Научная статья на тему 'ИСТОРИЯ И ТРАДИЦИИ ДНЯ КОНСТИТУЦИИ'

ИСТОРИЯ И ТРАДИЦИИ ДНЯ КОНСТИТУЦИИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
227
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
конституция / раскопки / древние законы / законодательство / основные правила / постановление / проекты / устная конституция / конституции первого поколения / конституции второго поколения / конституции третьего поколения / независимость / проект Конституции / Конституция Республики Узбекистан. / Constitution / excavations / ancient laws / legislation / basic rules / decree / drafts / oral Constitution / first-generation constitutions / second-generation constitutions / third-generation constitutions / independence / draft Constitution / Constitution of the Republic of Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Хусаинова Фируза

Двадцать восемь лет – это всего лишь момент в истории. За это короткое время наш родной Узбекистан сформировался как независимое и суверенное государство, занял достойное место в мировом сообществе, прошел поистине большой путь развития. Не зря все свои достижения на этом нелегком и благородном пути мы связываем, прежде всего, с нашей Конституцией. Ведь в нашем Основном законе определены гарантии нашей национальной независимости и пути развития, права и свободы человека, о которых наш народ давно мечтал. Можно с уверенностью сказать, что Конституция Республики Узбекистан является прекрасным примером политико-правового мышления нашего народа. Он стал законной гарантией свободной и независимой, мирной и процветающей, благополучной жизни, независимой от кого бы то ни было. Демократическое государство, основанное на верховенстве закона и рыночных отношениях, служит прочной основой для построения сильного гражданского общества. На основе Конституции в нашей стране сформированы национальная законодательная система, государственные органы и институты гражданского общества. Сегодня во всех сферах проводятся масштабные реформы. Наш социально-экономический, политический и военный потенциал растет, мировоззрение наших граждан растет. Все это, прежде всего, – результат жизненной силы Основного закона. В статье проанализирована история Конституции, описана самая ранняя конституция, ее авторы, какая из постсоветских стран первой приняла Основной закон, приведены сведения о первой Конституции Узбекской ССР и Конституции Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY AND TRADITIONS OF CONSTITUTION DAY

Twenty-eight years is just a moment in history. During this short time, our native Uzbekistan has formed as an independent and sovereign state, has taken a worthy place in the world community, and has gone through a truly long path of development. It is not for nothing that we associate all our achievements on this difficult and noble path, first of all, with our Constitution. Indeed, our Basic Law defines the guarantees of our national independence and development paths, human rights and freedoms, which our people have long dreamed of. It is safe to say that the Constitution of the Republic of Uzbekistan is an excellent example of the political and legal thinking of our people. It became the legal guarantee of a free and independent, peaceful and prosperous, prosperous life, independent from anyone else. A democratic state based on the rule of law and market relations provides a solid foundation for building a strong civil society. On the basis of our Constitution, our country has formed a national legislative system, government bodies and civil society institutions. Today, large-scale reforms are being carried out in all areas. Our socio-economic, political and military potential is growing, the outlook of our citizens is growing. All this is primarily the result of the vitality of our General Encyclopedia. The article analyzes the history of the Constitution and gives information about the oldest Constitution, who wrote the first Constitution in the world, which country has the longest Constitution, and which of the post-Soviet countries was the first to adopt the Basic law. It also discusses the first Constitution of the Uzbek SSR and the Constitution of the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЯ И ТРАДИЦИИ ДНЯ КОНСТИТУЦИИ»

UDC: 342.4 (042)(575.1)

Хусаинова Фируза

Тошкент давлат юридик университети катта укитувчиси E-mail: fayruzakhusainova@gmail.com

КОНСТИТУЦИЯ КУНИ ТАРИХИ ВА АНЪАНАЛАРИ

Аннотация. Йигирма саккиз йил - тарих учун бир лауза, холос. Шу цисца даврда Узбекистонимиз мустацил ва суверен давлат сифатида шаклланиб, жауон уамжамиятидан муносиб урин эгаллади, том маънода улкан тарацциёт йулини босиб утди. Ана шу машаццатли ва шарафли йулда эришган барча ютуцларимизни, энг аввало, Конституциямиз билан боглашимиз, албатта, бежиз эмас. Негаки Асосий Цонунимиз халцимиз узоц йиллар орзу цилган миллий мустациллигимиз ва ривожланиш йулимиз, инсон ууцуц ва эркинликлари кафолатларини белгилаб берди. Тула ишонч билан айтиш мум-кинки, Узбекистон Республикасининг Конституцияси халцимиз сиёсий-ууцуций тафаккурининг юксак намунасидир. У уеч кимга царам булмасдан, эркин ва озод, тинч ва осойишта, фаровон яшашнинг цонуний кафолати булиб келмоцда. Бозор муносабатларига асосланган ууцуций демократик давлат, кучли фуцаролик жамияти барпо этиш борасида мустаукам пойдевор булиб хизмат цилмоцда. Конституциямиз асосида мамлакатимизда миллий цонунчилик тизими, давлат органлари, фуцаролик жамияти институтлари шаклланди. Бугунги кунда барча жабуаларда кенг куламли ислоуотлар амалга оширилмоцда. Ижтимоий-ицтисодий, сиёсий ва уарбий салоуиятимиз юксалиб, фуцароларимизнинг дунёцараши тобора усиб бормоцда. Буларнинг барчаси, энг аввало, Конституциямизнинг уаётбахш куч-цудрати натижасидир. Мацолада конституция тарихи, энг цадимги конституция, Узбекистон ССРнинг биринчи Конституцияси ва Узбекистон Республикасининг Конституцияси таулил цилинган.

Калит сузлар: конституция, цазишмалар, цадимий цонунлар, цонунчилик, асосий цоидалар, царорлар, лойиуалар, огзаки конституция, биринчи авлод конституцияси, иккинчи авлод конституцияси, учинчи ав-лод конституцияси, мустациллик, конституция лойиуаси, Узбекистон Республикасининг Конституцияси.

Хусаинова Фируза

старший преподаватель Ташкентского государственного юридического университета ИСТОРИЯ И ТРАДИЦИИ ДНЯ КОНСТИТУЦИИ

Аннотация. Двадцать восемь лет - это всего лишь момент в истории. За это короткое время наш родной Узбекистан сформировался как независимое и суверенное государство, занял достойное место в мировом сообществе, прошел поистине большой путь развития. Не зря все свои достижения на этом нелегком и благородном пути мы связываем, прежде всего, с нашей Конституцией. Ведь в нашем Основном законе определены гарантии нашей национальной независимости и пути развития, права и свободы человека, о которых наш народ давно мечтал. Можно с уверенностью сказать, что Конституция Республики Узбекистан является прекрасным примером политико-правового мышления нашего народа. Он стал законной гарантией свободной и независимой, мирной и процветающей, благополучной жизни, независимой от кого бы то ни было. Демократическое государство, основанное на верховенстве закона и рыночных отношениях, служит прочной основой для построения сильного гражданского общества. На основе Конституции в нашей стране сформированы национальная законодательная система, государственные органы и институты гражданского общества. Сегодня во всех сферах проводятся масштабные реформы. Наш социально-экономический, политический и во-

енный потенциал растет, мировоззрение наших граждан растет. Все это, прежде всего, - результат жизненной силы Основного закона. В статье проанализирована история Конституции, описана самая ранняя конституция, ее авторы, какая из постсоветских стран первой приняла Основной закон, приведены сведения о первой Конституции Узбекской ССР и Конституции Республики Узбекистан.

Ключевые слова: конституция, раскопки, древние законы, законодательство, основные правила, постановление, проекты, устная конституция, конституции первого поколения, конституции второго поколения, конституции третьего поколения, независимость, проект Конституции, Конституция Республики Узбекистан.

Khusainova Firuza

Senior Lecturer, Tashkent State University of Law

HISTORY AND TRADITIONS OF CONSTITUTION DAY

Abûract. Twenty-eight years is jutf a moment in history. During this short time, our native Uzbekistan has formed as an independent and sovereign State, has taken a worthy place in the world community, and has gone through a truly long path of development. It is not for nothing that we associate all our achievements on this difficult and noble path, firtf of all, with our Constitution. Indeed, our Basic Law defines the guarantees of our national independence and development paths, human rights and freedoms, which our people have long dreamed of. It is safe to say that the Constitution of the Republic of Uzbekistan is an excellent example of the political and legal thinking of our people. It became the legal guarantee of a free and independent, peaceful and prosperous, prosperous life, independentfrom anyone else. A democratic State based on the rule of law and market relations provides a solidfoundation for building a Strong civil society. On the basis ofour Constitution, our country has formed a national legislative syStem, government bodies and civil society institutions. Today, large-scale reforms are being carried out in all areas. Our socio-economic, political and military potential is growing, the outlook of our citizens is growing. All this is primarily the result of the vitality of our General Encyclopedia. The article analyzes the hiStory of the Constitution and gives information about the oldeSt Constitution, who wrote the firtf Constitution in the world, which country has the longeSt Constitution, and which of the poSt-Soviet countries was the firtf to adopt the Basic law. It also discusses the firtf Constitution of the Uzbek SSR and the Constitution of the Republic of Uzbekistan.

Keywords: Constitution, excavations, ancient laws, legislation, basic rules, decree, drafts, oral Constitution, firû-generation constitutions, second-generation constitutions, third-generation constitutions, independence, draft Constitution, Constitution of the Republic of Uzbekistan.

Конституция куни бутун дунёда нишонла-нади: шу куни тантаналар булиб утадиган Япония ва Норвегиядан тортиб х,али муста^илликка эришмаган Гибралтар х,амда Ниуэ оролига кадар. Ушбу байрам жамият хдётида эгаллаган жойига кура мамлакатдаги ^онун ролини бах,олаш мум-кин.

"Конституция" сузи "урнатиш" деган маъно-ни билдиради, яъни мох,иятан бу атама инсоният жамияти мавжудлигининг ^у^у^ий асосларини яратишнинг маълум бир жараёнини х,ам англата-ди. "Конституция" атамаси узо^ тарихга эга. Бу ^адимги Римда ^ам маълум булган ва император-

ларнинг турли хил хдракатларини ифодалаш учун ишлатилган.

1877 йилда Франциянинг Басрадаги вице-консули Эренст де Сарзек шумерларнинг ^адимги Гирсу ша^рининг ^азишма ишларида иштирок этган [1]. Бу хрзирда Иро^нинг Телло ша^ридир. Хаваскор археолог жуда куп сонли шумер матн-ларини, жумладан, ^адимий ^онунларни топишга муваффа^ булган. Топилмалар туфайли олимлар милоддан аввалги 2319-2311 йилларда Шумер -Лагаш давлатини бош^арган Уруинимгина шох,и х,окимиятга келганидан сунг кенг куламли ис-лох,от утказганлигини ани^лади. Унга кура со-

ликлар камайтирилган, ерлар кайта таксимланган ва ^окимиятнинг турли тармокларининг вазифа-лари белгиланган. Уруинимгина конунлари давлат х,окимияти учун биринчи коидалар туплами х,исобланади [2].

Урта асрлар ва х,озирги замон антик даврдан куп нарсаларни мерос килиб олди. Крнунчилик-ни х,ам уз ичига олади. Биринчи конституциялар-нинг пайдо булиши тарихи хдкида гапирганда кадимги юнон ва кадимги Рим конун чикарувчи-ларини эсга олмаслик мумкин эмас, улар биринчи марта нафакат инсонлар уртасидаги муноса-батларни, балки инсонлар ва давлат уртасидаги муносабатларни х,ам тартибга солишга киришди-лар.

Бу сох,адаги энг таникли персонажлар афи-налик архон Солон, Спарта, Ликург ва Рим шох,и Сервиус Туллийдир. Уларнинг асосий хизматлари шундаки, улар биринчи марта деярли барча сох,а-ларда давлат тузилиши ва оддий фукаролар уртасидаги узаро таъсирнинг асосий коидаларини ишлаб чикди бирлаштирди ва худудий чегаралар-ни аниклади. Улар конституция яратмаган, аммо конун ва коидалар катъий эди.

Спарта "конституцияси" ёзилмаган эди. Спар-тада асосий конун сифатида огзаки равишда уза-тиладиган "Катта Ретра" (фармон) фаолият кур-сатиб, унда куйидагилар ёзилган эди: "У ерда, халкка улар кабул килиши ёки рад этиши мумкин булган карорлар таклиф этилсин. Халк энг юко-ри куч ва кувватга эга булсин". Вакт утиши билан давлат тузуми аста-секин шаклланиб борди ва на-тижада урта аср шахдрлари узларининг низомла-рини яратишга киришди [3].

Дунёнинг амалдаги конституциялари орасида энг кадимийси - Сан-Маринонинг асосий кону-нидир. У 1300 йилда тасдикланган шах,ар низоми асосида ишлаб чикилган, 1600 йилда кабул ки-линган.

Конституциявий характерга эга, аммо х,еч кан-дай юридик кучга эга булмаган биринчи жужжат булиб, Филипп Орликнинг 1710 йил 5 апрелда кабул килинган конституцияси х,исобланади. Хуж-жат Бендер ша^рида (Усмонийлар империяси, яъни х,озирги замонавий Молдова, Днестр олди ^удуди) тузилган ва Гетман Филипп Орлик ва Гетман Иван Мазепа вафотидан кейин унга содик колган бир неча усталар уртасида келишув булган

[4].

Биринчи ва хднузгача амалда булган номинал конституция (яъни узини аник конституция деб эълон киладиган жужжат) Америка Кушма Штат-ларининг 1787 йил 7 декабрда Делавер штати то-монидан ратификация килинган конституцияси х,исобланади. Шунингдек, ушбу концепциянинг замонавий маънодаги биринчи конституцияси х,окимиятнинг булинишини тавсифлайди х,амда уларнинг х,ар бирининг ваколатларини белгилай-ди.

Европада ёзилган биринчи конституциялар ка-торига 1791 йил 3 майда кабул килинган Хамдуст-лик Конституцияси киради ва у АКЩнинг 1787 йилдаги конституциясидан ва Европадаги бирин-чи конституциядан кейин дунёдаги иккинчи конституция х,исобланади [5].

Худди шу йили 3 сентябрда Францияда конституция кабул килинди. Бу конституциялар узок давом этмади: Польшада бунинг сабаби Россия-нинг аралашуви, Францияда эса инкилобий воке-алар ривожи эди [6].

Россияда 1730 йилда вакиллик органи оркали автократик ^окимиятни чеклайдиган ва дворян-ларга мулк ^укукини берадиган мулк конституция-сини яратишга биринчи уриниш килинган.

Кейинчалик конституцияни яратиш буйича лойи^алар Александр II даврасида баъзи зода-гонлар томонидан ишлаб чикилган ва декабри-стлар х,ам лойи^ада иштирок этган. Шунингдек, М.Т. Лорис-Меликов томонидан ишлаб чикилган конституциявий лойих,а мавжуд. У Александр II томонидан вафот этган куни имзоланган, аммо тушунарли сабабларга кура у х,еч качон кучга кирмаган. 1905-1906 йилларда Россия империя-сининг бир катор асосий давлат конунлари кабул килинди, улар аслида Россиянинг биринчи конституцияси эди.

Умуман олганда, конституциянинг мавжуд-лиги (х,ар кандай мамлакатда) бутун дунё ^ам-жамияти томонидан ижобий бах,оланади. Бунинг сабаби, аввало, унда фукароларнинг ^укуклари ва эркинликлари баён этилганлиги ва унинг асосида бошка барча конун ^ужжатлари ишлаб чикилган-лиги билан боглик. Тугри, конституциявий меъ-ёрларга риоя килиш аллакачон бутунлай бошка масала булиб, сунгги пайтларда дунёнинг куплаб минтакаларида жуда кескин булиб келган.

Кдцимги дунёда турли хил кодекслар ва конун-лар тупламлари фаолият курсатди, улар замонавий

конституцияларнинг прототипига айланди. Маса-лан, Бобилнинг Хдммурапи кодекси, Афинадаги Солон ва Клишенес конунлари ёки Спартадаги "Буюк Ретра" - милоддан аввалги VIII асрда пай-до булган огзаки конституция [7]. Юнонистон на-факат "полис" нинг янги сиёсий шакли, балки сиё-сий фанларнинг бешиги х,ам булган. Аристотель "Афина конституцияси" асарида конституция-вий ислохртларни тасвирлаб берди.

Кадимги Рим томонидан янги Европага кол-дирилган энг бой меросларнинг энг бахтли такди-ри Рим ^укукига тугри келди, бу кейинги барча Европа илм-фани ва фукаролик ^укуки амалиёти учун асос булди. Рим конунчилиги антик давр ^укукий тизимининг стандарти булган ва шу кун-гача ^укукнинг энг яхши намунаси булиб кол-мокда.

Узок вакт давомида инсоният конституция каби ^укукий ^ужжатга э^тиёж сезмаган. Конституция билан давлат ва жамият яратишга каратил-ган интилишлар биринчи булиб Америка китъа-сида сиёсий вокеликда мужассам булган. Бу ерда 1776 йилда Виржиния штати уз конституциясига эга эди ва 1787 йилда дунёдаги биринчи умум-миллий конституция - АКШ федерал конституцияси кабул килинди. Европа китъасида биринчи конституциялар 1791 йилда Польша ва Франция-да ^абул килинган [8].

Аста-секин конституция кабул килиш гоя-си барча китъаларга ёйила бошлади. Замонавий даврда аксарият мамлакатларда конституция деб номланган асосий норматив-^укукий ^ужжатлар мавжуд эди. Замонавий дунёда 200 га якин турли штатлар, федерация субъектларининг 300 та асосий конунлари мавжуд [9].

Биринчи авлод конституциялари гурух,ига (XVШ-XIX асрларда пайдо булган, шунингдек, Биринчи жах,он уруши бошланишидан олдин кабул килинган конституциялар) АКШ, Польша ва Франциянинг асосий конунларидан ташкари Швеция (1809), Венесуела (1811), Испания (1812), Норвегия (1814), Нидерландия (1815), Белгия (1831), Дания (1849), Пруссия (1851), Люксембург (1868), Швейцария (1874), Япония (1889), Австралия (1900) ва бошкалар киради.

Биринчи авлод конституциясида аллакачон ^о-кимиятнинг булиниши, махдллий узини узи бош-кариш, сиёсий плюрализм ва мафкура эркинли-ги каби мух,им тамойиллар мустах,камланган эди.

Конституцияларни кабул килган аксарият мам-лакатларда давлат х,окимияти конун чикарувчи, ижро этувчи ва судга булинган. Конституциялар-да "хусусий мулкнинг мукаддаслиги ва дахлсиз-лиги", уни давлат томонидан х,имоя килиш тамо-йили эълон килинди.

Иккинчи авлод конституцияси урушлар дав-ридаги давлатнинг асосий конунларини уз ичига олади. Булар Мексика (1917), Германия (1919), Австрия (1920), Ирландия (1937), СССР (1924, 1936), РСФСР (1918, 1925, 1937) ва бошкалар [10].

Учинчи авлод конституцияларига Иккинчи жах,он урушидан кейинги ХХ асрнинг сунгги ун йиллигига кадар кабул килинган асосий конунлар киради.

Конституциялар давлатнинг асосий конуни сифатида шахснинг конституциявий тузуми, таш-килоти ва ^укукий макомининг асосларини белги-лаб берувчи тарихий даврдагина шакллана бош-лади, бу одатда янги вакт деб номланади.

Дунёдаги энг узун конституция Хиндистонда амал килади. Унга 395 та модда, 12 та асосий ило-ва ва 83 та узгартиришлар киритилган. Хужжат-нинг инглиз тилидаги версиясида 117 369 та суз бор.

Энг киска конституция - АКШнинг асосий ко-нуни. Унда атиги 4400 та суз бор.

Кизиги шундаки, баъзи мамлакатларда конституция мавжуд эмас.

Гарчи асосий конунни кабул килишга ури-нишлар мустакиллик эълон килинганидан бери давом этса-да, Исроил расмий конституциясиз яшайди. Давлатда конституция урнини Исроил-нинг асосий конунлари - Кнессет, ^укумат, президент, инсон эркинлиги ва фаолият эркинлиги амалга оширади [11].

Буюк Британияда х,ам худди шундай х,олат. Буюк Британиянинг конституцияси - бу мамла-кат конунлари, прецедентлари ва конституциявий урф-одатлар мажмуаси. Худди шу нарса узок вакт давомида Буюк Британиянинг мустамлакаси бул-ган ва урф-одатларини кабул килган Янги Зелан-дияга х,ам тегишли.

Канада, Сан-Марино ва бошка баъзи мамла-катларда битта х,ам асосий жужжат мавжуд эмас. Саудия Арабистонида мамлакат конституцияси этиб Куръони Карим белгиланган.

Замонавий сиёсий ва ^укукий маконда ^ар бир давлат уз миллий конституциясига эга. 1924, 1936

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИЙ ХУ^У^-

маъмурий ху;у;. молия ва божхона ху;у;и

ва 1977 йиллардаги СССР конституцияларининг куплаб коидалари ишламасдан, факат когозда колди. 1991 йилда СССР кулаганидан кейин х,ам-ма нарса узгарди.

Постсовет ^удудида биринчи конституция Туркманистонда кабул килинган. Бу 1992 йил 18 майда содир булган. Бир ой утгач, Эстония янги конституцияни кабул килди, йил охирида эса Литва ва Узбекистон.

Совет Иттифокининг биринчи Конституцияси 1927 йил 31 мартда Советларнинг иккинчи Бу-тунжах,он курултойида кабул килинган, 1927 йил 11 июнда нашр этилган ва 10 йил давомида амал килган.

1937 йил 14 февралда кабул килинган Узбе-кистон ССР Конституцияси 40 йилдан ортик вакт амал килган. 1978 йил 19 апрелда 1977 йил СССР Конституцияси модели асосида тузилган Узбекис-тон ССРнинг сунгги Конституцияси кабул килин-ган.

Мустакилликка эришгандан сунг республика конституциясини яратиш зарурати тугилди. Жах,он демократик конституционализм ютуклари ва миллий узига хослик элементларини узида му-жассам этган Узбекистон Республикасининг Кон-ституцияси дунё конституциялари оиласининг муносиб аъзоси х,исобланади.

Миллий ^укукий давлат, демократик жамият куриш, бозор муносабатларини шакллантириш каби долзарб вазифалар мустакил Узбекистон конституциясини ишлаб чикишни таъминлади. Янги сиёсий партиялар, ижтимоий хдракатлар ва бирлашмаларнинг манфаатлари, жамиятдаги ижтимоий-сиёсий баркарорликни таъминлаш, миллатлараро хдмкорлик янги конституцияни кабул килишни талаб килди.

Янги конституцияни ишлаб чикиш зарурлиги 1990 йил 20 июнда булиб утган Узбекистон Олий Кенгашининг иккинчи сессиясида эълон килинди, унда Мустакиллик Декларацияси кабул килинди.

Конституция лойихдсини ишлаб чикишда конституциявий ривожланишнинг жах,он амали-ёти урганилди, дунёда инсон ^укуклари, демократия ва конунчилик сохдсида эришилган ютуклар х,исобга олинди.

1992 йил 26 сентябрда Узбекистон Республикасининг Конституцияси лойихдси умумхалк му^о-камаси учун матбуотда эълон килинди. Мух,окама тахминан икки ой давом этди. Таклифлар асосида

тузатишлар киритилган лойих,а 1992 йил 26 но-ябрда нашр этилган. Миллий мух,окама давомида 6 мингдан ортик таклифлар берилди.

1992 йил декабрь ойида булиб утган Олий Кенгашнинг ун биринчи сессиясида Узбекистон Республикасининг Конституциясини кабул килиш масаласи мух,окама килинди. Сессияда депутат-лар лойихдга 80 га якин узгартириш, кушимчалар ва тушунтиришлар киритдилар.

Хозирги кунда Узбекистон тарихи давлат му-зейида конституция лойихдсига тегишли архив ^ужжатлари, Узбекистон Республикасининг Биринчи Президента Ислом Каримов томонидан кулда ёзилган, та^рир килинган матнларнинг асл нусхалари, шунингдек, конституция лойи^а-си буйича вазирлик, давлат кумиталари, суд ва прокуратура, ёзувчилар, олий укув юртларининг профессор-укитувчилари томонидан юборилган фикр ва таклифлар, асосий конун лойихдси ва конституциянинг биринчи босма матнлари мух,о-камасидаги одамларнинг иштироки акс эттирил-ган материаллар узбек, рус, инглиз ва бошка тил-ларда сакланиб келмокда.

Шуни таъкидлаш керакки, янги конституция лойи^асини яратишда Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг ^ужжатлари, Инсон ^укуклари умумжах,он декларацияси ва бошка халкаро ^укук томонидан тан олинган бошка ^ужжатларга амал килинди. Шу билан бирга, улар Туркия, Америка Кушма Штатлари, Япония, Канада, Германия, Франция, Португалия, Швеция, Испания, Хиндис-тон, Покистон ва Миср каби шаркий давлатлар каби ривожланган демократик давлатларнинг кон-ституциявий амалиётидан ижодий фойдаланилди [12].

1992 йил 8 декабрда Узбекистон Республика-сининг Конституцияси кабул килинди. Шу куни Узбекистон Республикаси Президенти "Узбекис-тон Республикасининг Конституциясини кабул килиш тугрисида", "Узбекистон Республикаси Конституциясининг кабул килинган кунини мил-лий байрам деб эълон килиш тугрисида", "Уз-бекистон Республикасининг Конституциясини жорий этиш тартиби тугрисида'ги конунларни имзолади.

Янги конституция миллий давлатчиликнинг тарихий тажрибасига, Амир Темур ва бошка аждодларимизнинг ^укумат хдкидаги гояларига асосланган.

Узбекистан Республикасининг Конституцияси Бирлашган Миллатлар Ташкилоти, Европа Хавфсизлик ва Хамкорлик Кенгаши мутахассис-лари, АКШ, Буюк Британия, Франция ва бошка куплаб мамлакатлардан келган олимлар, ^укук-шуносларнинг малакасини оширди.

Конституциянинг кабул килиниши мамлакат хдётида катта ахдмиятга эга эди. Бу ^укукий ис-лохртларни амалга оширишда миллий конунчи-ликни ривожлантириш учун асос булди. Конституция республика суверенитетини таъминлади.

6 та булим ва 128 та моддадан иборат респу-бликанинг асосий конуни Мустакиллик Декла-рацияси, "Узбекистан Республикасининг давлат мустакиллигининг асослари тугрисида'ги конун-да мустахкамланган тамойил ва гояларни тулик узида мужассам этган.

Конституция кабул килинган кундан бошлаб х,озирги кунгача унга парламент, Вазирлар Мах,ка-маси, суд тизимига оид ундан ортик узгартиришлар киритилган, бу ижобий натижа беради. Улар жамиятнинг демократик йул билан ривожлани-шини, фукароларнинг ^укук ва эркинликлари ка-фолатларини таъминлайди.

Шубхдсиз, орадан йиллар, асрлар утади, ле-кин халкимиз сиёсий-^укукий тафаккурининг юк-сак намунаси булган Конституциямиз янги-янги авлодлар учун х,аёт комуси, даврнинг узи уртага куядиган долзарб муаммоларни ечиш йулида му-ставкам пойдевор булиб хизмат килади [13].

Мамлакатимиз фукаролари учун Узбекистон Республикасининг Конституцияси куни уз Ватани ва Асосий Конуни билан фахрланиш туйгусининг асоси булиб ёш авлод калбида мудом колажак.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Ковалев А.А. Месопотамия до Саргона Аккадского. Древнейшие этапы истории. - М, 2002. -С. 110.

2. Ваславский Я.И. Конституционные условия для демократии: Сравнительный анализ: монография / Я.И. Ваславский // Моск. гос. ин-т межд. отношений (ун-т) МИД России, каф. Сравнит. политологии - М.: МГИМО-Университет, 2008. - С. 32.

3. Латышев В.В. Очерк греческих древностей. - 2-е-изд. - СПб, 1899. - С. 65.

4. Зтченко О.В. Конституции Филиппа Орлика 1710. и польская Конституция 1791 г.: сравнительный анализ, 2013. - С. 59.

5. Скороход И.Г. О памятниках Конституции речи Посполитой 3 мая 1791 г. // Белорусский государственный экономический университет. - Минск, Беларусь. - С. 224.

6. Hedemann О. Hi^orja powiatu braslawskiego. - Wilno: Nakladem Sejmiku Braslawskiego, 1930. -S. 306-322.

7. Lane J.E. Constations and political theory / J.E.Lane. - Manche^er: Manche^er University Press, 1996. - P. 63.

8. Чиркин В.Е. Современная модель конституции: прежние и новые приоритеты // Правоведение. -2003. - № 2. - C. 50.

9. Conctant B. Political writing / B.Con^ant. - N.Y.: Cambridge University Press, 1988. - P. 184.

10. Израильский парламентаризм: конституционно-правовой анализ: Моногр. / В.П. Воробьев, И.А. Чайко. - М.: МГИМО, МИД России, 2006. - С. 46.

11. Каримов И.А. Узбекистан: национальная независимость, экономика, политика, идеология. - Т. 1. -Т.: Узбекистан, 1996. - С. 127.

12. Президент Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 8 декабрдаги Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганлигининг 25 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маърузаси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.