Научная статья на тему 'ИССИҚХОНА ШАРОИТИДА ПИЁЗ (ALLIUM CEPA L.) ВА УНИНГ ИЛДИЗ АТРОФИ ТУПРОҚЛАРИДА УЧРОВЧИ ПАРАЗИТ ФИТОНЕМАТОДАЛАР'

ИССИҚХОНА ШАРОИТИДА ПИЁЗ (ALLIUM CEPA L.) ВА УНИНГ ИЛДИЗ АТРОФИ ТУПРОҚЛАРИДА УЧРОВЧИ ПАРАЗИТ ФИТОНЕМАТОДАЛАР Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
паразит фитонематода / фауна / пиёз (Allium cepa L.) тупроқ / илдиз / тарқалиши / экологик гуруҳ.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Г.Т. Ачилова, Г.Р. Мирзалиева, Х.С. Эшова

Мақолада иссиқхона шароитида пиёз (Allium cepa L.) ва унинг илдиз атрофи тупроқларида тарқалган паразит фитонематодалар тўғрисида маълумотлар келтирилган. Тадқиқотлар натижасида 17 тур паразит фитонематодалар аниқланган ва улар 5 та экологик гуруҳга тақсимланган. Энг кўп учрайдиган турларни Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus ва Ditylenchus dipsaci лар ташкил этган. Пиёз ўсимлигида хавфли бўлган фитопаразит нематодалардан Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, Ditylenchus dipsaci турлар иссиқхона шароитида қайд этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИССИҚХОНА ШАРОИТИДА ПИЁЗ (ALLIUM CEPA L.) ВА УНИНГ ИЛДИЗ АТРОФИ ТУПРОҚЛАРИДА УЧРОВЧИ ПАРАЗИТ ФИТОНЕМАТОДАЛАР»

ИССИКХОНА ШАРОИТИДА ПИЁЗ (ALLIUM CEPA L.) ВА УНИНГИЛДИЗ АТРОФИ ТУПРОКДАРИДА УЧРОВЧИПАРАЗИТ ФИТОНЕМАТОДАЛАР

Г.Т. Ачилова, Г.Р. Мирзалиева, Х.С. Эшова Х.С.

УзМУ

https://doi.org/10.5281/zenodo.11507337

Аннотация. Маколада иссикхона шароитида пиёз (Allium cepa L.) ва унинг илдиз атрофи тупрокларида таркалган паразит фитонематодалар тугрисида маълумотлар келтирилган. Тадкикотлар натижасида 17 тур паразит фитонематодалар аникланган ва улар 5 та экологик гурухга таксимланган. Энг куп учрайдиган турларни - Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus ва Ditylenchus dipsaci лар ташкил этган. Пиёз усимлигида хавфли булган фитопаразит нематодалардан Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, Ditylenchus dipsaci турлар иссикхона шароитида кайд этилган.

Калит сузлар: паразит фитонематода, фауна, пиёз (Allium cepa L.) тупроц, илдиз, тарцалиши, экологик гуру%.

Аннотация. В статье приведена информация о паразитических фитонематодах, обитающих в прикорневой почве лука (Allium cepa L.) в тепличных условиях. В результате исследований было выявлено 17 видов паразитических фитонематод, которые были разделены на 5 экологических групп. Самыми распространенными видами оказались Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus и Ditylenchus dipsaci. Выявлены опасные паразитические фитонематоды -Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, Ditylenchus dipsaci лука, выращиваемые в условиях теплиц.

Ключевые слова: паразитические фитонематоды, фауна, лук (Allium cepa L.), почва, корень, распространение, экологические группы. Annotation

The article provides information on parasitic phytonematodes inhabiting the soil of greenhouse environments, as well as those affecting onions (Allium cepa L.). As a result of the research, 17 species of parasitic nematodes were identified, which were divided into 5 ecological groups. The most common species were Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus, and Ditylenchus dipsaci. Among the nematodes posing a threat to onion growth in greenhouse conditions, species such as Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, and Ditylenchus dipsaci were identified.

Key words: parasitic phytonematodes, fauna, onion (Allium cepa L.), soil, root, distribution, ecological groups.

Кириш. Бутун дунёда бугунги кунда иссикхоналарнинг майдони кенгайиб, сони купайиб бормокда. Х,озирги кунда иссикхона шароитида кишлок хужалиги экинларини интенсив етиштириш бу худудларда паразит фитонематодаларнинг купайишига олиб келмокда ва олинадиган хосилга зарари юкори булмокда. ^ишлок хужалик экинларига паразит нематодаларнинг келтирадиган зарари йилига тахминан 100 млрд.ни ташкил этиши бахоланган (Галаган, Белявская, 2017) [2]. Шунинг учун иссикхона шароитида

усимликларнинг паразит нематодаларини тур таркибини аниклаш ва уларга карши курашиш усулларини ишлаб чикиш долзарб булиб, илмий ва амалий ахамиятга эга.

Узбекистонда иссикхона шароитидаги усимликларнинг нематодаларига доир илмий тадкикотлар Л.В. Тихонов (1960) [6], О.И. Абдуллаева (1977) [1], К.Эшназаров (1995) [7] ва Ш.О. Саидова (2019) [5]лар томонидан амалга оширилган. Бирок, юкорида келтириб утилган илмий тадкикотларда иссикхоналарда нафакат паразит нематодалар балки фитонематодаларга доир тадкикотлар комплекс микёсида олиб борилган, аксарият тадкикотлар анча илгари утказилган ва купрок помидор ва бодринг усимлимликлари нематодаларига тегишли. Иссикхона шароитида пиёз усимлигининг паразит нематодалари умуман урганилмаган. Шунга кура, иссикхона шароитидаги пиёз усимлиги ва унинг илдиз атрофи тупрокларида учровчи паразит нематодалар фаунаси таркибини ва кенг таркалган турларни аниклаш хамда уларга карши кураш чора тадбирларини ишлаб чикиш мухим илмий ва амалий ахамиятга эга.

Тадкикот материали. Тадкикот материали 2023 йил Тошкент шахар Олмазор тумани Абу Али Ибн Сино номидаги ихтисослаштирилган мактаб иссикхонасидан йигилди. Иссикхонада етиштирилаётган пиёз (Allium cepa L.)нинг барг ва поя, илдизи хдмда илдиз атрофи тупрогининг 20 см катламидан олинди. Кичик кичик учта худудда етиштирилган пиёзнинг хар бир худудидан 30 та, жами 90 та тупрок ва усимлик намунаси (60 та усимлик, 30 та тупрок) йигилди. Усимлик ва тупрок намуналаридаги фитонематодаларни ажратиб олишда Берман воронкали усулдан фойдаланилди [3]. Айрим намуналарда нематодаларнинг учрамаганлиги кайд этилди. Фитонематодаларнинг А.А. Парамонов [4], Е.С. Кирьянова ва Э.Л. Кралль [3] услублари ёрдамида доимий (глицирин-желатин) ва вактинчалик (сув-глицирин) микропрепаратлари тайёрланди ва уларнинг тур таркиби аникланди.

Тах,лил ва натижалари. Бизнинг тадкикотимизда иссикхона пиёз усимлиги ва унинг илдизи атрофи тупрокда битта кенжа синф, иккита туркум, 9 та оила ва 9 авлодга мансуб 17 тур паразит нематодалар аникланди. Apelenchida туркуми 4 та оила (Aphelenchidae, Paraphelenchidae, Aphelenchoididae, Seinuridae), 4 та авлод (Aphelenchus, Paraphelenchus, Aphelenchoides, Seinura) 8 тур (Aphelenchus avenae, Paraphelenchus pseudaparietinus, Aphelenchoides parietinus, A. limberi, A. obtusicaudatus, A. saprophilus, A. clarolineatus, Seinura tenicaudata)дан иборат.

Tylenchida туркум 5 та оила (Tylenchidae, Dolichodoridae, Hoplolaimidae, Pratylenchidae, Anguinidae) 5 та авлод (Filenchus, Tylenchorhynchus, Helicotylenchus, Pratylenchus, Ditylenchus) 9 тур (Filenchus filiformis, Tylenchorhynchus acti, T. claytoni, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, Ditylenchus dipsaci, D. intermedius, D. myssellus, D. mycoliophagus)дан иборат. Аникланган паразит нематодаларнинг 1 тури -эудоминант (Aphelenchus avenae), 6 тур - доминантлар, 3 тур - субдоминантлар, 3 тур -рецедентлар ва 4 тур - субрецидентлар хисобланади.

Пиёз ва унинг илдиз атрофи тупрогида аникланган паразит нематода турларини экологик тахлил килишда биз А.А.Парамонов (1962)нинг экологик таснифидан фойдаландик. Ушбу таснифга кура, фитонематодалар 5 та экологик гурухларга таксимланади. Улар параризобионтлар - илдиз атрофида эркин яшовчи тупрок нематодалари; эусапробионтлар ёки хакикий сапробионтлар - тупрокда чириётган органик колдикдарда хаёт кечирувчи нематодалар; девисапробионтлар, яъни чала сапробионтлар -

яшил усимлик ва чириётган органик колдиклар билан озикланадиган гурух; касаллик келтириб чикармайдиган фитогельминтлар ёки потенциал паразитлар; касаллик келтириб чикарадиган фитогельминтлар ёки хакикий (специфик) паразитлар. Бизнинг материалларимизда аникланган паразит нематода турлари 3 та экологик гурухга таксимланди: касаллик келтириб чикармайдиган фитогельминтлар - 12 тур (аникланган барча турларнинг 70,5%), касаллик келтириб чикарадиган фитогельминтлар, эктопаразитлар - 3 тур (17,6%) ва касаллик келтириб чикарадиган фитогельминтлар, эндопаразитлар - 3 тур (11,8%).

Урганилган пиёз экини ва унинг илдиз атрофи тупрокда паразит нематода фаунаси таркибида микдор буйича энг куп учрайдиган турлар - Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus ва Ditylenchus dipsaci щсобланади.

Урганилган учта иссикхоналарда пиёз ва унинг илдиз атрофи тупроклардаги паразит нематодалари турлари хилма-хиллиги ва улар индивидларининг сони буйича бир-биридан фарк килади. Биринчи иссикхонада паразит нематодалар турлари 13 тур ва индивидлари сони (123) уртача сонда, учинчи иссикжонада турлар ва индивидлар сони энг кам (10 тур 94 индивид) учради, учинчи иссикхонада эса турлар (16 тур) хилма хиллги ва индивидлар сони энг юкори (112 та) булди. Бунга сабаб худудларда агротехник тадбирларнинг амалга оширилиш даражаси билан боглик деб хисоблаймиз.

Паразит фитогельминтларнинг барчаси усимлик тукимаси билан озиклансада, улар усимликларнинг айнан кайси кисми билан ва кандай усулда озикланишига хамда усимлик билан богланганлик даражасига кура бир-биридан фаркланади. Фауна таркибида касаллик келтириб чикармайдиган фитогельминтлар (микогельминтлар) гурухига кирувчи турлар хам мавжудки (6 тур), ушбу турларнинг озукаси асосан замбуруг мицеллийси булишига карамасдан, баъзан усимлик танасига кириб, усимлик тукимаси билан хам озикланиши мумкин. Бундай паразит нематодалардан Aphelenchus avenae, Paraphelenchus pseudoparietinus, Ditylenchus intermedius кабиларнинг индивидлари куп микдорда ризосфера катлами ва усимлик тукималаридан топилиши ушбу турлар ва усимликлар уртасида паразит - хужайин муносабатлари шаклланганлигидан далолат беради. Шунинг учун бу турлар ихтисослашмаган фитопаразитлар сифатида эътироф этилади.

Аникланган 17 тур фитопаразит нематодалардан 5 тури: Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchus pratensis, Ditylenchus dipsaci лар хакикий фитопаразит нематодалар эканлиги кайд этилди. Ушбу паразит фитонематодалар иссикхона усимликлари учун хавфли организмлар хисобланиб, усимликларда турли касалликларни келтириб чикаради ва экинлар хосилдорликнинг кескин камайиб кетиши хамда кучатларнинг эрта нобуд булиши каби бир канча патоген омилларни юзага келтиради. Масалан, Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus турлари эктопаразитлар хисобланади. Pratylenchus pratensis ва Ditylenchus dipsaci лар миграция килувчи эндопаразитлар булиб, усимликларда пратиленхоз ва дителенхоз касалликларни келтириб чикаради. Паразит фитонематодалар усимликларнинг илдизи ва бошка ер усти вегетатив органларига зарар етказиб колмасдан, балки патоген микрофлорани усимлик тукималарига кириши учун "эшик" очади. Паразит фитонематодаларга карши курашиш учун учун зарарланмаган хужаликларда паразитларнинг кириб келиш хавфи тугрисида огохлантириш ишларини амалга ошириш талаб этилади ва усимликларнинг

фитогельминтлар билан зарарланишини олдини олишга йуналтирилган профилактик чора тадбирларга катъий риоя килиш зарур.

Хулоса. Иссикхона шароитида пиёз ва унинг илдиз атрофи тупрокларида 17 тур паразит фитонематодалар аникланди ва улар 5 та экологик гурух,га таксимланди. Пиёз экини паразит фитонематода фаунаси таркибида микдор буйича энг куп учрайдиган турлар - Aphelenchus avenae, Aphelenchoides parietinus, A. saprophilus, A. limberi, Helicotylenchus multicinctus ва Ditylenchus dipsaci лар щсобланади. Пиёз усимлигида хавфли булган фитопаразит нематодалардан Tylenchorhynchus claytoni, T. acti, Helicotylenchus multicinctus, Pratylenchuspratensis, Ditylenchus dipsaci турлар иссикхона шароитида кайд этилди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Абдуллаева О.И. Фауна нематод томата и огурца и прикорневой почвы, ее динамика в условиях теплиц Ташкентской области. - Ташкент, 1977. - С. 60-112.

2. Галаган Т.А., Белявская Л.О. Опасные нематоды для растениеводстве Украина // Agro ONE. - 2017. - № 11. - С. 333-338.

3. Кирьянова Е.С., Кралль Э.Л. Паразитические нематоды растений и меры борьбы с ними. - Ленинград: Наука, 1969. Т. 1. - 441 с.

4. Парамонов А.А. Основы фитогельминтологии. - Москва: Наука, 1964. Т.2. - 446

с.

5. Саидова Ш.О. Морфо-биологические особенности и хозяйственное значение нематод рода Meloidogyne(ra примере Ташкентского оазиса).: Автореф. дисс.... док.филос. (PhD) биол. наук. - Ташкент, 2019. - 30 с.

6. Тихонова Л.В. Нематоды цитрусовых культур Узбекистана и профилактические мероприятия по борьбе с их вредными видами. (Материалы к пятому Всесоюзному совещанию по изучению нематод). - М., 1960. - С. 122-129.

7. Эшназаров К. Паразитические нематоды овощных культур и меры борьбы с галловыми нематодами в Сурхандарьинской области.: Автореф. дис. канд. биол. наук. -Ташкент, 1995. - 22 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.