Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ-ҲАМКОРЛИК ШАРОИТИДА ПЕДАГОГИК КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ ИНТЕГРАТИВ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР МИСОЛИДА'

ИЖТИМОИЙ-ҲАМКОРЛИК ШАРОИТИДА ПЕДАГОГИК КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ ИНТЕГРАТИВ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР МИСОЛИДА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
235
105
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ислоҳот / таълим / узлуксиз таълим / фан / университет / кадрлар тайёрлаш / интеграция / ғоя / мафкура / сиёсат / тафаккур / касб таълими. / реформа / образование / непрерывное образование / наука / университет / обучение / интеграция / идея / идеология / политика / мышление / профессиональное образование.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Умаров Алишер Юсубжанович

Мазкур мақолада узлуксиз таълим ва фан соҳасида амалга оширилаётган ислоҳотлар, таълим тизимида педагог ходимлар тайёрлашни такомиллаштириш, хорижий мамлакатларда кейинги йилларда таълим ва фан соҳасида амалга оширилаётган ислоҳотлар таълимга барча турдаги ижтимоий ресурсларни жалб қилиш, жаҳон амалиётида педагог кадрлар тайёрлаш, хорижий мамлакатларнинг таълим тизимлари учун ўзига хос хусусиятларнинг педагогик-психологик таъсир воситалари орқали ривожлантириш йўллари ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ИНТЕГРАЦИОННЫХ МЕХАНИЗМОВ ПОДГОТОВКИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ В КОНТЕКСТЕ СОЦИАЛЬНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА НА ПРИМЕРЕ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

В статье описаны реформы в сфере непрерывного образования и науки, совершенствование подготовки учителей в системе образования, реформы в сфере образования и науки за последние годы для привлечения всевозможных социальных ресурсов в образование, подготовка учителей в мировой практике, специфические к зарубежным системам образования. Дана характеристика путей развития качества посредством педагогико-психологического воздействия.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ-ҲАМКОРЛИК ШАРОИТИДА ПЕДАГОГИК КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ ИНТЕГРАТИВ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР МИСОЛИДА»

Умаров Алишер Юсубжанович,

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети ректори, физика-математика фанлари номзоди, доцент

ИЖТИМОИЙ-ЩКОРЛИК ШАРОИТИДА ПЕДАГОГИК КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ ИНТЕГРАТИВ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР МИСОЛИДА

УУК: 371.126

УМАРОВ А.Ю. ИЖТИМОИЙ-ЦАМКОРЛИК ШАРОИТИДА ПЕДАГОГИК КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ ИНТЕГРАТИВ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР МИСОЛИДА

Мазкур маколада узлуксиз таълим ва фан сох,асида амалга оширилаётган ислох,отлар, таълим тизимида педагог ходимлар тайёрлашни такомиллаштириш, хорижий мамлакатларда кейинги йил-ларда таълим ва фан сох,асида амалга оширилаётган ислох,отлар таълимга барча турдаги ижтимоий ресурсларни жалб килиш, жах,он амалиётида педагог кадрлар тайёрлаш, хорижий мамлакатларнинг таълим тизимлари учун узига хос хусусиятларнинг педагогик-психологик таъсир воситалари оркали ривожлантириш йуллари ёритиб берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: ислох,от, таълим, узлуксиз таълим, фан, университет, кадрлар тайёрлаш, интеграция, Fоя, мафкура, сиёсат, тафаккур, касб таълими.

УМАРОВ А.Ю. СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ИНТЕГРАЦИОННЫХ МЕХАНИЗМОВ ПОДГОТОВКИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ В КОНТЕКСТЕ СОЦИАЛЬНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА НА ПРИМЕРЕ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

В статье описаны реформы в сфере непрерывного образования и науки, совершенствование подготовки учителей в системе образования, реформы в сфере образования и науки за последние годы для привлечения всевозможных социальных ресурсов в образование, подготовка учителей в мировой практике, специфические к зарубежным системам образования. Дана характеристика путей развития качества посредством педагогико-психологического воздействия.

Ключевые слова и понятия: реформа, образование, непрерывное образование, наука, университет, обучение, интеграция, идея, идеология, политика, мышление, профессиональное образование.

UMAROV A.YU. PERFECTION OF INTEGRATION MECHANISMS FOR TRAINING TEACHERS IN THE CONTEXT OF SOCIAL COOPERATION ON THE IMPLEMENTING INTERNATIONAL EXPERIENCE

In the article is discussed reforms in the field of lifelong education and science, improvement of teacher training in the education system, reforms in education and science in recent years to attract all kinds of social resources into education, international practice of teachers training, specifics of education systems. There is cosidered issues of qualities growth through pedagogical and psychological impact.

Key words and concepts: reform, education, continuing education, science, university, training, integration, idea, ideology, politics, thinking, professional education.

Кириш. Мамлакатимизда узлуксиз таълим ва фан сохасида амалга оширилаётган ислохотлар негизида педагогик кадрларни узаро ижтимоий хамкорлик асосида тарбиялаш долзарб ахамият касб этмокда. Узбекистон Республикаси Прези-денти Ш.М.Мирзиёев 2020 йил 24 январда Олий Мажлисга Мурожаатномасида кадрлар масала-сига тухталар экан: "Узбекистонни ривожланган мамлакатга айлантиришни максад килиб куйган эканмиз, бунга факат жадал ислохртлар, илм-маърифат ва инновация билан эриша оламиз. Бунинг учун, авваламбор, ташаббускор ислохотчи булиб майдонга чик,адиган, стратегик фикр юри-тадиган, билимли ва малакали янги авлод кад-рларини тарбиялашимиз зарур. Шунинг учун хам боFчадан бошлаб олий укув юртигача - таълим-нинг барча буFинларини ислох килишни бош-ладик. Нафакат ёшлар, балки бутун жамиятимиз аъзоларининг билими, савиясини ошириш учун аввало илм-маърифат, юксак маънавият керак. Илм йук жойда колоклик, жахолат ва албатта, туFри йулдан адашиш булади. Шарк, донишманд-лари айтганидек, "Энг катта бойлик - бу акл-заковат ва илм, энг катта мерос - бу яхши тар-бия, энг катта к,ашшок,лик - бу билимсизликдир!" Шу сабабли хаммамиз учун замонавий билим-ларни узлаштириш, чинакам маърифат ва юксак маданият эгаси булиш узлуксиз хаётий эхтиёжга айланиши керак"1 деган ушбу мурожаатларида хам жамиятда етук ва салохиятли, билимли кадрлар масаласи долзарблигича колмокда.

Мавзунинг долзарблиги. Хорижий мамлакат-ларда кейинги йилларда таълим ва фан сохасида амалга оширилаётган ислохотлар таълимга барча турдаги ижтимоий ресурсларни жалб килиш заруриятини курсатмокда. Чунки, ижтимоий-ик,тисодий ривожланишнинг асосини сифатли таълим ташкил килади. Ижтимоий ислохотлар зами-рида жамиятнинг хозирги ривожланиш боск,ичида таълим сохасида олиб борилаётган ислохотлар укитувчи, педагоглар тайёрлаш самарадорлигини ошириш учун янги имкониятлар очиши билан алохида ахамият касб этади.

Олий таълим тизимини такомиллаштириш дунё мамлакатлари таълим сиёсатининг устувор вази-фаларидан биридир. Турли давлатларда таълим сохасида олиб борилаётган тадк,ик,отлар натижа-

лари кадрлар тайёрлаш масласида эгалланиши керак булган зарурий касбий фазилатлар, ком-петенциялар ва таълимда ук,итиш жараёнларини тегишли тарзда идрок этадиган педагог кадр, ёш авлоднинг етук кадр булишида таълим олишнинг сифатини янги боскичга олиб чикилишини дав-рнинг узи таказо этмокда. Хорижий давлатлар таълим тизими томонидан жорий этилаётган ижо-бий тажрибалар тахлили бугунги кунда республи-камизда мутахассислар тайёрлайдиган ва педагогика йуналишидаги олий таълим муассасала-рида укув жараёни энг юкори талаблар даража-сида ташкил этилиши лозимлигини курсатмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йил-гача ривожлантириш концепциясини тасдик,лаш туFрисида"ги ПФ-6097-сон Фармонида белгилан-ган устувор вазифаларни амалга оширишда:

• илм-фан сохасида бошкарув тизимини такомиллаштириш;

• юк,ори малакали илмий ва мухандис кадрлар тайёрлаш хамда уларни илмий фаолиятга йуналтириш;

• илм-фанни ривожлантиришнинг замонавий инфратузилмасини яратиш;

• илм-фан тараккиётига кумаклашадиган замонавий ахборот мухитини шаклланти-риш вазифаларини амалга оширишда2 бизнинг тадкикотимиз долзарб ахамият касб этади.

Мавзу буйича илмий изланишларнинг цисцача тахлили Педагог кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш муаммола-рига баFишланган илмий изланишларни тахлил этар эканмиз, дунёнинг етакчи илмий марказ-лари ва олий таълим муассасалари, жумладан, таълим тизимида педагогик муаммолар, илмий-тадкикот институтлари (Россия Федерацияси, Санкт-Петербург), Service d'Information sur les Études et les Professions (Франция), University of Nottingham (Буюк Британия), University of Helsinki (Финляндия), Xi'an International University (XAIU) (Сиань, Хитой), McMaster University (Канада), Абай номидаги KозоFистон Миллий педагогика уни-верситетлари (K1озоFистон)да педагогик кадрлар тайёрлаш буйича самарали ислохотлар амалга оширилмокда.

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзи-ёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 2020 йил 24 январь. - https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-

prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01 -2020

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-6097-сон Фармони.: https://lex.uz/docs/5073447

Юксак маданиятли, амалий касбий куникмага эга, тарбиявий ва таълимда ук,итишнинг иннова-цион методлари ва бахолаш мезонларини пухта эгаллаган замонавий педагог кадрларни тайёрлаш жараёнлари самарадорлигини ошириш борасида У.Бегимкулов1, Н.Муслимов2, О.Мусурмонова3, Ю.К.Бабанский, М.М.Поташник, В.А.Сластенин, Подимова Л.С, Kyvik S. сингари педагог олим-лар укитувчи шахсининг эхтиёжлар-мотивацион сохаси, ривожланиш динамикаси, муайян шарт-шароитларда педагоглар фаолиятининг турли масалалари юзасидан илмий тадкикот ишлари олиб борилган.

У.Ш.Бегимкуловнинг "Педагогик таълим жара-ёнларини ахборотлаштиришни ташкил этиш ва бошкариш назарияси ва амалиёти" номли док-торлик диссертациясида замонавий масофа-вий курслар яратиш, Н.А.Муслимов касб таъ-лими укитувчисини касбий шакллантиришнинг назарий-методик асослари, О.Мусурмонова укувчиларни маънавий маданиятини ривожлан-тиришнинг педагогик асосларига оид маслаларда педагог кадрлар тайёрлашни тубдан такомиллаш-тириш масалаларини тадкик этганлар.

Ю.К.Бабанский педагогикадаги тизимли ёнда-шувнинг профессионаллашув муаммоларига оид назарий масалаларга, М.М.Поташник укитувчи педагогик инновацияларга тайёрлигининг умум-методологик жихатларини аниклаштириш, В.А. Сластенин ва Л.С. Подимовалар4 инновацион фао-лиятда ижтимоий-педагогик феномен сифатида педагог ишининг мухим хусусиятини ифодалаб уз тадк,ик,отларида педагог умумий маданияти, ижо-дий салохияти ва касбий йуналганлиги орасидаги мураккаб узаро боFликликнинг мохиятини ёри-тиб берган.

Kyvik S жахон амалиётида педагог кадрлар тайёрлашни умумий ва махсус тизимга ажратиб урганиш масалаларини тахлил к,илган булиб, олим укитувчилар тайёрлашнинг умумий тизимига

1 Бегимкулов У.Ш. Педагогик таълим жараёнларини ахборотлаштиришни ташкил этиш ва бошкариш назарияси ва амалиёти. //Пед.фан.док.дисс.-Т.:2007.-305 б

2 Муслимов Н.А.Касб таълими укитувчисини касбий шакллантиришнинг назарий-методик асослари. Пед.фан. док.дис.автореф.-Тошкент, ТДПУ, 2007.-47 б

3 Мусурмонова О. Маънавий кадриятлар ва ёшлар тар-бияси.- Тошкент.-Укитувчи.-1996-192 б

4 Сластенин В.А., Подымова Л.С. Готовность педагога

к инновационной-деятельности // Сибирский педагогический журнал. - 2007. - № 1. - С. 42-49.

ижтимоий-гуманитар (фалсафа, социология, сиё-сатшунослик), хорижий тиллар, жисмоний тарбия сингари фанлар сохалари оркали ривожланти-риб борилади. АК,Шда шахслараро муносабатлар, мулокот, коммуникация асосларини урганишга купрок, ахамият бериб ук,итилса, Японияда барча укитувчилар жисмоний соFломлаштириш хамда санъатшуносликка доир билим ва малакаларга эга булишлари зарур. Исроил, Нидерландия, Скандинавия мамлакатларида эса укитувчиларнинг хорижий тилларни билиши куллаб-кувватланади5. МДХ эса педагогларнинг Fоявий-сиёсий ва маф-куравий тайёргарлигига, шунингдек, урта умум-таълим мактабларида олинган билимни булажак укитувчининг ихтисослигига кура ривожланти-ришга купрок эътибор каратилган. Хориж мамлакатларида х,ам таълим тизими уз давлати ва мамлакатининг таълим стандартлари ва хукумат томонидан белгиланган тартиблар асосида амалга оширилади.

Мацоланинг илмий мо^ияти. Хозирги вак,тда укитувчиларнинг глобал мехнат бозорида рак,обатбардошлигини ошириш, академик ва касбий жихатдан малака ва куникмаларини шакллан-тириш бугунги куннинг энг мухим вазифаси сифатида к,арашнинг узи кифоя. Айни вакдда, мамлака-тимизда олий таълим тизимида педагог кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш сохасида замонавий таълимнинг объектив йуналишлари хали хам етарлича куриб чикилмаганлиги, тахлил ва тадкик этилмаганлигини хам таъкид-лаш жоиздир. Чунки, таълим тизимида замонавий талабларга асосланган педагог кадрлар тайёрлашнинг устувор вазифалари, талабалар билан ишлаш куникмаси уртасида узаро алокаларни йулга куйиш хам жамият тарак,киётида мухимдир. Узлуксиз таълим тизимида мактаб таълимининг янги инновацион Fоя ва билимга эга мактаб укитувчиларини тайёрлаш бугунги куннинг дол-зарб вазифасидир. Бу холат олий таълим муас-сасаларидаги таълим жараёнида кадрлар тайёрлашнинг инновацион усуллари ва шаклларидан фойдаланиб машFулотларни ташкил этиш билан боFликl. Шундай экан, олий таълим тизимида педагог кадрлар тайёрлаш масаласига алохида юксак эътибор талаб этилади.

5 Kyvik S. Structural changes in higher education systems in Western Europe (Структурные изменения систем высшего образования в Западной Европе) // Higher Education in Europe. - Vol. XXIX. - № 3, October 2004. -pp.393 - 409.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 7 (104)

Хозирги кунда бизнинг куп миллатли, куп мада-ниятли мамлакатимизда олиб борилаётган таъ-лимни ислох килишнинг янги боск,ичи олий таъ-лим тизимида педагог ходимлар тайёрлаш тизи-мини такомиллаштириш буйича Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг "Харакатлар стратегияси"да1 белгиланган устувор вазифаларни амалга ошириш долзарб ахамият касб этади. Шу сабабли бошка мамлакатлар таълим тизимида олиб борилаётган ислохотлар буйича хориж таж-рибасини урганиш тобора мухим ахамият касб этиб бормокда.

Мацоланинг илмий янгилиги педагогика сохасидаги хорижий мамлакатлар олий таълим муассасаларида булажак укитувчиларни тай-ёрлашнинг инновацион тизимини тадкик этиш, хорижий олий таълим муассасалари ук,ув жараён-ларини урганиш ва тахлил к,илиш орк,али тизим-лаштирилган укув дидактик параметрлари асо-сида укитувчини инновацион фаолиятга тайёрлаш жараёнини ташкил к,илишнинг самарали усуллари тадкик этилган.

Тадк,ик,отнинг мацсади хорижий олий таълим тизимида педагог кадрлар тайёрлашнинг педаго-гик механизмларини тадк,ик, к,илиш жараёнининг амалий натижалари асосида, махаллий шароит-ларни такомиллаштиришдан иборат.

Тадк,ик,отнинг объекти. Бугунги кунда педа-гогик кадрлар тайёрлаш масаласи, таълим-тарбия тизимини янги боскичга кутаришда, педагог кадрлар тайёрлаш сифатини оширишда илFор халкаро стандарт ва талаблар асосида такомиллаштириш ва олий педагогик таълим билан ахолининг камров даражасини ошириш буйича куплаб ишлар амалга ошириб келинмокда2. Жумладан, мамлакатимизда мактабгача таълим камровининг ошиши, 11 йиллик умумий урта таълим тизимини жорий килиниши хамда олий маъ-лумотли кадрлар тайёрлаш куламининг кенгай-иши муносабати билан юк,ори малакали мутахас-сисларга нисбатан юзага келаётган эхтиёжни уз вактида таъминлаш максадида сунгги йилларда

педагог кадрлар тайёрлашга ихтисослашган 1 та хорижий ва 4 та махаллий олий таълим муас-сасаси фаолияти йулга куйилди, мазкур таълим сохаси буйича хорижий давлатлар билан кушма таълим дастурлари ташкил этилганлиги хам мамлакатимизда педагогик кадрлар масаласи энг устувор вазифа сифатида каралмокда.

Тадкицотда кулланилган усуллар. Тадк,ик,отда тахлилий-синтетик, к,иёсий-так,к,ослаш, аналогия, моделлаштириш), диагностик (суровлар, тест утказиш, кузатиш, лойихалаштирилган мето-дикалар) тахлилидан фойдаланилди.

Натижалар ва амалий мисоллар. Америка Кушма Штатлари олий таълим тизимида таълимни индивидуаллаштириш ва талабанинг мустакил ишлашини амалга ошириш йуналишида иш олиб боришга катта ахамият к,аратилади. Мазкур жара-ёнда профессор-укитувчилар йуналтирувчи сифатида мухим роль уйнайди. Асосий мак,сад талаба тафаккурини ривожлантириш, уни мантик,ий фик-рлашга ургатишдир. Педагог кадрларни тайёрлаш 4-5 йилга мулжалланган дастур асосида амалга оширилади, сунгра 4-6 ой педагогик амалиёт утилади ва билимлар мустахкамланади3.

Таълимнинг хаддан зиёд демократлашуви тала-балар билимини текшириш ва назорат килишда к,ийинчиликлар туFдиради. Шу сабабли бой мод-дий база ва тажрибага эга булган давлатда бутун-лай саводсиз булган шахслар хам учрайди.

Японияда университетларга юкори ва урта мактабни ёки 12 йиллик оддий мактабни битирган укувчилар кабул к,илинади. У ерда 500га як,ин университет булиб, улар тоифаларга булинган. 1 -тои-фадаги университетларда хар бир укитувчига 3 нафар, 2-тоифали университетларда эса 20 тадан талаба туFри келади. Японияда олий таълим кас-бий таълими билан узвий боFликдир. Олий таълим тизими куйидаги турларни уз ичига олади4:

а) тулик циклдаги университетлар (4 йил);

б) тезлаштирилган университетлар цикли (2 йил);

в) касб таълими коллежлари;

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сон Фармони https://www.lex.uz/ acts/3107036

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 27 февралдаги "Педагогик таълим сохасини янада ривожлантириш чора-тадбирлари туFрисида"ги ПК-4623-сон Карори https://lex.uz/docs/4749364

3 Mergers of Higher Education institutions// South African Government Information website. - 30 ноября 2004 года. - URL: http://www.info.gov.za/ speeches/2004/04120210151007.htm (дата обращения: 10 февраля 2009 года).

4 Высшее и среднее специальное образование за рубежом: обзорная информация. - Вып.5. Организация и основные тенденции развития университетского образования в развитых капиталистических странах (на примере США, Англии, Франции, ФРГ, Швеции). - М.: Отдел научной информации, 1978. - 53 с.

г) техника институтлари.

Хозирги вак,тда барча бошк,а касб эгалари каби ук,итувчилар хам глобаллашув жараёнлари нати-жаларини уз фаолиятларида хис килмокдалар. Бу эса педагогларда турли ижтимоий, психологик гурух ва катламлар вакиллари билан ишлаш куникмалари шаклланган булиши лозимлигини такозо этади.

Турли давлатларда психологик-педагогик тайёргарлик нуктаи назаридан таълим тизими, дастурлари бир-биридан фарк, к,илади. Педагогика олий таълим муассасаларида бундай тайёргарлик одатда биринчи курсдан, университет-ларда эса учинчи курсдан бошланади. Маълум бир мамлакатларда (масалан, Францияда) педагогика, психология фанларини ва алохида мето-дикаларни урганиш махсус, ихтисослашган мар-казларда амалга оширилади. Германия ва бошк,а бир катор давлатлар таълим муассасалари ук,ув режаларида "Умумий педагогика", "Ижтимоий педагогика", "Киёсий педагогика" ва шу син-гари курслар назарда тутилган, бирок семи-нарлар руйхатида умумий эмас, балки педаго-гиканинг муайян йуналишига хос мавзу (махсус) курсларини учратиш мумкин. Семинар мав-зулари профессор ва укитувчиларнинг илмий кизикишлари доирасини акс эттиради, бу эса талабаларни педагогик, илмий тадкикотларга жалб этиш учун кулай илмий мухит яратили-шига сабаб булади.

Олий таълим тизимида педагогик жараён билан табиий равишда илмий-тадк,ик,от ишлари-нинг бирга олиб борилиши талабаларда педагогик ахборотни жамлаш, мустак,ил тарзда ишлаш касбий-педагогик малака ва куникма шаклла-нишига, ижодий педагогик тафаккур ривожла-нишига сабаб булади.

Fарб мамлакатларида педагогика фанлари одатда уч гурухга булинади. Биринчи гурухга фалсафа ва таълим социологияси, педагогика назарияси ва тарихи, киёсий педагогика каби фанлар кирса, иккинчи гурух фанлари эмпирик, тажрибавий тадк,ик,отларни амалга ошириш билан боFликl (педагогик тадк,ик,отлар метод-лари, ташхис, тест утказиш, улчаш, бахолаш ва х.к.) билимларга эга булишни назарда тутади. Учинчи гурух фанлари эса амалий педагогик билимларни - хусусий методика ва ук,итиш тех-нологияларини к,амраб олади.

Ук,итувчи, педагогларни тайёрлашда педагогика фанлари билан мустахкам алок,ада булган психология фанини ук,итишга катта эъти-бор берилади. Психологияни ук,итиш жараё-нида турли-туман тажрибавий педагогик фао-лият куринишлари асосида аник,лаштирилган булажак укитувчининг шахсий хаёт тажриба-лари инобатга олинади. Мазкур жараёнда куза-тиш, ташхис куйиш ва бахолашнинг хар хил куринишларини шакллантиришга катта ахамият берилади. Олий таълим ташкилотида психология фанини укитишда хулк,-атвор куринишларининг назарий ва амалий жихатларини тадкик этиш мухим урин тутади. Бунда ижтимоий, миллий, маданий ва бошк,а шарт-шароитлар натижасида таркиб топган шахс хулк,-атвори индивидуал ва гурухий жихатлар, хулк-атвор оFишларини коррекциялаш методикалари нуктаи назаридан урганилади.

Россия Федерацияси педагог кадрларни тай-ёрлаш билан боFлик1 олий таълим ташкилотла-рида педагогика тарихи ва назарияси фанини укитишга асосий эътибор каратилади. Педагогик тадкикотлар методикалари хак,идаги маъ-лумотлар якин-якингача умумий тарзда бери-лар, алохида курс сифатида укитилмас, шунинг-дек, амалий илмий-тадк,ик,от ишларидан ажра-либ к,олган эди. ОТМларда психологик ва педагогик ташхис курси укитилмасди. Муайян фан-ларни укитиш методикалари расман педагогика ва психология билан боFлик1 булгани учун булажак укитувчиларда "укитиш методи-каси фани - тегишли укув предмети мавзулари буйича материалларни укувчиларга етказиш усуллари туFрисидаги курс"1, деган тушунча-нигина шаклланишига олиб келарди.

Эмпирик урганиш натижалари. Хорижий олий таълим муассасалари педагогик кадрлар тайёрлаш тизимни тахлил этган холда мамла-катимиз олий таълим муассасаларинида олиб борилаётган ишлар тажриба синов тарик,асида 459 нафар респондентни жалб этган холда урганиб чикдик. Жалб этилган респондент талабаларнинг 49 фоизигина хозирги вак,тда олий таълим муассасасида инновацион фао-лиятга тайёрлаш борасидаги ишларни талаб

1 Арсентьева О. В. Интеграционные процессы в сфере высшего образования в странах ЕС: автореф. дисс.... канд. экон. наук: 08.00.16;08.00.14. - М.: 1993. - 23 с.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 7 (104)

gapaxacuga, ge6 x,uco6^am^apuHU ôu^gupraH. "CumuHma, onuM TatnuM Myaccacacuga rçaHgaM mapT-mapouTnapHui TamKunnamTupum 6ynaxaK y^uTyB^uHMHr MaKTa6garu мннoвaцмoн ^aonu-ATra TaMëpnuruHU TatMUHnaMgu?" geraH caBonra KyMugaru xaBo6nap onuiHgu: TatnuiM Ma3My-huhu AHrunam - 28%, onuM TatnuiM TamKurno-TUHUHr MogguM-TexHuiK 6a3acuHU (my xyMna-gaH ax6opoT-pecypc MapKa3u ^oHguiHu) AHru-nam - 42 %, npo^eccop-yKUTyBmuinap Ba Tana-6anapHUHr yMyMurn Ba ax6opum MagaHUATUHU omupum - 29%, npo$eccop-y<,UTyBmmap Ba Tana-6anapHUHr Tama66ycnapuHU <,ynna6-i<yBBaTnam -34%, 6ynaxaK yKUTyBmnapHU TaMëpnam xapaë-Huga y<,u™mHUHr мннoвaцмoн TexHonoruAnapu-gaH ^oMganaHum - 42%, yKUTUimHUHr UHTepaK-tub MeTognapugaH AHaga KeHrpo< ^oMganaHum - 32%, negaroruK aManuëTHU мннoвaцмoн, npe-3ugeHT MaKTa6napuga yTam - 39%, Tana6anapHUHr Tag^uKOT^unuK Ba мнновaцмон MagaHUATU gapa-xacuHui omupum - 34% KypcaTKurnga aKc этgм.

Onurn TatnuM TU3UMuga negaroruiK xapaëH 6unaH Ta6uuM paBumga negaror Kagpnap TaMëp-nam xapaëHuga rorçopuga caHa6 yTunraH MyaMMo-napHuHr y^pamu 6apMa gaBnaTnap TatnuM TU3UMU caMapagopnurura Tycurç 6ynyBm oMunnapgaHgup. YHuBepcuTeTnap ^aonuATU 6unaH 6ofnrn< xaxoH aManuëTuga $aHra, MaKTa6ra Ba negaroruK $aonu-ATra MyHanTupunraH y<yB xapaëHu op<anu MyaM-MonapHu 6apTapa$ 3Tum aHtaHacu MaBxyg. rep-MaHUAga TatnuM ukku 6oc<,urnga onu6 6opunagu: rpynT-mTyguyM (6a3aBum TaMëpnoB 6oc<,umu) Ba xaynT-mTyguyM (acocuM 6oc<,urn). Ba3aBuM TaMëp-noB 6oc<,umu gacTna6Ku TypT ceMecTpga gaBoM этм6, yHga $aH acocnapu ypraHunagu, Maxcyc 6unuMnap geApnu 6epunMaMgu. AcocuM 6oc<,urn Kac6uM-negaroruK 6unuMnap Ba aManuM uxtu-cocnamyB KyHUKManapuHU maKnnaHTupumra MyHanTupunagu1.

Xy.noca.nap:

• xopuxurn gaBnaTnapga TatnuiM cox,acuga onu6 6opunaëTraH Tag<u<oTnap HaTuxanapu 3apypuM Kac6uM $a3urnaTnap, 3apypuM KoMneTeH-цuAnap Ba y<uTum xapaëHnapuHU Terumnu Tap3ga ugpoK BTaguraH yrçuTyBm, negarornap ëm aBnog-

1 Kyvik S. Structural changes in higher education systems in Western Europe (CTpyKTypHbie u3MeHeHUA cucTeM Bbicmero o6pa3oBaHUA b 3anagHoM EBpone) // Higher Education in Europe. - Vol. XXIX. - № 3, October 2004. -p.54.

HUHr TatnuMUHU cu^aT xuxaTugaH y3rapTupumHu TaKoMunnamTupum;

• xan<apo Taxpu6a, aHtaHa Ba TatnuM MyHanumnap, cTpaTeruAnapHu ypraHu6 pecny-6nuKaMu3 onuM TatnuM Myaccacanapu ^aonuA-Tuga <ynnam tu3umuhu xopuM <unum;

• xopux MaMnaKaTnap TatnuM tu3umuhu ypraHum op<anu MaMnaKaT TatnuM tu3umuhu ucnox <unum;

• xopuxuM MaMnaKaTnap TatnuM tu3umu-HuHr y3ura xoc xycycuATnapuHU pecny6nuKaMu3 onuM TatnuM Tu3uMuga Kagpnap TaMëpnam Ba uxtumoum xaMKopnuK coxanapurnu Taxnun <unum acocuga puBoxnaHTupum;

• pecny6nuKaMu3 TatnuMu Tu3uMuga ^ao-nuAT wpuTaëTraH yKuTyB^unapHuHr Kac6uM TaMëp-rapnuruHu omupumga, AHru gacTypnapHu umna6

• onuM TatnuMga uнтerpaцuAnaнumuнu aManra omupum - MyxuM axaMuAT Kac6 этagu.

negaroruK Kagpnap TaMëpnamga xan<apo Taxpu6anapHuHr Tu3uMnu TaxnunuHu ypraHu6 <yMugaru aManuM TaK^M^^apHM 6epumuMu3 MyMKuH:

• negaror Kagpnap TaMëpnamra uxTucocnam-raH onuM TatnuM TamKunoTnapu y<yB gacrypna-puHu umna6 4u<umga TatnuM tubumuhu Mogep-нuзaцuA <unum, yHu TapKu6um xuxaTgaH <aMTa <ypum, TatnuM, $aH, TexHuKa Ba TexHonoruAHuHr, u<TucoguëT Ba MagaHUATHUHr xaxoH Mu<ëcugaru 3aMoHaBuM wTy<napuHu xuco6ra onraH xonga TatnuM-Tap6uA xapaëHu umTupoK^unapuHuHr ^aonuATnapuHu TaKoMunnamTupum Ba y<yB xapa-ëHuHu puBoxnaHTupum;

• 6ynaxaK y<uTyB4unapHu negaroruK ^ao-nuATra TaMëpnamga uHguBugyan ycny6HuHr maK-nnaHumu y^yH TatnuMHuHr guanor maKnga Tam-Kun этum Ba MycTa<un umnam KyHuKManapuHu puBoxnaHTupum;

• Tana6anapga negarorra xoc cy6teKTra oug, maxcuM Ba uHguBugyan xycycuATnapHu puBox-naHTupum;

• 6ynaxaK y<uTyB4unapHu Kac6uM TaMëp-namga onuM TatnuM Myaccacanapu Tana6ana-puHuHr KenaxaKga, MaKTa6napgaru ^aonuATuga no3uM 6ynaguraH, мннoвaцмoн TatnuM MeTog-napu acocuga TatnuM xapaëHHu TamKunnamTu-pum MacananapuHu uHo6aTra onum MyxuM ypuH TyTagu.

3AMOHABMM TAl^MM / COBPEMEHHOE 0BPA30BAHME 2021, 7 (104)

с УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ / НЕПРЕРЫВНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ "Ч 9 и

Адабиёт руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга муро-жаатномаси. 2020 йил 24 январь. - https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01-2020

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тyFрисида"ги ПФ-6097-сон Фармони.: https://lex.uz/docs/5073447

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тyFрисида"ги ПФ-4947-сон Фармони https://www.lex.uz/acts/3107036

4. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 27 февралдаги "Педагогик таъ-лим сох,асини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тyFрисида"ги ПК,-4623-сон Карори https://lex.uz/docs/4749364

5. Kyvik S. Structural changes in higher education systems in Western Europe (Структурные изменения систем высшего образования в Западной Европе) // Higher Education in Europe. - Vol. XXIX. - № 3, October 2004. - pp.393 - 409.

6. Mergers of Higher Education institutions// South African Government Information website.

- 30 ноября 2004 года. - URL: http://www.info.gov.za/speeches/2004/04120210151007.htm (дата обращения: 10 февраля 2009).

7. Высшее и среднее специальное образование за рубежом: обзорная информация.

- Вып.5. Организация и основные тенденции развития университетского образования в развитых капиталистических странах (на примере США, Англии, Франции, ФРГ, Швеции).

- М.: Отдел научной информации, 1978. - 53 с.

8. Арсентьева О. В. Интеграционные процессы в сфере высшего образования в странах ЕС: автореф. дис....канд.экон.наук: 08.00.16;08.00.14 - М.: 1993. - 23 с.

9. Антология педагогической мысли России второй половины XIX - начала XX века. -М.: "Педагогика", 1990. - 630 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.