Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЕ ДЕВИАНТНОГО ПОВЕДЕНИЯ В НАПРАВЛЕНИИ БИХЕВИОРИЗМА'

ИЗУЧЕНИЕ ДЕВИАНТНОГО ПОВЕДЕНИЯ В НАПРАВЛЕНИИ БИХЕВИОРИЗМА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
440
63
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЕВИАНТНОЕ ПОВЕДЕНИЕ / ОТКЛОНЯЮЩЕЕ ПОВЕДЕНИЕ / БИХЕВИОРИЗМ / НЕБИХЕВИОРИЗМ / СОЦИОБИХЕВИОРИЗМ / СОЦИАЛИЗАЦИЯ / МИКРОСОЦИУМ / АГРЕССИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Комилова Мавджуда Давлатджоновна

В статье рассматривается изучение девиантного поведения в направлении бихевиоризма (англ. behaviar-поведение). Направление бихевиоризма изучает формирования поведенческой парадигмы в психологии, социологии и социальной философии. Бихевиоризм как ведущее направление возникла в Америке. Основателем бихевиоризма является психолог Джон Уотсон (Watson John B.). В статье автор описывает поведения со стимулом (S) и ответным поведением (R) и анализирует его с помощью схемы «S → R» (stimulus - reaction). Так же в статье рассматриваются теории и концепции ученых направлении «необихевиоризма», таких как Беррес Скиннер, Толмен Эдвард, Карл Халл и другие. По мнению ученых в необихевиоризма- формула поведения должен состоять не из двух, а из трех позиций: стимул (независимое изменение) - промежуточное изменение -реакция (изменение зависимости). В заверщении статьи автор описывает теорию «социобихевиоизма» Альберта Бандуры. Таким образом, автор в этой статье описывает теории бихевиоризма и рассматривает показатели девинтного поведенедения по схеме «S → R».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDYING DEVIANT BEHAVIOR IN THE DIRECTION OF BEHAVIORISM

The article discusses the study of deviant behavior in the direction of behaviorism (Eng. behavior). The direction of behaviorism studies the formation of a behavioral paradigm in psychology, sociology and social philosophy. Behaviorism as a leading trend came out in America. The founder of behaviorism is psychologist John Watson (Watson John B.). In the article, the author describes the behavior with the stimulus (S) and the response behavior (R) and analyzes it using the “S → R” (stimulus - reaction) scheme. The article also examines theories and concepts of scientists in the direction of “neo-behaviorism,” such as Burrеs Skinner, Tolman Edward, Karl Hull and others. According to scientists, in neo-behaviorism, the behavior formula should not consist of two, but of three positions: stimulus (independent change) - intermediate change - reaction (change of dependence). In final part of the article, the author describes the theory of “socio-behaviorism” by Albert Bandura. Thus, the author in this article describes the theory of behaviorism and considers indicators of deviant behavior according to the “S → R” scheme.

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЕ ДЕВИАНТНОГО ПОВЕДЕНИЯ В НАПРАВЛЕНИИ БИХЕВИОРИЗМА»

ПСИХОЛОГИЯ / ПСИХОЛОГИИ

УДК:316.3./4(575.3) ОМУЗИШИ РАФТОРИ ДЕВИАНТЙ ДАР РАВИЯИ БИХЕВИОРИЗМ

Комилова М.Д.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Равияи илмй, ки дар психология рафтори девиантиро меомузад, ки он равияи бихевиоризм (кал. англ. behaviar-рафтор) мебошад. Ин равия аз тарафи олими равоншинос Чон Уотсон (Watson John B.) дар Амрико рушд ёфтааст. У соли 1913 маколаеро навишт бо номи «Психология аз нуктаи назари бихевиорист» ва ин ба муаррифй намудани мохияти ин равия асос гузошт.[8] Ч.Уотсон психологияро барои субъективизмаш зери танкид гирифт. Ба кавли у, шуур бо вохиду унсурхояш ва ифодахои номуайяннаш амалан бефоида аст. Предмети психология бояд рафтор бошад. Ба андешаи у, «бихевиоризм бояд лабораторияи чамъият шавад». Бояд кайд кард, бихевиоризм хамчун яке аз асосх,ои ташаккулёбии парадигмаи "рафтор" дар сотсиология ва фалсафаи ичтимой низ васеъ омухта мешавад.

Асоси бихевиоризмро инкори психика ва шуур хдмчун предмети тадкикоти психология ташкил медихад. Онхо рафторро хамчун предмети омузиш карор додаанд. Бихевиоризм дар асоси муносибати механикй ба одам пайдо шудааст. Бихевиористон ба рафтор хамаи он амалхои чавобии организмро ба водоркунандахои беруна мансуб медонистанд, ки аз берун мушохида мешаванд. Х,амин тарик, бузургии тахлили рафтор алокаи мушаххаси водоркунанда (S) ва амали чавобй (R) мебошад. Бихевиоризм аз хама гуна шаклхои методи интроспексия даст кашида, методи эксперимент ва мушохидаи объективиро пешниход менамояд, ки дар он алокаи «S^-R» (stimulus - reaction) бо максади пешбининамоии рафтори субъект ва «идоракунй»-и он тадкик карда мешавад. Ч,. Уотсон ва шогирдонаш протсессхои психикиро махз дар доираи ин чорчуба дида баромаданд.[9, с.1 ]

Мавкеи радикалии бихевиоризм дар он асос меёбад,ки илми психология бояд категорияи "рафторро" тах,ти назари худ карор дода, х,олатх,ои психикй ва интелектро дуюмдарача хдсобад. Барои исбот намудаи схемаи «S^-R» намояндагони бихевиоризм тадкикотх,о ва тачрибах,ои зиёд гузаронида, исбот намудаанд, ки бо воситаи интихоби дурусти амали чавобй (R) ба таври муътадил имконияти тагаир додани водоркунанда (S) вучуд дорад. Водоркунандахо хамчун рохдамо барои таъсир расонидан ба амали чавобй баромад намуда, олами дохилии фард ва х,олати равонии уро ба куллй тагаир медих,анд.

Ба андешаи Ч,. Уотсон чунин рафторро дар х,айвонх,о низ мушохдда намудан мумкин аст. Бо назардошти чунин пешних,одх,ои илмй Уотсон барномаи илмии "Омузиши идора кардани рафтор"- ро пешниход намудааст. Дар асл, агар амали чавобй (R) бо водоркунанда (S) муайян карда шаванд, пас барои рафтори намунавй бояд водоркунандах,ои мувофикро интихоб намуд, яъне барои идора кардани рафтори фард муайян кардани водоркунадах,ои мувофик кофй аст. [3]

Дар аввали солх,ои 1930 назарияи бихевиоризм рушд ёфта, равияи "необихевиоризм" пайдо шуд. Намояндагони ин равия Беррес Скиннер, Алберт Бандура, Эдвард, Толмен Едвард, Карл Халл ва дигарон мебошанд.

Ба акидаи Беррес Скиннер (Burrhus Frederic Skinner) предмети омузиши бихевиоризм ин "далел" мебошад, ки х,амчун нишондих,андаи рафтори фард ба ^исоб меравад. Омузиши рафтор бояд дар асоси далелх,о ва ченакх,о ба кайд гирифта шаванд. Зеро рафтори фард - ин ягона воситаест, ки психолог тавассути он та^лил ва тадбики илмиро натичабандй карда метавонад. Далелх,ои вокеъии ин исботи сабаби амали чавобй (R) будани водоркунанда (S) мебошанд, ки дар рафтори фард мушохдда мешавад. Чунин амалро Скиннер бо истилохд "амали респондента", яъне амали чавобй ифода кардааст. Ба андешаи у инсон бо воситаи кобилияти фикр кардан ба рафтори оперантй кодир аст. Дар ин х,олат амали чавобй пеш аз водоркунанда ба вучуд меояд. Масалан, агар барои харидани ширинй мо пулро сарфакорона истифода бурда, аз харидани яхмос даст кашем инро мо рафтори оперантй номида метавонем. Дар ин х,олат амали чавобй - сарфаи маблаг, яъне даст кашидан аз яхмос ва водоркунанда -ширинй мебошад. Водоркунанда (ширинй) амали чавобиро пайгирй мекунад (сарфа кардани маблаг). Тамоми рафтори инсон - ин мачмуи мараккаби аксуламалх,ои кутох,мудат ва дарозмудат мебошад, ки дар вазъиятх,ои мухталиф амалй мегарданд. Дар анчом инсон кушиш

менамояд, ки бо ба даст овардани водоркунандахои мусбй барои аз байн бурдани водркунандахои манфй шарафёб гардад. Х,амин тарик, "механизми омузиш"- ро механизми ёдгирй мустахкам намуда, амали чавобиро бо воситаи водоркунанда амалй мегардонад. Чунин амал ба рафтори табии рузмара мубаддал гашта, фард ноогохона бо он ру ба ру мешавад. [5]

Аз огохи Скиннер рафтори девиантй хам натичаи омузиши мачмуи водоркунандахои ба фард таъсиррасон мебошад, ки он аз аксуламал сарчашма мегирад. Масалан, агар волидайн аз синни хурдй фарзанди худро бо мехру мухаббат ба воя расонанд, маълумот ва тарбияи хуб диханд пас кудак хушахлок ба воя мерасад. Вале агар кудак дар мухити носолим ба воя расад -чангу чанчоли рузмара, лату куб ва ё доштани волидайни майзада ва f. ин хатари эхтимолияти ба рафтори девиантй даст задани ноболет мешавад. Ба ибораи дигар, рафтори девиантй мисли рафтори "меъёрй" аз синни хурдй тибки "механизми омузиш - механизми ёдгирй" дар шуур чой мегирад, ки хамчун натичаи таъсири аксуламал- водоркунанда амалй мегардад. [2]

Баъди мушохидаихои якчансола рафтори одамон Скиннер ба хулосае меояд, ки дар чараёни фаъолият дар баъзе маврид хамон як водоркунада дар одамони гуногун аксуламалхои гуногунро ба вучуд меоварад, зеро дар ин чо махаки асосй - "фардият" ба назар гирифта нашудааст. Назарияи илмии у дар ин чода накши назаррасро пайдо намуд, зеро Скиннер дар накша категоряи "фардият"-ро ворид намудааст. Ба андешаи у фардият контексти полати рафторо ба пуррагй тасвир менамояд ва ба хулосае меояд, ки накшаро бояд иваз намуд ва накшаи пешниходнамудаи у чунин сохтор дорад. S^I^R (stimulus - individual- reaction). Ба инобат гирифтани фардият, хусусиятхои шахсият (фард) ва хислатхои хоси кобилияти идрок намудан дар ин раванд ба он оварда мерасонад, ки натичаи нихоии фаъолияти шахсро тахлил намоем. Накшаи «S^-R» (stimulus - reaction) ба пурраги натичаи рафтори фардро ошкор намекунад. Масалан, чазо додани фарзанди худ бо лату куб на дар хама вакт натичаи тарбиявиро дорад. Мисол, як падар барои он, ки фарзанди у оянда "ба кори зишт даст назанад" усули лату кубро истифода мебарад, вале падари дуюм бошад, ба ояндаи фарзанд диккате надода, "майли садистй"-и худро конеъ мегардонад. Яъне лату куб намудан ва ё истифодаи зуроварй дар муносибат ба фарзанд аз мароми дохилии фард вобаста аст. [4]

Илова бар ин Скинер бар хилофи санксияхои чисмонй - мисли лату куб, зуроварй ва монанди ин баромада, андеша дошт, ки санксияхои чазо ба рафтори наврас таъсири муваккатй мерасонанд ва рафтори девиантии наврас дар ин холат ба дигар шакли рафтори девиантй мубаддал мегардад. Яъне худи рафтори девиантй аз байн нарафта, танхо таFЙир меёбад (шаклан дигар мешавад). Х,амзамон у санксияхои хавасмандкуниро афзалиятнок хисобида, андеша дорад, ки санксияхои хавасмандкунй нисбат ба санксияхои чазо натича ва таъсири самараноктар доранд.

Мухаккики дигари амрикой Эдвард Толмен (Edward Tolmen) соли 1922 дар интишороти худ "New Formula for Behaviorism" (формулаи нави бихевиоризм) унсури иловагиро дар формулаи ворид намудаас. Мувофики андешаи у формулаи рафтор набояд аз ду, балки аз се нишондиханда иборат бошад: stimulus (таFЙироти мустакил) - таFЙироти мобайнй -таFЙирёбии вобастагй (аксуламал). Ба таври дигар - водоркунанда - тагйироти ботинй -амали чавобй. Мархилаи мобайнй ба мушохидаи бевосита дстнорас аст, зеро он холати психикй аст, ба монадй: интизорй, муносибат ва дониш.

Толмен исбот намудааст, ки равандхои ботиниро (ки танхо барои худшиносй дастрас мебошанд) "ба берун баровардан" баровардан ва ба монанди зухуроти чисмонй тадкик намудан имконпазир аст. У рафторро на хамчун занчираи аксуламалхои алохида, балки хамчун як чизи том бахогузорй намудааст.

У инро бо маънои акл, дониш ё ассотсиатсия тахлил намудааст. Аз руи тартиби накша у чунин нишондихандахоро пешниход намудааст.

1. ТаFЙироти мустакил (водоркунанда): мухит ё дохилй (аклонй не).

2. Тагйироти мобайнй - ин холати баходихй ба водоркунанда, натичагирй аз таъсири он, пешбининамой ва бандубасти ботинии рафтор.

3. Тагйироти вобастагй (амали чавобй)- ин рафтор.

Толмен таFЙирёбии мобайниро дар назарияи рафтори бихевиоризм хамчун амали мухим хисобида, андеша дорад, ки ин рафтори суннатй буда, аз мухити зист ва таъсири чомеа вобастагй дорад. [6]

Бояд зикр намуд, ки у дар асархои худ «Рафтори максаднок дар хайвонот ва одам», «Харита^ои когнитиви дар муш ва одам» назарияи бихевиоризмро шарх дода, истилоххои «омодагии воситщо барои бамщсадрасй» ва «интизории аломати гешталти»-ро

барои шах додани аксуламали организ ба таъсири мухит истифода бурдааст. Организм ба вазъият руоварй карда, ба он худро мувофик мекунад ва бо шарофати ин аломатхои муайянеро зохир менамояд, ки бо нуктаи интихоб ассостсиатсия мешаванд (аломатхои гешталтй) ва имконият медиханд, то одам фахмад, ки "чй ба чй мебарад?" [10]

Равоншиноси Амрикои Кларк Халл (Clark Hull) ба накшаи «S^-R» унсури дигарро ворид кардааст. Ба андеша у низ танхо бо воситаи ба инобат гирифтани унсури мобайнй бо пуррагй метавон рафтори одамро мушохида намуд. У мархилаи мобайнй гуфта, талаботи организмро (Fизо, хоб, талаботи шахвонй ва f.) дар назар дошта, ки ба рафтор таъсири худро мерасонанд. Зеро махз талаботи организм ба рафтор неру бахшида, иктидори имконпазирии ноаёнро хамчун аксуламал эчод мекунад.

Ин иктидор аз хисоби талаботи организм пайдо шуда, натичаи рафтори хотимавии инсон мегардад. Бо ибораи дигар, аксуламал дар анчом махз аз иктидори организм муайян карда мешавад. Формулаи тартибдодаи Халл чунин аст:

S^O^R (stimulus - organism- reaction)

Дар ин формула организм - ин равандхои ба чашм ноаён аст, ки дар дохили организм ба вучуд меоянд. Рафтор дар натичаи таъсири водоркунандаи олами беруна ё талаботи организм OFOз меёбад ва бо амали чавобй ба анчом мерасад.

У конунхои рафтор - постулахои назариявиро тахия намудааст. У талаботро нишондихандаи асосии рафтори инсон (иктидори аксуламал) мехисобид. Талаботхои организм - асосии рафторро ташкил менамоянд. Кувваи талаботхои организм кувваи аксуламалро муайян мекунанд ва ба натичаи хотимавии рафтор таъсир мерасонад. Махз талабот табиати рафторро муайян менамояд ва вобаста ба ин рафторхо гуногун мешаванд.

Халл накши калидии мустахкамкуниро дар ташкилёбии робитахои нав пешниход менамояд. Тагарёбии мобайнй хамаи он чизест, ки ба организм (O) вобаста буда, хамин аксуламали рафториро ба хамин ангеза ташаккул медихад.

Х,амин тарик, аз руи андешаи мух,акик таFирёбии миёна ё мархилаи мобайнй ба мушохидахои бевосита дастнорас буда, холатхои равонии он мушаххас нестанд (интизорихо, муносибатхо, дониш ва f). Мисол, таFирёбии мобайнй метавонад гуруснагй (дар хайвон ё инсон) бошад, ки онро бевосита мушохида намудан Fайри имкон аст. Бо вучуди ин, гуруснагро мо метавонем ба таври возех ва дакик ба таFЙирёбандахои тачрибавй алакаманд намоем, масалан, давомнокии вакти груснагй ё мухлати кабул накардани гизо. [7, с.10]

Сотсиобихевиоризм. Сотсиобихевиоризм - ин як равияи махсуси бихевиоризм аст, ки соли 1960 руйи кор омадааст. Навгонии пешниходнамудаи ин равия ин аст, ки одам на танхо аз хатогихои содирнамудаи худ, балки дар заминаи омузиш ва тахлили хатогихои одамони дигар низ, ки ин ё он шакли качрафтриро ба вучуд меоваранд, тачриба мегирад. Ин механизм дар раванди ичтимоишавй хеле мухим аст ва дар асоси он рафтори агрессивй ва кооперативй ташаккул меёбад.

Барои хубтар шарх додани ин нукта психологй канадагй Алберт Бандура (Albert Bandura) бо кудакони чорсола тачриба гузаронидааст. Мохияти тачрибарои ин ташкил медод, ки хамаи кудакон ба се гурух таксим карда шуданд ва ба онхо хамон як филмро бо анчомхои гуноугун намоиш доданд. Кдхрамони асосии ин филм ба лату куби лухтакхо машгул будад. Филм дар се шакл анчом меёфт, ки ба гуруххои тачрибавй пешниход карда шуданд:

1. Ба гурухи якум филм тарзе пешниход карда шуд, ки дар анчоми он кахрамонро барои бо бозича чунин муносибат намуданаш таъриф карданд.

2. Дар анчоми филми ба гурухи дуюм пешниходшуда баръакс, кахрамонро барои чунин муносибаташ сарзаниш карданд.

3. Дар анчоми филми ба гурухи сеюм пешниходшуда бошад, ба рафтори кахрамон муносибат бефаркона буд.

Баъд аз тамоишои филм кудаконро ба хонаи алохида бурданд, ки дар он чо бозичахо буд. Дар байни бозичахо хамон хел лухтаке буд, ки дар филм чой дошт. Дар фаркият аз кудакони гуруххои якум ва сеюм дар байни кудакони гурухи дуюм зохиршавии агрессия дар муносибат ба лухтак хеле кам буд, харчанд онхо дар хотир доштанд, ки кахрамон бо лухтак чй хел рафтор карда буд. [8]

Назарияхои бихевиористй рафтори одамонро шарх дода, нишонахои рафтори девиантиро ошкор кардаанд. Дар маркази омузиши ин назария на худи субъект, балки рафтори инсон аз руи накшаи "S ^ R" баррасй мешавад. Храмин тарик, дар системаи маориф, тахсилоти умумй барои муайян намудани муносибатхои байнихамии хонандагон назарияи омузиши бихевиоризмро васеъ истифода мебаранд. Тахлили рафтори девиантй аз руи назарияи бихевиоризм танхо бо истифодаи методологияи мушаххаси психологй имконпазир гардида, барои бехтар намудани тахсилот дар мактаб ва пешгирии намудани рафтори девиантй мусоидат менамояд.

АДАБИЁТ

1. Блэкборн Р.Психология криминального поведения. / Р.Блэкборн - СПб.: Питер, 2004.- 495 с.

2. Большаков В.Ю. Эволюционная теория поведения. / В.Ю. Большаков СПб.: Изд-во С-Пб. ун-та, 2001.-494 с.

3. Уотсон Д.Б. Психология как наука о поведении [текс]/Д.Б. Уотсон.- ООО «Издательство АСТ-ЛТД», 1 М.,1998.-704с

4. Хагуров Т.А. Введение в современную девиантологи / учебное пособие/ Т.А. Хагуров - Ростов-на-Дону, 2003. - 343с.

5. Янчук В.А.Введение в современную социальн https://impsi.ru/general-psychology/biheviorizm-dzh-uotson-e-torndajk-b

6. skinner-e-tolmen/ Бихевиоризм: Дж. Уотсон, Э. Торндайк, Б. Скиннер, Э. Толмен. Дата обращения 22. майя 2019.

ИЗУЧЕНИЕ ДЕВИАНТНОГО ПОВЕДЕНИЯ В НАПРАВЛЕНИИ БИХЕВИОРИЗМА

В статье рассматривается изучение девиантного поведения в направлении бихевиоризма (англ. behaviar-поведение). Направление бихевиоризма изучает формирования поведенческой парадигмы в психологии, социологии и социальной философии. Бихевиоризм как ведущее направление возникла в Америке. Основателем бихевиоризма является психолог Джон Уотсон (Watson John В.). В статье автор описывает поведения со стимулом (S) и ответным поведением (R) и анализирует его с помощью схемы «S ^ R» (stimulus - reaction).

Так же в статье рассматриваются теории и концепции ученых направлении «необихевиоризма», таких как Беррес Скиннер, Толмен Эдвард, Карл Халл и другие. По мнению ученых в необихевиоризма- формула поведения должен состоять не из двух, а из трех позиций: стимул (независимое изменение) - промежуточное изменение -реакция (изменение зависимости).

В заверщении статьи автор описывает теорию «социобихевиоизма» Альберта Бандуры. Таким образом, автор в этой статье описывает теории бихевиоризма и рассматривает показатели девинтного поведенедения по схеме «S ^ R».

Ключевые слова: девиантное поведение, отклоняющее поведение, бихевиоризм, небихевиоризм, социобихевиоризм, социализация, микросоциум, агрессия.

STUDYING DEVIANT BEHAVIOR IN THE DIRECTION OF BEHAVIORISM

The article discusses the study of deviant behavior in the direction of behaviorism (Eng. behavior). The direction of behaviorism studies the formation of a behavioral paradigm in psychology, sociology and social philosophy. Behaviorism as a leading trend came out in America. The founder of behaviorism is psychologist John Watson (Watson John B.). In the article, the author describes the behavior with the stimulus (S) and the response behavior (R) and analyzes it using the "S ^ R" (stimulus - reaction) scheme.

The article also examines theories and concepts of scientists in the direction of "neo-behaviorism," such as Bur^s Skinner, Tolman Edward, Karl Hull and others. According to scientists, in neo-behaviorism, the behavior formula sshould not consist of two, but of three positions: stimulus (independent change) - intermediate change - reaction (change of dependence).

In final part of the article, the author describes the theory of "socio-behaviorism " by Albert Bandura. Thus, the author in this article describes the theory of behaviorism and considers indicators of deviant behavior according to the "S ^ R " scheme.

Keywords: deviant behavior, deflecting behavior, behaviorism, non-behaviorism, socio-behaviorism, socialization, microsocium, aggression.

Сведение об авторе:

Комилова Мавджуда Давлатджоновна - кандидат филологических наук докторант кафедры социологии Таджикского национальнного университета, E-mail: komilova.1976@mail.ru Тел: (+992) 935148080.

About the author:

Komilova Mavjuda Davlatjonovna - candidate of philology sciences, doctor studente Ph.D. student at the Department of Sociology, Tajik nanional university E-mail: komilova.1976@mail.ru Phone: (+992) 935148080.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.