Izviđanje satelitskih komunikacija u funkciji savremenih operacija Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Slavi{a \ukanovi},

porucnik, dipl. inz. 224. Centar za EI i PED, Batajnica

IZVIDANJE SATELITSKIH KOMUNIKACIJA U FUNKCIJI SAVREMENIH OPERACIJA

UDC: 623.611.629.783] : 355.42/.43

Rezime:

Raspolozivi vojni resursi u bilo kojoj kategoriji nisu kriticni u mirnodopskom periodu, jer se dimenzionisu za ratno naprezanje odredenog nivoa. Medutim, u uslovima izvodenja borbenih dejstava postoje ekstremi u zahtevima za angazovanjem, koje sistemi ne mogu da izdrze. Takav slucaj je kod satelitskih komunikacija. U radu su prezentovane takticko-tehnic-ke i dinamicke osobine komercijalnih (INMARSAT, INTELSAT, IRIDIJUM...) i vojnih (DSCS, FLEET-SATCOM, NATO, SKYNET...) satelitskih sistema, koje su bitne za uspesno vodenje elektronskog rata. Takode, dat je pregled raspolozivih korisnickih servisa savreme-nih satelitskih sistema (Internet provajding, video-konferencije, prenos multimedija uzivo, fax, e-mail, voice). Nova generacija sirokopojasnih satelita, koja se pusta u rad tokom ove godine, omogucice globalni roming navedenih servisa INMARSAT satelitskom sistemu koji se sve cesce koristi u vojne svrhe. Uperspektivi je da se usluge koje pruzaju satelitski sistemi (komunikacioni, navigacioni, izvidacki, meteoroloski ...) stave na raspolaganje nizim taktic-kim jedinicama, vazduhoplovima, pa cak i svakom vojniku ponaosob. Poznavanje satelitskih sistema potencijalnog agresora pruza mogucnost da se odrede ranjive tacke samog sistema sa aspekta izvidanja i ometanja.

Kljucne reci: satelit, servisi, aplikacije, elektronsko izvidanje, operacije, sistemi, terminal, orbite.

RECONNAISSANCE OF SATELLITE COMMUNICATIONS IN CONTEMPORARY OPERATIONS

Summary:

Available military resources in any category are not critical in peace since they are tailored for military use under extreme conditions. However, some systems such as satellite communications, cannot meet extreme requirements during combat actions. The paper presents tactical and technical specifications and dynamic characteristics of commercial (INMARSAT., INTELSAT, IRIDIJUM,...) and military (DSCS, FLEET-SATCOM, NATO, SKYNET,...) satellite systems which are important for electronic warfare. The paper also gives available user services of contemporary satellite systems (Internet providing, videoconferences, live multi-media, fax, e-mail, voice). A new generation of broadband satellites, due to be operational this year, vill provide global rooming for these services to the INMARSAT satellite system which experiences a growing military use. Tendencies are that the services of satellite systems (communication, navigation, reconnaissance, meteorological ones,...) are to be put at disposal to lower tactical units, aircraft and even to each particular soldier. Knowing satellite systems of potential agressors enables the determination of satellite system weak points from the point of view of reconnaissance and jamming.

Key words: satellite, services, applications, electronic reconnaissance, operations, systems, terminal, orbits.

Uvod

Telekomunikacije su kljucni element svake savremene vojske. Potreba za

satelitskim segmentom postaje neobicno znacajna zbog malog broja kopnenih je-dinica rasporedenih po svetu. Radi spre-cavanja iznenadenja bilo koje vrste po-

trebe za ovakvim vidom podrske su opravdane. Sateliti omogucavaju direkt-nu vezu sa jedinicama na bojnom polju.

Laki, pokretni terminali mogu se vr-lo brzo na bilo kojoj lokaciji postaviti za svega nekoliko sati, sto omogucava kon-stantan kontakt sa komandnim vrhom. Imati u posedu informaciju o rasporedu protivnika, snazi i sredstvima koje anga-zuje, i taktici koju primenjuje, predsta-vlja vrhunac sistema prikupljanja podata-ka. Presretanjem satelitskih komunikaci-ja dolazi se do odredenih informacija znacajnih za procenu neprijatelja.

Detektovati, tj. presresti komunikaci-ju od interesa i obezbediti da izvidacki si-stem ostane na pracenju, primarni je zada-tak sistema za elektronsko izvidanje. Ka-da se razmatra mogucnost izvidanja satelitskih komunikacija, treba imati u vidu bitnu specificnost koja se ne javlja ni kod jednog drugog komunikacionog sistema koji moze biti objekat elektronskog rata. To je relativna geometrija ucesnika u elektronskoj igri, ne samo medusobna udaljenost, gde je izvidacka stanica po pravilu bliza korisnickom terminalu od satelita ili nadmorske visine ucesnika.

Komercijalni satelitski sistemi

u vojnoj primeni

Mobilne satelitske komunikacije — MSK

Mobilna satelitska sluzba predstavlja radiokomunikacioni servis izmedu pokret-nih zemaljskih satelitskih stanica (ZSS) i jedne ili vise kosmickih stanica, ili izme-du kosmickih stanica koje se mogu kori-stiti u ovoj sluzbi. Pokretne ZSS mogu biti locirane na platformama na kopnu, bro-

dovima i moru tj. na objektima, kao sto su vozila, letelice, plovila, itd.

Pokretni sistem savremenih MSK-a, pre svega ima globalni karakter, u okviru kojeg postoje izvesni regionalni sistemi. S obzirom na svrsishodnost i specificnost, MSK se uglavnom mogu podeliti na dva osnovna i medusobno zavisna in-tegralna sistema: komercijalni i neko-mercijalni. Medutim, njihov specifican podsistem predstavljaju vojne MSK. Pr-vobitni komercijalni sistem uspostavljen je sa uvodenjem multinacionalnog MARISAT sistema, koji je kasnije prerastao u INMARSAT sistem. Satelitske komunikacije podrazumevaju veci broj bezic-nih repetitorskih stanica (satelita) kojima se mikrovalnim komunikacijama omogu-cava komunikacija izmedu geografski udaljenih podrucja. Satelitske veze mogu biti uspostavljene na razlicitim frekven-cijskim podrucjima i koriste razlicite no-sece frekvencije za prijem (zemaljska stanica - satelit) i predaju (satelit - zemaljska stanica).

Sateliti mogu biti postavljeni u orbita-ma sa razlicitim putanjama, visinom i obli-kom putanje (kruzna ili elipsasta). Prema orbitalnom radijusu (udaljenost satelita i zemljine povrsine), svi sateliti mogu se svrstati u tri kategorije (slika 1): LEO (Low-

Sl. 1 — Satelitski sistemi

Prednosti i mane satelitskih sistema s obzirom na polozaj

Tip LEO MEO GEO

Visina 160-480 km 9600-19 000 km 36 000 km

Vidokrug >15 min 2-4 sata 24 sata

Prednosti 1. Niski troskovi lansiranja 2. Kratko vreme kasnjenja signala 3. Mali gubitak putanje, PSD malih dimenzija i snage 1. Umereni troskovi lansiranja 2. Malo vreme kasnjenja signala 1. Pokriva 42,2% Zemljine povrsine 2. Konstantan polozaj u odnosu na odredenu tacku na Zemlji 3. Nema problema zbog Doplerovog efekta

Mane 1. Kratak vek trajanja 1. Vece vreme kasnjenja signala 2. Veci gubitak putanje 1. Veliko vreme kasnjenja signala 2. Skupe zemaljske stanice

EarthOrbit), MEO (MediumEarthOrbit) i GEO (GeostationaryEarthOrbit).

INMARSAT sistem MSK

Pocetkom februara 1982. godine, INMARSAT organizacija zvanicno je transformisana iz MARISAT sistema MSK. Organizacija je prvobitno zapocela funkcionisanje sa INMARSAT standard - A sistemom MSS i ZSS samo za po-morske aplikacije, nesto kasnije unapre-dila standard - S a danas omogucava upotrebu najnovijih standarda B, D, E i M (slika 2). Kosmicki segment se sastoji iz konstelacije operacionih i rezervnih GSS sa transponderima i sistemom za TT&S. Zemaljski segment obuhvata sve ZSS na kopnu, pomocne stanice i sluzbe,

pokretne MSS ugradene na plovnim objektima, letelicama, kao i na svim kop-nenim saobracajnim sredstvima.

Najnovija konfiguracija INMARSAT kosmickog segmenta je sledeca:

1. AOR-W - Operacioni sateliti: IN-MARSAT-2 F4 (pozicija 54.0W)

- Rezervni satelit: INMARSAT-2 F2 (pozicija 55.0W)

2. AOR-E - Operacioni satelit: IN-MARSAT-3 F2 (pozicija 15.5W)

3. IOR - Operacioni satelit: IN-MARSAT-3 F1 (pozicija 64.0W)

- Rezervni satelit: INMARSAT-2 F3 (pozicija 65.0W)

4. IOR - Operacioni satelit: IN-MARSAT-3 F3 (pozicija 178.0W)

- Rezervni satelit: INMARSAT-2 F1 (pozicija 179.0W)

INMARSAT sistem bezbednosnih

komunikacija

Globalni bezbedonosni komunikaci-oni sistem cini integraciju INMARSAT, COSPASSARSAT i GMDSS sistema. Ovaj sistem je predstavljen sa bezbedo-nosnim INMARSAT radionosacem L-opsega. Svi signali za opasnost, hitnost i sigurnost prenose se pomocu MSS IN-

Sl. 2 — Granice opsluzivanja INMARSAT sistema

i uveo standard-E u pomorskim bezbedo-nosnim komunikacijama.

INMARSAT GAN (M4) standard za prenosenje i upotrebu na kopnu

INMARSAT GAN predstavljen je 1999. godine kao prosirena verzija mini-M standarda koja obuhvata sledece servise: telefon (AMBE), HSD 56/64 kb/s, IPDS i fax/data niske brzine kao mini-M. GAN in-tegrise po prvi put zajednicke IT globalne mreze sa mobilnim komunikacionim mre-zama, koji sadrzi dva rasprostranjena i flek-sibilna servisa Mobile ISDN i skoro izbacen Mobile Packet Data Service (MPDS).

Tabela 2

INMARSAT standardi za pomorske aplikacije

Standard B C M mini-M

Frekventni opseg (MHz) 1525,0 do 1545,0 Rx 1626,5 do 1646,5 Tx 1530,0 do 1545,0 Rx 1626,5 do 1646,5 Tx 1530,0 do 1545,0 Rx 1631,5 do 1646,5 Tx 1525,0 do 1559,0 Rx 1626,5 do 1660,5 Tx

Kanalski razmak 20 KHz 5 KHz 10 KHz 1,25 KHz

EIRP 25 do 33 dBW za nisku i visoku snagu minimum 14 dBW na 5° elevacije 21 do 27 dBW za nisku i visoku snagu 11 do 17 dBW sa korakom 2dB

G/T -4 dB/K -23 dB/K na 5° elevacije -10 dB/K -17 dB/K

Potrosnja 200 W Rx i 300 W Tx 15 W Rx i 50 W Tx 30 W stb i 130 W Tx 370 mW Rx 5 W Tx

NPU Antena parabolicna 0,9, tezina oko 90 kg sa platformom i kupolom, sirina snopa 15°. Antensko pojacanje je 21 dB. Mala i konicna antena INMARSAT-C/GPS Tezina oko 2 kg sa postoljem i kupolom. Sirokopojasna polarizacija desne ruke. Antensko pojacanje je oko 6 dB. Antena parabolicna diametra oko 0,2 m (ima sistem za stabilizaciju) sa KPDR, tezina oko 4 kg sa platformom i kupolom. Sirina snopa 15°. Antensko pojacanje je oko 14,5 dB. Antena parabolicna 0,2 m (ima sistem za stabilizaciju) sa KPDR, tezina oko 2 kg sa platformom i kupolom, sirina snopa 15 stepeni, antensko pojacanje je oko 15 dB.

Modulacija O-QPSK za TEL, RAX i prenos podataka, BPSK (Rx) i O-QPSK (Tx) za TLX 1200 simbola/sec BPSK, FEC kodiranje brzinom 1/2, pristup pomocu SLOTTED ALOHA, TDMA&FDMA 5,6 Kb/s O-QPSK SCPC (TEL/FAX/DATA), 6 Kb/s, BPSK TDM 5,6 Kb/s O-QPSK SCPC (TEL/FAX/DATA), 3 Kb/s BPSK TDM 5,6 Kb/s OQPSK SCPC (TEL/FAX/DATA), 6 Kb/s BPSK TDM 5,6 Kb/s O-QPSK SCPC (TEL/FAX/DATA) 3 Kb/s BPSK TDM

Servisi Telefon 16 kb/s APC, Fax 14,4 kb/s (9,6 kb/s) Data 9,6 kb/s HSD 64 kb/s dupleks kanali za podatke i poruke (sms i E-mail maksimalno 32 000 karaktera) telefon IMBE fax 2,4 kb/s data 2,4 kb/s telefon AMBE fax 2,4 kb/s data 2,4 kb/s

Klimatski uslovi Temperatura od -25° do +55° C, Vlaznost vazduha oko 95%, Brzina vetra do 100 Nm/s

Brodski uslovi Posrtanje i ljuljanje 10/30%

MARSAT-A i njegovih TEL i TLX terminala. Medutim, INMARSAT 'Priority 3' sistem moze se iskljucivo upotrebiti prilikom slanja signala za opasnost sa TLX (SOS) ili TEL (MayDay) ili prili-kom poziva kada je zivot coveka u nepo-srednoj opasnosti.

INMARSAT standardi za pomorske aplikacije

INMARSAT je razradio nove digi-talne standarde: B, C, M i mini-M za pri-menu na svim brodovima i ostalim plov-nim i stacionarnim objektima na moru, kao sto su platforme za istrazivanje nafte,

INMARSATstandardi za

vazduhoplovne aplikacije

Aero sistem nudi TEL, FAX i DATA servise za potrebe putnika, aviooperatora, administracije i kontrole leta na aerodromi-ma, avionima i ostalim vrstama letelica. Svi pozivi se upucuju sa aviona posredstvom ZSS i TTM do pretplatnika u celom svetu. INMARSAT je za period od deset godina razradio sledece avio standarde: C, H, I, L i mini-M, koji se mogu ugradivati na svim vrstama aviona i letelica.

Standard mini-M ASS

Aero mini-M je dizajniran na osno-vu iskustva i prednosti koje su stecene

prakticnim koriscenjem ovih standarda za pomorske i kopnene aplikacije. On se koristi za interavionske i druge vrste veza: dupleks jednokanalni TEL (PSTN) i ima mogucnost TEL sifrovanja, dupleks FAX i DATA posredstvom RS uz kori-scenje SIM kartice, zatim koristi sektor-sku prekrivenost Inmarsat-3 GSS, prenos X-25 i X-400 elektronske poste. Ima mogucnost prikljucka na zemaljsku PSTN i ISDH sa ukupnom masom uredaja 4,5 kg koji podrzava automatsko slanje podata-ka o poziciji i ne podrzava ICAO zahteve u vezi bezbedonosnih komunikacija.

INTELSAT

INTELSAT (International Telecommunications Sattelite Consorcium) je

Tabela 3

INMARSAT standardi za vazduhoplovne aplikacije

Standard C H I L

Frekventni opseg (MHz) 1530,0 do 1545,0 Rx 1626,5 do 1660,5 Tx 1530,0 do 1559,0 Rx 1626,5 do 1660,5 Tx 1535,0 do 1560 Rx 1626,5 do 1660,5 Tx 1525,0 do 1559,0 Rx 1626,5 do 1660,5 Tx

Kanalski razmak 5 KHz 17,5 KHz 2,5 KHz 5 KHz

EIRP 12 dBW Izmedu 12 i 17 dBW 16,5 kBW maksimalno Nominalan 19,5 kBW 16,5 dBW min.

G/T -32 dB/K na 5° elevacije -13 dB/K na 5° elevacije -19 dB/K na 5° elevacije -13 dB/K na 5° elevacije

Potrosnja 9,5 W Rx i 80 W Tx 15 W Rx i 60 W Tx 10 W Rx i 50 W Tx 10 W Rx i 50 W Tx

NPU Antena je integralna inmarsat-C GPS sirokopojasna bez upravljanja sa KPDP Masa 2,3 kg Antena je HighGain sa BSU za usmeravanje i KPDR. Odnos osa >6 dB unutar antenske pokrivenosti i za sve uglove njenog usmeravanja Antena je Intermediate-gain sa BSU za usmeravanje i KPDR. Pokrivenost >95% za sve uglove njenog usmeravanja. Bocna lepeza prelazi 8,5 dB unutar zone pokrivanja Antena je Intermediate-gain sa BSU za usmeravanje i KPDR. Pokrivenost >95% za sve uglove njenog usmeravanja. Bocna lepeza prelazi 8,5 dB unutar zone pokrivanja

Modulacija 1200 simbola/sek BPSK, FEC kodiranje brzinom 1/2, Rx duzina rama 8,64 s QPSK sa pomakom (avio primena)/BPSK, APC sa MLQ kodiranje, Rx duzina rama 500 s - 8,4 k/s A-QPSK C kanala. (TEL/FAX/DATA) -0,6/1,2 Kb/s A-BPSK P i T kanali BPSK avio Rx. Brzina prenosa 600 b/s, Rx duzina rama 2 s, Tx DATA brzina 600/1200 b/s.

Prikljucci TEL, FAX na 2 zice PC, DTE, SIM kao za GSM, napajanje TEL i FAX Group-III PC, DTE, napajanje TEL, FAX i MODEM, PC, DTE, napajanje PC i DTE Napajanje

Klimatski uslovi Temperatura od -20 do +55°C (Rx/Tx)-55 do +70°C (Antena) Vlaznost vazduha oko 95% Brzina vetra do 100 Nm/s (antena)

Avionski uslovi Brzina oko 1000 km/h, ubrzanje minimalno +/-1 g

medunarodni konzorcijum za telekomu-nikacione satelite sa sedistem u Vasing-tonu, a osnovan je 1964. godine. Nasa zemlja pristupila je INTELSAT-u 1970. godine. INTELSAT ima globalni sistem pokrivanja Zemlje pomocu satelita posta-vljenih u ekvatorijalnoj ravni iznad Atlantskog, Indijskog i Tihog okeana. Geografski polozaj nase zemlje omogu-cava koriscenje atlantskog i indijskog sa-telita. Ovaj sistem se sastoji od dva elementa: vasionskog u vlasnistvu INTEL-SAT-a, i zemaljskog koji cine satelitske stanice u vlasnistvu Uprava zemalja na cijoj teritoriji se nalaze.

INTELSAT je kao prvi medunarod-ni satelitski konzorcijum jos uvek najveci u svetu. Opsluzuje oko 200 zemalja i za mnoge zemlje u razvoju omogucava jedi-nu vezu sa ostatkom sveta. Raspolaze vr-lo sirokim opsegom usluga kao sto su:

- tacka-tacka javne komutacione usluge govor/podaci,

- video usluge, ukljucujuci povre-meno koriscenje i iznajmljivanje na duzi period,

- specijalne poslovne usluge koje za-dovoljavaju potrebe zdruzenih korisnika,

- iznajmljene transpondere koji mo-gu biti prilagodeni mnogim namenama,

- domace usluge koje dopunjuju te-lekomunikacionu infrastrukturu drzave,

- obnavljanje veze u slucaju prekida transokeanskih optickih kablova.

INTELSAT-ov kosmicki segment obuhvata 27 geostacionarnih satelita koji opsluzuju cetiri regiona. INTELSAT-ovi sateliti obezbeduju cetiri kategorije uslu-ga: medunarodnu javnu komutiranu tele-foniju, difuziju, privatne - profesionalne mreze, lokalne - regionalne komunikaci-je. Trenutno su u orbiti letelice iz serija V, V-A, V-A (IBC), VI, VII, VII-A i VIII. Neke od karakteristika ovih satelita date su u tabeli 5.

Veze se ostvaruju na sledecim fre-kvencijama:

- veza na gore (Zemlja - satelit) 5,925-6,425 GHz

- veza na dole (satelit - Zemlja) 3,700-4,200 GHz

TELEDESIC

Jedan od najambicioznijih mobilnih satelitskih sistema je sistem TELEDE-SIC. Planirano je obezbedivanje siroko-pojasnog prenosa podataka do fiksnih i mobilnih terminala, globalno prekriva-nje, mala verovatnoca greske po bitu (BER<10-10). Planira se da sistem bude u mogucnosti da opsluzi servise sa protoci-ma podataka do 64 Mb/s (downlink) i do

Tabela 4

Pregled INTELSAT satelita

INTELSAT V INTELSAT VI INTELSAT VII INTELSAT VIII INTELSAT IX

Glavni ugovarac Ford Aero Space Hughes Aircraft Company Space Systems Loral Locheed Martin Space Systems Loral

Prvi put u radu 1980. 1989. 1993. 1997. Kraj 2000.

Masa na lansiranju (kg) 1950 4200 3800 3400 4400

Snaga satelita (W) 1300 2000 4000 5400 8000

Snaga signala u zoni pokrivanja (dBW) 29 31 33 36 37

Karakteristike serije INTELSAT-ovih satelita

V V-A V-A (IBC) VI VII VII-A VIII

Broj tel. kanala 12 000 15 000 15 000 24 000 18 000 22 500 22 500

Ukupna sirina opsega (MHz) 2137 2250 2270 3330 2432 2880 2856

Broj transpondera 27 30 30 48 36 40 44

Globalno pokrivanje, EIRP (dBW) 23,5 23,5 23,5 26,5 26/29 29 29

Snaga TWT pojacavaca (W) 8,5 8,5 8,5 13,5 16/30 30 10

Zapad EIRP (dBW) 44,4 44,4 39,0-41,1 44,7-47,7 45,4-46,9 47,9 44-47

Istok EIRP (dBW) 41,1 41,1 38,5-41,1 44,7-47,7 45,4-46,7 47 44-47

2 Mb/s (uplink). Sistem sadrzi 288 aktiv-nih satelita i 36 rezervnih u 12 orbitalnih ravni (24 satelita po orbitalnoj ravni). Koristi se Ka-opseg: 28,6-29,1 GHz za uplink, 18,8-19,3 GHz za downlink.

Medusatelitske veze su laserske. Si-stem je tako dizajniran da u svakom tre-nutku mobilni terminal „vidi" barem dva satelita (satelitski diverziti). Zemljina po-vrsina je podeljena na fiksnu mrezu od oko 20 000 supercelija od kojih se svaka sastoji od 9 celija. Supercelija je kvadrat sa velicinom strana od 160 km. Zona po-krivanja satelita obuhvata 64 supercelije, sto znaci jedna supercelija po snopu (oti-sak satelita se sastoji od 64 antenska sno-pa). Svaki snop ciklicno skenira svaku od 9 celija unutar supercelije. TELEDESIC predlaze sirok spektar servisa sa protoci-ma od 16 kb/s do 2,048 Mb/s za mobilne pretplatnicke terminale, dok za fiksne terminale moguc je protok sa brzinama od 0,155-1,2 Gb/s. Pristupi kanalu su TDMA/SDMA/FDMA i moguce je ostvariti 100 000 kanala po satelitu (pro-tok od 16 kb/s).

Iridijum

Koncept globalnog satelitskog ko-munikacionog sistema Iridijum razvijen je od strane kompanije Motorola krajem 80-tih godina proslog veka. Sistem Iridijum predstavlja licni komunikacioni sistem (PCS - Personal Communications System) baziran na satelitima koji se kre-cu u niskoj orbiti. Projektovan je sa ci-ljem da ostvari visoko kvalitetnu govor-nu komunikaciju sirom sveta.

Pored toga, sistem omogucava pre-nos poruka i podataka malim brzinama. U vreme nastajanja, svojim nacinom rada i globalnim pokrivanjem predstavljao je prvi sistem te vrste. Uprkos globalnom pokrivanju, glavni cilj njegovog razvoja bio je da pruzi komunikacione servise u oblastima koje ne pokriva ni jedan drugi operater. Sacinjava ga 66 satelita koji se krecu po skoro polarnim orbitama u 6 ravni (11 satelita po ravni) kao i odgova-rajuci broj rezervnih satelita cija je uloga da preuzmu komunikaciju u slucaju otka-za nekog od 66 osnovnih satelita. U po-ceku sistem je projektovan da koristi 77

satelita. Korisnik je uz pomoc sistema u mogucnosti da u svakom momentu odre-di svoj polozaj, sto ima za posledicu da je korisnika uvek moguce locirati.

tarifama lokalnih mreza). Iridijum sistem je u stanju da pored govora prenosi poru-ke, digitalne podatke i faksimil brzinama od 2,4 kilobita u sekundi.

Sl. 3 — IRIDIJUMsatelitski sistem

Veze izmedu pojedinih satelita rade u Ka-opsegu radio spektra na frekvenci-jama 23,18-23,38 GHz. Ove medusate-litske veze ostvaruju se na nacin slican packet switching systems. Signali izmedu satelita i zemaljskih stanica takode se razmenjuju u Ka-opsegu radio spektra. Za komunikaciju zemlja-satelit (uplink) koriste se frekvencije u opsegu 29,1-29,3 GHz a komunikacija satelit-zemlja (downlink) se odvija na 19,4-19,6 GHz. Ove veze omogucavaju da se poziv koji je upucen sa nekog mobilnog terminala prosledi do bilo kog drugog mobilnog terminala, ili do javne telefonske mreze. Vazno je napomenuti da se Iridijum PCD ponasa kao dual-mod telefon koji vezu moze da uspostavi bilo putem pomenute satelitske mreze, bilo putem postojece in-frastrukture mobilne telefonije na zemlji. U slucaju da korisnik nije u dometu zemaljskih baznih stanica veza se usposta-vlja satelitskim sistemom. Korisnik, takode, moze podesiti svoj uredaj da uvek koristi usluge satelitske mreze (u slucaju da zeli vecu sigurnost ili zeli da izbegne zemaljske tarife (kada se poziv tarifira po

Vojni satelitski sistemi

DSCS

Satelitski sistem DSCS je odbrambeni satelitski komunikacioni sistem OS SAD (DSCS - Defence Satelite Communication System) koga cini 9 geostacionarnih satelita iznad: zapadnog Atlantika, 52,6W -WLANT, istocnog Atlantika, 12W -ELANT i Indijskog okeana, 6OE-IO.

U vojnim satelitskim komunikacio-nim sistemima koriste se razliciti tipovi modulacija. Izbor modulacije moze deli-micno zavisiti od izbora seme visestru-kog pristupa ili od nacina formiranja signala u prosirenom spektru. Polozaj i na-vedenih satelita i oblasti koje oni pokri-vaju prikazani su na slici 4.

Zemaljski segment DSCS satelitskog sistema sadrzi satelitske terminale koji su dodeljeni kopnenoj vojsci, mornarici, va-zduhoplovnim snagama i mornaricko-pe-sadijskim jedinicama. Terminali koji se koriste u ovom satelitskom sistemu su standardizovani, mogu se postaviti na avi-one, brodove, fiksne stanice i koriste se u diplomatskim telekomunikacionim siste-mima (DTC). Rec je o visekanalnim TACSAT terminalnim uredajima oznake AN/TSC-85/93 koji se koriste u jedinicama KoV i MDP, odnosno, AN/TSC-94A/100A kod vazduhoplovnih snaga, pri cemu su kompatibilni sa uredajima sistema TRI-TAC i MSE. Terminalni uredaj AN/TCS-93 (pojedinacni uredaj) omogu-cava prenos jednog SVF nosioca za

„Uplink" vezu sa 24 telefonska kanala i/ili digitalnim podacima koje on multipleksi-ra. Takticki terminal AN/TSC/93B i AN/TSC-85B i SHF opsega koristio se u ratu u Zalivu (slika 4-b).

SKYNET

Satelitski sistem SKYNET koji pri-pada OS Velike Britanije takode je inte-resantan sa aspekta EI. Koriste ga za odr-zavanje taktickih komunikacija sa svo-jom ratnom flotom. Sistem je projekto-van 1966. godine dok je 1969. godine sa-telit SKYNET-1 postavljen iznad Indij-skog okeana obezbedujuci 40 TLG kanala. Radi u opsegu 7/8 GHz i koristi 4 kanala sa sirinama u opsegu od 60 do 135 MHz. Ratni brodovi opremljeni su MSS tipa 'Skott', koje odrzavaju vezu sa glav-nim komandnim centrom u pokrajini Hampshire a odatle se sva saopstenja prenose u Centar za obradu i raspodelu podataka u Londonu. Nova modifikacija MSS 'Skott', omogucuje TEL, TLG, i FAX veze, i prenos podataka u digitalnoj

formi posredstvom DSCS-2 i 3 i NATO-4 sistema (LINK-11 i LINK-10).

NATO IV

NATO IV satelitski sistem obezbedu-je komunikaciju u UHF i SHF opsegu. Koriste se cetiri kanala za SHF opseg. Namenjen je za obezbedivanje sifrovanih TEL i TLG veza izmedu komandnih stabova ze-malja NATO i njihovih stabova, ceta i rat-nih brodova. Ovaj satelitski sistem pokriva sledece zone: istocnu Kanadu, Atlantik, deo zapadne Afrike, Evropu i jugo-istocni deo Grenlanda (aproksimativno od 80°W do 60°E i od 25°S do 75°N).

U tabeli 6 prikazani su neki od osnovnih parametara ovog sistema. Ovi parametri su identicni sa parametrima sistema SKYNET 4 i DSCS tako da posto-ji mogucnost uzajamnog delovanja i po-drske, radi optimalnog iskoriscenja svih vidova komunikacije za potrebe OS NATO. Prema dostupnim podacima u tabeli 6 dat je kratak pregled satelitskih sistema od interesa za elektronsko izvidanje, koji rade u SHF opsegu.

Pregled satelitskih sistema koji rade u SHF opsegu

Red. br. Pripadnost Frekvencijski opseg Broj satelita i njihova pozicija Napomena

1 2 3 4 5

1. Odbrambeni satelitski komunikacioni sistem OS SAD SHF up-link 7,9008,400 GHz donji-link 7,250-7,750 GHz Kosmicki segment DSCS III sadrzi 6 satelita Koristi 6-kanalne transpondere sa FDM raspodelom kanala.

2. Satelitski sistem OS Velike Britanije SKYNET (SKYNET-4) SHF 7/8 GHz 4 redundantna kanala koji pokrivaju Evropu i severni Atlantik. SKYNET: 4A-34,0°W, 4C-0,9°W 4D-39,1°E, 4E-53,1°E, 4F-5,8°E.

3. NATO satelitski sistemi, NATO-III X Tri kanala sirine 14 MHz, 85 MHz i 550 MHz Trebalo bi i da su lansirani sateliti iz faze NATO-IVB (20,2°W). NATO-IVA (17,8°W)

Zakljucak

Kao i kod svih drugih tipova komu-nikacija koje se koriste za vojne potrebe i kod satelitskih komunikacija vredi pravi-lo da su najzasticenije one koje su name-njene najvisim komandnim nivoima ili najznacajnijim korisnicima. Zanemari li se ozbiljnost probijanja informacione za-stite, ostaje problem probijanja komuni-kacione zastite. Ako ova zastita podrazu-meva prenos u prosirenom spektru, tada pokusaj elektronskog izvidanja ima malo izgleda za uspeh. Elektronsko izvidanje komunikacija sa prosirenim spektrom koje koriste mobilni ucesnici na kopnu, u vazdusnom prostoru i na moru svakako ima smisla, jer moze pruziti podatke o lokaciji, pokretu, aktivnosti i pripadnosti mrezi izvidanog objekta. Dizajn nekih satelitskih komunikacionih sistema osta-

vlja izvesne mogucnosti za EI i sa, na pr-vi pogled, nepovoljne lokacije. Satelitski komunikacioni sistemi koji ne koriste uopste ili bar ne iskljucivo intersatelitske veze, vec gateway ulaze na zemaljske komunikacione sisteme NCS posredno su ranjivi na EI uplink-a.

Bez poznavanja satelitskih komunikacija nemoguce je rekonstruisati sistem veza potencijalnog agresora i odrediti ose-tljive tacke sa aspekta EI. Osnovu sistema C3I savremenih armija cine upravo sate-litske komunikacije. Znacajni vojni efek-tivi u svetu danas tesko mogu biti efika-sno upotrebljeni i pokrenuti bez oslonca na satelitske komunikacione sisteme.

Literatura:

[1] Dukic, M.: Principi savremenih telekomunikacionih sistema, ETF Skripta. Beograd 2004.

[2] Stojcevski, Z.: Savremeni KIS i razvoj roda EI i PED, Strucni rad, VA, SNO, Beograd 2002.