Научная статья на тему 'Ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар чуқурлашувида ўрта синфнинг роли'

Ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар чуқурлашувида ўрта синфнинг роли Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
175
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Райханов У. А.

қтисодиётни модернизациялаш шаротида Ўзбекистонда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш асосида аҳоли таркибида ўрта синфни барқарор суръатларда тараққий этишига жиддий эътибор берилмоқда. Ушбу мақолада ўрта синф моҳиятини тўлиқ акс эттирувчи кўрсаткичлар тизими, ўрта синфга киритишнинг мезонлари, белгилари ва ўрта синфни ривожлантириш натижасида ҳал этиладиган вазифаларнинг назарий жиҳатлари таҳлил қилинган. Ўрта синфнинг жамиятдаги ижтимоий барқарорликни таъминлаш, мамлакатда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотлар чуқурлашуви ва модернизациялаш жараёнларини жадаллаштиришдаги ўрнини баҳолаш ва кучайтиришга қаратилган илмий таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RAYHANOV U.A. THE MIDDLE CLASS ROLE IN DEEPENNING SOCIAL-ECONOMIC REFORMS

In the conditions of the modernization of the economy of Uzbekistan great attention is paid to the development of the middle class on the basis of the stable development of the small businesses and private entrepreneurship. The article deals with the theoretical analysis of the system of indicators, criteria, peculiarities and the results of the development of the middle class enabling us to give the more precise definition of the term “middle class”. Scientific suggestions and practical recommendations aimed at the evaluation and raising the role of the middle class in providing social stability, in deepening of economic reforms and speeding up of the modernization of economy were worked out.

Текст научной работы на тему «Ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар чуқурлашувида ўрта синфнинг роли»

"N

J

Райханов У.А. - Узбекистан Миллий университети "Макроиктисодиёт" кафедраси катта укитувчиси

ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ ИСЛОДОТЛАР ЧУКУРЛАШУВИДА УРТА СИНФНИНГ РОЛИ

Урта синф тушунчаси узоц тарихга эга ва у жамиятда-ги ижтимоий узгаришларга асосланган цолда такомилла-шиб боради. Аксарият адабиётларда "урта синф" тушунчаси "янги урта синф" ёки "янги урта синфлар" термин-лари сифатида талцин этилади1. Фикримизча, замонавий урта синф - бу "эски урта синф" куриниши эмас, балки уму-ман янги ижтимоий куринишдир. Табиий савол ту*илади: эски ва янги урта синфлар уртасидаги фарц нимадан ибо-рат? Нима сабабдан ицтисодий адабиётда улар уртасидаги фарцни тавсифлашга жиддий эътибор берилади?

AMepuKanuK O-UM H.P.MM—C TatKugna-wurna, эскu ypTa cMH^HMHr AHrucuflaH $apK,u wyHflaKU, ynapHUHr aKcapumT kucmu gapo-Mag onaguraH MynKKa эгa KurnuiK TagôupKop-napgaH u6opaT 6ynraH. EBponagaH ^apKnu ynapoK, AMepiKaga ypTa cuh$ KiwnoK 6yp-xya3UflcuflaH u6opaT 6ynraH Ba yHra Teruwnu ep 6up BaKTHiHr y3ifla uwna6 muKapuw Bocu-Tacu, gapoMag MaH6au Ba u-BecT^um o6teK-Ti ^uco6naHraH. H.P.MunncHiHr ^uiKpura Kypa, "KumuiK Tafl6upKop y^yH epra эгanuк wyH^a-Kii "umBecTu^um" 6ynMaraH, y MycTaKun $aonu-at fopuiTraH, Mex,HaT Ba MynKu ëHMa-ëH 6ynraH. yHuHr MynKu y3UHUHr Mex,HaT KyHuKManapuHu uwnaTuw o6teKTu ^uco6naHraH. MXTUMOUM MaBKeu эca Kyn xu^aTgaH y эгanuк KunaëTraH MynKHuHr x,axMU Ba ^onaTura 6of-uk 6ynraH. ^apoMagu MynKugaH KenaëTraH ^ongagaH Ke-nu6 ^MKKaH"2. UyHgaM Kunu6, '^CKU ypTa CUH$" 6upuH4uflaH, MynKMM xu^aTgaH aHUKnaHap э,цм; uKKMH^uflaH, yHurnr ^erapanapu wa^^o^

1 H.nynaHTcac ypTa cmh^hm «AHru 6yp*ya3Ufl» cu-^aTuga aHMK-aMgu (new petty bourgeoisie), C. ManneT -3ca «mm uumu cuh^» crn^aTuga (new working class), Э. TuggeHc «AHru ypTa cuh^» (new middle class) crn^aTuga TanKu- Kunagu.

2 Wright Mills C. White Collar. The American Middle Classes. N.Y., Oxford, 1951, P. 9.

булиб, аник белгиланган эди; учинчидан эса, унинг вакиллари узининг индивидуаллиги ва тадбиркорлик, бандлилик жих,атидан давлат-га ва юкори синфга тобе булмаган.

Fарб мамлакатлари иктисодиётининг де-индустрлаштирилиши туфайли ёлланма иш-чиларнинг купайиши хизмат сох,асида банд булган инсонлар микдорини ошириб юбор-ди. Р.Кромптонга кура, "деиндустриал-лаштириш, технологик силжишлар, хизмат сох,асининг кенгайиши - анаънавий равиш-да урта синфни характерлаган касб эгалари х,исобланган инженер, менежер ва бошкалар сонининг кескин купайишига олиб келди"3. Иккинчи жах,он урушидан кейинги даврда киска муддатда мутахассисларни тайёрлашга эх,тиёж сезилган ва мазкур тор4 мутахассис-ликка эга ишчи ва техниклар сони сезиларли усган эди. Ривожланган мамлакатларда улар-нинг сони умумий бандликнинг 20%ини таш-кил этган»5.

3 Crompton R. Op.cit. P. 150.

4 Киска муддатда ишчи ва хизматчиларни укитиш ва кайта укитиш оркали маълум мутахассислар тайёр-лаш.

5 Pakulski J., Waters M. The Death of Class. L., 1996. P. 56.

Замонавий иктисодий адабиётда урта синф ва унинг таркибини аниклашда турли хил карашлар мавжуд1. Урта синфнинг аник че-гараларини белгилаш мураккаб х,исобланиб, дастлаб унинг вужудга келиши омиллари ва иктисодий ривожланиш динамикаси харак-терини урганиш лозим. Фикримизча, урта синфга нисбатан аникрок таъриф бериш учун унинг мох,иятини тулик акс эттирувчи чора-тадбирлар, жамиятда ах,оли табакалари баркарорлигини таъминлашдаги урнини аниклаш лозим. Иккинчи жах,он урушидан кейинги даврда америкалик тадкикотчилар У.Уорнер ва П.Лантлар мазкур мавзу юзаси-дан жиддий илмий изланишлар олиб борган-лар2. Улар урта синфни аниклашда куйидаги сифат курсаткичларини эътиборга олиш за-рур деб таъкидладилар:

-юкори даражадаги даромад ва кучмас мулк х,ажми;

-уз-узини идора килиш, ташаббускорлик ва юкори иктисодий фаоллик;

-яхши таълим билан боFлик булган юкори маданий-маърифий салох,иятга эга булиш; -оиланинг юкори кадр-кимматга эгалиги. Хар бир мамлакатда урта синф шаклла-ниши унинг иктисодий ривожланиши дара-жасидан келиб чиккан х,олда узига хос хусу-сиятларига эга булган. XXI аср охири ва XX бошларида У.Уорнер ва П.Лантлар томо-нидан таклиф этилган урта синфнинг сифат курсаткичларини куллаб-кувватлашга куплаб ривожланган мамлакатлар тайёр булмагани аник намоён булди. Жумладан, АКШда уруш-дан кейинги йилларда урта синфни шакллан-тиришни жадал суръатлар билан амалга оши-ришда таълимнинг роли алох,ида ах,амият касб этди. 1980 йилда давлат университетларида тах,сил олаётган талабалар сони 12,1 млн. ки-шини ташкил килган булиб бу курсаткич 1947 йилга нисбатан 2,3 млн. кишига куп булган. 1950-70 йилларда АКШда таълим учун уму-мий харажатлар 3,7 мартага, шу жумладан бошланFич ва урта таълим учун 3,2 мар-

1 Blumin S.M. Op. cit.; Goldthorpe J.H. Op. cit.; Cole G.D.H. The Conception of the Middle Classes // British Journal of Sociology. 1950. Vol. 1. No 4. P. 275—290.

2 Warner W.L., Lunt P.S. The Social Life of Modern Community. New Haven: Yale University Press, 1941; Warner W.L., Lunt P.S. The Status System of a Modern Community. New Haven: Yale University Press, 1942.

та, олий таълим учун 5,2 марта оширилди.3 Бирок, XXI бошларида АКШда олий маълу-мотга эга булиш киймати ошиб борди, жумладан коллежларда тах,сил олишнинг уртача йиллик киймати 21 минг АКШ долларига туFри келиб бу америкаликлар уртача даромади-нинг 40 дан 54% гача кисмини ташкил килди.4 Бу эса уз навбатида Америка урта синфининг кискариши туFрисида хулоса чикаришга олиб келди. Бундай кискариш натижасида Жини коэффициенти курсаткичлари узгариши ку-затилди. Бу коэффициент 1980 йилдаги 0,4 дан 2005 йилдаги 0,44 гача усди5, шу даврда Францияда ушбу коэффициентнинг 0,36 дан 0,25 гача пасайиши кузатилди, Япония ва Нидерландияда ушбу курсаткич узгаришсиз колди.6 1990 йилларнинг урталарида Америка урта синфининг даромадлари даража-си бир вактда ах,олининг бой катлами даро-мадларининг 50%идан иборат булган. Швейцария, Нидерландия, Германия ва Бельгияда ушбу нисбат 58% ни, Скандинавия мамлакат-ларида эса (Дания, Швеция, Норвегия, Финляндия) 65% ни ташкил килган.7

КамбаFалликни камайтириш максадида халкаро молия институтлари томонидан урта синф тоифасига кунлик даромади 2 дан 10 АКШ долларигача булган ах,оли катлами киритилган.8 Мазкур ёндашув натижасида бу-гунги кунда дунёда 1,8 млрд. Киши, жумладан, Шимолий Америкада - 338 млн., Европа-да - 664 млн. ва Осиёда - 552 млн. киши урта синфга киради.9 Бундай ёндашув бирмунча мунозарали х,исобланади, чунки АКШда кунлик даромад микдори 13 АКШ долларидан10 иборат булса, бу камбаFалликнинг бошланиш чегараси х,исобланади ва агар минимал даромад микдорининг Америка стандартига риоя

3 Social Contracts Under Stress...

4 Schweninger S.R., Sherraden S. The American Middle Class Under Stress / New American Foundation. 2011. April. P. 10.

5 Wasow B. The American Middle Class in International Perspective / The Century Foundation. 2006. October 18.

6 Уша манба. P. 5.

7 Уша манба. P. 4.

8 Kharas H. The Emerging Middle Class in Developing Countries // OECD Development Centre Working Paper. 2010. No 285.

9 Уша манба. P. 15.

10 Kenny C. Where is the Virtue in the Middle Class? / Center for Global Development. 2011. November. P. 3.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ № 4, 2013

с

1-жадвал

Германияда урта синфнинг улуши динамикаси (%)

Ииллар Даромад медианаси

< 0,7 0,7-1,5 > 1,5

2000 17,8 64,0 18,2

2006 23,4 56,2 20,4

Манба: Grabka M. Op. cit. P. 24.

килинса, ривожланаётган мамлакатларда 250 млн.дан ортик киши урта синф таркибига киради.1 Иктисодчи олим Н.Бёрдсал таърифи-га кура урта синф таркибига харид кобилияти паритети (ХКП) буйича кунлик жон бошига 10 АКШ долларидан кам булмаган даромадга эга булган ах,оли тоифаси киритилади.2 Сунъ-ий равишда урта синф чегарасини аниклаш ва уни кенгайтирилиши натижасида "бой" катлам вакиллари тоифаси йуколиши мум-кин. Мана шундай ёндашувлар натижасида 2002 йилда АКШда юкори синф вакиллари сони ойлик даромад микдори 9504 АКШ долларидан кам булмаган х,олда 14 млн. кишини ташкил килган, Хитойда эса 2005 йилда ушбу тоифага кирувчилар шах,арда ойлик дарома-ди 372 АКШ долларидан иборат булган х,олда 26 млн., кишлок жойларида ойлик даромади 168 АКШ долларини ташкил килган 40 млн. кишидан иборат булган. Хиндистонда кунлик даромади 11 дан 55 АКШ долларига булган 50 млн.дан 1,3 миллиардгача булган ах,оли тоифаси мазкур катламни ташкил килади.3

2007 йилда Жах,он банки урта синфга 2000 йилдаги ХКП буйича 4000 АКШ долларидан (Бразилия даражаси) 17 минг АКШ доллари-гача (Италия даражаси) уртача йиллик даро-мадига тенг булганларни киритиш таклифи-ни берди.4 Урта синфни аниклаш шкаласи-га уй хужаликларининг жон бошига дарома-дининг медианаси 0,75-1,25 ораликда кабул килинган.5 Жумладан, Германияда урта синф-

1 Kenny С. Op. cit. P. 3.

2 Birdsall N. The (Indispensable) Middle Class in Developing Countries; Or, The Rich and the Rest, Not the Poor and the Rest. Center for Global Developing // Working Paper No 207 / Center for Global Development. Washington, DC, 2010. March. P. 4.

3 Birdsall N. Op. cit. P. 10.

4 Kharas H. The Emerging Middle Class in Developing Countries. P. 11.

5 Birdsall N, Graham C, Pettinato N. Stuck in Tunnel:

Is Globalization Mudding the Middle? // Working Paper

No 14 / Brooking Institution. Washington, DC, 2000. P. 11.

ни аниклашда ах,оли жон бошига даромад-нинг медианаси 0,7-1,5 диапазонда кабул килинган.6 Киёсий шкаладан фойдаланиш амалиётига урта синфни шакллантиришнинг бир неча куринишлари вужудга келди. Маса-лан, 1990 йилларнинг урталарида Америкада ХКП буйича уртача йиллик даромаднинг медианаси 28 минг АКШ долларини, Швейцари-яда - 30,6 минг АКШ долларини, Германияда - 22,6 минг АКШ долларини ва Швеция-да - 18 минг АКШ долларини ташкил килди.7 2000 йилнинг урталарига келиб эса мазкур курсаткич АКШда 32 минг, Швецияда - 23 минг АКШ долларини ташкил килган х,олда Бразилияда - 6,9 минг АКШ долларидан иборат булди. Агар урта синф чегарасини бел-гилашда уй хужаликлари даромади медиана-сининг ярмидан икки баравар кийматигача булган ораликни оладиган булсак, мазкур синфнинг ах,оли умумий сонидаги улуши АКШда 58%, Швейцарияда - 84% ва Бразилияда - 44% ни ташкил килади.8 Ушбу ма-сала хусусида Германияда урта синф чегарасини аниклашнинг узига хос амалиёт усу-ли мавжуд. Тадкикотларга кура Германияда ах,оли таркибида урта синфнинг улуши нис-бий таккослаганда мутлок микдори камайиш тенденцисига эга булмокда (1-жадвал).

Урта синф улушининг пасайиш тенденци-яси Германия билан биргаликда (2000 йилда 49 млн. кишидан иборат булган булса, 2006 бу курсаткич 44 млн. кишини ташкил килган) барча саноат жих,атдан тараккий эт-

6 Grabka M. The Shrinking German Middle Class — Signs of Long Term Polarization in Disposable Income? // German Institute for Economic Research Weekly Report. 2008. No 4. P. 22.

7 Wasow B. The American Middle Class in International Perspective. P. 3.

8 Chauvel L. Between Welfare State Retrenchments, Globalization and Declining Returns to Credentials: The French Middle Classes under Stress. P. 30. www. columbia.edu/cu/alliance/documents/ Calendar/ ChauvelinNewmanmiddleclass.pdf

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ № 4, 2013

2-жадвал

Россияда урта синфни шакллантириш динамикаси (жорий бах,оларда, руб.)

Йиллар Даромадлар чегараси Улуши (%)

Куйи Юк,ори

1995 3100 5200 30,2

2000 1350 2240 28,4

2005 4580 7630 26,1

2010 10540 17570 24,0

ган мамлакатларда х,ам кузатилмокда. АКШ иктисодиётида даромад микдори буйича 1980 йилдан 2010 йилгача булган даврда бандлар таркибида уртача даромадлилар улуши 52% дан 42% га пасайган х,олда, паст даромадлилар улуши 30% дан 41 %гача усди.1

Ушбу тенденция жах,он молиявий-иктисодий инкирози даврида х,ам кузатил-ди. Унинг дастлабки белгилари 2002-2003 йилларда юк,ори технологияли компаниялар сох,асида инкироз кузатила бошлаган дав-рларда намоён булди. Иктисодиётнинг ушбу секторида урта синфни ташкил килган, асосан аклий мех,нат билан шуFулланувчи ишчилар банд булган. Хозирги молиявий-иктисодий инкироз шароитида банк хизматчилари, суFурта ва ипотека компаниялари, турли инвестиция фондлари ходимлари, яъни урта синф вакиллари энг куп зарар курмокдалар.

Бугунги кунда иктисодиёти баркарор суръатлар билан ривожланаётган Хитой ва Хиндистонда урта синф вакиллари улуши-нинг усиши тескари тенденцияга эга. «Мак-кензи» компаниясининг прогнозларига кура, агар х,озирда Хитойда йиллик даромади 3200 АКШ долларидан кам булмаган шах,арда истикомат килувчи уй хужаликлари 77% ни ташкил килаётган булса, 2025 йилга келиб уларнинг улуши 10% дан иборат булади. Шу-нингдек, 2010 йилда шах,арда яшовчи урта синфнинг йиллик даромади 3,2-5 минг АКШ долларидан иборат булган булса, прогноз-ларга кура 2020 йилга келиб ушбу даража 5-12,5 минг АКШ долларигача купаяди2. Кабул килинган методологияга мувофик Хиндистон амалий иктисодий тадкикотлар Миллий уюш-маси томонидан йиллик ихтиёрдаги дарома-

1 Schweninger S.R., Sherraden S. The American Middle Class Under Stress. P. 5.

2 Farrell D., Gersch U.A., Stephenson E. The Value of China's Emerging Middle Class // The McKensey Quarterly. Special Edition. 2006. No 1. P. 62—63.

ди 4380 дан 21890 АКШ долларигача (ХКП буйича 2000 йилда йиллик даромади 23530 дан 117650 АКШ долларига булганлар бун-га мос келади) булган уй хужаликлари урта синфга киритилади3. Мазкур маълумотлар-га кура Хиндистонда 2025 йилга келиб урта синф вакиллари 583 милн. кишини ёки жами ах,олининг 41%ини ташкил килади4 ва урта синфга кирувчи х,ар бир оиланинг йиллик ха-ражатлари тахминан 6600 АКШ долларига ёки 2000 йилдаги ХКП буйича 35 минг АКШ долларига етади, деб тахмин килинмокда.5

Россия Федерациясида охирги ун беш йил мобайнида урта синф вакиллари улуши кискармокда. Социалистик тизим шароитида фукаролар ижтимоий неъматлардан (таъ-лим ва тиббиёт хизмати сох,аларида) деярли бир хил фойдаланишган булса, 1990 йиллар-даги жадал суръатларда амалга оширилган бозор ислох,отлари ва давлат томонидан ижтимоий функцияларнинг катта кисми бажа-рилмаслиги жамиятда ижтимоий-иктисодий тенгсизликни келтириб чикарди. Ижтимоий меъёрларнинг пасайиши урта синфнинг кискаришига олиб келди6 (2-жадвал).

Турли манбаларнинг бах,олашларига кура, КозоFистонда утиш даврида урта синф жами ах,олининг 15%идан 25-30%игача кисмидан иборат. Маълумотларга кура, урта синф вакиллари мамлакатдаги товар ва хизматлар-нинг 50%дан 80%гача булган кисмини истеъ-мол килади. Урта синф вакилларининг даро-мадлари жами ах,оли даромадларидаги улуши 1999 йилда 32,9%ни ташкил килган х,олда,

3 Beinhocker E.D., Farell D., Zainulbhai A.S. Tracking the Growth of India's Middle Class. 2007. August. P. 3. www.mckinseyquartely.com.

4 Beinhocker E.D., Farell D., Zainulbhai A.S. Tracking the Growth of India's Middle Class. P. 3.

5 Op. cit. P. 6.

6 Манба: www.fedstat.ru/indicator/data.do.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ № 4, 2013

24

1-расм. Узбекистонда жамият таркибида урта синф улушининг усиб бориши, фоизда

70 60 50 40 30 20 10 0

56

62

24

18

1991 2001

2008 йилга келиб ушбу курсаткич 32%дан иборат булган1.

Бозор иктисодиётига утиш даври-да Узбекистонда урта синфини шаклланти-ришга катта эътибор берилди. Чунки, бозор ислохотларининг чукурлашуви ва жамият-да ижтимоий баркарорлик ушбу синф билан чамбарчас боFлик хисобланади.

Бу борада Президентимиз И.А. Каримов: "Шуни унутмаслик керакки, урта синф улушининг юкорилиги фукаролик жамиятини шак-ллантиришнинг замини ва асоси, давлатнинг баркарорлиги ва мустахкамлигининг, одам-ларнинг уз келажагига булган ишончининг мухим омили сифатида кабул килинади"2,-дея таъкидлаб утди.

Узбекистонда урта синфнинг шаклланиши ва ривожланишида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик мухим урин тутади. Чунки кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик вакилла-ри мазкур синфнинг асосини ташкил килади. Юкоридаги холатларни эътиборга олиб, Президентимиз И.А.Каримов Узбекистонда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни жа-дал ривожлантиришни устувор йуналиш сифатида белгилашнинг куйидаги сабабларини курсатиб утди3:

1 Рузанов А. Средний класс Казахстана: от потребительского отношения - к созиданию и профессионализму. NATIONAL BUSINESS, №5 (75) 2010. С. 34.

2 Каримов И.А. Бош максадимиз - кенг куламли ислохотлар ва модернизация йулини катъият билан да-вом эттириш: 2012 йилда мамлакатимизни ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари хамда 2013 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мухим устувор йуналишларига баFишланган Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг мажлисидаги маъруза.-Тош-кент: "Узбекистон", 2013.-64-б.

3 Каримов И.А. Узбекистонда ижтимоий-иктисодий

сиёсатни амалга оширишда кичик бизнес ва хусусий

2010 2011

• кичик бизнес ички бозорни зарур товар-лар ва хизматлар билан тулдиришнинг асо-сий манбаи булиб хизмат килади;

• кичик бизнес жахон ва минтакалар бозорларидаги талаб ва конъюнктура узгаришларига тез мослашади;

• кичик бизнесни ташкил килиш ва юри-тиш катта харажат, капитал куйилмаларни талаб этмайди;

• йирик корхоналарга нисбатан кичик бизнеснинг жахон молиявий-иктисодий инкирозининг тахдид ва салбий окибатларига бардош бера олиш кобилияти анча юкори;

• кичик тадбиркорлик нафакат даромад манбаи, балки одамларнинг ижодий ва интеллектуал кобилиятини руёбга чикариш во-ситаси хамдир.

Мамлакатимиз рахбарияти томони-дан кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришга каратилган чора-тадбирларнинг кабул килиниши, хаётимизда тобора хал килувчи кучга айланиб бораёт-ган урта синфни шакллантириш ва ахоли да-ромадларини ошириш имконини берди. Экс-пертлар фикрларига кура, уртача даромад-га эга булганлар, агар 1991 йилда ахолининг 18 фоизини ташкил этган булса, 2001 йилда уй хужаликларини тадкик этиш натижаларига кура, бу курсаткич 24 фоизга етган. 2011 йилда эса 62 фоиз уй хужаликлари уртача дара-жадан кам булмаган баркарор даромадга эга булган4 (1-расм).

тадбиркорликнинг роли ва ахамияти. // "Халк сузи". 15.09.2012.

4 Узбекистон Республикаси Президенти И.А. Кари-мовнинг "Тарихий хотира ва инсон омили - буюк кела-жагимизнинг гаровидир " рисоласини урганиш буйича укув кулланма. -Т.: "O'qituvchi" НМИУ, 2012. 53-б.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ № 4, 2013

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган иктисодий ислохотларнинг асосий тамойил-ларидан бири сифатида Узбекистон Респу-бликаси Президенти И.А.Каримов томони-дан чукур асослаб берилган кучли ижтимоий сиёсат ах,оли ялпи даромадларининг изчил, баркарор усиши учун зарур шарт-шароитлар яратди.

2012 йил якунларига кура Узбекистонда оилаларнинг 97 фоизи уз уйига эга, ахолининг 90 фоизи узок муддат фойдаланиладиган барча асосий товарлар билан таъминлан-ган, х,ар уч оиладан бири шахсий енгил ав-томобилга эга, ах,оли истеъмол махсулотлари билан етарли даражада таъминланмокда. Шунингдек, утказилган тадкикотларга кура, 2012 йилда Узбекистонда ахолининг 50 фо-изга якини урта синфни ташкил килган. 2000 йилда ушбу курсаткич 24 фоиздан иборат булган1.

Юкоридагилардан келиб чиккан холда, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик урта синфни шакллантириш ва ривожлантириш-нинг мунтазам кенгайиб бораётган базаси булиб хизмат килмокда деган хулоса килиш мумкин.

Фикримизча, Узбекистонда ахолини урта синфга киритишнинг куйидаги мезонларини алохида ажратиш мухим хисобланади:

• ижтимоий-иктисодий шароитларга мос-лашиш даражаси;

• саводхонлик ёки маълумот даражаси;

• даромад даражаси;

• хусусий мулкка эга булиш даражаси;

• юкори турмуш даражаси;

• инсоннинг жамиятдаги урни.

Тахлилларимиз курсатишича, урта синф

сони ва таркибини аниклашда у ёки бу ме-зонга устуворлик бериш чалкашликларни келтириб чикариши мумкин. Табиийки, маз-кур мезонларни ёки улар тупламини танлаш микдорий ва сифат жихатдан бахолашларга бOFЛ и к.

Бизнинг фикримизча, мамлакатимиз иктисодиётини модернизациялаш шароити-да урта синфни устувор даражада ривожлан-тириш натижасида куйидаги вазифалар хал этилади:

• жамиятда ижтимоий баркарорлик таъ-минланади;

• ахолининг жамиятда содир булаётган вокеаларга муносабати узгариб боради;

• солик базаси тулдирилади ва ички инве-стициялаш купайтирилади;

• ах,олининг ижтимоий-иктисодий ва ижтимоий-маданий хулк-атвори узгаради.

Адабиётлар руйхати:

Каримов И.А. Узбекистонда ижтимоий-иктисодий сиёсатни амалга оширишда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг роли ва ах,амияти. // "Халк сузи". 15.09.2012.

Каримов И.А. Бош максадимиз - кенг куламли ислох,отлар ва модернизация йулини катъият билан давом эттириш. // "Халк сузи". 18.01.2013.

Рузанов А. Средний класс Казахстана: от потребительского отношения - к созиданию и профессионализму. NATIONAL BUSINESS, №5 (75) 2010.

Beinhocker E.D., Farell D., Zainulbhai A.S. Tracking the Growth of India's Middle Class. 2007. August.

Birdsall N, Graham C, Pettinato N. Stuck in Tunnel: Is Globalization Mudding the Middle? // Working Paper No 14 / Brooking Institution. Washington, DC, 2000.

Birdsall N. The (Indispensable) Middle Class in Developing Countries; Or, The Rich and the Rest, Not the Poor and the Rest. Center for Global Developing // Working Paper No 207 / Center for Global Development. Washington, DC, 2010. March.

1 Каримов И.А. Бош максадимиз -тириш. // "Халк сузи". 18.01.2013.

кенг куламли ислох,отлар ва модернизация йулини катъият билан давом эт-

Blumin S.M. Op. cit.; Goldthorpe J.H. Op. cit.; Cole G.D.H. The Conception of the Middle Classes // British Journal of Sociology. 1950. Vol. 1. No 4.

Chauvel L. Between Welfare State Retrenchments, Globalization and Declining Returns to Credentials: The French Middle Classes under Stress.

Farrell D., Gersch U.A., Stephenson E. The Value of China's Emerging Middle Class // The McKensey Quarterly. Special Edition. 2006. No 1.

Grabka M. The Shrinking German Middle Class — Signs of Long Term Polarization in Disposable Income? // German Institute for Economic Research Weekly Report. 2008. No 4.

Kenny C. Where is the Virtue in the Middle Class? / Center for Global Development. 2011. November.

Kharas H. The Emerging Middle Class in Developing Countries // OECD Development Centre Working Paper. 2010. No 285.

Pakulski J., Waters M. The Death of Class. L., 1996.

Schweninger S.R., Sherraden S. The American Middle Class Under Stress / New American Foundation. 2011. April.

Warner W.L., Lunt P.S. The Social Life of Modern Community. New Haven: Yale University Press, 1941.

Warner W.L., Lunt P.S. The Status System of a Modern Community. New Haven: Yale University Press, 1942.

Wasow B. The American Middle Class in International Perspective / The Century Foundation. 2006. October 18.

Wright Mills С. White Collar. The American Middle Classes. N.Y., Oxford, 1951.

Узбекистон Республикаси иктисодий-ижтимоий тараккиётининг мустакиллик йил-ларидаги (1990-2010 йиллар) асосий тенденция ва курсаткичлари хамда 2011-2015 йилларга мулжалланган прогнозлари: статистик туплам.-Т.: «Узбекистон», 2011.- 140 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.