Научная статья на тему 'ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЗОТЛИ ҚОРАМОЛЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ 90 КУНЛИКДАГИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИ'

ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЗОТЛИ ҚОРАМОЛЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ 90 КУНЛИКДАГИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қорамол / пуштдорлик / пода / қизил чўл / голштин / қора-ола / сут / насл

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Бойбулов Бурхон Шодиевич, Бухарова Муҳаббат, Ахатова Шаҳло, Бозорова Шоҳиста Холиқуловна

Чорвачиликда, жумладан, қорамолчиликка ихтисослашган фермер хўжаликлари шароитида наслчилик-селекция ишларини яхшилашда, сермаҳсул подаларни яратишда зотли қорамолларнинг авлодларининг ўсиш, ривожланишини ўрганиш ва уларнинг маҳсулдорлик кўрсаткичларини оширишни жорий этиш кўзланган натижага эришиш имконини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Бойбулов Бурхон Шодиевич, Бухарова Муҳаббат, Ахатова Шаҳло, Бозорова Шоҳиста Холиқуловна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИССИҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЗОТЛИ ҚОРАМОЛЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ 90 КУНЛИКДАГИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.22/28

ИССЩ ЩЛИМ ШАРОИТИДА ЗОТЛИ ЦОРАМОЛЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ 90 КУНЛИКДАГИ СУТ МА^СУЛДОРЛИГИ

1Бойбулов Бурхон Шодиевич,2Бухарова Мух,аббат, 3Ахатова Шах,ло, 4Бозорова

Шох,иста Холикуловна

1К.х.ф.н., катта илмий ходим, ЧПИТИ ^ашкадарё илмий-тажриба станцияси, 2'3лаборантлар, 4таянч докторант (PhD) https://doi.org/10.5281/zenodo.13848042

Аннотация. Чорвачиликда, жумладан, цорамолчиликка ихтисослашган фермер хужаликлари шароитида наслчилик-селекция ишларини яхшилашда, сермаусул подаларни яратишда зотли цорамолларнинг авлодларининг усиш, ривожланишини урганиш ва уларнинг маусулдорлик курсаткичларини оширишни жорий этиш кузланган натижага эришиш имконини беради.

Калит сузлар: Корамол, пуштдорлик, пода, цизил чул, голштин, цора-ола, сут, насл.

Аннотация. В животноводстве, в частности, в условиях ферм, специализирующихся на животноводстве, при совершенствовании селекционно-селекционной работы, при создании продуктивных стад, изучении роста и развития потомства чистопородного скота и внедрении средств, повышающих показатели их продуктивности. позволяют добиться желаемого результата.

Ключевые слова: скот, порода, стадо, красно-степная, голштинская, черно-пестрая, красно-пестрая, молочная.

Abstract. In animal husbandry, in particular, in the conditions of farms specializing in cattle breeding, in improving breeding and selection work, in creating productive herds, the study of the growth and development of the offspring of purebred cattle and the introduction of increasing their productivity indicators allow to achieve the intended result.

Keywords: Cattle, genus, breed, herd, red desert, Holstein, black pied cattle, red pied cattle, milk.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2020 йил 29 январдаги "Чорвачилик тармогини давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-4576-сонли карори хамда 2021 йил 3 мартдаги "Чорвачилик тармогларини давлат томонидан янада куллаб-кувватлашга доир кушимча чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-5017 ^арорларида чорва моллари бош сонини купайтириш, махсулдорлигини ошириш билан бир каторда уларни генофондини саклаш ва наслини яхшилашга хам катта эътибор каратилган. Бу эса фермер хужаликларида чорва молларини купайтиришга, ички истеъмол бозорини чорвачилик махсулотлари билан тулдиришга имконият яратади.

Республикамиз ахолисининг чорвачилик махсулотларига йилдан-йилга ошиб бораётган эхтиёжини кондириш бугунги куннинг долзарб вазифаларидан бири булиб турибди. Бу эса чорвачиликни янада ривожлантириш, унинг озука базасини мустахкамлашни, кишлок хужалик хайвонларининг махсулдорлик хусусиятларини яхшилашни сохада сунъий кочиришни кенг куллашни, урчилаётган зотли молларнинг ва уларнинг авлодларининг имкониятларидан кенг фойдаланишни такозо этади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Сохада озука базасини мустахкамлаш билан бирга насличилик ишини ва молларни асраш шароитларини яхшилаш хам катта ахамиятга эга. Чорва озукасидан унумли фойдаланиш хазмланишни яхшилаш, махсулдорликни оширишда мухим ахамият касб етади. А.А.Нурматов, Б.Д.Аллашов, Ш.Жабборов, И.Рустамова, Ш.Турсуновлар таъкидлашларича корамоллларни Кореянинг ТМР технологияси билан бокиш озука самарадорлигини ошириш ва шу билан бирга махсулдорликни оширишга олиб келади. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверховларнинг ишларида махсар экинининг ейилувчанлик хусусиятлари, бошка озука экинларига нисбатан афзалликлари хакида умумий маълумотлар берилган. Шурланган ерларда озука базасини яхшилаш максадида М.И.Аннаева, Ф.Н.Тореев, М.М.Якубов, Б.Д.Аллашов, Н.Мавлоновалар томонидан кашкарбедани етиштириш агротехнологиясини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб борилган. Б.Д.Аллашов, А.Э.Янгибоев О.Р.Куччиевлар томонидан корамоллар сут махсулдорлигига озукабоп лавлагининг таъсири хамда элита уругларини етиштиришнинг жадал усулини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб борилган. И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизовнинг (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов, У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади. Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизовларнинг (2024) фикрича, корабайир зот отларига макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди

Тадкикотларда корамолларни урчитишда асосий селекция белгиларини такомиллаштириб, тажриба подаларида наслчилик-селекция ишлари зоотехния талабларига биноан тулик олиб борилади. Республикамиз жанубий худудларига четдан келтирилган корамолларни авлодларини яхши мослашишини, насл ва махсулдорлик хусусиятларини такомиллаштирилади, уларнинг наслини яхшилаш ва махсулдорлигини ошириш максадида юкори насл кийматига эга молларнинг "насл узаги" ва "селекция гурух" лари барпо этилади. Сунъий кочириш максадида фойдаланиш учун яхшиловчи насл тоифасига эга наслдор букалар етиштирилади, тажриба хужалигидаги корамолларнинг сермахсул сигирларини подаси жорий этилади. Узбекистонда четдан келтирилган урчитиш режалаштирилган сут йуналишидаги бир нечта зотга мансуб корамоллар мавжуд. Жумладан, кизил чул ва голштин корамол зотларини республикамиздаги жанубий минтакаларни иссик иклим шароитига мослашиши, наслини яхшилаш ва махсулдорлигини ошириш хозирги кунда долзарб масала булиб хисобланади. ^ишлок хужалик хайвонларини насл ва махсулдорлик сифатларини такомиллаштиришда фермер хужаликлари шароитида наслчилик-селекция ишларини кучайтириш мухим ахамият касб этади. Бундай ижобий хусусиятларга эга ва махаллий шароитларга мослашган зотли корамолларнинг наслини яхшилаш ва махсулдорлигини ошириш хозирги кунда долзарб масала булиб хисобланади.

Илмий тадкикотлар республикамизнинг иссик иклим шароитида чорвачиликка ихтисослашган наслчилик фермер хужалигини корамолчилик фермасида бажарилмокда. Тажриба утказиш учун кизил чул ва голштин зотли сигирлардан иборат яъни Украина, Эстония ва Белоруссия селекцисига мансуб кизил чул зотли, кизил-ола тусли ва кора-ола тусли голштин зотли сигирларнинг 3 та гурух (n=30) авлодларини хужалик фойдали белгилари урганилмокда. Тажриба гурухидаги сигирлардан олинган бузокларнинг усиш ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

puBO^naHum KypcaTKHH.napHHH aHHK^aHgu, Ta^puGagaru curup^apga cepcyT Ku^um TagGup^apuHH aMa^ra 0mupu.nM0K;ga xaMga I-пaктaцнa gaBpugaru curup.napHH 90 KyH.nHKgarH cyT Maxcy.ngop.nHrHHH aHHK^aHuG, ypraHH^gu.

1-^agBan

Тажриба гурухидаги сигирларнинг 90 кунликдаги курсатгичлари,( кг)

Курсаткичлар Зотлар

^изил чул ^изил-ола ^ора-ола

I -г у р у х II- г у р у х III - г у р у х

(n=10) I (n=10) I (n=10)

M±m Cv,% M±m Cv,% M±m Cv,%

Сут микдори, кг 1601,2±2,04 6,46 1783,0±1.56 4,94 2012,0±8,7 3 27,60

Сут таркибидаги ёг, % 3,91±0,01 0,04 3,8±0,02 0,07 3,7±0,02 0,07

Сут ёги чикими, кг 62,6±0,04 0,14 68,0±0,06 0,21 74,2±0,06 0,21

4% сут микдори 1565,1±8,47 26,79 1699,2±8,20 25,95 1865,7±3,1 5 9,97

Сутдорлик коэффиценти, кг 384,3±0,17 0,56 420,6±0,76 2,40 465,6±0,20 0,63

Сут оксили чикими% 55,4±0,33 1,06 59,9±0,36 1,15 65,3±0,17 2,40

Тирик вазни, кг 414,5±1,02 3,23 424,2±1,63 5,15 432,0±2,04 6,47

III-тажриба гурухларидаги кора-ола зотли сигирларнинг 90 кунликдаги сут махсулдорлиги уртача 2012,0 кг-ни ташкил этиб, I-тажриба гурухидаги кизил чул зотли сигирлардан 410,8 кг га ва П-гурухидан кизил-ола эса 229,0 кг га куп булди. I-тажриба гурухидаги сигирларнинг сутининг ёглилиги 3,91 % ни ташкил этиб, III -тажриба гурухидаги тенгдошлариникидан мос равишда 0,20 % куп булиб унча фарк сезилмади, II-гурухидан эса 0,10% га куп булди. III-тажриба гурухларидаги голштин зотли сигирларнинг тирик вазни уртача 432,0 кг-ни ташкил этиб, I-тажриба гурухдаги сигирлардан 17,5 кг га ва II-гурухидаги сигирлардан 7,8 кг га куп тирик вазнга юкори булди. Тадкикотларда ёз фаслида барча гурухлардаги молларнинг клиник курсатгичлари куз, киш ва бахор фаслларига нисбатан юкори булганлигини курсатди, бу эса ёз фаслида иссик хаво харорати таъсирида моллар организмда модда алмашинув жараёнлари бироз юкори даражада кечганлигидан далолат беради. Тадкикотлар натижаларидан куриниб турибдики, "Тошатов Нормумин Н" корамолчилик фермер хужалигидаги олиб борилаётган тажрибалар натижасида корамолларни (n-30) туйимли озиклантириш, асраш ва парваришлаш максадга мувофик хисобланади. Республикамизнинг иссик иклим шароитида Украина, Эстония ва Белоруссия селекцисига мансуб кизил чул зотли хамда кизил-ола тусли ва кора-ола тусли голштин зотли корамоллар авлодларининг сут махсулдорлиги ошириш ва наслини яхшилашни жорий этиш буйича тадкикотлар республакамизнинг иссик иклим шароитида олиб келинган зотли корамолларнинг авлодлари махаллий шароитда тула кийматли озукалар асосида озиклантирилиб, замонавий биноларда яхши асраш шароитларида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

сакланмокда хамда уларни махсулдорлигини ошириш наслчилик фермер хужаликларида жорий этилмокда.

Тадкикотларимизда республикамизнинг иссик иклим шароитида кизил чул ва голштин зотли корамоллар авлодлари туйимли озиклантирилиб, яхши асраб ва парваришлашмокда. Тажриба гурухидаги сигирларни наслдор букалар билан "яккама-якка" жуфлаш режаси ишлаб чикилди ва ушбу режа асосида жуфтлаш ишлари амалга оширилмокда. Бу эса зотли корамоллар ва уларни авлодларини селекция белгиларини узида саклаб колишда хамда сигирларнинг сут махсулдорлиги ошишида мухим амалий ахамият касб этади.

Тадкикотлардан олинган натижалар, "Тошатов Нормумин М" наслчилик тоифасига эга корамолчилик фермасида, кизил чул ва голштин зотли корамоллар авлодларининг махсулдорлигини оширишни жорий этишни кенг таргиб килиш максадида жанубий худудлардаги корамолчиликка ихтисослашган фермер хужаликларининг кизил чул ва голштин зотли корамоллар урчитилаётган наслчилик фермаларида жорий этилмокда. Шунингдек, тадкикотлардан олинган натижаларни ишлаб чикаришда куллаш максадида тажрибадаги сигирлардан олинган авлодларидан зотли корамоллар купайтирилиб, янги селекция гурухи жорий этилмокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг ^арори, 2020 йил, 29 январь, №-П^-4576-сонли карори, "Чорвачилик тармогини давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида".

2. Узбекистон Республикаси Президентининг ^арори, 2017 йил, 27 июнь, №-П^-3757-сонли карори, "Узбекистон Республикасида йилкичик ва от спортини ривожлантиришда доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"

3. B.D.Allashov, Yangiboyev A.E. Kuchchiyev O.R. Qora-ola zotli qoramollar sut mahsuldorligiga ozuqabop lavlagining ta'siri hamda elita urug'larini yetishtirishning jadal usuli. Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining 12-14 may 2022 yildagi "Qishloq xo'jaligida innovatsion texnologiyalarni ishlab chiqarish va joriy etishning istiqboldagi vazifalari" mavzusidagi fnjuman materiallari to'plami.111-bet

4. Абдолниёзов Б., Худоёров Р. ^изил ола голштин билан кизил-чул зотлари дурагайларининг махсулдорлиги. "Агро-илм" журнали, 2007-йил, 2-сон, 33-бет.

5. Абдурасулов Ш., Бойбулов Б. ва бошкалар, "^орамолчиликда согин сигирларни парваришлаш ва сутни кайта ишлаш технологиялари", ^арши-2021 йил. ^улланма.

6. Акмальханов Ш. Биологические и зоотехнические основы ведения молочного скотоводства в Узбекистане// Мехнат.- Тошкент: -1993.-С. 59-60. 4. Аширов М.Э. Сутдор корамоллар селекцияси. Тошкент-2017 йил, "Навруз"нашриёти, 285-297-бетлар.

7. Аллашов Б.Д, Рахмонов Д.О., Безверхов А.П. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

8. Б.Аллашов, С.Жамолов.Озукабоп экинларнинг иссикка ва сув танкислигига бардошли нав, намуналарини танлаш. Ж.Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. 2023/11/11. Ст.230-233

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

9. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C. 486-490.

10. С.Г.Жамолов, Б.Д.Аллашов. Кузги ва бахорги муддатларда экилган озукабоп экинларда олиб борилган селекция ва бирламчи уругчилик ишлари. Ж^аепсе and innovation. Том 2. Номер Special Issue 8, Ст. 302-306

11. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

12. A.A.Nurmatov, B.D.Allashov, Sh.Sh.Jabborov, I.Rustamova, Sh.Tursunov. Feeding farm animals based on the new innovative total mixed ration (TMR) technology. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. 2020/12/1. 614 (1), 012161

13. B.Amanturdiev, B.Allashov, F.Toreev, N.Khudoyberdiev, U.Beknaev. Investigating stimulated ripening indicators of longbeak rattlebox (Crotalaria) planted in the coasts of the Aral Sea. E3S Web of Conferences, 2023, 421, 01001

14. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020 614 (1), 012159

15. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020 614 (1), 012160

16. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170

17. B.Mardatov, B.Allashev, U.Beknaev, R.Khalimmetova, A.Sharapov. Mixed cultivation of legumes and cereals to strengthen the fodder base in cattle husbandry. E3S Web of ConferencesЭта ссылка отключена., 2021, 258, 04048

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.