Научная статья на тему 'Кичик мактаб ёшидаги ўқувчиларда диққатни ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари'

Кичик мактаб ёшидаги ўқувчиларда диққатни ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
713
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
ўйин / таълим-тарбия / диққат / идрок / хотира / game / education / attention / perception / memory

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуллаева Нилуфар Содиқжоновна

Мақолада кичик мактаб ёшидаги ўқувчиларда диққатни ривожлантиришнинг психологик ҳусусиятлари ёритилган. Жумладан мактаб ва мактабгача таълим муассасаларида ёш авлодга турли интерфаол методлар, турли интерактив ва инновацион услублар қўллаш бугунги кунда ҳар бир педагог олдида турган ўта маъсулятли вазифадир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL FEATURES OF ATTENTION DEVELOPMENT IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS

The article highlights the psychological features of attention development in small school age learners. In particular, today every educator is a responsible task for parentswho are facing different inter active techniques of the younger generation in schools and pre school educational institutions, different inter active and innovative methods of handing

Текст научной работы на тему «Кичик мактаб ёшидаги ўқувчиларда диққатни ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/2020 ISSN 2181-063X

КИЧИК МАКТАБ ЁШИДАГИ УЦУВЧИЛАРДА ДИВДАТНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Абдуллаева Нилуфар Содикжоновна Наманган давлат университети

Аннотация: Мацолада кичик мактаб ёшидаги уцувчиларда диццатни ривожлантиришнинг психологик уусусиятлари ёритилган. Жумладан мактаб ва мактабгача таълим муассасаларида ёш авлодга турли интерфаол методлар, турли интерактив ва инновацион услублар цуллаш бугунги кунда уар бир педагог олдида турган ута маъсулятли вазифадир.

Таянч сузлар: уйин, таълим-тарбия, диццат, идрок, хотира.

PSYCHOLOGICAL FEATURES OF ATTENTION DEVELOPMENT IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS

Abdullayeva Nilufar Sodiqjanovna Namangan State University

Abstract: The article highlights the psychological features of attention development in small school age learners. In particular, today every educator is a responsible task for parentswho are facing different inter active techniques of the younger generation in schools and pre school educational institutions, different inter active and innovative methods of handing

Keywords: game, education, attention, perception, memory.

Маълумки, барчамизнинг эртанги кунимиз ёш авлод кулида. Бугунги кунда мухтарам президентимиз Шавкат Мирзиёев ташаббуслари билан болаларга айникса богча ва бошлангич ёшдаги болаларга давлат сиёсати даражасида караб келинмокда. Жумладан мактаб ва мактабгача таълим муассасаларида ёш авлодга турли интер фаол методлар, турли интерактив ва инновацион услублар куллаш бугунги кунда хар бир педагог олдида турган ута маъсулятли вазифадир.

Бугун шиддат билан ривожланаётган бир пайтда хдр бир педагог олдида турган катта муаммолардан бири кандай килиб укувчиларни эътиборини утилаётган машгулотга тортиш ва уларнинг диккатни дарс жараёнига тугри ва самарали йуллашдан иборат. Ахборот алмашунивининг тезлиги туфайли бугун ёшлар эътибори хар кандай янгиликка уч ва эътиборлари тез чалгувчан булади.

Боланинг кичик мактаб ёшида бошлангич синфларда укиш йилларига тугри келади. Уйин фаолиятидан укиш фаолиятига утиш олдидан бола уз хаётининг энг мухим даврига, яъни мактаб томонидан куйиладиган турли-туман талабларни бажаришга, бошкача килиб айтганда, таълим олишга хам психологик, хам жисмоний жихатдан тайёр булади. Бу борадаги сай харакатлар укитувчидан жуда катта билим ва куникма талаб килади. Бундан ташкари укитувчи укувчини хар хил узгачалик билан эътиборликларини чалгитмасликлари керак. Бу укитувчи ва педогагик ходимлар олиб боришлари мухим вазифалардан бири булса баъзи холларда укитувчидан болалар фикрини назорат килиб улар билан турли уйинлар утказиб туришлик хам максадга мувофик булади. Бу ёшдаги бола идрокининг уткирлиги ва софлиги, унинг кизикувчанлиги ва хаёлининг ёркинлиги хаммага маълум. Буни унинг уйинида, расм чизишида, лой ва пластилиндан нарсалар ясаш ишларида, оддий куриш-ясаш машгулотларида яккол кузатиш мумкин. Бу пайтда боланинг хотираси хам етарли даражада ривожланган ва кучли булади. Бола узининг кизикишлари билан бевосита боглик булган нарсаларни осонлик билан мустахкам эсда олиб колиш имкониятига эга булади. У уз тажрибасидан биладики, ниманидир яхши эсда олиб колиш учун уни бир неча марталаб кайтариш керак. Лекин, маъносига тушуниб эсда олиб колишнинг самарадорлиги бироз пастрок булади.

Кичик мактаб ёшидаги укувчиларда ижтимоий фойдали мехнатга нисбатан хам кизикиш ва иштиёк, катталарга таклидкилган холда жисмоний хатти-харакатлар ва машклар бажаришга нисбатан мойиллик кучли булади. Бундан куриниб турибдики, болада мактаб таълим-тарбиясини олиш учун физиологик имкониятлар хам ривожланган булади.

Демак, боламиз хар жихатдан, хам психологик, хам физиологик томондан мактаб таълим-тарбиясини олиш имкониятига эга. Шундай экан, укувчиларнинг кейинги билим, куникма, малакаларини шакллантириш, улар онгини устириш учун, албатта, психологик жихатларини ривожлантириш керак. Бу уринда, болаларнинг диккати, тафаккури энг мухим психологик жараёнлардир.

Мактабга эндигина кадам куйган болада диккатнинг биринчи тури-ихтиёрсиз диккат устун булади. Унинг диккати тез булинишини, чалгишини, узини бир жойга ушлаб туролмаслигини кузатиш мумкин. Шундай пайтда бола учун мухим ва кизикарли булган нарсаларни унга курсатиш, бу нарсаларнинг шакли, куриниши, жойлашган урни, катта-кичиклиги, бир-биридан фарки ва рангига нисбатан боланинг диккат-еътиборини кучайтиради. Энди эса бола бу нарсани синчиклаб урганиш давомида нарсага нисбатан онгини бир нуктада ушлай оладиган булади. Натижада бу нарсанинг нима учун хизмат килишини, кандай ишлатилишини хам урганади. Айнан бундай тадбирлар бола

xoTupacuHHHr puBo^naHumu yHyH xaM epgaM öepagu. EyHH aManra omupum yHyH, anöarra, ncuxonoruK MamK Ba TpeHHHraapgaH $ofiganaHaMH3. Kyfiuga guKKarnu maKmaHTupyBHH MamKHH Ba yHH yTKa3um TapTHÖ-KouganapuHH KypcaraMH3.

1-MAM^. LYKyBHura Sup Tyga eBBofiu ^oHHBopnapHHHr pacMHHH Sup Ba^rga KypcaraMH3.

BynapHHHr HHuga Kaficunapu Kymnap, Kaficunapu fiupTKHHnap, Kaficunapu cygpanuö ropyBHunap экaнпнгннн a^parnö öepumuHH cypafiMH3. KefiHH эсa 6y ^0HHB0pnapHHHr Kaepga amamHHH, HHMa EunaH o3HKgaHHmuHH xaM cypaö, yKyBHH Ta^aKKypn puBo^naHumu yHyH xaM TypTKH SepaMH3.

HATH^A: X,apKaHgafi khhhk MaKTaö emugaru yKyBHH, y xox yrun 6ona SyncuH, xox KH3 öona öyncuH eBBofiu ^öHHBopnapra anöarra KH3HKagu Ba SyHapca ynapHH y3Hra этagн. Hara«:aga yKyBHH oHru Sup HyKTara Kaparnnagu Ba KHCMaH öyncaga ^HKpnamra yHganagu.

2-MAM^. YKyBHHra Sup BaKTHHHr y3uga HHuga 3-4 Tana yÖHHHoKgap öynraH Sup KaHHa HapcanapHH KypcaraMH3. TaSuufiKH, HapcanapuHugaru 3-4 Ta yfiHHHOK khhhk MaKTaö emugaru öonaHHHr gHKKar-etTHÖopHHH Te3ga y3ura TopTagH. YfiuHHoKgap xap ^ofiga ^oönamraH Synca xaM 6ona ynapHHHr xaMMacHra Sup BaKTHHHr y3uga OHruHH Kaparagu Ba xaMMacura HHranagu.

HATH^A: MaKcag yKyBHHHH yfiuHHOKgapra KH3HKTHpum эмaс.By MamK ynapga Sup BaKTHHHr y3uga Sup HeHTa npegMeraapra guKKarnu KaparumgaH uöopaT öynraH uxTuepufigaH cyHru, atHH aBTOMaraamraH guKKarnuHr maKnnaHumu yHyH epgaM öepagu. Hhcoh ncuxonoruacHHUHr энг onufi TymyHHanapugaH öupu öynraH MypaKKaö ncuxonoruK ®:apaeH-Ta$aKKypHHHr puBO^naHumu yHHHr maxc cu^araga HaMoeH Synum mapraapugaH Supugup. fflyHgafi экaн, ^HKpnam, gyHeKapam, atHH Ta^aKKypHH emnuKgaH, afiHHKca, khhhk MaKTaö emugaH öomnaö maKnnaHTupum, yHH ycTupum KepaK.

Oonga^aHH^raH agaßneT^ap

1. A.H.PacynoB, ^.C.TypcyHOB. 3KcnepuMeHTan ncuxonoruagaH npaKTHKyM. TomKeHT-2010

2. A.H.PacynoB. ncuxoguaraocTHKa. TomKeHT-2010

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.