Научная статья на тему 'К ВОПРОСУ ОБ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЯ СОМАТИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

К ВОПРОСУ ОБ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЯ СОМАТИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
76
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОМАТИКА / ФРАЗЕОЛОГИЗМ / СЛОВА / ИСТОРИЯ / СТИЛЬ / ТЕРМИН / ЗАИМСТВОВАНИЕ / КИТАЙСКИЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдурахимова Шабнам

Статья посвящена теме «История изучения соматических фразеологических единиц в таджикском и китайском языках». В статье рассматривается история и изучение соматических фразеологизмов в двух языках. Следует отметить, что тема соматических фразеологизмов является одним из самых интересных и многогранных, которое привлекла внимание многих исследователей. Первые шаги к изучению фразеологизмов в таджикском языкознании начинается с 40-50-х годах прошлого века. Первые исследования о фразеологических единицах в Китае начинается с 1915 года в китайском словаре «Цыюань», но в китайском языкознание изучение и исследование фразеологизмов начинается с 1950 года. Понятие «соматический» впервые было употреблено эстонским лингвистом Ф.О. Вакком. Термин соматический является очень интересной и расспрастраненной темой, который требует от языковедов и исследователей выражать относительно этой спорной темы свои научные мысли. В языкознании данный термин ещё в 20-ом веке было использовано в исследованиях тогдашных исследователей и всё более вокруг этого термина было много дисскусий. Было конкретизирована, что языковеды этой сферы использовали научные материалы в обоих языках из надежных источников и относительно соматических фразеологических единиц в своей статье изложили свои мысли. А также в данной статье в целом рассматривается эквиваленты соматических фразеологизмов. Нужно отметить, что во время анализа было выявлено роль фразеологических единиц в китайском языке, которые имеют особое занчение. Хотя об этой теме существует множество научных статьей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF THE STUDY OF SOMATIC PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE TAJIK AND CHINESE LANGUAGES

The article is devoted to the topic «The history of the study of somatic phraseological units in the Tajik and Chinese languages». The article deals with the history and study of somatic phraseological units in two languages. It should be noted that the topic of somatic phraseological units is one of the most interesting and multifaceted, which has attracted the attention of many researchers. The first steps to the study of phraseological units in Tajik linguistics began in the 40-50s of the last century. The first research on phraseological units in China begins in 1915 in the Chinese dictionary «Qiyuan», but in Chinese linguistics, the study and study of phraseological units begins in 1950. The concept of «somatic» was first used by the Estonian linguist F. O. Vakk. The term somatic is a very interesting and controversial topic, which requires linguists and researchers to express their scientific thoughts on this controversial topic. In linguistics, this term was used in the research of the researchers of that time in the 20th century, and more and more there were many discussions around this term. It was concretized that linguists of this field used scientific materials in both languages from reliable sources and presented their thoughts on somatic phraseological units in their article. And also in this article, the equivalents of somatic phraseological units are generally considered. It should be noted that during the analysis, the role of phraseological units in the Chinese language, which have a special meaning, was revealed. Although there are many scientific articles about this topic.

Текст научной работы на тему «К ВОПРОСУ ОБ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЯ СОМАТИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

А. Рудаки, Адрес: 735360, г. Куляб, улица С. Сафарова, 16, тел: (+992) 987218589, E-mail: orifov. 02orzu@mail.ru About the author:

Orifov Orzu Obidkhudzhaevich - Senior lecturer of the Department of Methods of teaching foreign languages, Kulob State University named after A. Rudaki, Address: 73 53 60, Kulyab, S. Safarov street, 16, phone: 987218589, E-mail: orifov.02orzu@mail.ru

ТДУ 809.155.0+51

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ВОХИД^ОИ ФРАЗЕОЛОГИИ СОМАТИКЙ (ДАР МИСОЛИ ЗАБОН^ОИ ТОЧДКЙ ВА ЧИНЙ)

Мусаллам аст, ки яке аз кабатдои хоссаи низоми грамматикии дар як забонро водиддои фразеологй ташкил медиданд. "Фразеологизмдо яке аз воситадои равшану возед ва бо тобишдои махсус ифода кардани фикр буда, конунмандидои ташаккул ва ифодаи маънои ондо хусусияти махсусан, мудимми дар як забонро ташкил медидад." [1, с.4]

Водиддои фразеологй дар адабиёти бадей, забони гуфторй, хусусан дар забони мардум ба таври фаровон мавриди истифода карор доранд. Чй хеле ки мудаккикон зикр менамоянд, фразеология яке аз кисмдои лексикографй ба шумор рафта, нисбат ба дигар содадои забоншиносй чавонтар мебошад. Олимон фразеологияро категорияи таърихй меноманд ва манбаи асосии он забони халкро мешуморанд. ^адамдои аввалин дар тадкику омузиши масъаладои гуногуни фразеология дар забоншиносии точик ба солдои 40-ум - 50-уми асри гузашта рост меояд. Аммо ондо махсус ба масъалаи фразеология бахшида нашуда, балки зимни омузиши чанбадои гуногуни грамматика ё забону услуби адибони чудогона оид ба иборадои рехта низ кайддои алодида кардаанд.

Солдои 60-70-уми асри гузашта солдои дастоварддои бедтарин дар илми фразеологияи точик ба шумор мераванд. Олимони машдури точик дар содаи фразеология бахусус М. Фозилов ва X,. Мачидов доир ба фразеология, асардои алодида навишта, макоми онро дар забон бо фикрдои ачибу назаррас баён доштаанд"[2, с.3]. Солдои охир асару маколадои зиёде рочеъ ба масъаладои чудогонаи фразеология навишта шуда, инчунин рисоладои номзадй ва докторй таълиф ёфтаанд. Дар монографияи ба тозагй ба нашр расида профессор X. Мачидов назариядои имрузаи фразеологии забони точикй мавриди тадлили амик карор гирифта, вазъи тадкики имрузаи он муайян карда шудааст. Ба акидаи у, «водиддои фразеологй яке аз унсурдои мудими забон ба дисоб мераванд. Водиддои фразеологй ё иборадои рехта дамчун масоледи тайёри дар солдо рехтаву устуворшудаи забон ба маьнодои пешакй маълум истифода бурда мешаванд» [7, с.96].

Дар забони чинй . тадкикотдои аввалин доир ба водиддои фразеологй дар Чин аз солдои 1915 дануз дар лугати забони чинии "Тсиюан" (Si^ciyuan) ба мушодида мерасад, вале тадкику омузиши илми чанбадои забоншиносии он аз солдои 1950 огоз гардидааст. Дуруст аст, ки донистан ва истифодаи бамаврид ва бамавкеи водиддои фразеологй дар кишвари Чин мафдуми шахси бомаърифат ба дисоб меравад.

В.И. Горелов рочеъ ба водиддои фразеологии забони чинй чунин назар дорад: "Дар забоншиносии муосири чинй истилоди S^inshuyü (кисмати забоншиносй, ки системаи фразеологии забонро меомузад ) истифода бурда мешавад. Маънои тадтуллафзии калимаи S^inshuyü ин "ибораи тайёр" мебошад, ки дар иборадои устувор, дар умум, водиддои фразеологй истифода бурда мешавад.

Забоншиноси чинй (Ма Гуо Фан) оид ба фразеологияи чинй садми махсуси худро

гузоштааст. ^ШЛ(Ма Гуо Фан) дар осори хеш ^^Щ^(Очеркдо оид ба фразеология) водиддои фразеологиро чунин тасниф мекунад:

1. сhëngyй (чэнюй - ибора (иборадои тайёр)),

2. ipf^suyü (зарбулмасал),

5. i^^guanyongyü (иборадои маъмул),

6. i^jingyü (макол),

7. g^gyan (панд, сухандои дикматнок)[ 18].

^Ддченюй - иборадое мебошанд, ки дар байни иборадои рехтаи забони чинй хеле маъмул ва серистеъмол ба дисоб мераванд.

Хусусияти фарккунандаи иборадои забони чинй аз иборадои дигар забондо ин бо чор иероглиф ифода ёфтани ондо мебошад. Дар лугати бузурги ченюй») такрибан 18.000

ибора оварда шудааст (зиёда аз 3.000 ибораи он серистеъмол мебошад).

Абдурахимова Ш.

Донишкадаи давлатии забонцои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Таркиби фразеологизмхо то хол мавзуи бахси мухаккикон ба хисоб меравад. Дар асоси устувории фразеологизмхо ва муодили онхо баъзе аз олимон ба монанди Л. П. Смит, В. П. Жуков, В. Н. Телия, Н. М. Шанский, A. Маккай (Makkai), Ю. Вейнрейх (U. Weinreich) ба таркиби вохидхои фразеологй доираи васеъи иборахоро дохил мекунанд: макол, масал, панду андарз; мухаккикони дигар бошанд, худи иборахои рехтаро мансуб медонанд (В. В. Виноградов, Н. Н. Амосова, А. М. Бабкин, А. И. Смирницкий).

Вохидхои фразеологй дар забонхои гуногун кабати кадима ва васеъро ташкил медихад (ба акидаи В.П. Шубина он такрибан 15 % -ро ташкил медихад ва Р.М. Вайнтрауб бошад ин ракамро то 30% зиёд кардааст), ки бо такроршавй ва вобастагии маъной диккати махсуси мухаккиконро ба худ чалб мекунад.

Гарчанде омузиши масъалахои назариявии фразеологияи точик дар замони Шуравй ба амал омада бошад хам, дар бисёре аз фархангу кумусхои пешинаи мо вохидхои фразеологй хамчун вохиди махсуси таркиби лугавй ёдрас гардидаанд. Вохидхои фразеологй ба асархои бадеиву забони халкй бештар хос бошанду дар асархои илмй ва таърихиву публисистй истеъмоли онхо камтар ба назар расад хам, баъзе муаррихону уламо хангоми таълифи асархои таърихию илмй аз чунин воситахои образноки забон мохирона истифода бурдаанд, ки инъикоси худро дар лугату фархангх,о ёфтаанд [8, с.3].

И.А. Туркулетс дар маколаи худ оид ба "Хусусиятх,ои вохидхои фразеологй бо чузъхои соматизм" кайд менамояд, ки таърихан фразеология хамчун як падидаи нави забоншиносй аз асари Шарл Балли "Услубшиносии фаронсавй" сарчашма мегирад, ки таснифи вохидхои фразеологй бори аввал дар он пешниход шуда буд.

Имруз дар сохахои гуногуни илми фразеология дастовардхои зиёде ба назар мерасанд, вале пахлухои тахкикнашудаи он холо хам бокй мондаанд. Яке аз масъалахои мухиму халталаби ин соха вохидхои фразеологии соматикй мебошад.

Худи калимаи "сома" аз калимаи юнонй "soma" яъне аъзои бадан гирифта шудааст. Дар забоншиносй аввалин маротиба истилохи соматикй аз тарафи мухакик Ф.О. Вакк пажухиш гардидааст. Вакк хангоми омузиши вохидхои фразеологии забони эстонй, номхои аъзохои бадани инсонро, ки дар таркиби калимахо вомехурданд, соматикй номид. Ф. Вакк ба таркиби чунин вохидхои лугавй номи кисмхои бадани инсон ё хайвон, бофтахо ва моеъхои баданро ("хун", "устухон", "асабхо" ва гайрахд), инчунин иборахои устуворе, ки имову ишораи рамзй ва ифодаи руйро тавсиф мекунанд, дохил кардааст [1, с. 13].

Истилохи соматикй дар илми биология ва тиб хамчун "аъзои бадан, бо аъзои бадани инсон алокаманд"истифода бурда мешавад. Дар илми забоншиносй бошад, истифодаи ин истилох, аллакай аз нимаи асри XX дар корхои тахкикотии олимон пайдо гардид.

Вохидхои фразеологй бо чузъи соматизм бештар диккати забоншиносонро ба худ чалб менамояд ва дар солхои охир мавзуъхои тадкикотии худро низ оид ба сохтори семантикй, тахлили мукоисавии вохидхои фразеологй бо чузъи соматизм бахшидаанд. Забоншиносони зиёди ватаниву хоричй ба омузишу тахкики чанбахои гуногуни вохидхои фразеологии соматикй машгул гардида, хиссаи худро дар ин чода гузоштаанд. ^айд кардан ба маврид мебошад, ки накши забоншиносон аз кабили М. Собирова,Н. Ш. Рахмонова, Д. Мачидова, М. Гулбекова, Ф. Ахмедова, Л. Сакаева, Е.Н. Соколова, Т.С. Чумичева, С. Султонходжаева, И.Е. Городецкая, Ван Вэй Вэй, Тян Тсзюн, Чжан Сюеин, Тсзин Данва дигарон дар омузиши вохидхои фразеологии соматикйбисёр мухим арзёбй мегарданд.

Забоншиноси точик М. Собирова дар маколаи худ бо номи: «Соматизмхо дар иборахои устувори ашъори Камоли Хучандй» дар хусуси соматизмхо маълумот дода, чун сарчашма ашъори яке аз шоирони адабиёти классикии точику форс Камолиддини Хучандиро интихоб намудааст. М. Собирова дар маколаи хеш чунин кайд мекунад: «Фразеологизмхои соматикй яке аз унсурхои мухими тасвири бадеии тафаккури эчодкор аст. Аз ин чост, ки шоирони дирузу имруз пайваста ба он руй меоранд, ки яке аз онхо булбули назми классикии точик Камоли Хучандист. Вакте ба калимахои соматикии фразеологизмхои ашъори Камоли Хучандй назар меандозем, мебинем, ки шоир кори як рассом ва як пайкаршинос (анатом) - ро ба анчом расондааст ва дар шеър бо услуби хоса ва фардии худ дар истифодаи калимахои ифодагари узвхои андарунй ва берунии пайкари инсон доди сухангустарй додааст». Аз руи тахлилхои М. Собира бармеояд, ки аксари иборахои устувори шоир бо узввожахо сохта шуда, бо максади харчи баланд бардоштани чолибу чозибии тафаккури бадей хизмат кардаанд ва миёни онхо вожахои дил, даст, сар, чашм ва лабу дахон макоми хоса доранд [12, с.92].

Забоншиноси чинй Гэ Тсзиншэн (Ge Jingshen) дар маколаи хеш бо номи «Хусусиятх,ои мукоисавии структурй ва семантикии фразеологизмхои соматикй дар забонхои муосири англисй ва чинй» дар бораи вохидхои фразеологии соматикй, монандй, фаркият, тахлил ва хусусиятхои мукоисавии структурй ва семантикии он дар забонихои англисй ва чинй тахкикот анчом додааст [4].

Иштироки соматизмхо дар сохти синтаксии вохидхои фразеологй аз он вобаста аст, ки номхои аъзои бадани инсон ва хайвонхо ба лексикаи кадим дахл доранд. Номхои аъзои бадан бештар чун

мачоз истифода бурда мешаванд, зеро дангоми обекти навро гуфтан, инсон бештар обекти ба у наздикбуда шабодат мекунад. Дар навбати аввал инсон ашёдои дар наздаш бударо бо худаш, яъне бо аъзои бадани худ мукоиса ва шабодат медидад [13, с.82]. Аз ин бармеояд, ки инсон тавассути мудити атроф, диссиёт ва тасаввуроти хешро дис менамоянд.

Чуноне ки В.А. Маслова кайд мекунад: "Хиссиёт ва эдсосоти халкдои гуногун дар узвдои гуногуни бадан чойгир шудаанд. Масалан, диссиёт ва эдсосоти мардуми Чин дар гурда, аз мардуми Африко дар чигар ва бинй, аз мардуми Фаронса дар испурч чойгир шудааст" [6, с. 38].

Водиддои фразеологии соматикии серистеъмол ин бо чузъдои сар, даст, чашм, гуш, забон, дандон, дил, пой ба дисоб мераванд:

Сартафаккур ва акли инсонро идора мекунад. Мафдуми асосии соматизми акл, доштан ва надоштани хирадмандй низ аз инчо бармеояд.Масалан, «сари калобаи худро гум кардан « —»Ш:^ %fmo tou bu zhao» [17].

Даст як кисмати мудими бадан буда, воситаи фаъолият мебошад. Масалан, ибораи дасташ гул, яъне модирона; дар забони чинй эквиваленти ин ибора>^М#^Х1пН^ shouqiao аст. Дар ин ибора калимаи ^sh6u-даст^qiao маънои модир, модиронаро ифода мекунад.

Чашм манбаи асосии кабули маълумот мебошад. Масалан, ибораи «ша^ри якчашма рафти якчашма шш»муодили он дар забони чинйД ^¡ШЩги xiang sui su мебошад. [17].

Чуноне ки аз тадкикотдои забоншиносони ватанию хоричй дар хусуси водиддои фразеологии соматикй дар забондои точикй ва чинй маълум гардид, водиддои фразеологии соматикй номдои аъзодои бадани инсонро, ки дар таркиби калимадо вомехурданд, дар бар мегиранд.

АДАБИЁТ

1. Азимова М.Н. Оид ба сарчашмадои пайдоиши водиддои фразеологй. / М.Н. Азимова // С вопросы лингвистики// РТСУ. Душанбе, - 2004. - 3 с.

2. Азимова, М.Н. Сопоставительный анализ фразеологических параллелей английского и таджикского языков. / М.Н. Азимова Душанбе, - 2004. -3 с.

3. Вакк Ф. О соматической фразеологии в современном эстонском языке: Автореф. дис. .. .канд. филол наук -Таллин, 1964-24 с.

4. Гэ Тсзиншэн, Структурно -семантические особенностифразеологических единиц с соматическим компонентом "голова" на материале китайского и английского языках. Диссертация. Белгород, 2007. -193с.

5. Джалилов, Х. Структурно -семантические особенности и синтаксические функции фразеологических единиц в современном таджикском литературном языке: /Х. Джалилов // Автореф. дис. канд. филол. наук. - Душанбе, - 1976. - 52 с.

6. Маслова В.А. Лингвокультурология: учебное пособие для студентов высших учебных заведений. Москва: / В.А. Маслова Издательский центр»Академия», 2001.

7. Мачидов Х., Фразеологияи забони дозираи точик / Х.Мачидов - Душанбе, 1982

8. Мачидов Х.,- Фразеологическая система современного таджикского литературного языка / Х.Мачидов - - Душанбе: Деваштич, 2006 - 409 - 196c.

9. Мехди, Нассири. Соматические фразеологизмы с компонентом рука и их качественно-характеризующее значение. Преподаватель 21 век, 2014. С. 313-322

10. Назаров, О. Сопоставительный анализ соматических фразеологизмов в русском и туркменском языках: Автореф. дисс.канд. филол. наук. / О.Назаров -Ашхабад, 1973. - 26 с.

11. Рахманова, Н. Ш. Соматические фразеологические единицы в таджикском и русском языках./ Н.Ш. Рахманова: Автореферат дисс. канд. филол. наук.-Душанбе, 2006.-22с.

12. Собирова, М.А. Соматизмдо дар иборадои устувори Камоли Хучандй

13. Федорова М.А., Никонюк М.С. Фразеологические соматизмы как средство вторичной номинации лексико-семантической системынемецкого языка. Журнал Гродненского государственного медицинского университета. 2012;- 3: C.81 - 83.

14. Фозилов, М., Фарханги иборадои рехтаи забони дозираи точик. /М. Фозилов - Душанбе, 1963.-987 с.

15. Чумаев Т., Фарданги иборадои рехта. / Т.Чумаев Душанбе, - 2015.-42с.

16. ft^^inMft-http//chengyu/t086/com/cy/paihang/html

17. https//bkrs/info/

18. https://zdamsam.ru/a19810.html

К ВОПРОСУ ОБ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЯ СОМАТИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Статья посвящена теме «История изучения соматических фразеологических единиц в таджикском и китайском языках». В статье рассматривается история и изучение соматических фразеологизмов в двух языках. Следует отметить, что тема соматических фразеологизмов

является одним из самых интересных и многогранных, которое привлекла внимание многих исследователей.

Первые шаги к изучению фразеологизмов в таджикском языкознании начинается с 40-50-х годах прошлого века. Первые исследования о фразеологических единицах в Китае начинается с 1915 года в китайском словаре «Цыюань», но в китайском языкознание изучение и исследование фразеологизмов начинается с 1950 года.

Понятие «соматический» впервые было употреблено эстонским лингвистом Ф.О. Вакком. Термин соматический является очень интересной и расспрастраненной темой, который требует от языковедов и исследователей выражать относительно этой спорной темы свои научные мысли.

В языкознании данный термин ещё в 20-ом веке было использовано в исследованиях тогдашных исследователей и всё более вокруг этого термина было много дисскусий. Было конкретизирована, что языковеды этой сферы использовали научные материалы в обоих языках из надежных источников и относительно соматических фразеологических единиц в своей статье изложили свои мысли.

А также в данной статье в целом рассматривается эквиваленты соматических фразеологизмов. Нужно отметить, что во время анализа было выявлено роль фразеологических единиц в китайском языке, которые имеют особое занчение. Хотя об этой теме существует множество научных статьей.

Ключевые слова: соматика, фразеологизм, слова, история, стиль, термин, заимствование, китайский язык, таджикский язык.

HISTORY OF THE STUDY OF SOMATIC PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE TAJIK AND CHINESE LANGUAGES

The article is devoted to the topic «The history of the study ofsomatic phraseological units in the Tajik and Chinese languages». The article deals with the history and study of somatic phraseological units in two languages. It should be noted that the topic of somatic phraseological units is one of the most interesting and multifaceted, which has attracted the attention of many researchers.

The first steps to the study of phraseological units in Tajik linguistics began in the 40-50s of the last century. The first research on phraseological units in China begins in 1915 in the Chinese dictionary «Qiyuan», but in Chinese linguistics, the study and study of phraseological units begins in 1950.

The concept of «somatic» was first used by the Estonian linguist F. O. Vakk. The term somatic is a very interesting and controversial topic, which requires linguists and researchers to express their scientific thoughts on this controversial topic.

In linguistics, this term was used in the research of the researchers of that time in the 20th century, and more and more there were many discussions around this term. It was concretized that linguists of thisfield used scientific materials in both languages from reliable sources and presented their thoughts on somatic phraseological units in their article.

And also in this article, the equivalents of somatic phraseological units are generally considered. It should be noted that during the analysis, the role of phraseological units in the Chinese language, which have a special meaning, was revealed. Although there are many scientific articles about this topic.

Keywords: somatics, phraseology, words, history, style, term, borrowing, Chinese language, Tajik language.

Сведения об авторе:

Абдурахимова Шабнам — докторант (Phd) кафедры филологии Восточной и Южной Азии Таджикского государственного института языков имени Сотим Улугзаде. Адрес: 734019, г. Душанбе, улица Мухаммадиева 17/6 Тел.: (+992) 931331666. E-mail: abdurahimovashabnam@mail.ru

About the author:

Abdurahimova Shabnam-doctorate (PhD) at the Department of Philology of East and Southern institute of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda. Address: 734019, Dushanbe, st. Muhammadiev 17/6. Tel.: (+992) 931331666. E-mail: abdurahimovashabnam@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.