЛенчукЗ каби хорижий олимлар илмий тадкикот олиб борганлар.

Узбекистонлик иктисодчи олимлардан Ё.Абдуллаев, И.А.Бакиева, С.С.Гуломов, Ш.Х.Баева, У.В.Гафуров, Б.Ю.Ходиев, Г.К.Яхшибоев, Р.Юлдашев, А.У.Бурханов, Т.З.Тешабоев хам мазкур муаммога боглик мавзуларда илмий тадкикотларни амалга оширганлар.

Хрзирги вактда Эко-индустриал парклар Канада, Индия, Индонезия, Хитой, А^Ш ва Япония давлатларида куп таркалган. Умуман, айни пайтда 90 дан ортик давлатларда 20000 дан ортик индустриал парклар фаолият юритмокда.

Индустриал парк тушунчасига купгина ишларда таъриф берилган. Бу таърифларга тухталмай, индустриал паркнинг узига хос асосий хусусиятларига тухталиб утамиз:

• махаллий хокимият органлари томонидан индустриал парк куриш тугрисида карор мавжудлиги;

• ер майдони мавжудлиги, ернинг эгаси давлат ёки хусусий инвестор булиши мумкин;

• мухандислик инфратузилмаси мавжудлиги (электр таъминоти, канализация, газ ва сув таъминоти, телефон алокаси ва коммуникация);

• транспорт инфратузулмаси (темир ва автомобиль йули мавжудлиги ёки унга якин булиши, машина турар жойи, ёкилги куйиш шохобчаси);

• бошкарув компанияси мавжудлиги;

• молия инфратузилмаси (банк, кредит ташкилотларининг якин булиши);

• ижтимоий инфратузилма (дукон, тиббиёт пунктлари, овкатланиш объектлари, хордик чикариш зонаси).

Булардан ташкари, индустриал паркнинг инфратузилмаси таркибида тайёр офис, лаборатория, омборхоналар, зона ишчилари учун турар жой комплексининг мавжудлиги нормал холат деб каралади.

• имтиёзлар: солик имтиёзлари, инвесторларни давлат томонидан моддий куллаб-кувватлаш, энг мухим мухандислик инфратузилма объектларларини куришни хамкорликда молиялаштириш, фоиз ставкаларини субсидиялаш;

• индустриал парк ихтисослашувини эътиборга олган холда унинг худудини ривожлантиришнинг ягона концепцияси, парк худудида куриладиган объектлариннг жойлашув режаси, маркетинг стратегияси;

• бозорга чикиш имконияти;

• табиий ва мехнат ресурсларини олиш имконияти.

Индустриал паркка куйиладиган талаблардан бири узаро якин жойлашган ишлаб чикаришларни атроф-мухитга интеграл таъсир ва уларни ёнма-ён куриш мумкинлиги. Индустриал паркнинг асосий хусусиятларидан бири, уларни давлатга, муниципал хокимият ва юридик шахсларга карашли ер участкаларида барпо этиш мумкинлиги. Россия Федерациясида Индустриал паркми ёки саноат зонасими, уларни бошкарув компанияси бошкаради.

Бошкарув компанияси конкурс асосида танланади. Бошкарув компаниясининг хизмат турлари куп булиб, уз ичига куйидагиларни олади: ер майдонини индустриал паркка мослаштириш учун режалаштириш билан боглик хужжатларни тайёрлаш; инфратузилма объектларини режалаштириш ва куриш; парк инфратузилмаси объектларини куриш ва ундан фойдаланишни ташкил этиш; худудни геологик тадкик этиш; ер майдонлари, бинолар ва инфратузилма объектларини ижарага бериш ёки сотиш; иктисодий паркни барпо этиш ва унинг фаолият юритишини таъминлаш билан боглик барча ишларни бажариш учун молия маблагларини топиш ва жалб этиш; мухандислик тармокларига, иктисодий парк объектлари комплекси ва резидентларга хизмат курсатиш; корхоналарни парк худудида жойлаштириш учун резидентларга ёрдам бериш, керакли мехнат, энергетик, табиий ва бошка ресурслар билан таъминлаш; резидентларнинг бухгалтерия хисоби, молиявий, юридик, иктисодий масалалари, логистика ва божхона буйича иш фаолиятини амалга оширишда аутсорсинг хизматини таклиф килиш; индустриал зонани куриклаш, худуднинг тозалигини таъминлаш, ёнгинга карши хизматни йулга куйиш ва хоказо.

НАТИЖАЛАР. Индустриал парклар, резидентларга курсатиладиган хизматлар тури буйича халкаро таснифга кура, икки турга булинади:

• Greenfild - индустриал парк ишлаб чикариш бинолари ва иншоотларини куриш учун ер майдони таклиф килади ва талабга кура курилиш хизматлари курсатади. Устун томони, тадбиркор уз хохишига кура ишлаб чикариш объектларини куради. Камчилиги: курилишни нолдан бошлаш катта маблаг талаб этади ва курилиш вакт буйича чузилиб кетиши мумкин.

• Brownfield - индустриал паркда ишлаб чикариш бинолари мавжуд, олдиндан курилган ва улар резидентларга сотиш учун ёки ижарага бериш учун тайёр. Устун томони: тайёр ишлаб чикариш бинолари, камчилиги: ишлаб чикариш учун мос булмаган биноларни бузиб, кайта куриш учун кушимча капитал сарфлаш.

КСЗнинг потенциал резидентларини куйидагича белгилаш мумкин:

1. Кичик бизнес ва тадбиркорлик субъектлари.

2. Республика ёки хорижий ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш компанияларининг ваколатлари ёки филиаллари.

3. Таъминотчи компаниялар ваколатхоналари (шу билан бирга хорижий).

4. Банк, божхона, маркетинг, сугурта ва биржа филиаллари.

Индустриал паркнинг резиденти - бошкарув компанияси билан шартнома асосида индустриал парк худудида ишлаб чикариш фаолияти билан шугулланувчи юридик шахс. Фикримизча, КСЗлар резидентларини аник белгилаш мухим ташкилий масалалардан бири хисобланади.

ХУЛОСАЛАР. Кичик саноат зонасининг асосий хусусиятлари ва вазифалари ёритиб берилган. Кичик саноат зонасининг асосий хусуссиятлари куйидагилардан иборат:

• зона инфратузилма объектлари билан таъминланган, газ, электр энергияси, ишлаб чикариш бинолари, асосий магистрал йулларга чикиш йуллари;

• зонанинг ер майдони, ишлаб чикариш бинолари давлат мулки хисобланади ва улар КБХТ субъектларига ижарага берилади.

• Кичик саноат зонаси давлат унитар корхонаси сифатида ташкил этилган, дирекция томонидан бошкарилади.

Кичик саноат зонасининг асосий вазифалари сифатида куйидагиларни урганиш мумкин:

• худудларда буш ётган ер ва бинолардан саноат ишлаб чикаришида фойдаланиш;

• саноат ишлаб чикаришини ривожлантириш;

• янги кушимча иш уринларини яратиш;

• худуд хокимиятининг саноат буйича сиесатини амалга ошириш, саноат махсулотларининг устувор йуналишларини ишлаб чикаришни йулга куйиш;

• кичик саноат зоналарининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, илгор технологияга асосланган, ракобатбардош махсулот ишлаб чикаришни йулга куювчи КБХТ субъектларини зонага жалб этиш;

• хорижий инвестиция иштирокидаги кичик корхоналарни зонага жалб килиш;

• зона ичида ва худудддаги бошка корхоналар билан кооперацияларни ривожлантириш.

Кичик саноат зоналарини самарали ташкил этиш йулларидан бири уларни кластер асосида ташкил этиш.

Истикболли булган, инновацион, экспортбоп ва импорт урнини босувчи махсулот ишлаб чикарувчи КБХТ субъектларни, мухим лойиха ва мухим кичик саноат зоналарини белгилаб, уларни хорижий тажрибадан келиб чикиб куллаб-кувватлаш йуналишларини белгилаш мухим йуналишлардан хисобланади.

REFERENCES

1. Хонкелдиева, К., & Фарохиддинова, З. (2020). Оценка влияния рынка труда на уровень безработицы в республике Узбекистан. Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы [Текст]: материа, 37.

2. Хонкелдиева, К., & Маматкулова, Ф. (2020). Социально-экономические аспекты устойчивого развития предприятия. In Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы (pp. 36-37).

3. Хонкелдиева, К., & Фарохиддинова, З. (2020). Гендерное равенство как ценность права. Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы [Текст]: материа, 61.

4. Хонкелдиева, К. (2020). Актуальные вопросы повышения экономического потенциала текстильной промышленности. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 13-15).

5. Хонкелдиева, К., & Фарохиддинова, З. (2020). Гендерное равенство как ценность права. Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы: материа.

6. Хонкелдиева, К., & Абдусатторова, З. (2020). Социальная инфраструктура как фактор социально-экономического развития региона. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 17-18).

7. Хонкелдиева, К., & Толибжонова, М. (2020). Механизм формирования инновационного процесса в текстильном производстве как основа адаптации к процессам глобализации. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 15-16).

8. Xonkeldiyeva, K., & Xo'jamberdiyev, J. (2020). Improving organizational effectiveness of industrial production. Экономика и социум, (3), 70.

9. Xonkeldiyeva, K. R. (2021). Features of management of textile industry enterprises based on the cluster approach. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 780-783.

10. Хонкелдиева, К., Рахимова, Х., & Хасанхужаева, У. ПРЕСТУПНОСТЬ СРЕДИ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ-ОДИН ИЗ ОСНОВНЫХ ДЕСТАБИЛИЗИРУЮЩИХ ФАКТОРОВ СОВРЕМЕННОГО ОБЩЕСТВА (Ферганский государственный университет, Узбекистан) Состояние преступности несовершеннолетних в нашей стране вызывает.

11. Xonkeldiyeva, K., & Xo'jamberdiyev, J. (2020). Improving organizational effectiveness of industrial production. Экономика и социум, (3), 70.

12. Хонкелдиева, К., Рахимова, Х., & Абдусатторова, З. (2020). Проблемы развития социального обеспечения населения. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 42-43).

13. Хонкелдиева, К., & Муйдинжонова, М. (2020). Необходимые условия обеспечения гендерного равенства. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 40-41).

14. Хонкелдиева, К., & Муйдинжонова, М. (2020). Актуальные проблемы решения безработицы в Республике Узбекистан. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 18-19).

15. Asqarova, A. M., Xonkeldiyeva, K. R., Abdukarimova, R. A., Xudoyberdiyeva, X. B., & Egamberdiyeva, N. B. (2021). Theories Of Marketing Strategies To Increase The Competitiveness Of Light Industry Enterprises. The American Journal of Management and Economics Innovations, 3 (01), 40, 42.

16. Xonkeldiyeva, K., & Xo'jamberdiyev, J. (2020). Экономика и социум.

17. Zokirova, S. X., Akbarov, R. F., Isagaliyeva, S. M., & Xonkeldiyeva, K. R. (2021). Sand Distribution In Central Fergana. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 3 (01), 113,117.

18. Хонкелдиева, К., & Хужамбердиев, Ж. (2020). Проблемы развития организации: управленческий и логистический аспекты. In Наука сегодня: история и современность (pp. 17-19).

19. Хайдаров, Х., Нурматова, И., & Хонкелдиева, К. (2021). Факторы формирования сильного конкурентного рынка в текстильной промышленности. In НАУКА СЕГОДНЯ: ВЫЗОВЫ И РЕШЕНИЯ (pp. 59-61).

20. Хонкелдиева, К., Рахимова, Х., & Хасанхужаева, У. (2021). ПРЕДУПРЕЖДЕНИЕ ПРЕСТУПНОСТИ СРЕДИ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы [Текст]: мате, 34.

21. Бутабоев, М. Т., & Каримов, У. У. (2020). ПЕРЕХОД К «ЗЕЛЁНОЙ ЭКОНОМИКЕ» И ОСОБЕННОСТИ ЕЁ РАЗВИТИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ. Интернаука, 23(152 часть 2), 41.

22. Butaboev, M. Т., & Karimov, U. U. (2020). «ЗЕЛЁНАЯ ЭКОНОМИКА». МИРОВОЙ ОПЫТ И ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ. Theoretical & Applied Science, (2), 704-710.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.