Научная статья на тему 'Ижтимоий психологияда ўқув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омиллари (илмий адабиётлар таҳлили)'

Ижтимоий психологияда ўқув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омиллари (илмий адабиётлар таҳлили) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
797
268
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / мотив / ўқув мотивлар / касбий қизиқиш / шахс йўналишлари / касбий мотивлар / образование / мотивация / мотивы обучения / профессиональные интересы / тенденции личности / профессиональные мотивы

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Холйигитова Насиба Хабибуллаевна

Мақолада ўқув фаолиятида мотивациянинг ривожланиш омиллари, ўқувчиларнинг ёш ривожланишининг турли босқичлардаги эҳтиёж ва қизиқишларининг ўзаро муносабати келтириб ўтилган. Бундан ташқари, ўқувчиларнинг изланишли фаолияти тартибини ўзалаштириш, муаммони ҳис этиш ва уни қўя билиш, ўқув фаолиятини режалаштириш ва таҳлил қилиш, маълумот ва хулосаларнинг ўзаро муносабатини аниқлаш, ўқув фаолиятини касбга йўналтириш ҳақида мулоҳаза юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

факторы развития образовательной деятельности в социальной психологии (анализ научной ЛИТЕРАТУРЫ)

В статье анализируются факторы мотивации в учебной программе, взаимосвязи между потребностями и интересами студентов на разных этапах их развития. Основное внимание уделяется результатам обучения восприятия учащихся, проблемам, вызывающим озабоченность, планированию и анализу учебных программ, взаимосвязи между знаниями и выводами, профессиональному руководству учебной деятельности.

Текст научной работы на тему «Ижтимоий психологияда ўқув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омиллари (илмий адабиётлар таҳлили)»

Холйигитова Насиба Хабибуллаевна, Тошкент молия институти «Касбий психология, жисмоний тарбия ва спорт» кафедраси катта укитувчиси, PhD

ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИЯДА УКУВ ФАОЛИЯТИ МОТИВАЦИЯСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ (ИЛМИЙ АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ)

УДК: 152.3

ХОЛЙИГИТОВА Н.Х. ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИЯДА УКуУВ ФАОЛИЯТИ МОТИВАЦИЯСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ (ИЛМИЙ АДАБИЁТЛАР ТАЦЛИЛИ)

Маколада укув фаолиятида мотивациянинг ривожланиш омиллари, укувчиларнинг ёш ривожла-нишининг турли боскичлардаги эх,тиёж ва кизикишларининг узаро муносабати келтириб утилган. Бундан ташкари, укувчиларнинг изланишли фаолияти тартибини узалаштириш, муаммони х,ис этиш ва уни куя билиш, укув фаолиятини режалаштириш ва тах,лил килиш, маълумот ва хулосаларнинг узаро муносабатини аниклаш, укув фаолиятини касбга йуналтириш х,акида мулох,аза юритилади.

Таянч суз ва тушунчалар: таълим, мотив, укув мотивлар, касбий кизикиш, шахс йуналишлари, касбий мотивлар.

ХОЛЙИГИТОВА Н.Х. ФАКТОРЫ РАЗВИТИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В СОЦИАЛЬНОЙ ПСИХОЛОГИИ (АНАЛИЗ НАУЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЫ)

В статье анализируются факторы мотивации в учебной программе, взаимосвязи между потребностями и интересами студентов на разных этапах их развития. Основное внимание уделяется результатам обучения восприятия учащихся, проблемам, вызывающим озабоченность, планированию и анализу учебных программ, взаимосвязи между знаниями и выводами, профессиональному руководству учебной деятельности.

Ключевые слова и понятия: образование, мотивация, мотивы обучения, профессиональные интересы, тенденции личности, профессиональные мотивы.

HOLYIGITOVA N.H. DEVELOPMENT FUNDAMENTALS OF MOTIVATION OF EDUCATIONAL ACTIVITIES IN SOCIAL PSYCHOLOGY (ANALYSIS OF SCIENTIFIC LITERATURE)

The article is focused on the factors of motivation in the curriculum, the relationship between the needs and interests of students at different stages of their development. It also focuses on the learning outcomes of students' perceptions, concerns planning and analysis of curricula, the relationship between knowledge and conclusions, and the professional management of learning activities.

Keywords: education, motivation, motives of training, professional interests, personality trends, professional motives.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 11(84)

Кириш.

Укув фаолияти мотивацияси ривожланиши таъ-лимда шахс ривожланиши масалаларининг мух,им жих,атларидан бирини ифодалайди. Шунинг учун, аввало, «таълим» ва «ривожланиш» тушунчалари муносабатини аниклаб олиш лозим. Умумий-кас-бий таълим максад ва кадриятларининг узгариши х,амда кайта курилиши муносабати билан таълим жараёнида замонавий шахснинг камол топиши дейилганда, фаол ижодий-ижтимоий баркамол шахс назарда тутилади.

Маколанинг максади ижтимоий психологияда укув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омилларини урганишга баFишланган хорижий ва Узбекистан психолог олимларининг изланишла-рини кискача тах,лил килишдан иборат. Укув фао-лият мотивацияси инсон х,аётининг узлуксиз давом этадиган фаолияти жабх,аларидир. Инсоннинг кас-бий камолотга эришиши жуда куп омилларга боFлик. Оила тарбияси, касбга кизикиш, таълим, устозлар, жамиятдаги ижтимоий шарт-шароит ва аник максад асосида ташкил этилган турли тад-бирлар ёшларнинг касбий камолотида мух,им урин тутади. Албатта, бунда психологик ва педагогик билим ва воситаларга таянилади. Шу уринда укув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омил-лари юзасидан катор манбалар тах,лилини келти-риб утамиз.

Асосий кисм.

Курсатиб утилган муносабатларнинг тушуни-лишида Л.С.Виготский томонидан асос солинган «якин ривожланиши доираси» туFрисидаги коида умумкабул килинган меъёр х,исобланади. Унинг фикрича, педагогика бола ривожланишининг кечаги кунига эмас, эртанги кунига йуналтирилган булиши лозим. Шундагина у х,аётга ургатиш жараёнида бола психик ривожланишининг якин доира-сида ётган ривожланиш жараёнларини чакира олади1. С.Л.Рубинштейннинг таъкидлашича, бола дастлаб ривожланиб, сунг тарбияланиб, таълим олмайди, балки у таълим олиб ривожланади ва ривожланиб таълим олади2. Бу нуктаи назарлар пайдо булаётган ёки шаклланаётган, бошкача айт-ганда, укув фаолиятида ривожланаётган янги билимлар сифатидаги мотив муносабатига х,ам тегишлидир. Бирок х,ар кандай таълим х,ам мотив-ларни урганишнинг адекват фаолияти ривожланиши масалаларини самарали х,ал кила олмайди.

1 Выготский Л.С. Психология развития человека. - М.: «Смысл», 2005. -С. 38.

2 Рубинштейн С.Л. Основы общей психологии. - СПб: «Питер», 2002. -С. 28.

Укув фаолияти мотивациясига боFлик булган омиллар урганилган катор психологик тадкикот-ларнинг тах,лилига назар ташлаймиз.

А.К. Маркова укувчилар укув мотивацияси шаклланишининг психологик принципларини куйидагича тизимлаштиради:

1) таълим олувчиларнинг фаолиятида ёшга оид хусусият ва мотивацияларни х,исобга олиш, мотивация ривожининг якин ва узок истикболини бел-гилаш;

2) бола фаолиятининг фаол турлари ва бошка кишилар билан ижтимоий узаро муносабат тур-ларига аралашувини таъминлаш;

3) муносабатнинг янги турлари мотивациясида пайдо буладиган укувчи фаолиятидаги психик янгиланиш: урганилаётган объект (билиш фаол-лиги); бошка кишига (ижтимоий фаоллик), узига (уз мотивацион доирасини англаш ва узгартира олиш) нисбатан. Бу янгиланишлар асосида укувчи шахси укув фаолияти субъекти, узаро муносабат субъекти, уз мотивацион доираси субъекти сифа-тида шаклланади;

4) мотивацион доирадаги алох,ида томонлари-нинг сифат узгаришлари, тузилмасининг мурак-каблашуви, бу доирадаги янгиланишлар шакллан-ганлигининг курсаткичи сифатидаги эркин бошкарув;

5) таълимда мотивация шаклланиш жараёни-даги икки умумий мух,им усулнинг бирлашувига йуналганлик: укувчи томонидан узи «билган» мотивларини жамоа томонидан таклиф этилган намуна сифатида узлаштириши («юкоридан пастга» усули); реал амалдаги мотивларнинг шакл-ланишига олиб келадиган турли хилдаги фаолиятга болани бириктириш (пастдан юкорига) усули;

6) укиш типи оркали мотивацион хусусиятлар-нинг дастурлаш имконияти.

А.К.Маркованинг таъкидлашича, мотивация-нинг шаклланиши шахс шаклланиши билан боFлик булган узок давом этувчи жараён, чунки билиш мотивлари ижтимоий мотивларга караганда тез х,амда осонрок узгаради. Билиш фаоллиги «билим сифатидаги укишга муносабатнинг барча фаол турларини: мазмуннинг мавжудлиги, бола учун укишнинг билим сифатидаги ах,амияти; билиш мотивларининг барча турларини» уз ичига олади.

А.К.Маркова мазмуннинг янгиланиши ва фан-лараро алоканинг мустах,камланиши; таълим методларининг такомиллашиши; дарс тузилиши-нинг замонавийлаштирилиши; дарс жараёнида мустакил иш шаклларини кенгайтириш; дарсда укувчилар фаоллигини ошириш; мустакил билим

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 11(84)

йлиш ycyллapини шaкллaнтиpиш ишлapи ^cre-мacини билиш мoтивлapининг шaкллaнишигa <элиб кeлyвчи oмиллap cифaтидa нaмoëн 6УЛИШИНИ тaъ-кидлaйди1.

Укиш мoтивлapи pивoжигa ижйбий тaъcиp кypcaтyвчи мycтaкил иш тypлapигa кyйидaгилap киpaди: кУшимчa мaълyмoт кидиpиш ycyли, вaктни тyFpи тaкcимлaш, тoпшиpиклapни ишлaшнинг yмyмлaштиpилгaн ycyллapини aнглaш вa х.к. Укиш мoтивaцияcи шaкллaнишидa yкyвчилapнинг хaм-кopликдaги фaoлиятининг мухимлигига эътибop кapaтгaн x1oлдa «ижтимйий мoтивлap билиш мoтивлapи шaкллaнмaгaн x1oлaтдaгинa укишга бyлгaн кизикишни хй^л килишини» тaъкидлaш мумкин.

Беш^ биp тaдкикoтдa бapкapop билиш ме>тив-лapининг шaкллaниши тaълим йлувчининг уз укув имкoниятлapини тaхлил килишгa к°диpлигигa, шyнингдeк, Укишгa булган кизикишдa ëшгa йид xycycиятлapгa бс^ликлиги иcбoтлaнгaн.

Б.Г.Анaньeвнинг тaъкидлaшичa, пeдaгoгик бaхo узининг йyнaлтиpyвчи хaмдa paFбaтлaнтиpyвчи жихaтлapи билaн бoлa pивoжлaнишигa тaъcиp кypcaтaди. Йyнaлтиpyвчи жихaти шaxc интeллeк-тyaл дoиpacигa тaъcиp к1илaди, paFбaтлaнтиpyвчи жих^ти эca oмaд ëки oмaдcизликни бoшдaн ^чи-pиш, aффeктив-иpoдaвий, интилиш вa мaкcaдлapи, xaтти-хapaкaтлapи вa мyнocaбaтлapининг шaкллa-нишигa тaъcиp килaди. Пeдaгoгик бaхo укувчи шaxcи, xycycaн, унинг мoтивaцияcи pивoжлaни-шини тaъминлoвчи мухим ймил cифaтидa юзaгa чикaди2.

Укyвчилapнинг интeллeктyaл фaoллиги куп жихaтдaн укув мaтepиaлини yзлaштиpиш caмapa-дopлигини бeлгилaб бepaди. Myaммoли вaзият-лapнинг мyaйян изчилликдaги энг мaкбyл ^cre-мacи вocитacидa yзлaштиpилгaн укув мaтepиaли-нинг изчил yмyлaштиpилиши пpинципи укувчи-лapнинг фaoллигини тaъминлoвчи ймил хитоб-лaнaди.

Укув-билиш фaoлиятини yЙFoтyвчи эхтиëж-лapнинг уч гypyхи тaвcифлaнгaн: янги билимлapни эгaллaш жapaëнидa вa мyaммoлapни хaл килиш ycyллapини тaъминлoвчи билиш эхтиëжлapи; «Укитувчи-укувчи» вa «укувчи-укувчи» yзapo мyнocaбaтини тaъминлoвчи ижтимйий эхтиëжлap; ук,ув тoпшиpиклapининг мypaккaблик дapaжacини aктyaллaштиpyвчи мyвaффaкиятгa эpишиш вa мyвaффaкиятcизликдaн кйчиш эхтиëжлapи.

1 Mapкoвa А.К., Maтиc T.А., Оpлoв А.Б. Фopмиpoвaниe мoтивaции yчeния. - M.: «Пpocвeщeниe», 199G. -С. B3.

2 Анaньeв Б.Г. Избpaнныe тpyды пo пcиxoлoгии. T. 2. -СПб: «Питep2, 2GG7. -С. 57.

Укув жapaëнининг тaшкиллaштиpиш ycyли y ë^ бу эхтиëжлapни aктyaллaштиpишгa тaъcиp килувчи ймил cифaтидa нaмoëн бyлaди. Билиш эхтиëжлapини aктyaллaштиpyвчи мyaммoли тaъ-лим бу ycyn^^ yзигa xoc бул^н нaмyнacи cифa-тидa xизмaт к1илaди. «Укитувчи-укувчи» интepaк-цияcи укув фaoлияти мoтивлaшишининг acocий нyктacи хиcoблaнaди.

Moтивaция «Укyвчилap ëш pивoжлaнишининг тypли бocкичлapидaги эхтиëж вa кизикишлapининг тaълим мaкcaдлapи билaн yзapo мyнocaбaтини aниклaш»ни yзидa aкc эттиpaди. Myaллифнинг фикpичa, Укyвчилapни мoтивлaштиpиш мaкcaдидa укитувчи тaълим oлyвчилapнинг тaълим фaoлияти мaзмyнини вa укув иши шaклини тaшкиллaштиpиб, укув жapaëнини бoшкapиши лйзим (гypyхий, инди-видyaл вa фpoнтaл); Укyвчилap иши caмapaдop-лигини нaзopaт килиш вa бaхoлaш кepaк бyлaди.

Шу тapикa, укитувчи вa укувчи биp xил функ-цияни бaжapaди: бoшкapиш, тaшкиллaштиpиш, нaзopaт вa бaхoлaш. Биpoк Укyвчилap бу функ-циялapни aмaлгa oшиpиш вocитaлapини эгaллaши учун тaълимдa «Укyвчигa хaмкopликдaги фaoли-ятдa мyвaффaкиятcизликкa yчpaш имшниятини бepyвчи» шapoитини яpaтиб бepиш лйзим.

Сyбъeкт кйбилиятининг pивoжлaниши билaн нaзapий билимлapни мyaйян кacбий вaзифaни хaл килиш жapaëнидa тaхлил килиши мoбaйнидa кyтapилyвчи шaxcий имкoниятлapнинг мyaммoли вaзиятлapини хaл килиб бepишдa cyбъeкт бaхocигa aлoхидa эътибop бepилaди. Шaxcий кйбилиятни aнглaмacдaн тypиб, бyндaй вaзифaни aмaлгa йши-pиб бyлмaйди.

Бoшкa тoмoндaн, ycмиpлapгa тaълим бepишдa yлapни муа^кил излaниш фaoлиятигa, нaзapий билимлapни эгaллaшгa yндaйдигaн мeтoдлapни кУллaш мacaлacигa е>нгли мyнocaбaт унинг мaн-бacи хиcoблaнaди.

Taълим шapoитининг yзгapиши, xycycaн, тaълим мaзмyнигa нaзapий билимлapни киpитиш укув фaoлияти эхтиëжи acocи шaкллaнишининг мухим шapти cифaтидa тaн oлинaди.

Укув фaoлияти мoтивaцияcи pивoжлaнишининг Kaтop ймил вa шapтлapи кypиб чикилмoкдa. Xano биp кapaшдa бу oмиллap мoтивaциягa тaъcиp килиши бyйичa биp xил эмac вa тaълимнинг тypли жихaтлapини хaмдa иштиpoкчилapининг шaxcий xycycиятлapини a^ эттиpaди. Шу caбaбли укув мoтивaцияcи pивoжлaнишини тaъминлoвчи мyaйян мeзoнлap acocидa биp кaтop oмиллapни aжpaтиш мухим caнaлaди.

ЗAMOНABИЙ TAЪЛИM / СOBPЕMЕННOЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2G19, 11(84)

Укув фаолияти мотивациясининг ривожланиш омиллари умумлаштириш мезони буйича беш гуру^ куринишида намоён булиши мумкин.

Биринчи гуру^ни Укиш мотивациясини максадли ривожлантириш имконини берувчи дидактик (психологик-дидактик) принциплар таш-кил этади:

- «кийинчилик улчови», кийинчиликнингопти-мал даражаси принципи (Л.В.Занков)1;

- таълимда муаммолилик принципи (В.Оконь, А.Н.Матюшкин, М.И.Махмутов, Т.В.Кудрявцев, И.Я.Лернер)2;

- узлаштирилган укув материалини изчил умумлаштириш принципи (А.М.Матюшкин);

- укув материалида «мавхумликдан аникликка» томон х,аракатланиш принципи (В.В.Давидов, А.К.Маркова);

- шахснинг фаоллик принципи, касбий фаолият мазмунини изчил моделлаштириш (А.А.Вербицкий).

Иккинчи гуру^ омилларини укиш мотивациясининг ривожланишига йуналтириш асосида ажра-тиш мумкин:

• индивидуал ёндашув;

• типологик ёндашув;

• топологик ёндашув (В.Ф. Моргун).

Учинчи гуру^ни таълимда бирон-бир психо-

логик-педагогик назария ёки концепцияни амалга ошириш воситаларини таъминловчи мотивларни ривожлантирувчи омиллар ташкил этади:

• аклий х,аракатларни боскичма-боскич шакл-лантириш (П.Я.Гальперин, Н.Ф.Тализина ва б.);

• муаммоли таълим (А.В.Брушлинский, А.М.Матюшкин, М.И.Махмутов ва б.);

• ривожлантирувчи таълим (В.В.Давидов, Д.Б.Эльконин);

• дастурлаштирилган таълим, ижтимоий таж-рибани узлаштиришни амалга оширувчи фаоли-ятли ёндашув ва педагогнинг «ок кути» принци-пига нисбатан бошкарувчилик таъсири (Н.Ф.Тализина);

• шахсий-фаолиятли ёндашув (И.А.Зимняя);

• белгили-матнли таълим (А.А.Вербицкий)3.

Туртинчи гуру^ни анъанавий таълимда х,ам,

юкорида санаб утилган таълимга нисбатан ёнда-шувларда х,ам уз урнига эга буладиган, укув фао-лиятини ташкиллаштиришда психологик-педагогик

1 Занков Л.В. Избранные педагогические труды. - М.: «Педагогика»,1990. -С. 98.

2 Лернер И.Я. Дидактические основы методов обучения. - М.: «Педагогика», 1981. -С. 186.

3 Вербицкий А.А., Бакшаева Н.А. Проблема трансформации мотивов в контекстном обучении. // Вопросы психологии, 1997, № 3. -С. 45-50.

шароитларни уз ичига олувчи омиллар ташкил этади:

• укитувчи шахсининг психологик хусусиятлари (Л.С.Виготский, Ф.Н.Гоноболин, Н.В.Кузьмина,

A.К.Маркова, Дж.Брунер ва б.);

• шахсий, субъект-субъект хусусиятлари, х,амкорларнинг узаро таъсири ва педагогнинг таълим олувчилар билан муносабати, х,амкорликдаги сермах,сул фаолиятни ташкиллаштириш (В.В.Давидов, И.А.Зимняя, В.Я.Ляудис, А.К.Маркова, Г.И.Щукина);

• укув материалини намойиш килиш шакллари ва укувчиларнинг иш турларини ташкиллаштириш усуллари (Л.В.Занков, П.И.Зинченко, А.К.Маркова,

B.Грабал, Т.А.Платонова, М.И.Воловикова);

• укувчиларнинг х,амкорликдаги фаолият шакл-ларининг турли-туманлигини таъминловчи, укув материали мазмунининг узига хослиги (В.В.Давидов, А.К.Маркова, Г.А.Матис, П.Голу, Т.А.Кольцова ва б.к.);

• х,ар кандай таълим методининг асоси булган методикаларнинг кулланиши (Э.Стоунс);

• укув фаолиятини ташкиллаштиришда укувчиларнинг ижобий мотивациясини х,исобга олиш (М.И.Матюхина);

• укув предметининг тузилиши, укув материа-лининг тузилиш хусусиятлари, узлаштирилган билимларнинг мазмуни, топширикларда йуналтириш типлари ва х,аракатларнинг йуналтирувчи асоси билан танишиш усули, укув топширикларини такдим килиш методлари (В.Ф.Моргун, А.Ф.Карпова);

• таълим шароитининг максадли узгарти-рилиши, назарий билимларни узлаштиришга урfу бериш (В.В.Давидов, В.В.Репкин, А.К.Дусавицкий);

• умумилмий ва ихтисослашган олий таълим фанлари уртасида фанлараро муносабатнинг урна-тилиши (Т.А.Кольцова);

• педагогик бах,о (Б.Г.Ананьев);

• атрофдагиларнинг бах,оси (С.Л.Рубинштейн);

• укишни бошкариш типлари (Т.А.Матис, Н.Ф.Тализина);

• мотивларнинг иерархик макомини х,исобга олиш ва таълимни ташкиллаштиришда уларнинг таъсирини белгилаш (Г.И.Щукина);

• укув материалининг укувчи эх,тиёжлари билан мутаносиблиги, унинг етарлича мураккаб-лиги ва тушунарлилиги, дастур материалини узлаштиришни ташкил этишнинг уч асосий бос-кичини куллаш: мотивацион, билиш, рефлексив-бах,оловчи (Л.М.Фридман);

• булажак касб истикболлари (А.К.Маркова);

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 11(84)

• семиотик, уйинли, ижтимоий таълим модел-ларини изчил куллаш воситасида бериладиган касбий фаолият контексти (А.А.Вербицкий).

Бешинчи гуру^ укувчиларнинг субъектив хусу-сиятлари (психик жараёнлар, холат, шахс хусу-сияти) ва уларни фаолиятда намоён булиш хусу-сиятларини бирлаштиради:

- укув фаолиятининг максад, жараён ва нати-жалари, уларнинг хусусиятларининг укувчилар томонидан англаниши (Ю.Н.Кулюткин, Г.С.Сухобская);

- фаолият предметига нисбатан субъектнинг муносабати; унда пайдо буладиган ижтимоий муносабатлар; атрофдагиларнинг фаолият субъек-тига кизикиши; бошкалар билан фаолият алма-шинуви; субъект томонидан уз режаларини бошкалар фаолиятига киритиш (Г.И.Щукина)1;

- укув фаолиятининг психологик структурасини субъект томонидан узлаштириш даражаси (А.К.Маркова, Т.И.Лях, Г.САбрамова);

- укувчининг назарий нуктаи назари шакллан-ганлиги, уз мотивацион доирасини фаол тахлил килиш усуллари, харакат усулларига йуналганлиги ва уларни янги шароитларда мустакил куллаши (А.К.Маркова, Л.К.Золотых, Т.И.Лях, М.В.Матюхина);

- укувчилар узлари узлаштираётган укув пред-метининг ахамиятини англаши (Ю.Н. Кулюткин);

- таълимда шахснинг фаоллиги ва мустакиллиги, уз мавкеини уз-узини тахлил килиш, уз-узини бахолаш, уз-узини ташкиллаштириш, уз-узини бошкариш, уз-узини назорат килиш, уз-узини мотивлаштириш оркали эгаллаши (Ю.Н.Кулюткин, Г.И.Щукина)2;

- уз-узини юкори бахолаши, уз кучига ишонч (С.Л.Рубинштейн, Р.Бернс);

- ижобий хислар, укишдаги муваффакият, укувчининг олдинги тажрибаси (Э.Стоунс);

- ирода (Н.Х.Барамидзе), мотивациянинг эркин шакли (В.А.Иванников);

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- укув фаолиятининг объектив ва субъектив ахамияти борасида укувчи бахоси, уз интилишла-ридан келиб чиккан холда муваффакиятнинг эхтимоллиги; муайян укув вазиятида уз имкони-ятларини тахлил килиш ва шу асосда укиш жараёнига уз муносабатини белгилаш (А.К.Маркова);

- укув фаолияти муваффакиятлилигининг кутарилиши (И.П.Именитова, М.В.Матюхина);

1 Щукина Г.И. Активизация познавательной деятельности учащихся в учебном процессе. / Учеб. пособие. -М.: «Просвещение», 1979.

2 Тихомиров О.К. Понятия «цель» и «целеобразование» в психологии. // Хрестоматия по педагогической психологии. / Сост. А.И.Красило и А.П.Новгородцева. - М.: Изд. МГУ, 1995. -С. 66-82.

- укувчининг уз билиш имкониятларини тахлил килишга кодирлиги; билишга оид кизикишларининг пайдо булишида жинсий-ёш хусусиятлари (А.И.Кондратюк).

Укув мотивацияси ривожланишига ижобий таъсир курсатувчи келтириб утилган омиллардан ташкари адабиётларда яна салбий таъсир курсатувчи омиллар хам курстилган булиб, биз уларни алохида гурухга бирлаштириб тахлил килишга харакат килдик:

• укувчилар укишга нисбатан узининг коби-лиятсизлигини англаши, ундаги муваффакиятсизлик, узини паст бахолаши, уз кучига ишонмаслик (Р.Бернс);

• жазо салбий мустахкамлаш тури сифатида кабул килиниши, субъектнинг олдинги тажриба-сида топширикларнинг муваффакиятсиз бажари-лиши (Э.Стоунс);

• паст узлаштириш ва ота-она хамда уки-тувчиларнинг дук-пуписалари (М.И.Матюхина);

• таълим олиш даражасининг пасайиши, укув фаолиятининг салбий мустахкамланиши (И.Ю.Кулагина)3;

• укув фаолиятида муваффакиятнинг сусайиши (И.П.Именитова). Укиш мотивлари ривожланишига салбий таъсир курсатувчи омиллар каторига юкорида келтириб утилган психологик-дидактик омил ва шароитларнинг укув жараёнида эътиборга олмасликни хам киритиш мумкин.

Ушбу муаммо доирасида Узбекистан психология фани намояндаларининг уз карашлари бор булиб, улар хам биз изланиш олиб бораётган муаммони уз тадкикот предметларига айланти-ришган. Улар жумласига М.Г.Давлетшин, Э^озиев, F.Б.Шоумаров, В.М.Каримова, З.Т.Нишоновани киритишимиз мумкин. Хусусан, В.М.Каримова «Мотив муайян фаолият ва харакатларга нисбатан инсондаги йуналиш булиб, унинг асосида асосан эхтиёжлар ётади. Онгли, максадли хаётда шахсда аввал у ёки бу эхтиёжлар пайдо булади. Билим олиш максади талабада билим, илм олиш, кизикувчанлик эхтиёжини пайдо килади. Эхтиёж индивиднинг шундай холатики, у одамнинг фаоллиги манбаи булиб, яшаши хамда тирикчилик килиб, тараккий этиши учун мухтожлик хис киладиган барча объектлар билан ботликлигини ифодалайди», деб таъкидлайди4.

Психологик нуктаи назаридан Д. Макклелланд-нинг назариясига якин назария Дж.Аткинсонни-

3 Кулагина И.Ю. Возрастная психология. Учебное пособие. 5-е изд. — М.: Изд-во УРАО, 1999. -С. 176.

4 Каримова В.М. Касбий психология ёки мутахассис-ликка кириш. - Т.: «Фан ва технология», 2012. -112-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 11(84)

кидир. Унинг фикрича, муваффакиятга эришиш эхтиёжи бошка бир эхтиёж - матлубиятдан кочиш билан биргаликда каралмоFи лозим. Бирор нар-сага эришишга кучли эхтирос хис килган одам-ларда муваффакиятга эришиш мотивацияси ва аксинча. Бундай мотивацияси кучсиз булганлар эса маFлубиятдан кочишни купрок уйлайдиган-лардир. Иккала назария асосида муаллифлар биргаликда субъектив жихатдан маъкул куриладиган таваккал килиш назариясига асос солишди. Ама-лиётдан маълум булдики, самарали рахбарлар хеч качон жуда юкори даражада хам, ута паст дара-жада хам таваккал килмас эканлар. Улар уз фао-лиятларида таваккалнинг макбул, уртача даража-сида фаолият юритиб, олдиндан муваффакиятсиз-ликлардан узларини асрар экан. Ноаникликлар куп, таваккал килишга тутри келадиган вазиятлар-дан доимо иложи борича узларини олиб кочишар экан. Шу боис хам уларда маFлубиятга учраш кам булади1.

Хулоса.

Шундай килиб, фаолият хакида гапирилганда юкорида зикр этилган ташки ва ички фаолиятдан ташкари психологияда таркиб нуктаи назаридан аклий хамда жисмоний фаолият турлари фарк-ланади. Аклий фаолият аклий, интеллектуал харакатларга асосланади ва шахснинг онгли тарзда, ички психологик механизмлар воситасида амалга оширадиган харакатларини уз ичига олади. Ундан фаркли, жисмоний фаолият мотор харакатларга хам таянади. Бу харакатлар шахсда асосий укув фаолияти мотивациясини ривожла-нишдаги туртки булувчи омиллардан бири хисоб-ланади. Юкоридаги мулохазлардан куринадики, укув мотивациясини туFри танлаш мураккаб ва узок давом этадиган жараён булиб, инсон хаётининг ахамиятли боскичини камраб олади. Унинг самарадорлиги эса касбий фаолият талаб-лари ва шахснинг касбий камолоти давомида ижтимоий-иктисодий узгаришларга мослашув кобилиятини инсоннинг психологик имкониятла-рига мос келиши билан белгиланади.

Адабиётлар руйхати:

1. Кругликов В.Н. Формирование мотивации познавательной деятельности в контекстном обучении. Автореферат дисс...канд. пед. наук. - М., 1996.

2. Маркова А.К., Матис Т.А., Орлов А.Б. Формирование мотивации учения. - М.: «Просвещение», 1990.

3. Мясищев В.Н. Психология отношений. / Под ред. А.А.Бодалева. - М.: Изд-во «Институт практической психологии», 1995.

4. Асмолов А.Г. Психология личности. - М.: Изд. МГУ, 1990.

5. Кругликов В.Н. Формирование мотивации познавательной деятельности в контекстном обучении. Автореферат дисс.канд. пед. наук. - М., 1996.

6. Тихомиров О.К. Понятия «цель» и «целеобразование» в психологии. // Хрестоматия по педагогической психологии. / Сост. А.И.Красило и А.П.Новгородцева. - М.: Изд. МГУ, 1995. -С. 66-82.

7. Каримова В.М. Касбий психология ёки мутахассисликка кириш. - Т.: «Фан ва технология», 2012.

8. Айламазьян А.М. Выбор мотивов деятельности: теоретические аспекты проблемы и экспериментальное изучение. // Вопросы психологии, 1990, № 4. -С. 123-130.

9. Хекхаузен Х. Мотивация и деятельность. 2-е изд. - СПб.: «Питер»; М.: «Смысл», 2003. 860 с: ил. (Серия «Мастера психологии»).

10. Вербицкий А.А., Бакшаева Н.А. Проблема трансформации мотивов в контекстном обучении. // Вопросы психологии, 1997, № 3. -С. 12-20.

1 Хекхаузен Х. Мотивация и деятельность. 2-е изд. - СПб.: «Питер»; М.: «Смысл», 2003. 860 с: ил. (Серия «Мастера психологии»).

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 11(84)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.