Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИСКУССТВЕННОГО ИНТЕЛЛЕКТА В УПРАВЛЕНИИ ФИЗИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ И СПОРТА'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИСКУССТВЕННОГО ИНТЕЛЛЕКТА В УПРАВЛЕНИИ ФИЗИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ И СПОРТА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1990
218
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Искусственный интеллект / Спорт / физическая культура / стратегия / управление / интеллектуальный агент / фанаты / инновация / команды / Artificial intelligence / Sports / physical culture / strategy / management / intelligent agent / fans / innovation / teams.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Усманова, Дилфузахон Иброхимовна

Технология искусственного интеллекта развивается в последние несколько лет. Применение искусственного интеллекта в спорте стало обычным явлением в последние годы. Учитывая положительное влияние, которое они оказали благодаря своим растущим возможностям, они будут продолжать продвигаться в сферу спорта. В этой статье проводится исследование преимуществ искусственного интеллекта в спортивной индустрии. Отчет начинается с обзора темы о том, как эти два аспекта связаны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USE OF ARTIFICIAL INTELLIGENCE IN THE MANAGEMENT OF PHYSICAL CULTURE AND SPORTS

Artificial intelligence technology has been developing in the last few years. The use of artificial intelligence in sports has become commonplace in recent years. Given the positive impact they have had through their growing capabilities, they will continue to advance into the field of sports. This article examines the advantages of artificial intelligence in the sports industry. The report begins with an overview of the topic on how these two aspects are related.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИСКУССТВЕННОГО ИНТЕЛЛЕКТА В УПРАВЛЕНИИ ФИЗИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ И СПОРТА»

ISSN 2181-2357

XALQARO NAZARIY VA AMALIY TADQI QOTLAR

JURNALI

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

JURNAL FARG'ONA POLITEXNIKA INSTITUTI HAM KORLIGIDA NASHR

ETI LADI

9772181235007

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

«Al-Ferganus» MChJ Nashriyot markazi. A. M. Abdullayev

«Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali» Ilmiy jurnal.

2021 yil noyabrdan beri nashr etilmoqda. Oyiga bir marta nashr etiladi. 16+

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

ISSN 2181-2357 2-tom, 1-son. Yanvar 2022 y.

https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091946

Tahririyat kengashi raisi Salomov O'ktam Raximovich, Rector of FerPI

Bosh muharrir K. I. Kurpayanidi

Tahririyat hay'ati: A.M.Abdullaev, M.S.Ashurov, E.A.Mo'minova, K.X.Abduraxmonov, A.N.Asaul, A.V.Burkov, U.V.G'ofurov, M.A.Ikromov, D.Kudbiev, E.S.Margianiti, B.Obrenovich, L.NA Sultonov, L.NA. , A.Xasanov, Sh.T.Karimov, Sh.Sh.Salixanova, U.K.Alimov, S.M.Turabdjanov, B.A.Alimatov, R.J.Tozhiyev, A.A.Risqulov, B.M.Tursunov, A.A.Shermukhamedovsh,Y.S.A. H.A.Akramov, M.X.Hakimov, Sh.M.Iskandarova, Z.M.Sobirova, A.M.Muxtorova, L.M.Babaxojaeva..

Tahririyat manzili: 150107

Farg'ona shahri, Farg'ona ko'chasi, 86 -

uy

Ten. +998971003888 https://alferganus .uz/en/site/index E-mail: alferganus.ltd@gmail.com

Academic p Resource

Index ResearchBib

IF(Impact Factor) 8.7 / 2021 together we reach the goal

SJIF 2021: 5,5

O'zbekiston Respublikasi Prezidenti administratsiyasi huzuridagi axborot va ommaviy kommunikatsiyalar agentligida ro'yxatga olingan.

Ro'yxatga olish № 4446-5760-5988-7507-e628-4252-5710 2021 yil 23 mart.

Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali Crossref, OpenAIRE, Google Scholar bazalariga kiritilgan.

Impact-faktor 2021 Evaluation Pending

@ ®

CC litsenziyasi turi: Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Jurnal jahon va mintaqaviy darajada fan va amaliyotning rivojlanish masalalariga bag'ishlangan. Jurnal olimlar, o'qituvchilar, doktorantlar, talabalar uchun mo'ljallangan.

Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali. 2022. T. 2. №1. https://alferganus.uz

>

© «Al-Ferganus» nashriyot markazi, 2022 Farg'ona, O'zbekiston

2

9772181235007

Publishing Center «Al-Ferganus» LLC. A. M. Abdullaev

"International journal of theoretical and practical research" Scientific Journal. Published since November 2021. Schedule: monthly. 16+

ISSN 2181-2357 Volume 2, Issue 1 January, 2022. https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091946

Chairman of the Editorial Board Salomov Uktam Rakhimovich, FarPI rektori

Editor-in-chief K. I. Kurpayanidi

Editorial Board: A. M. Abdullaev, M. S. Ashurov, E. A. Muminova, K. Kh. Abdurakhmanov, A. N. Asaul, A. V. Burkov, U. V. Gafurov, M. A. Ikramov, D. Kudbiev, E. S. Margianiti, B. Obrenovich, L. Ivars, K. E. Onarkulov, N. A. Sultanov, A. Khasanov, Sh. T. Karimov, Sh. Sh. Khamdamova, D. S. Salikhanova, U.K. Alimov, S.M. Turabdzhanov, B.A.Alimatov, R.Zh. Tozhiev, A.A. Riskulov, B.M. Tursunov, A.A. Shermukhamedov, S. F. Ergashev, Y.S. Abbasov, Kh.A. Akramov, M.Kh. Khakimov, Sh.M. Iskandarova, Z.M. Sobirova, A.M. Mukhtarova, L.M. Babakhodzhaeva.

Address of the editorial office: 150107

Fergana city, Fergana str., 86. Phone +998971003888 https://alferganus .uz/en/site/index E-mail:

alferganus. ltd@gmail. com

Academic Resource Index ResearchBib

IF(Impact Factor) 8.7 / 2021

together we reach the goal SJIF 2021: 5,5

Registered with the Agency of Information and Mass Communications under the Administration of the President of the Republic of Uzbekistan.

Registration No. 4446-5760-5988-7507-e628-4252-5710 dated March 23, 2021.

The journal "International Journal of Theoretical and Practical Research" is included Crossref, OpenAIRE, Google Scholar.

Impact-factor 2021 Evaluation Pending

license type supported CC: Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

The Journal addresses issues of global and regional Science and Practice. For scientists, teachers, doctoral students, students.

(2022). International journal of theoretical and practical research, 1(3).

https://alferganus.uz

© Publishing Center«Al-Ferganus», 2022, Fergana, Uzbekistan

3

9772181235007

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

1ЭЛР 2021:5.5

ISSN2181-2357

Издательский центр «Al-Ferganш» ООО. А. М. Абдуллаев

«Международный журнал теоретических и практических исследований» Научный журнал. Издается с ноября 2021г. Выходит один раз в месяц.

16+ https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091946

Том 2, Номер 1. Январь 2022г.

Председатель редакционного совета Саломов Уктам Рахимович, ректор ФерПИ

Главный редактор К. И. Курпаяниди

Редакционная коллегия: А.М.Абдуллаев, М.С.Ашуров, Э.А.Муминова, К.Х.Абдурахманов, А.Н.Асаул, А.В.Бурков, У.В.Гафуров, М.А.Икрамов, Д.Кудбиев, Э.С.Маргианити, Б.Обренович, Л.Иварс, К.Э.Онаркулов, Н.А.Султанов, А.Хасанов, Ш.Т.Каримов, Ш.Ш.Хамдамова, Д.С.Салиханова, У.К.Алимов, С.М.Турабджанов, Б.А.Алиматов, Р.Ж.Тожиев, А.А.Рискулов, Б.М.Турсунов, А.А.Шермухамедов, С.Ф.Эргашев, Ё.С.Аббасов, Х.А.Акрамов, М.Х.Хакимов, Ш.М.Искандарова, З.М.Собирова, А.М.Мухтарова, Л.М.Бабаходжаева.

Адрес редакции: 150107 г. Фергана, ул. Ферганская, 86 Тел. +998971003888 https://alferganus .uz/en/site/index E-mail: alferganus.ltd@gmail.com

R

Academic Р- Resource

Index ResearchBib

IF(Impact Factor) 8.7 / 2021

SJIF 2021: 5,5

Зарегистрирован в Агентстве информации и массовых коммуникаций при Администрации Президента Республики Узбекистан.

Регистрации № 4446-5760-5988-7507-e628-4252-5710 от 23 марта 2021 года.

Журнал «Международный журнал теоретических и практических исследований» включен в Crossref, OpenAIRE, Google Scholar.

Импакт-факторы журнала: 2021 Evaluation Pending Тип лицензии CC поддерживаемый журналом: Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

© ®

В журнале рассматриваются вопросы развития мировой и региональной науки и практики. Для ученых, преподавателей, докторантов, студентов.

Международный журнал теоретических и практических исследований. 2022. Т. 2. №1.

https://alferganus.uz

>

©Издательский центр «Al-Ferganus», 2022, Фергана, Узбекистан

9772181235007

TABLE OF CONTENTS

Iqtisodiy fanlar /Economic Sciences/ Экономические науки

1. Ahunova Marifat Khakimovna 7

Women's entrepreneurship in an innovative economy: problems and solutions

2. Ashurov Mahammadjon Sotvoldievich 15

State and priority areas of development of innovative activities in Uzbekistan in modern conditions

3. Ilyosov Asrorjon Akhrorjon ugli 31 Export of industrial products: regional analysis, factors and export

trends (on the example of the Fergana region)

4. Kambarov Zhamoliddin Hikmatillaevich 41 Yormatov Ilmidin Toshmatovich

Using the capabilities of automated and monitoring systems to improve the quality of higher education

5. Khodjaeva Nodira 51 Jumanova Aijan

Management and its components in tourism industry of Uzbekistan

6. Kudbiev Davlatbay 57

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Methodological foundations of the lease of fixed assets and their accounting

7. Kudbieva Gulzodahon 63

The necessity and essence of environmental requirements in the organization of the road transport system

8. Muminova Elnorakhon Abdukarimovna 70 Solijonov Shoxruh

Feasible future of applying block chain technology to digitalized national economy

9. Nosirov Ilkhom Abbosovich 77

Management accounting reforms in modern clusters

10. Tursunova Dilrabo 89 Modern debatable issues of accounting for depreciation and amortization of fixed assets

11. Usmanova Dilfuzakhon Ibrokhimovna 97 The use of artificial intelligence in

the management of physical culture and sports

12. Usmanova Zulfiya Musaevna 108 On topical issues of using the kaizen technology in improving the personnel management mechanism in the light industry

13. Shadieva Gulnora 117 Rustamova Zarina

The role offamily entrepreneurship in improving the well-being of the family in the context of economic modernization

5

Filologiya fanlari /Philological sciences/ Филологические науки

14. Burkhanova Mashkhura

Olfactor cognitive metafora

15. Khakimov Muhammad Khuzhakhonovich Some reviews about the paralinguistic mode

Texnik fanlar / Technical sciences / Технические науки

16. Akramov Khusnitdin Akhrarovich 141 Davlyatov Shohrukh Muratovich

Investigation of the stress-strain state of steel shells

Kimyoviy fanlar / Chemical Sciences /Химические науки

17. Marufjonov Akbarjon Bohodirjon Ugli 148 Khamdamova Shohida Sherzodovna

Modern analysis of production technology and application of fungicides and seed dressings Physical and mathematical sciences / Fizika-matematika fanlari / Физико -

математические науки

124 133

18. Hasanov Anvar 159 Kozimova Odina

Solutions to a system of hypergeometric type differential equations in partial derivatives of the third order and its integral representations

19. Makhmudova Nasibaxon Abdujabbarovna 180 Some methods of improving the mathematical competence of students

in the lessons of "Higher mathematics "

20. Mirzamakhmudova Nilufar Tadjibayevna 186 Some methodological features of teaching the subject «Higher mathematics» in higher educational institutions

21. Sultanov Nomanzhan Akramovich 193 Photoluminescence (pl) spectra of hardened and by the transition

silicon

E'lon / Reklama / Advertisement

Advertisement Our publications

QR CODE of this issue of the magazine

204 208

DOI 10.5281/zenocto .6091946

6

Iqtisodiy fanlar /Economic Sciences/Экономические науки

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Ahunova, M.K. (2022). Women's entrepreneurship in an innovative economy: problems and solutions. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 7-14.

Axunova, M.X. (2022). Innovatsion iqtisodiyotda ayollar tadbirkorligi: muammo va yechimlar. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 7-14.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6089658

DOI 10.5281/zenodo .60896 58

QR-Article

Axunova Ma'rifat Xakimovna

katta o'qituvchi Farg'onapolitexnika instituti

UDC 332.05

INNOVATSION IQTISODIYOTDA AYOLLAR TADBIRKORLIGI: MUAMMO

VA YECHIMLAR

Annotatsiya: Maqolada O'zbekistonda xotin-qizlar tadbirkorligi qo'llab-quvvatlash va ularga munosib daromad olishi uchun sharoit yaratib berish eng muhim vazifalardan biri hisoblanadi. Ayniqsa ushbu maqolada ayollar tadbirkorligini qo'llab-quvvatlash borasidagi imkoniyatlarni yanada kengaytirish va ish bilan bandligini ta'minlash bo'yicha mamlakat Prezidenti SH.M. Mirziyoev tomonidan ko 'rsatilgan yangi mexanizmlarga keng o'rin berilgan. SHu bilan birga mamlakatimizda ayollar tadbirkorligini soha iqtisodiyotidagi o'rni va xotin-qizlarni ish bilan ta'minlash masalalari muammolari o'rganilib ilmiy asoslangan takliflar berilgan.

Kalit so'zlar: innovatsion iqtisodiyot, xotin-qizlar tadbirkorligi, ishlab chiqarish, innovatsiya, bandlik.

Ahunova Marifat Khakimovna

Senior teacher Fergana Polytechnic Institute

WOMEN'S ENTREPRENEURSHIP IN AN INNOVATIVE ECONOMY: PROBLEMS AND SOLUTIONS

Ахунова Маърифат Хакимовна

Старший преподаватель Ферганский политехнический институт

ЖЕНСКОЕ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВО В ИННОВАЦИОННОЙ ЭКОНОМИКЕ: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ

Аннотация: В статье говорится, что одной из важнейших задач в Узбекистане является поддержка женского предпринимательства и создание условий для получения им достойного дохода. В частности, в данной статье рассматриваются новые механизмы, предложенные Президентом Ш.М.Мирзиёевым для дальнейшего расширения возможностей поддержки женского предпринимательства и обеспечения занятости. При этом изучена роль женского предпринимательства в экономике нашей страны, проблемы женской занятости и внесены научно обоснованные предложения.

Ключевые слова: инновационная экономика, женское предпринимательство, производство, инновации, занятость.

Annotation: One of the most important tasks in the article is to support women's entrepreneurship in Uzbekistan and create conditions for them to earn a decent income. In particular, this article focuses on the new mechanisms put forward by the President Mirziyoyev to further expand opportunities to support women's entrepreneurship and provide employment. At the same time, the role of women's entrepreneurship in the economy of the country and the problems of women's employment were studied and scientifically based proposals were made.

Keywords: innovative economy, women's entrepreneurship, manufacturing, innovation, employment.

Kirish

Xotin-qizlar orasida tadbirkorlikni rivojlantirish jahon miqyosida davom etayotgan muhim jarayonlardan biri hisoblanadi. Bugungi kunda ayollar yurtimizning mehnatga layoqatli va iqtisodiy jihatdan faol aholisining katta qismini tashkil etadi. Mutaxassislarning fikriga ko'ra, aynan hotin-qizlar tadbirkorligining salohiyati jahon yalpi ichki mahsulotini ikki barobirga oshirishi mumkin. "Boston Consulting Group" kompaniyasi ekspertlari o'tkazgan tadqiqot ma'lumotlariga ko'ra, agar ayol tadbirkorlar soni erkak biznesmenlar soniga teng bo'lganida, jahon iqtisodiyoti hajmi 2,5 trillion dollardan 5 trillion dollarga oshgan bo'lardi.

Ijtimoiy sohaga yo'naltirilgan biznes, ya'ni bolalar va yoshlarni har tomonlama rivojlantirish va ularga ta'lim berish sohasidagi loyihalarning 90 foizi aynan xotin-qizlar tomonidan amalga oshirilayotgani muhim jihat hisoblanadi. Iqtisodiyotda xotin-qizlar tadbirkorligi ulushini oshirish uchun ayollarga oilaviy va xususiy tadbirkorlikni tashkil etish uchun imtiyozli kreditlar berilmoqda. Mamlakatimiz mehnatga layoqatli aholisining yarmidan ko'pini ayollar tashkil qilishiga qaramay, ularning kichik biznes va xususiy tadbikorlikdagi ulushini aniqlash qiyin. Boisi - ayollar biznesining rivojlanishiga oid aniq ma'lumot mavjud emas. Xususan, bugungi kunda sodir bo'layotgan hududiy va global integratsion jarayonlar, milliy ehtiyojlar va ustuvor maqsadlarni hisobga olgan

8

holda, ayol tadbirkorlarning turli taraqqiyot yo'nalishlariga qo'shgan hissasiga baho berish, ayollar tadbirkorligini yanada rivojlantirish kerak bo'lgan sohalarni aniqlash mumkin emas. Xotin-qizlar tadbirkorligini rivojlantirishga kompleks yondashuvni ishlab chiqish, ayollar tomonidan boshqariladigan korxonalarni qo'llab-quvvatlash dasturlarini ishlab chiqish va amalga oshirish, ularga axborot, bozor, ta'lim va moliyaviy resurslardan foydalanish imkoniyatini berish va biznes faoliyatini ayollar orasida faol ommalashtirish masalalri bugungi kunda dolzarb hisoblanadi.

SHunday ekan, Prezidentimiz SH.Mirziyoev rahbarligida ayollar uchun doimiy ish joylarini yaratish va shu bilan bir qatorda, oilaviy biznes, kasanachilik, hunarmandchilik, tomorqa xo'jaligini keng rivojlantirish ishlari bo'yicha chora-tadbirlarni ko'rish vazifalari belgilandi va amalga oshirishga kirishildi. Xususan, 2017 yil 7 fevralda Prezidentimiz SH.Mirziyoevning "O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar strategiyasi to'g'risida"gi PF-4947-sonli farmoni asosida mukammal tarzdagi "2017-2021 yillarda O'zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo'nalishi bo'yicha harakatlar strategiyasi" ishlab chiqilib, bugungi kunda kuchga kirgan.

Prezidentimizning 2018 yil 2 fevraldagi — Xotin-qizlarni qo'llab-quvvatlash va oila institutini mustahkamlash sohasidagi faoliyatni tubdan takomillashtirish chora-tadbirlari to'g'risidagi PF-5325- sonli Farmoni, shuningdek, 2019 yil 7 martdagi «Xotin-qizlarning mehnat huquqlari kafolatlarini yanada kuchaytirish va tadbirkorlik faoliyatini qo'llab-quvvatlashga oid chora-tadbirlar to'g'risida»gi qarori qabul qilinganligi buning yorqin ifodasidir. Ushbu Farmonlarni qabul qilishdan asosiy maqsad, xotin-qizlarning huquqlari va qonuniy manfaatlarini ta'minlashni sifat jihatidan yangi bosqichga olib chiqib, ularning oila va jamiyatdagi o'rni va mavqeini mustahkamlash, salohiyatini to'la namoyon etishi, oilalardagi ijtimoiy-ma'naviy muhitni yanada sog'lomlashtirishga xizmat qiladi.

Mavzuga oid adabiyotlar tahlili.

Tadbirkorlikni rivojlantirishda ayollar mehnatining rolini oshirish va undan foydalanishni ilmiy tarzda o'rganishga oid muammolar turli davlatlarda turlicha yechimga ega bo'lgan. Masalan, g'arbda taniqli iqtisodchi olimlaridan hisoblangan E.Giddens, G.Sillaste, T.Parsonning ilmiy ishlarida ayollar mehnatining rolini oshirish bo'yicha ilmiy nazariy yondashuvlar ishlab chiqilgan. Amerikalik sotsiolog olimlar L.Vard V.Tomos, A.Kante va G.Spenser kabilar ham o'z ilmiy qarashlarida ayollar mehnatidan samarali foydalanish va buning natijasida iqtisodiyotning rivojlanishiga turtki beruvchi g'oyalarini yaratganlar. Rossiyalik olimlar qatorida ayollar mehnatidan foydalanish masalalari bo'yicha E.N. Fetshov, P.Sorokin, M.Rivkin, T.Zaslavskaya, T.Bezdenejnik, S.Suxanov va L.Babaeva kabilarning ilmiy ishlarini alohida qayd etish mumkin. O'zbekistonda kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirishda ayollar mehnatining roli va uni oshirish, shuningdek, ayollar mehnatidan foydalanish

9

masalalariga oid fundamental-nazariy va amaliy muammolar R.Ubaydullaeva, D.Raximova, M.Sobirova, S.Qosimova kabi olimlarning ilmiy maqolalari va asarlarida ayollar mehnatidan foydalanishning o'ziga xos jihatlari yoritilgan.

Tadqiqot metodologiyasi

Ilmiy maqolani yoritishda kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirishga yo'naltirilgan O'zbekiston Respublikasining qonunlari, O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining qarorlari, O'zbekiston Respublikasi Prezidenti asarlari, iqtisodiy, ijtimoiy, siyosiy sohalardagi taniqli olimlarning ilmiy asarlari, ularning mazmun-mohiyati o'rganildi. Ayollar milliy iqtisodiyotni modernizatsiya qilish va yangilash borasidagi chora-tadbirlarda faol ishtirok etar ekanlar, ayniqsa, kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni rivojlantirishda ayollar mehnatining tobora ommalashayotganligi aniq haqiqatdir.

Tahlil va natijalar

Bugungi kundagi davr o'zgarishlari va globallashuv jarayonlarining kengayib borishiga ko'ra, kichik biznes va xususiy tadbirkorlikda ayollarning o'rnini belgilash va bu borada hal etilishi zarur bo'lgan muammolar hamon o'z yechimini kutmoqda. Ma'lumki, O'zbekistonda xotin-qizlarning mavqei va rolini yuksaltirish, huquq hamda manfaatlarini ta'minlash, ularning ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy faolligini oshirish, umuman, hayotning barcha jabhasini modernizatsiya qilishdagi ishtirokini kengaytirish uchun munosib shart-sharoitlar yaratilgan. Ayollar va erkaklarning tengligi, ayollarni kamsitishga yo'l qo'ymaslik masalalari Konstitutsiyada belgilab qo'yilgan. Xususan, O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 37- moddasiga, shuningdek, Mehnat kodeksining 6-moddasiga ko'ra mehnatga oid munosabatlarda xotin-qizlarning kamsitilishi ta'qiqlanadi. Hozirgi kunda jahon miqyosidagi aholining iqtisodiy fao lligini gender yondashuvlari asosida tahlil etadigan bo'lsak, ayollarning mehnatda bandligi tobora ortayotganligini alohida qayd etish kerak [4]. Ayniqsa, O'zbekiston aholisining iqtisodiy faolligida ayollarning salmog'i boshqa davlatlarga nisbatan ancha yuqoriroqdir. Jumladan, iqtisodiyotda band bo'lgan xotin-qizlarimizning ulushi 60 foizga yetgani xamda yuksak ma'naviyatli va ma'rifatli, namunali odobi va tarbiyasi bilan e'tirof etilgan onalarimizning izdoshlari bugun davlat va jamiyat qurilishida, ishlab chiqarishda, ilmfan, madaniyat, tibbièt, ta'lim va hatto harbiy sohada xizmatlari beqiès. Mamlakatimizda xotin-qizlarning mavqeini yanada yuksaltirish, ijtimoiy-sièsiy faolligini oshirish, yurtimizda olib borilaètgan islohotlarda ular faolligini ta'minlashning asosiy omili xisoblanadi. Minglab ayollarimiz tadbirkorlik sohasining turli yo'nalishlarida ishlab chiqarish korxonalarini ochib, xotin-qizlar uchun yangi ish o'rinlari yaratayotganligini alohida qayd etish maqsadga muvofiqdir. Bugungi kunda xotin-qizlar tadbirkorligini rivojlantirishga kompleks yondashuvni ishlab chiqish, ayollar tomonidan boshqariladigan

10

korxonalarni qo'llab-quvvatlash dasturlarini ishlab chiqish va amalga oshirish, ularga axborot, bozor, ta'lim va moliyaviy resurslardan foydalanish imkoniyatini berish va biznes faoliyatini ayollar orasida faol ommalashtirish maqsadida Xotin-qizlar tadbirkorligini rivojlantirish bo'yicha muvofiqlashtiruvchi Kengash faoliyatining yo'lga qo'yilganligi fikrimiz isbotidir.

Xozirgi murakkab pandemiya sharoitida ular tomonidan 28 mingga yaqin ayolga tadbirkorlik, hunarmandlik, kasbga qayta tayyorlash, bandlikni ta'minlash yuzasidan amaliy yordam ko'rsatilib, 21 ming 500 nafar yosh qiz qisqa muddatli kasb-hunar kurslarida o'qitildi.

SHuningdek, «Ayollar tadbirkorligi» tushunchasini qonunchilikda mustahkamlash, YeTTB dasturining O'zbekistonda gender yondashuvlarini hisobga olgan holda, investitsion muhitni tahlil qilish bo'yicha bazaviy tadqiqotni o'tkazish hamda Xotin-qizlar tadbirkorligini rivojlantirish bo'yicha Milliy Dasturni ishlab chiqishni rejalashtirgan.

Yana bir muhim jihat - Yevropa tiklanish va taraqqiyot bankining "Tadbirkor ayol" dasturi doirasida ajratayotgan 10 mln. AQSH dollarlik kredit mablag'i ham O'zbekistonda ayollar rahbarligidagi kichik va o'rta korxonalarni qo'llab-quvvatlash maqsadlariga yo'naltirilgani xam axamiyatga molik.

Tadbirkor ayollar soni bir yilda qariyb 45 ming nafarga ko'payib, ular tomonidan minglab yangi ish o'rinlari barpo etildi. So'nggi yillarda aholining keng qatlamini tadbirkorlikka jalb qilish va ularning daromad manbalarini kengaytirishga qaratilgan "Har bir oila - tadbirkor", "Yoshlar kelajagimiz" va boshqa ijtimoiy dasturlar doirasida jami 13 trillion so'mdan ziyod imtiyozli kreditlar ajratilib, 600 mingdan ziyod oilalarni qamrab olishga erishildi. SHundan, bugungi kunda O'zbekiston aholisining 17 milliondan ziyodini xotin-qizlar tashkil qiladi. Ularning biznes sohasidagi loyihalarini qo'llab-quvvatlash hamda muammolarini bartaraf etish uchun joylarda xotin-qizlarni tadbirkorlikka o'qitish, biznesga oid namunaviy rejalarini ishlab chiqish va ularga amaliy yordam ko'rsatishning yangi tizimi joriy etildi. Buning uchun byudjetdan qo'shimcha ravishda 1 trillion so'mdan ziyod mablag' yo'naltirildi.

Xulosa va takliflar

SHuni ham ta'kidlash kerakki, muayyan davlatda ayollar tadbirkorligi muhitini aniqlovchi bir qator xalqaro standartlar mavjud bo'lib, uning rivojlanish darajasi "Ayollar tadbirkorligi Global indeksi" deb nomlanadigan davlatlar reytingini belgilab beruvchi xalqaro hujjat bilan aniqlanadi.

"Ayollar tadbirkorligi Global indeksi" butun dunyoda ayollar tadbirkorligi rivoji istiqbollarini o'lchab beradi. Ayollar tadbirkorligi rivoji sifatini esa 3 ta asosiy omil: tadbirkorlik muhiti, tadbirkorlik ekotizimi va ayollarning tadbirkorlik bilan shug'ullanish istaklari belgilab beradi. Ushbu hujjatni tayyorlashda esa esa bir qator omillar hisobga

11

olinadi. Ayollarning biznes sohasida yaratilgan ta'lim tizimi va resurslaridan, davlat organlari va tijorat banklari tomonidan ko'rsatiladigan xizmatlar infratizimidan foydalanish imkoniyatlari, ayollar tadbirkorligini rivojlantirish bo'yicha statistik ma'lumotlarni yig'ish va taqdim etish masalalari kabi omillar shular jumlasidandir.

Tadbirkorlikni, hususan, ayollar tadbirkorligini rivojlantirishda quyidagi chora-tadbirlarni amalga oshirish maqsadga muvofiq deb hisoblaymiz:

ш ayollar bandligi, gender tenglik va xotin-qizlar huquqlari masalalari, ayniqsa, hozirgi global pandemiya sharoitida ayollarni ijtimoiy-iqtisodiy, huquqiy va ma'naviy qo'llab quvvatlash;

ш gender tenglik va xotin-qizlarning iqtisodiy imkoniyatlarini oshirish; ш ularning iqtisodiy imkoniyatlarini oshirishga ko'proq investitsiyalar kiritish; ш tadbirkorlikni qo'llab-quvvatlashga qaratilgan mikrokreditlash tizimini institutsional jihatdan takomillashtirish va rivojlantirish;

ш O'zbekistonda xotin-qizlarning iqtisodiy imkoniyatlari va tadbirkorligini rivojlantirish va qonun hujjatlarini takomillashtirish va mustahkam huquqiy kafolatlarni yaratish;

ш xotin-qizlarning iqtisodiy imkoniyatlari va tadbirkorligini rivojlantirishga qaratilgan e'tibor, bu borada qonun hujjatlarini takomillashtirish va mustahkam huquqiy kafolatlarni yaratish;

ш xotin-qizlarni iqtisodiy imkoniyatlarini kengaytirish va ayollar tadbirkorligini rivojlantirish borasida xalkaro tashkilotlar bilan o'zaro tajriba almashib borish; ш ayollar tadbirkorligi xalqaro standartlari va bu borada milliy qonunchilikni takomillashtirish;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ш ayollar tadbirkorligi holatini rivojlangan mamlakatlar orasida global reyting indikatorlari orqali solishtiruv taxlilini amalga oshirish.

Xulosa o'rnida aytish mumkinki, O'zbekistoning global reytingda qatnashishi ayollar tadbirkorligi muhitini yanada takomillashtirishga oid chora-tadbirlarni belgilash, shunindeq, xalqaro xamjiyatning ijobiy yondashuvi erishilishiga xizmat qiladi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Tadbirkorlik sub'ektlarining huquqlari va qonuniy manfaatlarini himoya qilish bo'yicha vakili institutini ta'sis etish to'g'risida" gi 05.05.2017 yil PF-5037-sonli farmoni.

2. Turobov S., Muzaffarova K., Alimxanova N., Azamatova G. (2020). Increasing the financial and investment potential of the households. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 414-424.

3. Khamraeva, S. N. (2018). Methodological foundations of innovative development of agricultural infrastructure. Journal of Management Value & Ethics, 8(1), 10-17.

12

4. Shodmonovna, F. S., & Negmatovich, Y. N. (2021). Agricultural Agroclasters Will Serve Increasing the Efficiency of Innovative Economy. Academic Journal of Digital Economics and Stability, 938-944.

5. Rakhmonazarov, P., & Akhunova, M. (2019). Theoretical aspects of sustainable development of regional economic ecosystems and assessment methods. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(8), 136-143

6. Khamraeva, S. N. (2021). Forecasting innovative development of infrastructure providing services to agriculture. Journal of Contemporary Issues in Business and Government, 27(2), 4037-4045.

7. Olgarenko, V. I., Olgarenko, G. V., & Olgarenko, I. V. (2018). A method of integral efficiency evaluation of water use on irrigation systems. International Multidisciplinary Scientific GeoConference: SGEM, 78(3.1), 3-9.

8. Brush, C., Ali, A., Kelley, D., & Greene, P. (2017). The influence of human capital factors and context on women's entrepreneurship: Which matters more?. Journal of Business Venturing Insights, 8, 105-113.

9. Kawamorita, H., Salamzadeh, A., Demiryurek, K., & Ghajarzadeh, M. (2020). Entrepreneurial universities in times of crisis: Case of COVID-19 pandemic. Journal of Entrepreneurship, Business and Economics, 8(1), 77-88.

10. Abdullaev, A. M., Nabieva, N. M., Muminova, E. A., & Honkeldieva, G. S. (2020). Economic and Social Policies During Covid-19 Period: Relief Plan of Uzbekistan. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(06), 5910.

11. Nabiyeva, N., Akhunova, S., & ets. (2021). Analysis of the State's Macroeconomic Policy. Revista Geintec-Gestao Inovacao E Tecnologias, 11(4), 4669-4680.

12. Kurpayanidi, K. (2021). Analysis of scientific and theoretical ideas about entrepreneurship. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 50-59. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731500

13. Nishonov, F.M., & Urmonov, A.A. (2021). Issues of technological and innovative development of industry. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 69-75. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731634

14. Урмонов, А. А., Акрамов, И. (2021). Проблемы и перспективы цифровизации банковского сектора экономики Узбекистана. Cognitio rerum. 12. 20-31.

15. Kurpayanidi, K. I., & Mukhsinova, S. O. (2021). The problem of optimal distribution of economic resources. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (93), 14-22. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.01.93.3

16. Мухсинова, Ш. О. (2021). Анализ уровень жизни населения Республики Узбекистан. Экономика и бизнес: теория и практика, (9-1), 154-159.

17. Курпаяниди, К. И. (2021). Современные концепции и модели развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики, 7(9), 425-444. Doi: https://doi.org/10.33619/2414-2948/70/40

13

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

I SJIF 2021:5.5

18. Abdullaev, A. and all. (2021). Covid-19 pandemic in central Asia: policy and environmental implications and responses for SMES support in Uzbekistan. In E3S Web of Conferences (Vol. 258). EDP Sciences.

19. Margianti, E. S., Ikramov, M. A., Abdullaev, A. M., Kurpayanidi, K. I., & Misdiyono, M. (2020). Role of goal orientation as a predictor of social capital: Practical suggestions for the development of team cohesiveness in SME's. Monograph. Gunadarma Pulisher, Indonesia.

20. Abdullaev, A., Kurpayanidi, K., Teshabaev, A., & Solieva, D. (2020). Research of Enterprise Management Systems: Essence, Methods and Problems. Bulletin of Science and Practice, 6(2), 182-192. (in Russian). DOI: 10.33619/2414-2948/51/18

21. Ilyosov, A. A., et al. (2020). Problems of the use of digital technologies in industry in the context of increasing the export potential of the country. ISJ Theoretical & Applied Science, 10 (90), 113-117. DOI: 10.15863/TAS.2020.10.90.23

22. Ivanovich, K. K. (2020). About some questions of classification of institutional conditions determining the structure of doing business in Uzbekistan. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 10(5), 17-28. Doi: https://doi.org/10.5958/2249-877X.2020.00029.6

23. Kurpayanidi, K. (2021). National innovation system as a key factor in the sustainable development of the economy of Uzbekistan. Published online: 20 May 2021. Doi: https://doi.org/10.1051/e3sconf/202125805026

24. Kurpayanidi, K. (2021). Актуальные вопросы цифровизации в индустриальном секторе экономики Узбекистана. Общество и инновации, 2(4/S), 201-212. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss4/S-pp201 -212

25. Kurpayanidi, K. I. (2020). Actual problems of implementation of investment industrial entrepreneurial potential. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (81), 301-307. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.01.81.54

26. Kurpayanidi, K. I. (2020). Corporate industry analysis of the effectiveness of entrepreneurship subjects in the conditions of innovative activity. Экономика и бизнес: теория и практика, (2-1).

27. Kurpayanidi, K. I. (2020). On the problem of macroeconomic analysis and forecasting of the economy. ISJ Theoretical & Applied Science, 03 (83), 1-6. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.03.83.1

28. Kurpayanidi, K. I. (2020). To issues of development of entrepreneurship in the regions: theory and practice of Uzbekistan (on the materials of Andizhan region). ISJ Theoretical & Applied Science, 06 (86), 1-10. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.06.86.1

29. Kurpayanidi, K. I. (2020). To the problem of doing business in the conditions of the digital economy. ISJ Theoretical & Applied Science, 09 (89), 1-7. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.09.89.1

14

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

TZJ:- ,','>: L-. лцов шлшпь aoasazi

Citation:

Ashurov, M.S. (2022). State and priority areas of development of innovative activities in Uzbekistan in modern conditions. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 15-30.

Ashurov, M.S. (2022). Zamonaviy sharoitda O'zbekistonda innovatsion faoliyatning holati va va uni rivojlantirishning ustuvor yo'nalishlari. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 15-30.

Ashurov Maxammadjon Sotvoldievich

Farg'onapolitexnika instituti "Menejment" kafedrasi dotsenti, i.f.n.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6089821

DOT 10.5281/zenodo .60Б9Б21

UDC 332.142

ZAMONAVIY SHAROITDA O'ZBEKISTONDA INNOVATSION FAOLIYaTNING HOLATI VA VA UNI RIVOJLANTIRISHNING USTUVOR

YO'NALISHLARI

Annotatsiya: Maqolada O'zbekiston Respublikasi innovatsiya tizimini shakllantirish va rivojlantirish yo'nalishlariga bag'ishlangan.

Maqolada, mamlakatda innovatsion faoliyatni rivojlantirishning asosiy drayverlari bo'lgan inson omili, demografiya va mehnat bozorida yuzaga keladigan o'zgarishlar, innovatsiya tizimini shakllantirish va rivojlantirishga ta'sir qiluvchi sabab va omillar, muammo va yechimlar o'rganilgan, taxlil qilingan hamda bayon etilgan. Mualliflar tomonidan o'tkazilgan tahlil natijalaridan, statistik raqamlar innovatsion faoliyat tizimidagi mavjud tendentsiyalar saqlab turilgani, o'sish kuzatilayotganidan ma'lumot berayotganligi, biroq, amalda bu faoliyatda juda zaif o'sish kuzatilganligi aniqlangan. Ushbu natijalardan kelib chiqib, mamlakatda innovatsion faoliyatni jadal o'sishi va rivojlanishi uchun zarur ustuvor yo'nalishlar taklif etilgan.

Kalit so'zlar: innovatsiya, innovatsiya iqtisodiyoti, innovatsion model, milliy innovatsiya tizimi, innovatsiya faoliyati, texnologik taraqqiyot, samarali boshqaruv.

СОСТОЯНИЕ И ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ РАЗВИТИЯ ИННОВАЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В УЗБЕКИСТАНЕ В СОВРЕМЕННЫХ УСЛОВИЯХ

Ашуров Махаммаджон Сотволдиевич

Ферганский политехнический институт

15

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

доцент кафедры "Менеджмент ", к.э.н., Аннотация: Статья посвящена становлению и развитию инновационной системы Республики Узбекистан. В статье исследуются, анализируются и описываются человеческий фактор, демография и изменения на рынке труда, причины и факторы, влияющие на формирование и развитие инновационной системы, проблемы и решения, которые являются основными драйверами инноваций в стране. По результатам проведенного автором анализа установлено, что статистика показывает, что существующие тенденции в системе инновационной деятельности сохраняются, наблюдается рост, но на практике наблюдается очень слабый рост этой активности. На основе этих результатов предложены необходимые приоритеты для быстрого роста и развития инновационной деятельности в стране.

Ключевые слова: инновации, инновационная экономика, инновационная модель, национальная инновационная система, инновационная деятельность, технический прогресс, эффективное управление

STATE AND PRIORITY AREAS OF DEVELOPMENT OF INNOVATIVE ACTIVITIES IN UZBEKISTAN IN MODERN CONDITIONS

Ashurov Mahammadjon Sotvoldievich

Ferghana Polytechnic Institute Associate Professor of the Department of Management, PhD,

Abstract: The article is devoted to the formation and development of the innovation system of the Republic of Uzbekistan. The article examines, analyzes and describes the human factor, demography and changes in the labor market, the reasons and factors affecting the formation and development of the innovation system, problems and solutions that are the main drivers of innovation in the country. According to the results of the analysis carried out by the authors, it has been established that statistics show that the existing trends in the system of innovative activity persist, there is an increase, but in practice there is a very weak growth of this activity. Based on these results, the necessary priorities are proposed for the rapid growth and development of innovative activities in the country.

Keywords: innovation, innovative economy, innovative model, national innovative system, innovative activity, technological progress, effective management.

Kirish

Iqtisodiyotni rivojlantirishning zamonaviy sharoitlarida sanoat korxonalari uchun innovatsiyaviy va texnologik taraqqiyotga erishish o'ta muhimdir, chunki faqat shu yo'l orqali sanoat korxonalarida innovatsion faollikni oshirish, zamonaviy texnologik bazani yaratish, raqobatbardosh mahsulotlar ishlab chiqarish, tabiiy resurslardan oqilona foydalanish, samaradorlik va mehnat unumdorligin oshirish, shuningdek ularning xalqaro hamda mahalliy raqobatbardoshligini mustahkamlash mumkin bo'ladi.

© ©

16

Shuning uchun O'zbekiston sanoat korxonalarini boshqarishning dolzarb muammolaridan biri bo'lib, innovatsion faoliyatni kerakli sifat va miqdor darajasiga erishtirishdan iboratdir.

Zamonaviy haqiqatda mamlakatda innovatsion faoliyatni jonlantirish nafaqat iqtisodiy barqarorlikni ta'minlash, iqtisodiyotni sog'lomlashtirish va kelgusi rivojlanishi uchun sharoit yaratish, biznes rivojlanish sur'atlarini tezlashtirish, shu bilan birga yetakchilikni mustahkamlash va raqobatchilardan o'zib ketish, shuningdek, biznesning butun yo'nalishlarini iqtisodiy jihatdan amaliy bo'lmagan radikal innovatsiyalar joriy etilgan taqdirda sohaga zarar yetkazilishidan o'z vaqtida himoya qilish uchun ham kerakdir.

Mavzuga oid adabiyotlarning tahlili

Iqtisodiyot nazariyasiga "innovatsiya" atamasi XX asr boshlarida avstriyalik Iosif Shumpeter tomonidan kiritilgan. 1970-yillarning boshlarida mikroelektronika, kompyuter texnologiyalari va nozik kimyoviy texnologiyalarning rivojlanishi natijasida innovatsiyalarning iqtisodiy rivojlanishga ta'siriga qiziqish keskin kuchaydi, bu ilmiy tadqiqotlar butun tarmoq va milliy iqtisodiyotlar raqobatbardoshligini ta'minlovchi harakatlantiruvchi kuchga aylanishini yaqqol ko'rsatdi.

Psixologlar, sotsiologlar, huquqshunoslar, menejment va marketing bo'yicha mutaxassislar muhokamaga qo'shilgandan so'ng, ilmiy va texnik natijalarni amaliy faoliyatga joriy etish jarayoni yoki natijasi sifatida innovatsiyaga dastlabki yondashuv (innovatsiyalar nazariyasi klassiklarining qarashlarida) sezilarli darajada o'zgardi. "Innovatsiya" atamasidan foydalanishning gumanitar fanlar va faoliyat sohalarini, masalan, sotsiologiya, tibbiyot, siyosatshunoslikni qamrab olish uchun kengayishi yangi ta'riflar oqimini keltirib chiqardi.

"Innovatsiya" va "innovatsion faoliyat" tushunchalari O'zbekistonda 1992 yildan beri iqtisodiy amaliyotda keng qo'llanila boshlandi. Ko'pgina mahalliy qonun hujjatlarida innovatsion faoliyat o'ziga xos ilmiy-texnikaviy faoliyat sifatida taqdim etiladi. Zamonaviy ilm-fanda "innovatsiya" va "innovatsion faoliyat" tushunchasiga ta'rif berishga bir qancha yondashuvlar mavjud. Ba'zi mualliflar buni innovatsiyalarni yaratish va ishlab chiqarish uchun yagona jarayonda o'zaro bog'langan 28 xil turdagi ishlarning majmuidan iborat bo'lgan maqsadli va ijodiy faoliyat deb ta'riflaydilar, boshqalari ta'kidlashlaricha, innovatsiya - bu foyda olish maqsadida innovatsiyadan foydalanish jarayoni, tijorat maqsadlarida, ya'ni bu tadbirkorlik faoliyati, boshqalar innovatsion faoliyatni yangi bilimlarni olish va uni bozorning boshqa ishtirokchilari tomonidan amalga oshirish bilan bog'liq tijorat faoliyati deb bilishadi.1

SHuningdek, ushbu ishda innovatsion faoliyat deganda "mahsulot assortimentini kengaytirish va yangilash va sifatini oshirish, ularni ishlab chiqarish usullarini takomillashtirish maqsadida ilmiy-tadqiqot va ishlanmalar natijalaridan foydalanish va tijoratlashtirishga qaratilgan faoliyat" tushuniladi deb aytib o'tilgan.2

1 Волынкина, М.В. Правовое регулирование инновационной деятельности: проблемы теории / М.В. Волынкина. - М.: Аспект-Пресс, 2007. - 192 с.

2 Волынкина, М.В. Правовое регулирование инновационной деятельности: проблемы теории / М.В. Волынкина. - М.: Аспект-Пресс, 2007. - 192 с.

17

Iqtisodiy tizimlarning yangi sifatini shakllantirish jarayonining markazida bozor talab qiladigan jarayonlar yoki mahsulotlar samaradorligini sifat jihatidan o'sishini ta'minlovchi joriy qilingan yangilik sifatida "innovatsiya" tushunchasi yotadi deb innovatsiya tushunchasiga ta'rif beriladi.3

E.I.Alyoxina ta'rificha "innovatsiya - bu korxonaga yangi bozorlarni o'zlashtirish, ilg'or texnologiyalar va tashkiliy va boshqaruv faoliyatining zamonaviy shakllarini joriy etish imkonini beradigan yangi mahsulot, xizmat, texnologiyani yaratish yoki o'zgartirishni o'zida aks ettiradi".4

2020 yil 24 iyulida qabul qilingan 630-sonli O'zbekiston Respublikasining Innovatsion faoliyat to'g'risidagi Qonunida "innovatsiyaga fuqarolik muomalasiga kiritilgan yoki shaxsiy ehtiyojlar uchun foydalaniladigan, qo'llanilishi amaliyotda katta ijtimoiy-iqtisodiy samaraga erishishni ta'minlaydigan yangi ishlanma" sifatida ta'rif bersa, "innovatsion faoliyat — yangi ishlanmalarni tashkil etish, shuningdek ishlab chiqarish sohasida ularning o'tkazilishi va amalga oshirilishini ta'minlash bo'yicha faoliyat" deb ta'riflanadi5.

Rossiya Federatsiyasining 23.08.1996 yildagi 127-FZ-sonli "Fan va davlat ilmiy-texnik siyosati to'g'risida" Federal qonunida "Innovatsion faoliyat - innovatsion loyihalarni amalga oshirishga, shuningdek innovatsion infratuzilmani yaratishga va uning faoliyatini qo'llab-quvvatlashga qaratilgan faoliyat (jumladan, ilmiy, texnologik, tashkiliy, moliyaviy va tijorat faoliyati)" sifatida talqin qilinadi6. A.N.Vasilev innovatsion faoliyatni mahsulotlar, tovarlar, xizmatlar assortimentini kengaytirish va yangilash, sifatini yaxshilash, ularni ishlab chiqarish texnologiyalarini keyinchalik joriy etish va samarali joriy etish maqsadida ilmiy-tadqiqot va ishlanmalar natijalaridan bozorda foydalanish va tijoratlashtirishga qaratilgan faoliyat turi sifatida ko'radi.7

B. Tviss fikricha ixtiro yoki yangi g'oyaning iqtisodiy mazmunga ega bo'lish jarayoni innovatsion faoliyatdir 8.

Ijtimoiy-iqtisodiy jarayon, ulardan amaliy foydalanish tufayli sifat xususiyatlari jihatidan maqbul bo'lgan mahsulotlar, texnologiyalar shakllanishiga olib keladi va agar innovatsiya iqtisodiy natija olish uchun yaratilgan bo'lsa ( foyda), uning bozorda paydo bo'lishi qo'shimcha daromad keltirishi mumkin deb ta'kidlaydi B. Santo o'z ishida.9

3 Internet resurslar lug'ati www..dis.ru.

4 Алёхина Е.И. Инновационная деятельность как элемент стратегического развития предприятия // Эффективное управление экономикой: проблемы и перспективы: сборник трудов IV Всероссийской научно-практической конференции; научн. ред. В. М. Ячменева. Симферополь: ИТ АРИАЛ, 2019. С. 362.

5 Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 24.07.2020 й., 03/20/630/1101-сон

6 Fan va davlat ilmiy-texnik siyosati to'g'risida" Federal qonuni (oxirgi nashr) // consultant.ru/document/c ons_doc_LAW_11507 /(12-qism 21.07.2011 yildagi 254-FZ-son Federal qonuni bilan kiritilgan)

7 Васильев А.Н. Анализ динамики инновационной активности экономики Российской Федерации за 2003 - 2016 годы // Вестник Волжского университета имени В.Н. Татищева. - 2018. - №1. - т.2. [Электронный ресурс] URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-dinamiki-innovatsionnoy-aktivnostiekonomiki-rossiyskoy-federatsii-za-2003-2016-gody

8 Твисс Б. Управление научно-техническими нововведениями: сокр. пер. с англ. авт. предисл. и науч. ред. К.Ф. Пузыня. - М.: Экономика, 1989.- 271 с. С. 152

9 Санто Б. Инновация как средство экономического развития: пер. с венг. общ. ред. и вступ. ст. Б.В. Сазонова. М.: Прогресс, 1990. С 141

18

F.F. Bezdudniy G.A. Smirnova, O.D. Nechaevalar Inson faoliyatining har qanday sohasida yangi g'oyani amalga oshirish, bozorda mavjud talabni qondirishga hissa qo'shish va iqtisodiy samara berish jarayonini innovatsion jarayon sifatida qaraydilar.10 G.D.Otnyukova innovatsion faoliyatga agar tashkilot yangilik kiritgan bo'lsa va yangi mahsulot ishlab chiqarishga kirishsa, u o'z ishlab chiqarish faoliyatini, sifat jihatidan yangi, innovatsion darajada davom ettiradi deb urg'u beradi.11

Iqtisodiyotni boshqarishning turli darajalarida innovatsiyalarni boshqarishning asosini rejalashtirish, motivatsiya va nazorat qilish funktsiyalari tashkil etadi. Boshlanish nuqtasi rivojlanish strategiyasini ishlab chiqish, resurslar imkoniyatlarini va bozorda mavjud yoki potentsial talabni muvofiqlashtirishni o'z ichiga olgan rejalashtirish funktsiyasidir. Bu, birinchi navbatda, maqsadlarga erishish uchun zarur bo'lgan investitsiyalarni yaratishni ta'minlaydi12. Natijada, innovatsion faoliyatni rejalashtirish innovatsion mahsulotlarni etkazib berish, sotish xavfini va moliyalashtirishning etarli emasligi xavfini minimallashtirishga imkon beradi13.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Innovatsion faoliyat zamonaviy jamiyatning iqtisodiy rivojlanish darajasini tavsiflovchi asosiy omil bo'lib, bu hukumat14 va mahalliy darajada qayd etiladi. Innovatsion jarayon fundamental va amaliy tadqiqotlar, konstruktorlik ishlanmalari, marketing, ishlab chiqarish va sotish bosqichlaridan o'tib, g'oyaning mahsulotga izchil o'zgarishini o'z ichiga oladi.15

Boshqacha qilib aytadigan bo'lsak, hozirgi vaqtda innovatsion faoliyat - bu ishlab chiqarish, shuningdek, xo'jalik yurituvchi sub'ektning o'zini keyingi innovatsion rivojlanish samaradorligini oshirish maqsadidan tizimli ravishda o'zgartirish, ishlab chiqarishning yangi yoki yangilangan usuli va / yoki uni tashkil etish tufayli mahsulotning yangi sifatini olish uchun ilmiy, texnik va intellektual salohiyatdan foydalanish bo'yicha maxsus chora-tadbirlar tizimidir.

Tadqiqot metodologiyasi

Tadqiqotning instrumental va metodik apparati tizimli yondashuv doirasida tadqiqotning mantiqiy va vaziyatli tahlil, ekspert baholash, anketa, kuzatuv, inter^yu, guruhlash, taqqoslash kabi umum ilmiy usullarni qo'llashga asoslanadi. Ushbu vositalar tadqiqotni turli bosqichlarida turli xil kombinatsiyalarda ishlatilgan, bu yakuniy natijalar, xulosalar va tavsiyalarning ilmiy ishonchliligini ta'minlashga imkon beradi.

Tahlil va natijalar

Innovatsiyalar kompaniyalarning foydasini sezilarli darajada oshiradi, ularga tezroq o'sish va raqobatchilardan ustun turish imkonini beradi.

Innovatsiyalar davlatga foyda keltiradi, chunki turli darajadagi innovatsion faoliyat yalpi ichki mahsulotning o'sishiga bevosita yordam beradi (hosildorlikning o'sishi, uy

10 Бездудный Ф.Ф., Смирнова Г.А., Нечаева О.Д. Сущность понятия «инновация» и его классификация // Инновации, 1998. № 2-3. С.25

11 Отнюкова Г.Д. Понятие и признаки инновационной деятельности //Вестник Университета имени О. Е. Кутафина. 2015. № 1. С. 45

12 Друкер П.Ф. Бизнес и инновации. М.: Вильямс, 2007. 432 с.

13 Дармилова Ж.Д. Инновационный менеджмент: учебное пособие. М.: Дашков и К, 2013.168 с.

14 Стратегия инновационного развития России до 2020 года. М: Минэкономразвития России, 2010. С. 9.

15 Internet resurslar lug'ati www..dis.ru

19

xo'jaliklarining ixtiyoriy daromadlari va soliq tushumlari natijasida) va alohida tarmoqlarning rivojlanishiga hissa qo'shadi.

Innovatsiyani rivojlanishining xususiy biznesga, jamiyatga, umuman davlatga ta'sirining tarkibiy qismlari quyidagilardan iborat:

• hayot sifatini yaxshilash;

• YaMM daromadlari va foydalarining o'sishi;

• aholi daromadlarining o'sishi;

• iqtisodiyotni diversifikatsiya qilish;

• iqtisodiyotning yangi tarmoqlarini rivojlantirish;

• yangi ish o'rinlarini yaratish imkoniyatlari;

• tengsizlikni kamaytirish;

• kichik va o'rta biznesning o'sish sur'atlarini tezlashtirish.

Zamonaviy rivojlanish bosqichida bu kabi vazifalarni hal etishni innovatsion faoliyatni jonlantirishga yo'naltirilgan sharoitlarni yaratmasdan amalga oshirib bo'lmaydi. Innovatsion iqtisodiyotni qurishda sanoat korxonalari muhim rol o'ynaydi, ular kelgusi iqtisodiyotni shakllantiruvchi asosiy iqtisodiy natijalarni yaratadi.

Innovatsiyalarni rivojlantirishda asosiy rol fundamental tadqiqotlar olib boradigan, mutaxassislar tayyorlaydigan, ilmiy hamkorlik va almashinuv uchun shart-sharoitlarni ta'minlovchi, yangi kompaniyalarning paydo bo'lishiga hissa qo'shadigan universitetlarga tegishli. Ilmiy innovatsiyalarda, qoida tariqasida, fundamental tadqiqotlar va ilmiy ta'limini davlat tomonidan moliyalashtiradigan mamlakatlar muvaffaqiyatga erishadi.

Mamlakatimizda yuqori bilim va malakaga ega bo'lgan, raqobatdosh kadrlar tayyorlash maqsadida oliygohlar soni 141 taga yetkazildi, 26 ta xorijiy oliy ta'lim muassasasining filiallari ochildi. 2016 yilda respublikamizdagi oliygohlarning soni 77 ta edi. Qisqa muddatda bu borada qariyb ikki barobar o'sishga erishilgan.

Oliy ta'iim tashkilotlari soni

140

2010/ 2011/ 2012/ 2013/ 2014/ 2015/ 2016/ 2017/ 2018/ 2019/ 2020/ 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2018 2020 2021

■ Mahalliy oliy ta'lim tashkilotlari soni, birlik ■ xorijiy oliy ta'lim tashkilotlari filiallari

1- diagramma. Oliy ta'lim tashkilotlari soni

Keyingi besh yilda oliy ta'limga qabul kvotasi 3 barobar oshirilib, joriy yilda 182 ming nafar yoshlar uchun talaba bo'lish imkoniyati yaratildi. Bu - umumiy qamrov 28 foizga yetdi. 4 yil avval bu raqam atigi 9 foizni tashkil etardi. Bu borada davlat grantlari

21 mingtadan 47 mingtaga ko'paytirilgan.

20

Innovatsion rivojlanishni qo'llab-quvvatlash bo'yicha maqsadli chora-tadbirlar amalga oshirildi:

O'zbekistonda fan va innovatsiyalar bo'yicha barcha jarayonlarni amalga oshirish va muvofiqlashtirish bilan shug'ullanish uchun O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 29 noyabrda «O'zbekiston Respublikasi Innovatsion rivojlanish vazirligini tashkil etish to'g'risida»gi PQ3416-sonli qarori bilan innovatsion rivojlanish vazirligi tashkil etilgan. Vazirlik O'zbekiston Respublikasini innovatsion va ilmiy-texnik rivojlantirish sohasida jamiyat va davlat hayotini har tomonlama rivojlantirishga, mamlakatning intellektual va texnologik salohiyatini oshirishga qaratilgan yagona davlat siyosatini amalga oshiruvchi davlat boshqaruv organiga aylandi.

Innovatsiyani rivojlantirish bo'yicha so'nggi besh yilda turli tarmoqlardagi innovatsion va ilmiy-tadqiqot faoliyatini qo'llab-quvvatlash, o'zining ishlanmalari, o'sish nuqtalarini izlash bilan shug'ullanuvchi 10 ga yaqin davlat byudjetidan moliyalashtiriladigan quyidagi tashkilotlar tashkil qilindi:

1. Ilm-fanni moliyalashtirish va innovatsiyalarni qo'llab-quvvatlash jamg'armasi.

2. Xalqaro molekulyar allergologiya markazi.

3. "Yashnobod innovatsion texnoparki" DUK.

4. Innovatsiyalarni joriy qilish va texnologiyalar transferi milliy ofisi.

5. Ilg'or texnologiyalar markazi.

6. "Innovatsion rivojlanish nashriyot-matbaa uyi" DUK.

7. Ilmiy-texnik axborot markazi.

8. "Yoshlar innovatsiya markazi" DUK.

9. "Innovatsiya texnologiyalari markazi" MCHJ.

10. "Innovatsiya, texnologiya va strategiya" markazi.

Bugungi kunda innovatsiya faoliyatini davlat tomonidan tartibga solish, ilmiy texnik faoliyatni qo'llab-quvvatlash va rivojlantirish, mamlakat ilmiy salohiyatining raqobatbardoshligini oshirish tizimining asoslari O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 21 sentyabrdagi "2019 — 2021 yillarda o'zbekiston respublikasini innovatsion rivojlantirish strategiyasini tasdiqlash to'g'risida" gi PF-5544-sonli, 2020 yil 29 oktyabrdagi "Ilm-fanni 2030 yilgacha rivojlantirish kontseptsiyasini tasdiqlash to'g'risida" gi PF-6097-sonli, 2021 yil 1 aprel kungi "Ilmiy va innovatsion faoliyatni rivojlantirish bo'yicha davlat boshqaruvi tizimini takomillashtirish to'g'risida" gi PF-6198 sonli Farmonlariga, shu bilan birga O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 1 noyabrdagi "Ilmiy-tadqiqot muassasalarining infratuzilmasini yanada mustahkamlash va innovatsion faoliyatini rivojlantirish chora-tadbirlari to'g'risida" gi PQ-3365-sonli, O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 29 noyabrda «O'zbekiston Respublikasi Innovatsion rivojlanish vazirligini tashkil etish to'g'risida»gi PQ-3416 - sonli, 2018 yil 27 aprelda «Innovatsion g'oyalar, texnologiyalar va loyihalarni amaliy joriy qilish tizimini yanada takomillashtirish chora-tadbirlar to'g'risida» PQ-3682-sonli Qarorlari hamda 2020 yil 24 iyuldagi O'zbekiston Respublikasining "Innovatsion faoliyat to'g'risida" gi O'RQ-630-sonli Qonuniga asoslanadi.

Yuqoridagi qonun, farmon va qarorlar ilmiy-tadqiqot institutlari faoliyatini yanada takomillashtirish, moddiy-texnik va laboratoriya - eksperimental bazani mustahkamlash,

21

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

innovatsiya faoliyatini rivojlantirish uchun sharoit yaratish, yaqin kelajakda ilmiy infratuzilmalarning moddiy -texnik, laboratoriya va tajriba bazalarini kuchaytirish maqsadida respublikada ilmiy-texnik faoliyatni rivojlantirish bo'yicha amalga oshirilayotgan har tomonlama tizimli o'zgarishlar asosini yanada mustahkamlashga xizmat qiladi.

Biroq, bugungi kunda mamlakatda tarmoqda innovatsiyalarni jadal rivojlantirish uchun qonunchilik va me'yoriy-huquqiy bazani yangilashga ham e'tibor qaratishi zarur. Shu bilan birga, standartlar predmetlarini mavjud va kelajak texnologiyalarga muvofiqligini muntazam ravishda tahlil qilib borish kerak.

Yuqoridagi taxliliy ma'lumotlardan ko'rinib turibdiki, mamlakatda innovatsion tizimning muvaffaqiyatli ishlashi uchun zarur bo'lgan barcha elementlari mavjud, biroq ular bir -biri bilan zaif bog'langan yoki umuman bog'lanmagan. "Uchburchak spirali" -davlat, fan va biznes o'rtasidagi samarali o'zaro ta'sir o'rnatilmagan. Muhim muammolardan biri - davlat mablag'larini taqsimlashning samarali raqobat mexanizmlarini yaratish zarur.

Demografiya va mehnat bozorining o'zgarishi (mehnat omili) ham chaqiriq, ham innovatsiyalarning qo'shimcha drayveri hisoblanadi.

Bundan kelib chiqib, mamlakatda innovatsion faoliyatni rivojlantirish muvaffaqiyatining asosiy omili sifatida inson kapitalini rivojlantirishga qaratilgan davlat strategiyasini takomillashtirish maqsadga muvofiq bo'ladi.

Mamlakatda, ham mehnatga layoqatli aholi soni va ham uning ta'lim olganlik darajasi bo'yicha muhim inson kapitali massasi mavjud va buni quyidagi raqamlar ham isbotlab turibdi.

2-diagramma. Aholi soni dinamikasigagi farq

O'zbekistonda umumiy aholi sonidagi 34 558 891 kishidan mehnatga layoqatli yoshdagi doimiy aholi soni 58,3 % ni tashkil etadi, ya'ni, 20135100 tasi mehnatga layoqatli yoshdagi doimiy aholi soni hisoblanadi.

© ©

22

1-jadval

Mehnatga layoqatli yoshdagi doimiy aholi soni

(yil oxiriga, jami aholiga nisbatan ulushi, foizda) ___

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

O'zbekiston Respublikasi 61,1 61,5 61,7 61,7 61,4 61,0 60,5 60,1 59,5 58,8 58,3

Qoraqalpog'iston Respublikasi 61,3 61,4 61,4 61,4 61,1 60,9 60,8 60,6 60,3 59,8 59,7

viloyatlar:

Andijon 61,7 62,2 62,4 62,2 61,9 61,4 60,8 60,2 59,6 58,8 58,0

Buxoro 62,8 63,1 63,2 63,0 62,6 62,1 61,6 61,2 60,6 59,9 59,3

Jizzax 59,3 59,9 60,3 60,5 60,3 59,9 59,6 59,3 58,8 58,1 57,5

Qashqadaryo 59,4 60,1 60,6 60,7 60,5 60,2 59,9 59,6 59,1 58,5 57,8

Navoiy 63,1 63,3 63,4 63,2 62,7 62,2 61,6 61,1 60,5 59,8 59,1

Namangan 61,7 62,3 62,7 62,6 62,3 61,9 61,3 60,8 60,2 59,4 58,6

Samarqand 59,9 60,4 60,7 60,8 60,4 60,0 59,5 59,0 58,4 57,7 57,1

Surxondaryo 59,6 60,1 60,7 61,0 60,8 60,5 60,1 59,6 59,1 58,5 57,7

Sirdaryo 61,8 62,1 62,3 62,3 62,1 61,9 61,5 61,2 60,9 60,4 59,8

Toshkent 61,9 62,1 62,1 61,9 61,6 61,0 60,5 60,0 59,4 58,8 58,3

Farg'ona 61,6 62,1 62,4 62,4 62,1 61,6 61,0 60,5 59,9 59,1 58,5

Xorazm 60,9 61,3 61,5 61,5 61,3 61,2 61,0 60,7 60,4 60,0 59,7

Toshkent sh. 62,3 62,1 61,8 61,3 60,7 60,2 59,6 59,0 58,4 57,8 57,5

Yuqoridagi raqamlardan ko'rinib turibdiki, O'zbekistonda innovatsion faoliyatni rivojlantirish uchun sizga kerak bo'lgan hamma narsa mavjud: kadrlar, resurslar. Biroq kapitalning bu turlaridan yetarlicha samarali foydalanilmayapti, aholining turmush darajasi sekinlik bilan yaxshilanmoqda.

Bu muammo ko'p jihatdan quyidagilar bilan bog'liq: 1) boshqaruv organlarining innovatsiyalarni rag'batlantirishga etarlicha e'tibor bermasligi; 2) odamlarning mehnati va bilimini qadrsizlantiradigan, xomashyo ishlab chiqarishga asoslangan iqtisodiyotning beqarorligiga, qashshoqlikning o'sishiga yordam beradigan inflyatsiyaning mavjudligi. Iqtisodiyotni modernizatsiya qilish va ijtimoiy ustuvor yo'nalishlarni o'zlashtirish bo'yicha ko'rilayotgan chora-tadbirlarga qaramay, O'zbekiston milliy iqtisodiyoti zamonaviy tipdan yiroq.

Shu bilan birga, O'zbekistonning innovatsion rivojlanish dinamikasiga e'tibor qaratsak, masalan, Jahon iqtisodiy forumining global raqobatbardoshlik reytingining innovatsion tarkibiy qismida, mamlakatimiz ushbu ko'rsatkich bo'yicha 132 davlat orasida 86 (olti yilda 36 punktga o'sgan), o'rinni egallab borayotganini ko'rish mumkin. Biroq, yalpi ichki mahsulot bo'yicha yetakchi davlatlar bilan solishtirganda o'sish salohiyati saqlanib qolmoqda.

Agar raqamlarga murojaat qilsak, so'nggi besh yil davomida mamlakatning ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishini monitoring natijalari shuni ko'rsatadiki, O'zbekiston Respublikasi hukumati asosiy sa'y-harakatlarini tadqiqot va innovatsiyalarni

23

rag'batlantirishga, shuningdek, zamonaviy bilimga asoslangan iqtisodiyotga o'tishga qaratishi natijasida, so'nggi yillarda O'zbekistonda ilmiy -tadqiqot ishlariga investitsiyalar hajmi oshdi. Buning natijasida, Global Innovation Indexning reytingida, uzoq yillik tanaffusdan so'ng O'zbekiston 43 ta kirish indikatori va 22 ta chiqish indikatoriga ko'ra baholanib, O'zbekiston GII reytingida 132 davlat orasida 86 o'rinda qayd qilindi. Bu natija mamlakatimizning reytingdagi o'tgan yilgi o'rnidan 7, 2015 yilgi o'rnidan esa 36 pog'ona yuqori.

Biroq erishilgan natijalar ijobiyligiga qaramasdan, biz baribir yuqorida keltirib o'tilgan boshqa etakchi davlatlarga qaraganda yangi texnologiyalar va innovatsiyalarga kam mablag' sarflaymiz.

Innovatsiyalarni qo'llab-quvvatlash bo'yicha davlat siyosati zarur mablag'lar bilan ta'minlanadi.

UNESCO statistika instituti ma'lumotlariga ko'ra, 2020 yilda dunyoda ilmiy-tadqiqot ishlanmalariga ajratilgan mablag'lar o'rtacha YalMning 1,7 foizini tashkil etgan bo'lsa, unda Markaziy Osiyo uchun bu ko'rsatkich 0,2 foizni tashkil etdi. Xo'sh, O'zbekistonda ilmiy ishlarga va tadqiqotlarga qancha mablag' ajratilmoqda? O'zbekistonda rivojlanish va innovatsiyalarga ichki xarajatlar yalpi ichki mahsulotning 1 foizidan ham kam va 2/3 qismi davlat byudjetidan moliyalashtiriladi.

Ilmiy-innovatsion faoliyat bo'yicha dastur va loyihalarni amalga oshirish uchun davlat byudjetidan 2018 yilda 198 mlrd so'm, 2019 yilda 324 mlrd so'm, 2020 yilda 428,2 mlrd so'm miqdorida mablag'lar ajratilgan16.

Niderlandiyaning IN ME jurnalida chiqqan innovatsion rivojlanish vaziri, akademik Ibrohim Abdurahmonov «O'zbekiston Respublikasida innovatsion rivojlanish» nomli maqolasida17 2021 yilda innovatsion ilmiy tadqiqotlarni byudjetdan moliyalashtirishga 514,2 mlrd so'm (YalMning 0,09 foizi) ajratilishini ma'lum qilgan. Solishtiradigan bo'lsak, ilmiy ishlarga va tadqiqotlarga ajratiladigan byudjet taqsimoti YaIMga nisbatan Janubiy Koreyada - 4,55, Isroilda - 4,54, SHvetsiyada - 3,33 foizni tashkil qiladi.

Mamlakatda innovatsion faoliyatni rivojlantirish va muvaffaqiyatga erishish uchun yana bir zarur omillardan biri sifatida professional kadrlar va biznes muhiti, texnologiya, bilim va yuqori sifatli kadrlar kerak.

2-jadval

Ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalar bilan band bo'lgan xodimlar

soni (yil oxiriga; ming kishi)

2000 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Jami 36,8 35,6 36,2 35,1 35,2 35,8 36,8 37 36,8 37,2 31,1 30,3

shu jumladan:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

tadqiqotchilar 25,1 30 30,9 29,5 30 30,8 31,7 32 31,9 32,1 26,3 25,5

texniklar 2,7 1,8 1,7 1,7 1,7 1,7 1,8 2 1,5 1,6 1,5 1,6

16https://mininnovation.uz/uz/news/3383?fbclid=IwAR3LBKIcHjzgXXFWL4DrxprEi8MuQ-gvW0Ijd4kqHJDDYyy6IxL3yCVo4eY

17https://kun.uz/uz/news/2021/05/16/2021-yilda-ilmiy-tadqiqotlar-uchun-5142-mlrd-som-airatilmoqda-innovatsiya-vazirligi

yordamchi personal 4,5 1,9 1,8 2 2 1,9 1,9 1,7 2 1,9 1,7 1,8

boshqa personal 4,5 1,9 1,8 1,8 1,4 1,4 1,4 1,3 1,4 1,6 1,6 1,4

Ulardan oliy ma'lumotga ega bo'lganlar

Jami 25,6 30,9 31,9 30,5 31 31,8 33 33,4 33,4 33,5 27,8 27,1

shu jumladan:

tadqiqotchilar 23,4 29,5 30,4 28,9 29,6 30,4 31,4 31,7 31,6 31,7 25,8 25,2

texniklar 0,5 0,3 0,4 0,4 0,4 0,4 0,5 0,6 0,4 0,4 0,4 0,5

yordamchi personal 0,8 0,7 0,6 0,6 0,5 0,6 0,6 0,6 0,8 0,8 0,7 0,8

boshqa personal 0,9 0,4 0,5 0,6 0,4 0,4 0,5 0,5 0,6 0,6 0,9 0,6

3-jadval

Ilmiy ishlarning turlari bo'yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik

ishlanmalari

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Ilmiy tadqiqot va tajriba-konst-ruktorlik ishlan-malarni bajargan tashkilotlar soni, birlik 301 317 313 304 360 323 437 389 668 304 254

1) shu jumladan:

ilmiy tadqiqot ishlari 237 259 247 251 259 267 313 284 456 195 195

ulardan fundamental 111 114 121 105 113 124 133 118 188 113 112

loyiha- konstruktorlik va texnologik ishlar 25 23 19 23 31 31 31 31 54 28 17

tajribaviy nusxa-namunalar, par-tiyalar, buyumlar (mahsulotlar) tayyorlash 13 18 13 10 11 14 20 19 33 16 9

qurilish uchun loyiha ishlari 4 5 6 6 10 13 10 8 33 6 6

ilmiy-texnik xizmatlar 63 62 73 58 41 66 143 118 219 126 91

Bajarilgan ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalar hajmi, mln.so'm 127992,0 162695,8 202402,2 244345,4 280603,4 339856,9 426122,9 449905,4 680038,0 853404,4 992029,1

shu jumladan:

25

ilmiy tadqiqot ishlari 86130,5 113437,7 142482,5 171411,3 216111,7 258870,6 292803,5 300254,5 336482,5 535208, 9 663152, 8

ulardan fundamental 15399,0 19272,8 30717,6 34957,1 44070,2 53050,2 61487,6 82276,3 89254,2 162804,0 178052,6

loyiha- konstruktorlik va texnologik ishlar 5988,2 5062,6 5263,7 5205,9 16363,2 19521,5 23917,2 36888,4 38714,0 97641,2 74346,7

tajribaviy nusxa-

namunalar, par-tiyalar, buyumlar (mahsulotlar) 771,9 1275,7 677,3 578,6 1659,7 1997,3 3086,2 4025,6 7677,9 6318,8 3975,8

tayyorlash

qurilish uchun loyiha ishlari 15401,7 16106,3 20077,9 30679,6 28033,9 30748,8 43750,3 31166 77687,2 54628,9 68252,7

ilmiy-texnik xizmatlar 19700,1 26813,5 33900,8 36470,0 18434,9 28718,7 62565,7 77570,9 221205,1 160512,1 182301,1

1) Bitta tashkilot bir nechta turdagi ishlarni bajarganligi tufayli ilmiy ishlarning turlari bo 'yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalarni bajargan tashkilotlar soni yig 'indisi umumiy yig 'indiga teng emas.

3-jadval ma'lumotlaridan ko'rinib turibdiki, ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalar bilan band bo'lgan xodimlar soni 2000, 2015 va 2017 yillarda eng yuqori 36,8 ming kishi, 2007 yilda eng past 30,1 ming ta xodim faoliyat olib borib, qolgan yillarda esa xodimlar soni pasayishi va ko'tarilishi kuzatilgan.

Ilmiy tadqiqot va tajribakonstruktorlik ishlanmalarni bajargan tashkilotlar soni, birlik

■ ilmiy tadqiqot ishlari

■ ulardan fundamental

■ loyiha-konstruktorlik va texnologik ishlar

■ tajribaviy nusxa-namunalar, partiyalar, buyumlar (mahsulotlar) tayyorlash

■ qurilish uchun loyiha ishlari

■ ilmiy-texnik xizmatlar

3-diagramma. Ilmiy tadqiqot va tajriba konstruktorlik ishlanmalarni bajargan

tashkilotlar soni

26

Ilmiy ishlarning turlari bo'yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalari 2000 yilda 418 ta, 2002 yilda 439 ta, 2003 yilda 474 ta, 2018 yilda 668 tani tashkil etgan bo'lsa, bu ko'rsatkich bo'yicha ham qolgan yillarda pasayishi va ko'tarilishi kuzatilgan.

Raqamlardan ko'rinib turibdiki, ilmiy ishlarning turlari bo'yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalari, innovatsion tadqiqot va ishlanmalar bilan band bo'lgan malakali kadrlar va ilmiy faoliyat xodimlar ta'minoti hamda ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalar bilan band bo'lgan xodimlar soni xam o'tgan yillar davomida barqaror rivojlanish kasb etmayapti. Bu esa korxonalarning innovatsion faolligi har doim barqaror emasligi, moliyalashtirish tizimi va resurslar ta'minotining uzviyligining ta'minlanmaganligi bilan bog'liqdir.

Xulosa va takliflar

Mualliflar tomonidan o'tkazilgan tahlil shuni ko'rsatdiki, statistik raqamlar innovatsion faoliyat tizimidagi mavjud tendentsiyalar saqlab turilgani, o'sish kuzatilayotgandek ma'lumot bermoqda, biroq, amalda bu faoliyatda juda zaif o'sish kutilmoqda.

Mamlakatimizning innovatsion faoliyatini jadal o'sishi va rivojlanishi uchun quyidagi ustuvor yo'nalishlarini taklif etamiz:

■ mahsulot tannarxini pasaytirish imkonini beruvchi sanoat 4.0 vositalarini ishlab chiqarish jarayoniga joriy etish;

■ bozorni chuqur tushunishni talab qiladigan yangi bozor bo'shliqlarni izlab topish;

■ oxirgi foydalanuvchilarning ehtiyojlarini chuqurroq o'rganish;

■ Rossiya va xorijiy mijozlar bilan hamkorlik aloqalarini shakllantirib, murakkab mahsulotlarni sotish bozorini yaratish zarur;

■ oliy o'quv yurti, korxona negizida ilmiy tadqiqotlar o'tkazish uchun xalqaro standartlarga javob beradigan laboratoriyalar, sanoat parklarini rivojlantirish;

■ sanoat klasterlarini yaratish va rivojlantirish, klasterlarning innovatsion, ilmiy-ishlab chiqarish salohiyati holati monitoringini tashkil etish;

■ loyihalarni moliyalashtirish va innovatsion loyihalarni boshqarish tamoyillari asosida ishlaydigan venchur tashkilotlarni yaratish va rivojlantirish;

■ yuqori texnologiyali ishlab chiqarishning real sektorida intellektual faoliyat natijalarini joriy etish mexanizmini yaratish va rivojlantirish;

■ tez o'zgaruvchan bozor sharoitlariga mos keladigan kichik biznes sohasida innovatsion faollikni oshirish;

■ ilmiy-tadqiqot faoliyati nufuzini oshirish - bu sohadagi yutuqlar va uning ahamiyati haqida ma'lumot tarqatish;

■ ilmiy xodimlar uchun qulay yashash va mehnat sharoitlarini yaratish, shu jumladan moddiy va nomoddiy rag'batlantirish tizimini joriy etish;

■ ilmiy - tadqiqot faoliyati bilan shug'ullanuvchilarni keraksiz hisobotlardan ozod etish zarur, ularning bu ishlar bilan mashg'ul bo'lishga majburligi, bu esa o'z navbatida vaqtdan yutqazish, ortiqcha stress va ilmiy ishga bo'lgan qiziqishning so'nishiga olib kelishi mumkin;

27

■ ilmiy - tadqiqot ishlarining asosiy qismi aniq va tabiiy fanlar yo'nalishlarida bajariladi. Holbuki, ushbu ilmiy ishning asosiy qismi bo'lmish metodologiyasi uchun laboratoriya uskunalari, reagentlar, texnik qurilmalar va boshqa instrumentlar kerak bo'ladi. Ushbu uskunalarning qimmatligi, olib kelishdagi bojxona muammolari va yagona platformaning yo'qligi ham innovatsiya faoliyatining rivojlanishiga salbiy ta'sir etib, uni rivojlanishdan to'xtatadi;

■ mamlakatning ochiqlik siyosatini yanada kuchaytirish zarur, savdoni liberallashtirish kerak, ilg'or innovatsion ishlanmalarni yaratuvchi xalkaro korporatsiyalarning ishlashi uchun shart - sharoitlar yaratish, IBM, Siemens, Google, Microsoft kabi ko'plab global kompaniyalarning tadqiqot markazlarini mamlakatimizda ochish kerak;

■ mamlakatda biznes faoliyatni kichik biznesdan yirik biznesga tamoili asosida rivojlantirish;

■ ta'lim dasturlari va ilmiy-tadqiqot institutlarini moliyalashtirish orqali davlat ilmiy-tadqiqot ishlarining samaradorligi va ochiqligini oshirish, shuningdek fundamental tadqiqotlar uchun resurslar - laboratoriyalar, reagentlar, eksperimentlar uchun vositalar bilan ta'minlash kabi asosiy ustuvor yo'nalishlarni aniqlash;

■ universitet-akademik innovatsiyalar majmuasini yaratish;

■ yirik biznes, davlat, fan va texnologik tadbirkorlik o'rtasidagi o'zaro munosabatlarni yangi darajaga ko'tarish mexanizmini yaratish zarur;

■ mamlakatda biznes faoliyatni kichik biznesdan yirik biznesga tamoili asosida rivojlantirish;

■ inson kapitalini rivojlantirishga qaratilgan davlat strategiyasini ishlab chiqish hamda ilmiy tadqiqotlarni davlat tomonidan qo'llab-quvvatlashni xorijiy kapitalni jalb etish bilan uyg'unlashtirgan muvozanatli yondashuvni joriy etish;

■ davlat tomonidan ilmiy tadqiqot jarayoniga xorijiy investitsiyalarni jalb etishni qo'llab - quvvatlash;

■ bozorning barcha ishtirokchilari va potentsial investorlar uchun investitsiya imkoniyatlari haqida ma'lumot olish va zarur ma'muriy tartib-qoidalardan o'tish mumkin bo'lgan yagona axborot portallarini yaratish;

■ Respublikada iqtisodiyotning innovatsion tarmoqlarini faol rivojlantirish uchun innovatsion infratuzilmaning bevosita ob'ektlari (ilmiy parklar, biznes-inkubatorlar, texnologiyalar transferi markazlari va boshqalar), shuningdek, transport va logistika, axborot-kommunikatsiya, ishlab chiqarish va texnologiya, ekspert konsalting, moliya va sug'urta hamda boshqa turdagi ixtisoslashtirilgan infratuzilmalarni yaratish zarur.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Алёхина Е.И. Инновационная деятельность как элемент стратегического развития предприятия // Эффективное управление экономикой: проблемы и перспективы: сборник трудов IV Всероссийской научно-практической конференции; научн. ред. В. М. Ячменева. Симферополь: ИТ АРИАЛ, 2019. С. 362.

2. Бездудный Ф.Ф., Смирнова Г.А., Нечаева О.Д. Сущность понятия «инновация» и его классификация // Инновации, 1998. № 2-3. С.25

28

3. Васильев А.Н. Анализ динамики инновационной активности экономики Российской Федерации за 2003 - 2016 годы // Вестник Волжского университета имени В.Н. Татищева. - 2018. - №1. - т.2. [Электронный ресурс] URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-dinamiki-innovatsionnoy-aktivnostiekonomiki-rossiyskoy-federatsii-za-2003 -2016-gody

4. Волынкина, М.В. Правовое регулирование инновационной деятельности: проблемы теории / М.В. Волынкина.- М.: Аспект-Пресс, 2007. - 192 с.

5. Друкер П.Ф. Бизнес и инновации. М.: Вильямс, 2007. 432 с.

6. Дармилова Ж.Д. Инновационный менеджмент: учебное пособие. М.: Дашков и К, 2013.168 с.

7. Отнюкова Г.Д. Понятие и признаки инновационной деятельности //Вестник Университета имени О. Е. Кутафина. 2015. № 1. С. 45

8. Санто Б. Инновация как средство экономического развития: пер. с венг. общ. ред. и вступ. ст. Б.В. Сазонова. М.: Прогресс, 1990. С 141

9. Стратегия инновационного развития России до 2020 года. М: Минэкономразвития России, 2010. С. 9.

10. Твисс Б. Управление научно-техническими нововведениями: сокр. пер. с англ. авт. предисл и науч. ред. К.Ф. Пузыня. - М.: Экономика, 1989.- 271 с. С. 152

11. Курпаяниди, К. И., & Ашуров, М. С. (2019). Узбекистонда тадбиркорлик мухитининг замонавий холати ва уни самарали ривожлантириш муаммоларини бахолаш. Монография. GlobeEdit Academic Publishing, European Union.

12. Ашуров, М.С., & Шакирова, Ю.С. (2019). Пути повышения экономической эффективности инновационного развития промышленных предприятий. Известия Ошского технологического университета, (3), 265-270.

13. Ашуров, М. С., Курпаяниди, К. И., (2019). «DOING BUSINESS 2019: training for reform» тадбиркорлик мухити самарадорлигини бахолаш воситаси сифатида. Экономика и финансы (Узбекистан), (9).

14. Курпаяниди К., & Ашуров М. (2021) Миллий инновация тизимини шакллантиришнинг айрим муаммолари ва ечимлари. Логистика ва ицтисодиёт, (3) 210-220.

15. Курпаяниди, К.И., & Ашуров, М.С. (2018) Муваффакиятли бизнес юритиш учун тадбиркорлик мухитининг замонавий холати ва уни самарали назорат килиш муаммоларини бахолаш (Узбекистон Республикаси материаллари асосида).

Экономика и финансы (Узбекистан), (12).

16. Курпаяниди К., & Ашуров М. (2021) Узбекистон Республикасининг ракобатбардош миллий инновация тизимини шакллантириш муаммолари.

Общество и инновации, 2 (4/S), 213-223.

17. Kurpayanidi, K.I. (2021). National innovation system as a key factor in the sustainable development of the economy of Uzbekistan. E3S Web of Conferences Volume 258, 2021. Ural Environmental Science Forum "Sustainable Development of Industrial Region" (UESF-2021) Article Number 05026 Number of page(s) 13 Section Environmental Policy and Law Doi: https://doi.org/10.1051/e3sconf/202125805026 Published online 20 May 2021 E3S Web of Conferences 258, 05026 (2021)

29

18. К,онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 24.07.2020 й., 03/20/630/1101 -сон

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

19. Fan va davlat ilmiy-texnik siyosati to'g'risida" Federal qonuni (oxirgi nashr) // consultant.ru/document/c ons_doc_LAW_11507 /(12-qism 21.07.2011 yildagi 254-FZ-son Federal qonuni bilan kiritilgan)

20. Kurpayanidi, K. I., Muminova, E., & Paygamov, R. R. (2016). Management of innovative activity on industrial corporations. LAP Lambert Academic Publishing GmbH & Co.

21. Nishonov, F.M., & Urmonov, A.A. (2021). Issues of technological and innovative development of industry. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 69-75. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731634

22. Internet resurslar lug'ati www.dis.ru

23. https://mininnovation.uz/uz/news/3383?fbclid=IwAR3LBKIcHjzgXXFWL4Drxpr Ei8MuQ-gvW0Ijd4kqHJDDYyy6IxL3yCVo4eY

24. https://kun.uz/uz/news/2021/05/16/2021-yilda-ilmiy-tadqiqotlar-uchun-5142-mlrd-som-ajratilmoqda-innovatsiya-vazirligi

25. Kurpayanidi, K. (2021). Foreign experience of state support for the development of small business. Doi: https://doi.org/10.5281/zenodo.5519308

26. Kurpayanidi, K. I. (2021). Financial and economic mechanism and its role in the development of entrepreneurship. Theoretical & Applied Science, (1), 1-7. https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.01.93.1

27. Kurpayanidi, K. I. (2021). Financial and economic mechanism and its role in the development of entrepreneurship. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (93), 1-7. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.01.93.1 .

28. Мухсинова Ш.О. и др. Анализ уровень жизни населения Республики Узбекистан // Экономика и бизнес: теория и практика. 2021. №9-1. Doi: https://dx.doi.org/10.24412/2411-0450-2021-9-1-154-159 URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-uroven-zhizni-naseleniya-respubliki-uzbekistan (дата обращения: 29.10.2021).

29. Kurpayanidi, K. I. (2021). The evolution of scientific and theoretical ideas about entrepreneurship. Logistics and economics. Scientific electronic journal.3. 178-185pp.

30. Kurpayanidi, K. I. (2021). The institutional environment of small business: opportunities and limitations. ISJ Theoretical & Applied Science, 09 (101), 1-9.

31. Kurpayanidi, K. I., & Ashurov, M. S. (2020). COVID-19 pandemic sharoitida tadbirkorlik va uni rivozhlantirish masalalari: nazaria va amaliyot. Monograph. GlobeEdit Academic Publishing. https://doi.org/10.5281/zenodo.4046090

30

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Ilyosov, A.A. (2022). Export of industrial products: regional analysis, factors and export trends (on the example of the Fergana region). SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 31-39.

Ilyosov, A.A. (2022). Sanoat mahsulotlari eksporti: hududiy tahlil, omillar va eksportdagi tendentsiyalar (Farg'ona viloyati misolida). Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 31-39.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6089956

DOI 10.5281/zenodo .60899 56

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

l-iapsi'toi-da .crglia.32ai,,z<TKxfci.ma355a

Ilyosov Asrorjon Axrorjon o'g'li

Farg'onapolitexnika instituti, tayanch doktorant

UDC 332.142

SANOAT MAHSULOTLARI EKSPORTI: HUDUDIY TAHLIL, OMILLAR VA

EKSPORTDAGI TENDENTSIYALAR (FARG'ONA VILOYATI MISOLIDA)

Annotatsiya: Bugungi kunda mamlakatimiz eksportbop hamdayuqori texnologiyali raqobatbardosh sanoat mahsulotlari ishlab chiqarishga asosiy e'tibor qaratmoqda. Ushbu maqolada Farg'ona viloyati misolida sanoat mahsulotlari eksportining dinamik tahlili amalga oshirilgan. Tahlil asosida eksportdagi o'zgarish tendentsiyalari va ta'sir etuvchi omillar aniqlangan.

Kalit so'zlar: bevosita omillar, bilvosita omillar, pandemic inqiroz, sanoat mahsulotlari eksporti, savdo urushi, tashqi savdo, eksport.

Ilyosov Asrorjon Akhrorjon ugli

Fergana polytechnic institute, doctoral student

EXPORT OF INDUSTRIAL PRODUCTS: REGIONAL ANALYSIS, FACTORS

AND EXPORT TRENDS (ON THE EXAMPLE OF THE FERGANA REGION)

Abstract: Today in our country special attention is paid to the production of export-oriented and high-tech competitive industrial products. The article presents a dynamic analysis of industrial exports on the example of the Fergana region. The analysis identifies export trends and influencing factors.

Key words: direct factors, indirect factors, pandemic crisis, industrial export, trade war, foreign trade, export.

© ©

31

Илёсов Асроржон Ахроржон угли

Ферганский политехнический институт,

базовый докторант

ЭКСПОРТ ПРОМЫШЛЕННОЙ ПРОДУКЦИИ: РЕГИОНАЛЬНЫЙ АНАЛИЗ, ФАКТОРЫ И ТЕНДЕНЦИИ ЭКСПОРТА (НА ПРИМЕРЕ ФЕРГАНСКОЙ ОБЛАСТИ)

Аннотация: Сегодня в нашей стране уделяется особое внимание производству экспортно-ориентированной и высокотехнологичной конкурентоспособной промышленной продукции. В статье представлен динамический анализ промышленного экспорта на примере Ферганской области. Анализ выявляет тенденции в экспорте и влияющие факторы.

Ключевые слова: прямые факторы, косвенные факторы, пандемический кризис, промышленный экспорт, торговая война, внешняя торговля, экспорт.

Kirish

Butun dunyoda globallashuv jarayonlari, xalqaro maydonda turli manfaatlar to'qnashuvi kuchayib borayotgan vaziyatda eksport faoliyatini rivojlantirish, ayniqsa, sifatli, raqobatbardosh sanoat mahsulotlarini jahon bozoriga olib chiqish dolzarb masalaga aylandi.

Mavzuga oid adabiyotlarning tahlili

Ilyosov A. (2020) raqamli iqtisodiyotda raqamli ishlab chiqarish va sanoat mahsulotlarini eksport qilishdagi ayrim muammolarga e'tibor qaratilgan [1].

Kurpayanidi K., Ilyosov A. (2020) mamlakatimiz eksport salohiyatini oshirish kontekstida raqamli texnologiyalardan sanoatda foydalanish muammolarini o'rgandilar [2].

Kurpayanidi K. va boshqalar. (2020) O'zbekistonda raqobatbardosh milliy innovatsion tizimni shakllantirish masalasi tahlil qilingan [3].

Kurpayanidi K., Ilyosov A. (2020) raqamli iqtisodiyotda sanoat mahsulotlari eksportining rivojlanish istiqbollari o'rganilgan [4].

Abdullayev, A. M., & Kurpayanidi, K. I. (2020) sanoat korxonalarida innovatsion boshqaruv metodoligiyasi va mexanizmlari tadqiq qilingan [5].

Tadqiqot metodologiyasi

Tadqiqotda tizimli tahlil, sintez, statistik guruhlash, ekspert baholari va boshqa usullardan foydalanilgan.

Tahlil va natijalar

Globallashuv jarayonlarining afzalliklaridan unumli foydalanish orqali sanoat mahsulotlari eksportini yanada ko'paytirish muhim ahamiyat kasb

32

etadi. Masalan, birgina 2018 yil noyabrida boshlangan «AQSH-Xitoy savdo urushi» natijasida Xitoyning AQSHdan importi cheklanishi va pandemik inqiroz sharoitida mamlakatda iqtisodiy faollikning pasayishi kuzatildi. Buni inobatga olgan holda Xitoy bozori uchun AQSH yetkazib berayotgan importi cheklangan tovar va xizmatlar o'rnini egallashga qaratilgan chora-tadbirlar ishlab chiqish maqsadga muvofiqdir.

2020 yil yakuniga ko'ra mamlakatimiz tashqi savdo aylanmasida eng yuqori, ya'ni 17,7 % ulush Xitoy hissasiga to'g'ri keladi. 2020 yilda ushbu mamlakatga eksportimiz 1,9 mlrd. AQSH dollarini tashkil qildi. Eksportning asosiy qismi tabiiy gaz, ip-kalava, paxta tolasi, kimyoviy mahsulotlar va xizmatlar hissasiga to'g'ri kelmoqda.

SHuningdek, Xitoydagi tanglik holati mamlakatimiz iqtisodiyotiga import qilayotgan mashina va uskunalar (importning 51 %i) hajmining qisqarishi bilan bog'liq sanoat mahsulotlari eksportiga quyidagi xavf-xatarlarni yuzaga keltirishi mumkin:

- mashina va uskunalar, butlovchi qismlar hamda xom ashyo mahsulotlari importining kamayishi sanoat ishlab chiqarishiga salbiy ta'sir ko'rsatishi mumkin. Trikotaj, poyafzal, sintetik tolalar, mebel furniturasi va polietilen xom ashyosining asosiy qismi, shu bilan birga yuqorida aytib o'tganimizdek, import qilinayotgan mashina va uskunalarning yarmidan ko'prog'i Xitoydan olib kelinadi;

- texnologik uskunalar importidagi muammolar esa asosiy kapitalga investitsiyalar o'sishining pasayishiga yoki kamayishiga olib kelishi mumkin. Ushbu mahsulotlar importining 36,3 % Xitoydan amalga oshiriladi;

- Xitoydagi ichki talabning pasayishi natijasida ayrim mahsulotlarimiz eksportining kamayishi. Masalan, 2019 yilda tabiiy gaz eksportining 40,6 %i ushbu mamlakatga bo'lgan tashkil etgan bo'lsa, 2020 yilda 2019 yilga nisbatan ushbu mahsulot umumiy eksporti 79,2 %ga kamaygan.

Yuqoridagi sharoitda, boshqa tashqi savdo hamkorlarini qidirib topish muayyan vaqt talab qilishi yoki umuman imkonsiz ham bo'lishi mumkin. Umuman olganda Xitoy bilan bog'liq bunday holat 2021 yildagi YalM o'sish sur'atini 0,2-0,3 % bandga pasaytirishi mumkin18.

Xitoydagi pandemik inqiroz bilan bog'liq vaziyat asosiy savdo hamkorlarimiz iqtisodiyotidagi holatning yomonlashuvi orqali ham bilvosita ta'sir ko'rsatishi mumkin.

Xususan, energiya manbalarining eng asosiy importyori bo'lgan Xitoyda neftga bo'lgan talabning pasayishi natijasida, jahonda neftb narxi sezilarli darajada arzonlashdi. Bu o'z navbatida Rossiya va Qozog'iston kabi neftb eksport qiluvchi mamlakatlarga salbiy ta'sir ko'rsatdi. Natijada ushbu mamlakatlardagi iqtisodiy o'sishning sekinlashuvi va valyuta devalvatsiyasi bilan bog'liq holat tovar va xizmatlarimizga bo'lgan tashqi talab va pul o'tkazmalari hajmining kamayishi bilan bog'liq bo'lgan ichki talabning pasayishiga olib keldi. Tashqi savdo hamkorlarimiz iqtisodiyoti va jahon moliya

18 O'/bekiston Respublikasi Markaziy bankining 2020 yildagi faoliyati to'g'risida hisoboti. 2021 yil. 203 bet. @ ®

33

bozoridagi bunday tanglik vaziyatida iqtisodiyomizga kirib keladigan to'g'ridan-to'g'ri xorijiy investitsiyalar hajmining qisqarishiga olib kelishi mumkin.

Viloyat sanoat mahsulotlari eksportining rivojlanishiga bir qator bevosita va bilvosita ta'sir ko'rsatuvchi omillarni sanab o'tish mumkin (2.6-rasm). Bevosita ta'sir etuvchi omillar:

Yalpi hududiy mahsulot (YaHM) - muayyan bir vaqt, asosan bir yil davomida ishlab chiqarilgan tovar va ko'rsatilgan xizmatlarning bozor bahosidagi qiymati hisoblanib, uning asosiy qismini sanoat mahsulotlari tashkil qiladi. Farg'ona viloyati YaHMning qariyb 60,0 %ini sanoat ishlab chiqarish tashkil qiladi.

Eksport tovar va xizmatlarning respublika bojxona hududidan olib chiqilishi bo'lib, uning tarkibida sanoat tovarlari 2020 yilda Respublika jami eksportida 19,2 %ni qayd etgan.

Sanoat mahsulotlari ishlab chiqarish hajmi shak-shubhasiz sanoat mahsulotlari eksportiga bevosita ta'sir ko'rsatuvchi omillardan biridir.

Jalb qilinayotgan investitsiyalar pirovard sanoat ishlab chiqarish hajmining ortishiga ta'sir qilish bilan birga xorijiy investitsiyalar asosan eksportbop sanoat mahsulotlari ishlab chiqarishga yo'naltiriladi.

Aholi pul daromadlarining o'sib borishi harid qobiliyati va real talabning ortishi hisobiga sanoat ishlab chiqarishni ko'paytirib, eksport xajmiga ijobiy ta'sir ko'rsatadi.

Bugungi kundagi eng dolzarb muammolardan biri bu - kadrlar masalasidir. Oddiy iqtisodchi yoki buxgalter emas «eksportchi-mutaxassis» zarur. «Eksportchi-mutaxassis» - iqtisodchi, marketolog, diplomat, yurist, yuksak ma'naviyat va madaniyat egasi hamda bir necha xorijiy tillarni biladigan kadr bo'lishi lozim. CHunki, har bir mamlakat o'zining iqtisodiy rivojlanish yo'li, huquqiy va diplomatik munosabatlari, diniy qadriyatlari asosida shakllangan madaniy va ma'naviy xususiyatlari, shuningdek so'zlashish tiliga egadir.

Sanoat mahsulotlari eksportining barqaror o'sishi har tomonlama hududiy sanoat ishlab chiqarishning raqobatbardoshligiga bog'liq. Kompleks iqtisodiy kategoriya sifatida raqobatbardoshlik turli yo'nalishlardagi ko'rsatkichlarni o'ziga qamrab olgan. Raqobatbardoshlik hudud yoki mamlakatning tarkibiy o'zgarish sur'ati va sifati, rivojlanish darajasi va ushbu o'zgarishlarning jamiyat farovonligiga qo'shadigan hissasini belgilaydi. Sanoat tarmog'ining farovonlikka qo'shadigan hissasi uning mahsulot ishlab chiqarish, ushbu mahsulotlarni jahon bozorlarida ayirboshlash va kompleks ishlab jarayonlarida ixtisoslashishiga bog'liq.

Rivojlanayotgan mamlakatlar uchun anbanaviy bo'lgan xom ashyo eksportidan voz kechish, yuqori sifatli va raqobatbardosh tayyor mahsulotlarni jahon bozoriga yetkazib berish hozirgi globallashuv jarayonlarida jon saqlab qolish hamda yuqori samaradorligiga erishishning muhim sharti hisoblanadi. Hudud eksporti tarkibida tayyor mahsulotlar ulushining ortib borishi sanoat ishlab chiqarishning rivojlanishi hisobiga amalga oshadi.

34

Bilvosita ta'sir etuvchi omillar:

Hududiy joylashuv, mavjud resurslar miqdori, sifati, infratuzilmalar, ekologik vaziyat va iqlim ishlab chiqarish imkoniyatlarini belgilab beruvchi bilvosita omillarning eng yetakchi element hisoblanadi.

Davlat bosh islohotchi sifatida barcha munosabatlarning asosiy sub'ekti sifatida bevosita va bilvosita ishtirok etadi. Davlat sanoat ishlab chiqarish va uning jahon bozoridagi ustunligini ta'minlashda amalga oshiradigan sanoat, tashqi savdo, bojxona va davlat-xususiy sherikchilik siyosatiga uzviy bog'liqdir. Tashqi savdo va bojxona siyosati bojxona munosabatlarini nazarda tutuvchi mexanizmlar yaratilganligiga qaramasdan takomillashtirish, zamon talablariga moslashtirish zarur. SHu o'rinda eng asosiy urg'u «elektron bojxona»dan «raqamli bojxona» mexanizmlarini samarali joriy etishga qaratilgan. Ushbu tizimning yo'lga qo'yilishi eksportga sarflanadigan rasmiylashtirish vaqtini 5 barobarga kamaytirishni ko'zda tutadi.

Iqtisodiy muhit o'z ichiga: bozor mexanizmi, institutsional rivojlanish, tarkibiy o'zgarishlar va tashqi bozorga chiqishdagi to'siqlar kabilarni olib, ular sanoat mahsulotlari eksportiga bilvosita ta'sir ko'rsatuvchi omillar jumlasidandir. Har bir mahsulot talab, taklif, narx va raqobat singari bozor mexanizmiga bo'ysunadi. Tashqi bozorlardagi ushbu mexanizmlarning xususiyatlarini o'rganish, tahlil qilish va bozordagi faoliyat istiqbollarini belgilash taqozo etiladi. Bu jarayonga xizmat qiluvchi kuchli institutsional asos bo'lsagina bozordagi raqobatda jon saqlab qolish imkoniyati yaratiladi. Hududiy tarkibiy o'zgarish siyosati, ustuvor sanoat tarmoqlarini belgilab olishni nazarda tutib, eksport salohiyatiga ijobiy turtki beradi. Tashqi bozorga chiqishdagi to'siqlar iqtisodiy (tarifli) va ma'muriy (notarif) ko'rinishlarda namoyon bo'lib, eksport faoliyatini erkin olib borishga to'sqinlik qiladi.

Xalqaro muhit haqida gap ketganda birinchi navbatda har bir mamlakatning geografik joylashuvi, iqlimi, rel'efi, mavjud tabiiy resurslari va intellektual salohiyati belgilab beradigan xalqaro mehnat taqsimoti gavdalanadi. Xalqaro ixtisoslashuv va kooperatsiya aloqalarining rivojlanishi xalqaro savdo munosabatlarining shakllanishiga xizmat qiladi. Ikki va undan ortiq mamlakatlar tomonidan o'zaro tovar almashinuvi jarayonlari davlat, mintaqa va yuqori darajada xalqaro standartlar (ISO, CE va b.) asosida amal qiladi. Xalqaro raqobatda ustunlik mamlakat tovarlarining jahonda talabgir bo'lishini belgilab beradi. Xalqaro tashkilotlar bilan hamkorlik va a'zolik orqali mamlakat keng ko'lamli savdo ustunliklaridan foydalanish imkoniyatiga ega bo'ladi. SHu o'rinda ta'kidlab o'tish lozimki, mamlakatimiz 2021 yil 10 apreldan boshlab Yevropa Ittifoqi(EI)ning Preferentsiyalar bosh tizimi - GSP+(Generalized System of Preferences) doirasida benefitsiar mamlakat sifatida qabul qilindi. Bu mamlakatimizga GSP+ tizimidagi mahsulotlarni Yelga imtiyozli olib kirish orqali o'z eksport salohiyatini yanada kengaytirish va qo'shimcha investitsiyalarni jalb qilish imkoniyatini yaratadi.

35

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

2011-2020 yillarda sanoat mahsulotlari eksportining tahlili ushbu davrda notekis dinamika qayd etilganligini ko'rsatmoqda (1-jadval).

1-jadval

Farg'ona viloyat tumanlaridagi sanoat mahsulotlari eksportining 2011-2020 yillardagi rivojlanish dinamikasi, ming AQSH dollar

Yillar 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Farg'ona viloyati 395771,9 335740,6 343927,7 362837,9 289100,0 320967,8 365143,5 336156,2 337182,9 347836,5

Marg'ilon sh. 4392,7 3078,5 3922,0 1989,8 5160,2 8446,2 9565,7 11659,6 10327,1 16496,6

Farg'ona sh. 177596,9 152782,3 137958,4 138269,0 79586,0 94148,5 81937,3 45684,0 38973,4 18295,1

Quvasoy sh. 4529,4 3333,5 3715,5 2399,9 812,6 707,6 4189,5 2576,0 4972,9 7946,5

Qo'qon sh. 24814,7 37061,6 65416,2 105848,9 93078,2 74406,7 102903,9 109903,1 106989,6 98278,9

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Bag'dod 15779,4 6119,9 2826,2 2696,0 1432,3 929,8 1397,6 997,0 2045,8 3822,4

Beshariq 14383,3 9330,8 9101,6 5239,7 4881,2 3968,5 4206,7 3462,8 4112,9 2523,7

Buvayda 881,4 0,0 22,0 699,0 46,9 71,3 7111,4 545,7 6635,7 2905,9

Dang'ara 169,9 23209,9 41385,5 33280,4 40735,8 25081,4 2266,7 5490,9 7886,5 9597,7

Yozyovon 0,0 0,0 0,0 0,0 1178,2 0,0 109,1 66,8 465,4 1830,7

Oltiariq 76,29 208,77 186,25 694,00 1156,20 1159,95 2188,85 1689,74 2607,07 5015,9

Qo'shtepa 0 120,1 325,3 372,3 155,5 98,9 68,3 74,6 1401,7 5147,6

Rishton 12994,1 5651,6 6552,3 6882,2 6129,1 7844,2 8936,4 6867,4 7826,7 5665,1

So'x 0,7 0,0 0,0 0,0 0,0 496,4 1115,1 1525,0 1203,6 1480,5

Toshloq 113466,4 101695,9 95984,5 78893,6 71593,8 94444,1 118970,1 119438,3 111287,6 93133,8

Uchko'prik 6768,2 4720,0 4651,9 3275,7 1507,1 3336,1 3126,7 1548,5 6367,3 18563,7

Farg'ona 5,194 0 1,07 6,078 32,278 1899,2 4261,581 6230,245 5796,5 7785,9

Furqat 1472,4 343,5 503,9 450,5 468,4 899,9 601,4 642,9 871,1 6021,1

O'zbekiston 7817,7 5524,2 774,6 2447,7 294,0 613,7 990,4 653,2 2334,6 2632,1

Quva 7916,3 1966,5 2832,9 3471,3 11727,3 16572,8 14681,3 29043,5 24305,5 13197,1

O'rganilayotgan davrda sanoat mahsulotlari eksporti ko'rsatkichi tahlili ko'rilayotgan davrda uning ma'lum tebranishlar asosida o'zgarganligini ko'rsatadi. Ya'ni, 2013, 2014, 2016, 2017, 2019 yillarda o'tgan davrga nisbatan o'sish kuzatilgan bo'lsada, 2011 yilga nisbatan olganda 2020 yilda sanoat mahsulotlari eksporti sezilarli darajada kamaygan. Jadval ma'lumotlari shuni ko'rsatmoqdaki, sanoat mahsulotlari eksporti 2011 yilda 395771,9 ming. AQSH dollari, 2020 yilda esa 347836,5 ming. AQSH dollarini tashkil etgan bo'lib, -47935,4 ming. AQSH dollarga kamroq yoki 12,2 %ga pasayganligini ko'rish mumkin. Buning asosiy sababi sifatida milliy iqtisodiyot darajasida valyuta siyosatining liberallashtirilishini ko'rsatish mumkin.

Viloyatda sanoat mahsulotlari eksporti hududlar kesimida juda ham notekis rivojlanganligini ko'rish mumkin. Masalan, 2020 yil yakunlarini tahlil qiladigan bo'lsak, viloyat jami sanoat mahsulotlari eksportida 5 %dan yuqori ulushga ega hududlarning hissasi 65,7 %ni, ya'ni Qo'qon shahri (28,3 %), Toshloq tumani (26,8 %), Uchko'prik tumani (5,3 %) va Farg'ona shahri (5,3 %)ni tashkil qilmoqda (1-rasm).

© ©

36

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Viloyat sanoat m

¡lotlari eksportidagi ulushi, %da

■ So'x, 0,4 %

I Yozyovon, 0,5 % Beshariq, 0,7 % Buvayda, 0,8 % O'zbekiston, 0,8 % Bag'dod, 1,1 % lOltiariq, 1,4 % iQo'shtepa, 1,5 % Rishton, 1,6 % iFurqat, 1,7 % iFarg'ona, 2,2 % I Quvasoy sh., 2,3 % Dang'ara, 2,8 % Quva, 3,8 % Marg'ilon sh., 4,7 % Uchko'prik, 5,3 % iFarg'ona sh., 5,3 % Qo'qon sh., 28,3 % Toshloq, 26,8 %

1-rasm. 2020 yil Farg'ona viloyati sanoat mahsulotlari eksportida tuman va

shaharlar ulushi, %19

Buvayda (0,8 %), O'zbekiston (0,8 %), Beshariq (0,7 %), Yozyovon (0,5 %) va So'x (0,4 %) tumanlarining ulushi esa 1 %ga ham yetmagan.

Mamlakatimizda sanoat tarmog'ining hududlar va tarmoq tarkibi bo'yicha o'zgarishining statistik tahlili asosida tarmoq rivojlanishidagi quyidagi asosiy o'zgarish tendentsiyalari aniqlandi:

- sanoat tarmog'i tomonidan yaratilgan yalpi mahsulot hajmi 2011 yildan 2017 yilgacha bo'lgan davrda barqaror pasayish ko'rinishidagi o'sish tendentsiyasiga ega bo'lgan bo'lsa, 2017-2018 yillarda bu o'zgarish keskin o'sish ko'rinishini olgan va 2019 yildan yana pasayish tendentsiyasiga o'tgan;

- hududlar bo'yicha sanoat mahsuloti ishlab chiqarish hajmida mamlakatning 5 ta hududiy birligi (Toshkent shahri - 18,2 %, Navoiy viloyati - 17,7 %, Toshkent viloyati -17,6 %, Andijon viloyati - 9,7 %, Farg'ona viloyati - 5,9 %)da 69,1 % ulushga egaligi va qolgan hududiy birliklarga 29,9 % to'g'ri kelishi sanoat tarmoqlarining mamlakat hududlari bo'yicha notekis joylashganligini ko'rsatadi;

- yalpi hududiy sanoat mahsulotining 2011-2020 yillardagi mamlakat sanoat mahsulotidagi ulushi Qoraqalpog'iston Respublikasi (2,0 %), Navoiy (2,9 %), Toshkent (1,9 %), Xorazm (1,0 %) viloyatlarida ijobiy o'sish tendentsiyasi mavjudligini, qolgan hududiy birliklarda bu ko'rsatkichning deyarli o'zgarmaganligi yoki salbiy o'zgarish tendentsiyasiga ega ekanligi aniqlandi;

19 O'zbekiston Respublikasi Davlat statistika qo'mitasi ma'lumotlari asosida ishlab chiqilgan.

37

- sanoat tarmog'ining iqtisodiy faoliyat turlari bo'yicha sohalarida faqatgina ishlab chiqariladigan sanoat sohasida ijobiy o'zgarish tendentsiyasi (6,1 %) mavjud bo'lgan, qolgan sohalarda hajm bo'yicha o'sishga erishilgan bo'lsa-da, umumiy ko'rsatkichdagi ulush pasaygan;

- o'rganilayotgan davrda sanoat mahsulotlari mutloq xajmda respublika bo'yicha o'rtacha 7,7 marta o'sgan bo'lsa, eng past tendentsiyaga Qashqadaryo (2,9), Surxondaryo (6,0) va Farg'ona (5,2) viloyatlari ega bo'lgan;

- 2011-2020 yillarda eksport tarkibiy tahlili ko'rsatmoqdaki, paxta tolasi (9,3 %dan 1,3 %gacha), energiya manbalari va neft mahsulotlari (34,5 %dan 4,4 %gacha), oziq-ovqat mahsulotlari (13,3 %dan 8,8 %gacha) pasayish, faqatgina sanoat tovarlari hamda boshqa mahsulotlargina o'sish tendentsiyasini qayd etgan;

- Farg'ona viloyat sanoat mahsulotlari ishlab chiqarish hajmi 2017 yildagina pasayish, qolgan yillarda o'sish tendentsiyasiga ega, lekin so'nggi ikki yilda o'sish sur'ati sezilarli darajada pasayganligini kuzatish mumkin. Respublika umumiy ko'rsatkichidagi ulushi esa o'rganilgan davrda 2,8 % salbiy o'zgarish tendentsiyasini ko'rsatgan;

- Viloyat kesimida o'rganilganda umumiy sanoat mahsulotlari eksportida hududiy taqsimot juda ham notekis dinamika qayd etgan, ya'ni to'rt hudud 65,7 %, xususan Qo'qon shahri (28,3 %), Toshloq tumani (26,8 %), Uchko'prik tumani (5,3 %) va Farg'ona shahri (5,3 %) ulushga ega bo'lgan. Buvayda (0,8 %), O'zbekiston (0,8 %), Beshariq (0,7 %), Yozyovon (0,5 %) va So'x (0,4 %) tumanlarining ulushi esa 1 %ga ham yetmagan.

Xulosa va takliflar

Xulosa sifatida shuni aytish mumkinki, yaqin yillarga qadar viloyat sanoat mahsulotlari eksporti hududning iqtisodiy imkoniyatlarini to'la aks ettira olmagan. Mavjud imkoniyatlarimizni yanada to'liqroq ishga solish, yetakchi eksportyor korxonalar tomonidan orttirilgan amaliy tajribadan foydalanish hamda quyidagi takliflarni hayotga tadbiq etish asosida biz eksport salohiyatimizni yanada oshirishimiz, xalqaro savdodagi o'rnimizni mustahkamlashimiz mumkin:

■ hududlar imkoniyatlarini bir-biriga yaqinlashtirish maqsadida yuqori ko'rsatkichga ega bo'lgan tumanlar eksport salohiyatini chuqur tahlil qilish asosida past ko'rsatkichga ega tumanlarga ularning eksport bo'yicha orttirgan amaliy tajribalarini o'rgatish va tadbiq qilish lozim;

■ past ko'rsatkich qayd etgan tumanlar tadbirkorlari uchun mahorat darslari tashkil etish;

■ hudud darajasida eksport jarayonlariga ta'sir qilayotgan ichki va tashqi omillarni chuqur tahlil qilgan holda, uslubiy materiallar (uslubiy qo'llanma, o'quv qo'llanma) tayyorlash, chop etish va targ'ib etish;

38

ш globallashuv jarayonlaridagi jahonda ro'y berayotgan har bir o'zgarish va tendentsiyalarni chuqur o'rganib, tahlil qilib borish;

ш sanoat mahsulotlari uchun zarur bo'lgan import qilinayotgan hom-ashyo va materiallarni yetkazib beruvchilarni diversifikatsiyalash;

ш xorijiy investitsiyalar xajmini oshirish orqali mahalliylashtirish jarayonlarini uzviy davom ettirish hamda mahsulot tannarxini pasaytirish hisobiga eksport qilinayotgan sanoat mahsulotlari raqobatbardoshligini oshirish va h.k.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Ilyosov, А. (2020). Some problems in digital production and export of industrial products in the digital economy. Economics and finance. 3. 175-182 p.

2. Kurpayanidi, K. et al. (2020). The issue of a competitive national innovative system formation in Uzbekistan. E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, Т. 159. - С. 04024. Doi: https://doi.org/10.1051/e3sconf/202015904024

3. Ilyosov, A. A. (2020). Problems of the use of digital technologies in industry in the context of increasing the export potential of the country. ISJ Theoretical & Applied Science, 10 (90), 113-117. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-10-90-23 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.10.90.23 .

4. Abdullayev, A. M., & ets. (2020) Analysis of industrial enterprise management systems: essence, methodology and problems. Journal of Critical Reviews, 7 (14), 12541260. https://dx.doi.org/10.17605/QSF.IQ/E6JFS .

5. Nabiyeva, N., Akhunova, S., & ets. (2021). Analysis of the State's Macroeconomic Policy. Revista Geintec-Gestao Inovacao E Tecnologías, 11(4), 4669-4680.

6. Курпаяниди, К. И. (2021). Современные концепции и модели развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики, 7(9), 425-444.

7. Курпаяниди, К.И. (2021). Научно-теоретические вопросы развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики. 6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/nauchno-teoreticheskie-voprosy-razvitiya-predprinimatelstva (дата обращения: 16.11.2021).

8. Tsoy, D., Tirasawasdichai, T., (2021). Role of social media in Shaping Public Risk Perception during COVID-19 Pandemic: A Theoretical Review. International Journal of Management Science and Business Administration, 7(2), 35-41.

9. Nishonov, F.M., & Urmonov, A.A. (2021). Issues of technological and innovative development of industry. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 69-75. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731634

10. Урмонов, А. А., Акрамов, И. (2021). Проблемы и перспективы цифровизации банковского сектора экономики Узбекистана. Cognitio rerum. 12. 20-31.

39

11. Икрамов, М.А., & Шермухамедов, А.Т. (2021). Проблемы перевозки скоропортящихся грузов. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (2), 33-38. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5751980

12. Abdullaev, A. M., & ets. (2020). Challenges of coping with the economic consequences of the global pandemic COVID-19. ISJ Theoretical & Applied Science, 05 (85), 1-5. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.05.85.1

13. Kurpayanidi, K.I. (2021). Analysis of scientific and theoretical ideas about entrepreneurship. International journal of theoretical and practical research - Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali. 1 (1), 50- 59 бб. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731500

14. Курпаяниди, К.И. (2022). Вопросы совершенствования организационно-экономического механизма развития частного предпринимательства. Хоразм маъмун Академияси Ахборотномаси- Вестник Хорезмской академии Маъмуна. Хива, 1 (85). 89-93 66.Doi: https://doi.org/10.5281/zenodo.5940010

15. Muminova, E., & ets. (2016). Management of innovative activity on industrial corporations. LAP Lambert Academic Publishing GmbH & Co.

40

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

QR-Article

0к!й0

■Чтниипвшшшштлша*

Citation:

Kambarov, J., Yormatov, I. (2022). Using the capabilities of automated and monitoring systems to improve the quality of higher education. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 41-50.

Камбаров, Ж., Ёрматов И. (2022). Олий таълим сифатни оширишда автоматлаштирилган ва мониторинг тизимининг имкониятларидан фойдаланиш. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 41-50.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090134

DOI 10.52S l/zenod о .6090134

^амбаров Жамолиддин,

Фаргона политехника институти, Уцув ишлари буйича проректори, и.ф.н., доцент,

Ёрматов Илмидин,

"Менежмент " кафедраси мудири,

и.ф.н., доцент

UDC 378.1

ОЛИЙ ТАЪЛИМ СИФАТНИ ОШИРИШДА АВТОМАТЛАШТИРИЛГАН ВА МОНИТОРИНГ ТИЗИМИНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИДАН

ФОЙДАЛАНИШ

Аннотация: Бутун дунёда рацамли ицтисодиётни кенг жорий цилиниши натижасида хорижда ва мамлакатимизда уцув жараёнининг комплекс автоматлаштирилган таълим ва мониторинг тизимлари яратилмоцда. Бундай тизимларни яратишдан кузланган мацсад - интернет технологияларидан фойдаланилган уолда профессор-уцитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари уамда таълимни бошцариш тизими уртасида интернет орцали мулоцот тизимини яратишдан иборатдир. Бундай тизим талабаларга энг мууим ва фойдали ахборотларни тез ва сифатли етказиб бериш билан бирга таълим жараёнининг шаффофлигини уам таъминлайди. Профессор-уцитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари уамда таълимни бошцариш тизими уртасида интернет орцали тезкормулоцот тизиминияратилиши эса вужудга келадиган муаммоларни тезда бартараф этиш имконини беради.

Таълим тизимини бошцаришда ва замонавий ахборот-коммуникация технологиялардан фойдаланишда Фаргона политехника институтида локал уолда ташкил этилган автоматлаштирилган таълим ва мониторнг тизимидан фойдаланишни тавсия циламиз.

Калит сузлар: рацамли ицтисодиёт, интернет технологиялар, ахборот тизими, уцув материаллари, бошцарув органлари, услубчи, уцув режа, тест тузиш, уцув дастури, гуруунинг веб-сайти, уцув стандартлари, масофавий ишлаш, веб-интерфейс, интернет-кафелар, рейтинг тизими, электрон журнал.

41

Kambarov Zhamoliddin,

Fergana Polytechnic Institute, Vice-Rector for Academic Affairs, Candidate of Economics, Associate Professor

Yormatov Ilmidin,

Head of the Department of Management, Candidate of Economics,

Associate Professor

USING THE CAPABILITIES OF AUTOMATED AND MONITORING SYSTEMS TO IMPROVE THE QUALITY OF HIGHER EDUCATION

Annotation: As a result of the widespread introduction of the digital economy around the world, complex automated education and monitoring systems of the educational process are being created abroad and in our country. The purpose of creating such systems is to create a system of communication via the Internet between teachers, students and their parents and the education management system using Internet technology. Such a system not only provides students with the most important and useful information quickly and efficiently, but also ensures the transparency of the educational process. The creation of a system of rapid communication via the Internet between teachers, students and their parents, as well as the education management system will allow to quickly eliminate the problems that arise.

We recommend the use of an automated education and monitoring system established locally at the Fergana Polytechnic Institute in the management of the education system and the use of modern information and communication technologies.

Keywords: digital economy, internet technology, information system, training materials, governing bodies, methodologist, curriculum, test design, curriculum, group website, training standards, remote work, web interface, internet cafes, rating system , electronic journal.

Камбаров Жамолиддин,

Ферганский политехнический институт, проректор по учебной работе, к.э.н., доцент

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ёрматов Илмидин

заведующий кафедрой менеджмента, к.э.н., доцент

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ВОЗМОЖНОСТЕЙ АВТОМАТИЗИРОВАННЫХ И МОНИТОРИНГОВЫХ СИСТЕМ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА

ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ

Аннотация: В результате повсеместного внедрения цифровой экономики во всем мире за рубежом и в нашей стране создаются комплексные автоматизированные системы обучения и мониторинга образовательного процесса. Целью создания таких систем является создание системы связи через Интернет между учителями, учениками и их родителями и системой управления образованием с использованием Интернет-технологий. Такая система не только

42

быстро и качественно предоставляет студентам самую важную и полезную информацию, но и обеспечивает прозрачность учебного процесса. Создание системы оперативной связи через Интернет между учителями, учащимися и их родителями, а также системы управления образованием позволит оперативно устранять возникающие проблемы.

Мы рекомендуем использовать автоматизированную систему обучения и мониторинга, созданную на месте в Ферганском политехническом институте, для управления системой образования и использования современных информационных и коммуникационных технологий.

Ключевые слова: цифровая экономика, интернет-технологии, информационная система, учебные материалы, органы управления, методист, учебная программа, дизайн тестов, учебная программа, групповой сайт, стандарты обучения, удаленная работа, веб-интерфейс, интернет-кафе, рейтинговая система, электронный журнал.

Кириш

Таълим сифатини ошириш нафакат дарс бериш ёки укитиш жараёнида балки илгор ахборот коммуникация технологиялари натижасида хам амалга ошириб келинмокда. Х,озирда укитишнинг масофавий шакллари дунё буйлаб кенг таркаб келмокда.

Олий таълим муассасаларида замон билан хамнафас таълим тизимини яратиш, албатта илFор жахон технологияларидан самарали фойдаланишни такозо килади. Бундай тизимни яратиш учун таълим муассасасини ахборот-коммуникация технологияларидан кенг фойдаланган холда дунё ахборот тизимлари билан боFлаш ва уларнинг узлуксизлигини таъминлаш максадида таълим муассасасида локал компьютер тармоFи яратилиб, улар халкаро интернет тармоFига доимий равишда уланиши лозим.

Барча жараёнлар жадал ривожланаётган хозирги даврда мамлакатимиз таълим тизимида хам бошка сохалардагидек ахборот-коммуникация технологияларидан кенг фойдаланилмокда. Таълим муассасаларининг моддий-техника таъминоти такомиллаштирилмокда, жумладан, ахборот-коммуникация технология воситалари билан таъминланмокда.

Профессор-укитувчилар томонидан талабаларга янги педагогик ва ахборот технологиялари асосида билим берилиши, талабалар билимини рейтинг тизими асосида бахолаш таълим сифати ва самарадорлигини оширишга замин булмокда.

Та^лил ва натижалар

Хорижда ва мамлакатимизда укув жараёнининг комплекс автоматлаштирилган таълим ва мониторинг тизимлари яратилмокда. Бундай тизимларни яратишдан кузланган максад - интернет технологияларидан фойдаланилган холда профессор-укитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари хамда таълимни бошкариш тизими уртасида интернет оркали мулокот тизимини яратишдан иборатдир. Бундай тизим талабаларга энг мухим ва фойдали ахборотларни тез ва сифатли етказиб бериш билан бирга таълим жараёнининг

43

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

шаффофлигини хам таъминлайди. Профессор-уцитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари хамда таълимни бошцариш тизими уртасида интернет орцали тезкор мулоцот тизимини яратилиши эса вужудга келадиган муаммоларни тезда бартараф этиш имконини беради.

Таълим тизимини бошцаришда ва замонавий ахборот-коммуникация технологиялардан фойдаланишда ФарFOна политехника институтида локал холда ташкил этилган автоматлаштирилган таълим ва мониторнг тизимидан фойдаланишни тавсия циламиз. Бундай тизимни шу кунга цадар Тошкент давлат ицтисодиёт университетида цулланиб келинмоцда. Ушбу тизимдан фойдаланиш таълим сифатини бошцаришда жуда кенг имкониятлар тацдим этади. Автоматлаштирилган тизимни жорий этиш цуйидагиларни самарали бошцариш ва ташкил цилиш имконини беради.

1. Укув материалларини бошкариш:

- уцув материаллари базасини яратиш учун турли манбалардан фойдаланиш мумкин:

- уцув курслари уцитувчилар томонидан яратилиши мумкин. Кулай шаблонлар ва тахрирлаш воситалари тезда курсларни яратиш ва уни тизимга жойлаштириш имконини беради;

- уцув материалларини ва мултимедиани туFридан-туFри интернетдан ишга тушириш мумкин;

- халцаро стандартлардан фойдаланилгани учун бошца уцув муассасалари томонидан яратилган материалларни ишга тушириш имконини беради;

- уцув ва бошца материаллар махаллий таълимни бошцарув органлари томонидан жунатилиши мумкин;

- уцув булими уцув материалларини осон бошцариши, шунингдек, улардан энг яхшиларини интернет орцали бошца уцитувчиларга хам жунатиши мукин;

- уцув материалларини излаш ва жойлаштириш жуда цулай холатда амалга оширилган;

- уцув материаллари ва топширицлари талабаларга чоп этилиши ва тарцатилиши ёки интернет орцали жунатилиши мумкин.

2. Укув режаларини бошкариш:

- услубчилар тизимдаги уцув режаларидан фойдаланишлари ёки улар асосида узининг уцув режаларини тузиши мумкин;

- уцув ташкилотининг амалдаги уцув режаларини тизимга киритиш имконияти мавжуд;

- тасдицланган махаллий уцув режалари интернет орцали марказлаштирилган холда тарцатилиши мумкин;

- алохида талабага ёки уцув гурухига шахсий уцитиш режасини белгилаш мумкин.

3. Бахолаш ва тест олиш:

- тестлар педагоглар томонидан тузилиши ёки ташцаридан ишга туширилиши мумкин, шунингдек интернет орцали махаллий таълимни бошцариш органлари томонидан юборилиши мумкин;

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

- тест тузишда турли шаблонлардан фойдаланиш мумкин (битта тугри жавобни танлаш, бир нечта тугри жавобни танлаш, исталган шаклда тугри жавобни киритиш);

- педагог талабанинг топширикни бажаришини бахолашда автомат бахолаш, кулда бахолаш ёки улардан биргаликда бахолаш усулларидан фойдаланиши мумкин (охирги холатда автомат бахолашга киритилган тузатишга изох берилиши керак).

4. Дарсга катнашиш ва узлаштириш буйича ^исобот:

- талабанинг дарсга катнашиши ва узлаштиришини унинг олган бахоси ёки укув дастури режасини бажарилиши курсаткичлари оркали кузатиш мумкин;

- дарсга катнашиш ва узлаштиришни бахолашнинг бир канча параметрларидан фойдаланиш имконияти мавжуд;

- талабанинг дарсга катнашиши ва узлаштириши тугрисидаги маълумотлар бахоланган вактда киритилади.

5. Булим ёки гуру^нинг веб-сайти:

- булим ёки гурухнинг веб-сайтига янгиликлар, мустакил иш учун топшириклар, тестлар ва талаба тугрисидаги маълумотлар осон киритилади;

- укув юрти веб-сайтини осонгина янгилаш мумкин, яъни уни янгиликлар, тадбирлар тугрисида ва бошка ахборотлар билан тулдириб туриш имконияти мавжуд.

Агар таълим жараёнида автоматлаштирилган тизим кулланилса, у куйидаги афзалликларни беради:

1.У^итувчилар учун:

- талабалар билан мулокотни енгиллаштирувчи замонавий укитиш усулларидан фойдаланиш;

- укув материалларини уз вактида ва манзилли таркатиш;

- укув стандартлари, топшириклари ва режалари уртасидаги мосликни таъминлаш;

- бажарилган ишларга текшириш ва уларга бахолар куйиш: автомат равишда, кулда, комбинациялашган (охирги холатда автомат бахолашга киритилган тузатишга изох берилиши керак);

- турли талабаларга ёки талабалар гурухлари укишига дифференциал ёндашиш;

- махсус укув материалларига тез ва осон кириш;

- материаллардан одатдаги форматларда (PowerPoint, Word, Excel, вебсахифа) стандарт веб-технологиялардан кулай фойдаланиш. электрон укув материаллари ва улар учун текшириш топширикларини интеграциялаш;

- талабалардан ва уларнинг ота-оналаридан тезда жавоб келиши;

- талабалар узлаштириши тугрисида статистик маълумотлар ва хисоботни автомат равишда олиб борилиши;

- тизим билан тармокдан ташкарида ишлаш ва кейинчалик тармокка уланиб маълумотларни синхронлаштириш.

2.Талабалар учун:

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

- цизицарли, долзарб ва мазмунли уцув материаллари;

- янги билим сохасини узлаштириш ва янги куникмаларни хосил цилиш (технология, дастурий таъминот, интернет);

- бошца талабалар билан интернет орцали масофавий биргаликда ишлаш;

- цолдирилган дарсларни узлаштириш учун ва цушимча таълим учун яратилган катта имкониятлардан фойдаланиш;

уцув жараёнига тез цушилиш имконияти;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (уцув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) уцув материаллари ва тестларга кириш.

З.Ота-оналар учун:

- исталган пайтда уцув материаллари, топширицлар, хисоботлар муддати, бахолар ва уцитувчилар маслахатларини куриш;

- ота-оналар мажлисларига боFлиц булмаган, фарзандининг ютуц ва камчиликларини доимий равишда кузатиб бориш;

- веб-интерфейс орцали исталган компютердан (уцув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан), исталган жойдан ва исталган вацтда осон кириш.

4.Укув юрти учун:

- долзарб ва истицболли масалаларни ечиш (ислохот, таълимстандартлари, таълим масалалари ва режалари);

- уцитишнинг ташци ва ички талабларга мослиги ёки узининг масалаларини ва таълим стандартларини аницлаш;

- замонавий таълим ташкилоти учун зарур булган янги концепцияларни тадбиц цилиш;

- уцув юрти веб-боFланмасини ташкил цилишнинг осонлиги. Унда алохида гурухлар ва бошцалар учун янгиликлар, эълонлар, лойихалар, уцув материаллари эълон цилиниши мумкин;

- уцув жараёнларини бошцариш ва царорлар цабул цилишга ёрдам берадиган турли статистик маълумотлар;

- уцув юртининг серверида тизимни оддий цуллаш; бошцаришнинг осонлиги.

5.Таълимни бошкариш тизими учун:

- уцув стандартлари, уцув режалари, услубий йурицномалар, уцув материаллари ва тестларни марказлаштирилган холда тарцатиш;

- тест натижаларини (узлаштиришни) тезкор йотиш;

- жойлардан энг яхши ишланмаларни й^иш ва уларни бошца таълим муассасаларига юбориш;

- уцув режалари ва унга мос материалларни бутун худудга (туман, шахар, вилоят ёки мамлакатга) тармоц орцали тарцатиш. Бу уз навбатида материалларни чоп этиш, уцув режаларини янгилаш ва тарцатишга кетадиган харажатларни сезиларли даражада цисцартиради.

Ушбу тизимда таклиф этилган электрон журналдан фойдаланиш уцув жараёнини ташкил этиш ва бошцаришда кенг имкониятлар яратади:

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

- рейтинг тизими асосида бажарилган топширикларни текшириш ва уларни бахолаш (автомат равишда, кулда, комбинациялашган холатда амалга оширилади);

- рейтинг тизимида бахолаш профессор-укитувчилар томонидан кандай амалга оширилаётганини тахлил килиш;

- таълимнинг шаффофлигини таъминлаш;

- турли хисоботларни тезкор олиш;

- профессор-укитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари хамдатаълимни бошкариш тизими билан узлуксиз тезкор алокани урнатиш;

- профессор-укитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари хамда таълимни бошкариш тизими узларига тааллукли ахборотларни куриш;

- ота-оналар мажлисларига боглик булмаган, фарзандининг ютук ва камчиликларини доимий равишда кузатиб бориш;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (укув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) узларига тааллукли маълумотларни куриш.

Электрон журналдаги маълумотлар асосида бир канча бошка хужжатлар хам автомат равишда шаклланади, жумладан, рейтинг кайдномаси, турли хисоботлар ва бошкалар.

Электрон журнал бир канча афзалликларга эга:

1. Профессор-укитувчилар учун:

- рейтинг тизими асосида бажарилган топширикларни текшириш ва уларга бахолар куйиш (автомат равишда, кулда, комбинациялашган, охирги холатда автомат бахолашга киритилган тузатишга изох берилиши керак);

- профессор-укитувчиларни турли хисоблашлардан холос этади;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- турли хисоботларни тезкор шакллантиради;

- профессор-укитувчилар, талабалар ва уларнинг ота-оналари хамда таълимни бошкариш тизими уртасида узлуксиз тезкор алокани урнатади;

- тест натижаларини (узлаштиришни) тезкор йигади;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (укув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) узи машгулот утказадиган талабаларга тегишли маълумотларни куриш;

- бошкаришни осонлаштиради.

2. Талабалар учун:

- талабаларни турли хисоблашлардан холос этади;

- талабалар билан профессор-укитувчилар ва таълимни бошкариш тизими уртасида узлуксиз тезкор алокани урнатади;

- колдирилган дарсларни узлаштириш учун ва кушимча таълим учун яратилган катта имкониятлардан фойдаланиш;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (укув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) узига тегишли маълумотларни куриш.

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

3. Ота-оналар учун:

- ота-оналарни турли хисоблашлардан холос этади;

- ота-оналар билан профессор-уцитувчилар ва таълимни бошцариш тизими уртасида узлуксиз тезкор алоцани урнатади;

- ота-оналар мажлисларига боFлиц булмаган, фарзандининг ютуц ва камчиликларини доимий равишда кузатиб боради;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (уцув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) фазандига тегишли маълумотларни куриш.

4. Укув юрти учун:

- рейтинг тизимида бахолаш профессор-уцитувчилар томонидан цандай амалга оширилаётганини тахлил цилади;

- тест натижаларини (узлаштиришни) тезкор йотиш

- турли хисоботларни тезкор шакллантиради;

- уцув жараёнларини бошцариш ва царорлар цабул цилишга ёрдам берадиган турли статистик маълумотларни олиш;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (уцув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) таълим муассасаси талабаларига тегишли маълумотларни куриш ва царор цабул цилиш бошцаришни осонлаштиради.

5. Таълимни бошкариш тизими учун:

- таълимни бошцариш органларини турли хисоблашлардан холос этади;

- тест натижаларини (узлаштиришни) тезкор йотиш;

- турли хисоботларни тезкор шакллантиради;

- интернетга кириш имконияти булган исталган компьютердан (уцув юрти компьютер хоналари, интернет-кафелар, уйдаги компьютер, ноутбук, планшет ва уяли телефондан) таълим муассасаларига тегишли маълумотларни куриш ва царор цабул цилиш;

- бошцаришни осонлаштиради.

Ахборот коммуникацион-технологияларидаги жадал ривожланиш электрон таълимни сезиларли даражада ошириш имкониятини яратмоцда. Бунда билим олиш ва олинган билимни текширишда замонавий автоматлаштирилган тизим ва усуллардан фойдаланиш, таълим тизими ривожланишининг асосий йуналишларидан бири булиб цолмоцда.

Натижалар маълумотлар базасида сацланади, шунингдек, уни чоп этиш хам мумкин. Тест саволлари цуйидагича шакллантирилади: хар бир савол 4 та муцобил жавоб билан уцитувчи томонидан тузилади ва базага киритилади.

Фойдаланувчилар тез ва хеч цийинчиликсиз уз билимларини аницлаши мумкин. Уларга бир ёки бир неча маротаба тест топшириш имконини бериш мумкин.

Тест натижалари туFридан-туFри автомат равишда электрон журналда акс эттирилади. Тест цайта топширилса, аввалги натижалар хам журналда акс этади, аммо хисоблашларда охирги натижа инобатга олинади.

© ®

Хулоса ва таклифлар

Укув жараёнининг комплекс автоматлаштирилган таълим ва мониторинг тизимини таълим муассасаларида, малака ошириш ва кайта тайёрлаш хамда масофавий таълимда фойдаланиш таълим сифати ва самарадорлигини оширишга ёрдам беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Airaj, M. (2017). Enable cloud DevOps approach for industry and higher education. Concurrency and Computation: Practice and Experience, 29(5), e3937.

2. Serhani, M. A., Bouktif, S., Al-Qirim, N., & El Kassabi, H. T. (2019). Automated system for evaluating higher education programs. Education and Information Technologies, 24(5), 3107-3128.

3. Yormatov IT, Tolibov IS (2018) The concept of building management by influence of innovation on change of organizational structure and production structure of the enterprise. ISJ Theoretical & Applied Science, 09 (65): 256-263. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2018.09.65.43

4. Азарова, Л. Е., Аликулова, Н. А., Арутюнова, Г. И., Баляева, С. А., Баташев, С. А., Белов, В. В., ... & Гуляев, Г. Ю. (2019). Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования.

5. Белова, С. Н. (2017). Теоретико-методические основания формирования компетентности преподавателей в области внутривузовского оценивания качества образовательного процесса (Doctoral dissertation, СН Белова).

6. Ёрматов, И.Т. (2021). Таълим сифатини оширишга каратилган меъёрий хукукий хужжатлар ва уларни таълимда илFор педагогик технологияларни куллашнинг айрим масалалари. Кимё, озиц-овцат уамда кимёвий технология маусулотларини цайта ишлашдаги долзарб муаммоларини ечишда инновацион технологияларнинг ауамияти. Халцаро илмий-амалий конференция материаллари, Наманган, 2021, 23-24 ноябрь, 227-229 бет.

7. Зиёдинова, Н. З. К., Толибов, И. Ш. и др. (2019). О некоторых вопросах противодействия коррупции в Узбекистане. Проблемы современной науки и образования, (2 (135)).

8. Исманов, И., & Ёрматов, И. (2021). ФарFOна политехника институтида сифатли таълимни ривожлантириш масалалари. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1(2), 39-50.

9. Камбаров, Ж. Х. (2016). Инкирозга карши инновацион механизмни такомиллаштириш. Экономика и финансы (Узбекистан), (4), 8-15.

10. Курпаяниди, К. И. (2016). Проблемы совершенствования организации учебного процесса в системе высшей школы. Бюллетень науки и практики, (12 (13)), 342-346.

11. Курпаяниди, К. И. (2016). Дорожная карта совершенствования организации учебного процесса в системе высшего образования. Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований, (11-5), 955-958.

49

12. Левина, Е. Ю. (2008). Диагностика качества обучения в современном вузе на основе информационно-экспертной системы. Казанский педагогический журнал, (3), 43-51.

13. Садулаева, Б. С., & Исакиева, З. С. (2019). О развитии ИКТ-компетентности организаторов образовательного процесса в вузе. Мир науки, культуры, образования, (3 (76)), 253-255.

14. Тоштемирова С. А., Мухаммадиев Л. F.(2021). Таълим сифати бошцаруви ва бу йуналишдаги халцаро моделларнинг узига хос хусусиятлари. Academic research in educational sciences. 2. (3).

15. Хильченко, Л. Н., Баженов, Р. И., & Кириллова, Д. А. (2015). Мониторинг качества высшего профессионального образования: проблемы и перспективы. Russian

50

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation :

Khodjaeva, N.A., Jumanova, A.B. (2022). Management and its components in tourism industry of Uzbekistan. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 51-55.

Khodjaeva, N.A., Jumanova, A.B. (2022). Management and its components in tourism industry of Uzbekistan.

Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 5155.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090184

DOI 10.5281/zenodo .6090184

QR-Article

hotpsAttcjda ag,1 lü 133Ltoroda «Ж 13d

Khodjaeva Nodira A.

PhD, Tashkent State Transport University, Uzbekistan

Jumanova Aijan B.

PhD, Tashkent State Transport University, Uzbekistan

UDC 338.48

MANAGEMENT AND ITS COMPONENTS IN TOURISM INDUSTRY OF

UZBEKISTAN

Abstract: Tourism in Uzbekistan is considered one of the priority sectors of the national economy and an important factor in regional development. Recreational resources, as well as cultural and historical heritage and geographical conditions of Uzbekistan have a multifunctional character and create objective conditions of activity, and can act as a catalyst for the socio-economic development of the country. For individual, tourism is a popular leisure activity. for a city/county tourism has become economy driver. The objective of this paper is to discuss management and its components in tourism activity in Uzbekistan, as these elements affect competitiveness of tourism organizations.

Keywords: tourism, management of tourism industry, elements of tourism products.

Ходжаева Нодира

PhD, Ташкентский государственный университет транспорта,

Узбекистан

Джуманова Айжан

PhD, Ташкентский государственный университет транспорта,

Узбекистан

МЕНЕДЖМЕНТ И ЕГО СОСТАВЛЯЮЩИЕ В ИНДУСТРИИ ТУРИЗМА

УЗБЕКИСТАНА

© ®

51

Аннотация: Туризм в Узбекистане считается одним из приоритетных секторов национальной экономики и важным фактором регионального развития. Рекреационные ресурсы, а также культурно-историческое наследие и географические условия Узбекистана имеют полифункциональный характер и создают объективные условия деятельности, и могут выступать катализатором социально-экономического развития страны. Для индивида туризм является популярным видом досуга. для города/округа туризм стал драйвером экономики. Целью данной статьи является обсуждение менеджмента и его составляющих в туристической деятельности в Узбекистане, поскольку эти элементы влияют на конкурентоспособность туристических организаций.

Ключевые слова: туризм, управление туристической отраслью, элементы туристических продуктов.

Introduction

Many countries depend on tourism as economy driver. Tourism can be domestic or international. International tourism has both incoming and outgoing implications on a country's balance of payments. The concern generally related to increase revenue from tourism. To be successful on tourism business someone should concern with management. As for individual, tourism is a leisure activity, management should work for tourits experience. This paper was intended to discuss tourism management in Uzbekistan.

Discussion

Tourism as a control object has a number of which are features inherent only to it that are largely due to the specifics of the industry. The task of management is to detect such features in the future to include them in the management of tourism enterprises and organizations. The first feature of tourism in terms of management is a large scale of tourism industry and the complexity of the relationships between its components. The second feature of tourism as an object of control can be considered conflicting and complex definition of objectives of administrative influence. At first glance it may seem that private tourism enterprises targets are clear enough, they are accumulation values, profit earning. However, travel companies often guided by the statement, and not on the actual needs of tourists. To reveal the least, a manager must endeavor, as ineffectiveness of his activities may provoke dissatisfaction of a consumer. It is rather difficult to define clear objectives and criteria for tourist organizations of national, regional, local (city, district) levels, which hampers an objective assessment of their contribution to the development of tourism, forecast and planning activities of such organizations. More complex is a development of individual tourist areas, regions. It is not easy to accurately predict all phenomena and processes occurring in tourism (the changes in the political

52

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

situation, deteriorating weather conditions, changes in the tax system, etc.), so they often can speak only about the probabilistic nature of forecasts and plans. Thus, tourism is a phenomenon that is difficult to predict and measure. One of the most important features of tourism as a control object is specificity of tourism services and tourism product. They must be considered when designing the system management of tourism enterprises, organizations and territories, in establishing service standards, staff training, etc. Specific requirements for the management district tourism bring and specificity of tourist demand, which has a heterogeneous character and stands out among other reasons:

• intangibility and preservation of tourism products;

• diversity of consumer preferences;

• high importance of social factors.

On the management of tourism sector, and this affects its feature as a service in the complex during the stay of tourists on holiday. It is this complex is the basis of the tourist demand. Depending on the customers to the forefront can leave this or that service. Tourism products created by the efforts of many organizations are independent of each other. As a result, it increases the value of cooperation both horizontally and vertically, which facilitates services fall in the complex. Under the influence of a number of objective and subjective factors: climatic, economic, social (free time), demographic, psychological (traditions, fashion), logistical (the development of a network of institutions of accommodation, food, transport, etc.). There formed seasonality of tourism supply and demand. All of these factors, especially climatic conditions deter-mine seasonal fluctuations in demand for tourist services. Their accounting must be the manager of travel agencies to develop a proposal and take action to reduce unevenness in demand for tourist services. Another feature of tourism is the fact that its development affects a much larger number of stakeholders than in any other human activity. Wednesday tourist activity includes customers, suppliers' companies, manufacturers of individual tourist and non-touristic services rulers bodies and agencies, local authorities, social funds, public and other organizations, etc., which affect or may affect it. Tourist organizations cannot be expected from market participants that they will behave the same way. For example, there are certain contradictions between hotel owners, locals and tourists. In addition, interested organizations can be divided into several groups according to the interests of the hotels at the ski resort is probably beneficial reduction of one-day tourism, and the owners of the ski lifts, on the contrary, advantageous to increase the flow of tourists. Even within the same group (for example, among the hotel complexes) traced the various interests. For example, large hotels are usually less interested in offering spa services because they are all necessary for accommodation and recreational visitors at home, and smaller hotels are interested in the travel agency to offer improved resort itself organized action. An important component is relationship between travelers and locals. To reduce the difference to balance the interests of different groups can be at the expense

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

53

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

of a balanced plan and coordinate the development of tourism with the participation of stakeholders, guided by generally accepted norms and values. External effects of tourist product can be viewed as the specifics of tourism industry.

Today, tourism has a significant impact on areas such as economy, ecology, politics, social life, which, respectively also affect tourism. Income from tourism is involved in the local economic cycle and creates an additional (multiplier) effects. Through Tourism there provided employment, created infrastructure, construction of new objects of culture and recreation. Time Tourists create stress on infrastructure, environment, culture and recreation, which may cause dissatisfaction of local residents. If you do not take these negative effects, not to determine ways to overcome them, tourism will not be able to serve as an activator of economy. In this regard, you need to plan and build infrastructure of tourism, with participation of all interested parties and organizations. In addition, there is a certain specificity of dialogue with surrounding tourist. Everyday life is representative of the tourist housing, work, leisure time, etc. Holidays spent in traveling - is meeting with other travel and locals. The ratio of traveler to him and his motives are determined by how people used to live, to work, it is possible that the organization of free time. As a rule, the more in everyday life one feels limited natural resources, the more it must fulfill certain norms of behavior, the greater the desire to choose to relax unknown country.

Research results indicate that behavior of the tourist impact on the attitude of local people and other travelers. So, if tourists are satisfied with noisy parties, engaged in leisure activities that adversely affect the nature, it causes a negative attitude towards them locals and can spoil the rest.

Finally, tourism management activity is specific and significantly different from the workers of other sectors, although at first it may seem that management of tourism in the region and firms is based on the same basis as management of any enterprise system "man - a man." The essential tasks of managers of tourism are:

• Determining the type of client and identifying its real needs;

• Comparison of the data from the resource potential of travel companies, is clarifying options for addressing these needs with the available tours and itineraries;

Definition of common trends and patterns of demand, as well as its specific

features.

Conclusion

Analysis of features of tourism as a control object shows that the industry is completely different from the others and therefore transferable developments and management model in other areas of labor in the sphere of tourism is impossible.

References:

54

1. Abdullayev, A. M., & Kurpayanidi, K. I. (2020). Analysis of industrial enterprise management systems: essence, methodology and problems. Journal of Critical Reviews, 7(14), 1254.

2. Hakimovna, A. F., & Bebudovna, B. S. (2021). Wide dissemination of information technologies in the sphere of domestic and international tourism. Economics, (1 (48)), 3234.

3. Ivanovich, K. K. (2020). About some questions of classification of institutional conditions determining the structure of doing business in Uzbekistan. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 10(5), 17-28.

4. Khamidov, O. K., & Jalilovich, R. J. (2021). Implementing economic clustering in Uzbekistan's tourism industry. Middle European Scientific Bulletin, 12, 103-119.

5. Kurpayanidi, K. I. (2021). Financial and economic mechanism and its role in the development of entrepreneurship. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (93), 1-7. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.01.93.1

6. Mukhsinova, S. O. & ets. (2021). The problem of optimal distribution of economic resources. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (93), 14-22. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.01.93.3

7. Raimkulov, M., Juraturgunov, H., & Ahn, Y. J. (2021). Destination attractiveness and memorable travel experiences in silk road tourism in Uzbekistan. Sustainability, 13(4), 2252.

8. Rózkowski, J., & Rz^tala, M. (2021). Uzbekistan's Aquatic Environment and Water Management as an Area of Interest for Hydrology and Thematic Tourism. Journal of Environmental Management & Tourism, 12(3 (51)), 642-653.

9. Saidmamatov, O., Matyakubov, U., Khodjaniyazov, E., Day, J., Ibadullaev, E., Chuponov, S., ... & Matyusupov, B. (2021). TOWS analysis for sustainable ecotourism development and state support during the pandemic: The Aral Sea region of Uzbekistan. Turyzm/Tourism, 31(1), 47-56.

10. Ильясова, К. Х., Айсханова, Е. С., & Хасуев, А. Э. (2020). Концепция устойчивого развития туризма. Вестник Академии знаний, (5 (40)).

11. Курпаяниди, К. И. (2021). Современные концепции и модели развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики, 7(9), 425-444.

12. Логунцова, И. В. (2020). Индустрия туризма в условиях пандемии коронавируса: вызовы и перспективы. Государственное управление. Электронный вестник, (80), 49-65.

13. Романова, М. М., Кульгачев, И. П., & Блинова, Е. А. (2021). Основные тенденции и закономерности развития международного туризма. Вестник евразийской науки, 13(1), 35.

55

14. Трофимова, Т. В. (2020). Современные тенденции развития индустрии туризма в мире. In Индустрия туризма и сервиса: состояние, проблемы, эффективность, инновации (pp. 36-37).

15. Мухсинова Ш.О. и др. Анализ уровень жизни населения Республики Узбекистан // Экономика и бизнес: теория и практика. 2021. №9-1. Doi: https://dx.doi.org/10.24412/2411-0450-2021-9-1-154-159 URL: https://cyberleninka.rU/article/n/analiz-uroven-zhizni-naseleniya-respubliki-uzbekistan (дата обращения: 29.10.2021).

16. Ashurov, M. S. (2020). COVID-19 pandemic sharoitida tadbirkorlik va uni rivozhlantirish masalalari: nazaria va amaliyot. Monograph. GlobeEdit Academic Publishing. https://doi.org/10.5281/zenodo.4046090

17. Mamatova, Z. M., Tolibov, I. S., & Nishonov, F. M. (2019). To the question of science approach to the construction of outsourcing business model of modern enterprise structure. Достижения науки и образования, 22. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/to-the-question-of-science-approach-to-the-construction-of-outsourcing-business-model-of-modern-enterprise-structure

18. Abdullaev, A. (2021). Covid-19 pandemic in central Asia: policy and environmental implications and responses for SMES support in Uzbekistan. In E3S Web of Conferences (Vol. 258, p. 05027). EDP Sciences.

56

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Kudbiev, D. (2022). Methodological foundations of the lease of fixed assets and their accounting. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 5762.

Кудбиев, Д. (2022). Методологические основы аренды основных средств и их учет. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 57-62.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090225

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5 QR-Article

Кудбиев Давлатбай

доктор экономический наук, профессор Ферганский политехнический институт

UDC 657

DOI 10.5281/zenocfo.6090225

МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ АРЕНДЫ ОСНОВНЫХ СРЕДСТВ И

ИХ УЧЕТ

Аннотация: В условиях формирования свободной рыночной экономики для организаций, не имеющих возможности приобрести в свою собственность необходимое для ведения хозяйственной деятельности имущество, наиболее оптимальной формой коммерческих отношений является аренда объектов основных средств. В статье описаны методологические основы аренды основных средств и их учет. В то же время рассматриваются важные аспекты арендных отношений между субъектами хозяйствования.

Ключевые слова: аренда, выкуп, основных средств, арендованные основные средства, износ основных средств, начисление выкупной цены, арендные платежи, арендный процент.

Kudbiev Davlatbay

Doctor of Economics, Professor Fergana Polytechnic Institute,

METHODOLOGICAL FOUNDATIONS OF THE LEASE OF FIXED ASSETS

AND THEIR ACCOUNTING

Abstract: In the conditions of the formation of a free market economy for organizations that do not have the opportunity to acquire property necessary for economic activity, the most optimal form of commercial relations is the lease of fixed assets. The article describes the methodological foundations of the lease offixed assets and their accounting. At the same time, important aspects of lease relations between business entities are considered. The article describes the methodological foundations of

57

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

the lease of fixed assets and their accounting. At the same time, important aspects of leasing relations between business entities are considered.

Keywords: rent, repurchase, fixed assets, leased fixed assets, depreciation of fixed assets, calculation of the redemption price, rental payments, rental interest.

В настоящее время в промышленном производстве важное значение приобретает широкое внедрение в производство новых экономических отношений. К ним относятся отношения аренды средств предприятия.

Сущность арендных отношений заключается в том, что арендатор получает от арендодателя в пользование на договорной основе средства производства, землю и другое имущество на определенный срок с уплатой арендной платы [9]. В арендных отношениях арендная плата играет важную роль и порождает отношения арендатора и арендодателя [16].

Аренда основных средств — это договор, в основе которого лежит пользование или владение на праве собственности объектами основных средств, необходимыми для самостоятельного осуществления арендатором хозяйственной деятельности, взаимоотношения между арендодателем и арендатором регулируются договором аренды. Договор должен содержать полную информацию о размере арендной платы, сроке аренды, обязательствах сторон по выполнению условий аренды [8, 15-17].

Анализ тематической литературы

Известный ученый в области бухгалтерского учета и экономического анализа Г.Н. Барсукова, В.В. Нечаев, К.А. Юрченко [1], В.А. Горемыкин [2], Городилов М.А., Кадочникова А.В. [3], Самойлова М.Д. [4] и др. в ряде своих работ рассматривают вопросы развития аренды основных средств. Так, например, профессор В.А. Горемыкин рассматривает аренду как естественное следствие реализации права каждого человека на самостоятельную предпринимательскую деятельность, при которой выражаются отношения собственности и состояния производительных сил [12].

Однако целый ряд вопросов, касающихся совершенствования методических подходов к определению арендной платы с учетом рыночных факторов, являются дискуссионными и остаются нерешенными.

Методология исследования. В рамках данной статьи систематизированы подходы и ключевые аспекты при формировании в бухгалтерском учете и раскрытии в финансовой отчетности организаций информации об объектах бухгалтерского учета при получении (предоставлении) за плату во временное пользование имущества, исследования информации, экспертные оценки и другие методы.

Анализ и результаты. Предлагаем схему важнейших бухгалтерских записей об аренде и выкупе основных средств. При ее построении мы руководствовались учетно-методологическими принципами, действующими в современных условиях. (1-таблица)

Введение

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ЭЛР 2021:5.5

1-таблица.

Схема важнейших бухгалтерских записей об аренде и выкупе основных

Содержание операции Корреспондирующей счет (субсчет)

По дебету По кредиту

Получение основных средств в арендное пользование согласно приемно-передаточному акту (в оценке, определенной инвентаризационной комиссией) Арендованные основные средства (за балансовый счет)

Начисление арендной платы, причитающейся арендодателю Счета издержек производства и обращения Расчеты с разными дебиторами и кредиторами

Перечисление арендодателю на его расчетный счет в банке платежа за аренду основных средств Расчеты с разными дебиторами и кредиторами Расчетный счет

Переход арендованных основных средств в собственность арендатора (по истечении амортизационного срока):_

остаточная стоимость основных средств.[5] износ основных средств

Основные средства Основные средства

Уставный фонд Износ основных средств_

Начисление выкупной цены имущества (в размере арендных платежей за основные средства, аренда которых прекращена до завершения амортизационного срока) и переход выкупленных основных средств в собственность арендатора:_

Остаточная стоимость основных средств:

равная амортизационным отчислениям, включенным в ранее перечисленные арендные платежи_

Основные средства

Уставный фонд

равная отчислениям амортизации за время, оставшееся до окончания амортизационного срока_

Основные средства

Расчеты с разными дебиторами и кредиторами_

износ арендованных основных средств, перешедших в собственность арендатора

Основные средства

Износ основных средств_

причитающимся арендодателю арендный процент. [7]

Счета издержек производства и обращения или счет «Расходы будущих периодов»_

Расчеты с разными дебиторами и кредиторами

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Списание арендованных основных средств, перешедших в собственность арендатора.

[151_

Арендованные основные средства (забалансовый счет)

Перечисление арендодателю на его расчетный счет в банке денег за выкуп арендованного имущества_

Расчеты с разными дебиторами и кредиторами_

Расчетный счет

Присоединение к уставному фонду средств, использованных на финансирование выкупа арендованного имущества_

Счета финансирования выкупа арендованного имущества_

Уставный фонд

У арендодателя (собственника основных средств)

Начисление арендной платы, причитающейся с арендатора за пользование основными средствами:_

© ©

59

износ арендованного имущества, равный Расчеты с разными Износ основных

амортизационным отчислениям на полное дебиторами и средств

восстановление [13] кредиторами

отчисления на ремонт, если они Расчеты с разными Резерв на покрытие

предусмотрены в арендном договоре дебиторами и предстоящих

(отчисления в резервный фонд) кредиторами расходов и платежей

Арендный процент [6] Расчеты с разными дебиторами и кредиторами Прибыли и убытки

Отчисление средств в резервный фонд Уставный фонд Резервный фонд

Зачисление на расчетный счет в банке Расчетный счет Расчеты с разными

платы арендатора за аренду основных дебиторами и

средств кредиторами

Переход арендованных основных средств в собственность арендатора (по истечении

полного амортизационного срока):

первоначальная стоимость основных Износ основных Основные средства

средств, определенная инвентаризационной средств

комиссией при передаче их в арендное

пользование

Начисление выкупной цены арендованного имущества:

остаточная стоимость выкупленных Расчеты с разными Основные средства

основных средств (равная отчислениям дебиторами и

амортизации за время, оставшееся до кредиторами

окончания амортизационного срока)

Арендный процент Расчеты с разными Расчеты с госу-

дебиторами и кредиторами дарственным бюджетом

Списание износа основных средств, Износ основных Основные средства

перешедших в собственность арендатора. [14] средств

Начисление причитающихся со- Уставный фонд Расчеты с

ответствующему (местному или республиканскому) бюджету средств от Государственным бюджетом

выкупа остаточной стоимости

арендованного имущества

Зачисление на расчетный счет в банке Расчетный счет Расчеты с разными

платежа арендатора за выкуп арендованных дебиторами и

основных средств кредиторами

Перечисление с расчетного счета в Расчеты с госу- Расчетный счет

государственный бюджет средств от выкупа дарственным бюджетом

арендованного имущества

Заключение и рекомендации. Нами разработана методика учета аренды и выкупа основных средств в случае, если арендодатель и арендное предприятие входят в состав одного ведомства.

Методика предполагает открытие субсчетов "Собственные основные средства" и "Арендованные основные средства" к счету «Основные средства", субсчетов "Износ собственных основных средств" и "Износ арендованных основных средств" к счету "Износ основных средств". Этими четырьмя субсчетами

60

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

пользуется только арендное предприятие. К счету "Уставный фонд" открывают дополнительно два субсчета: "Арендные предприятия по переданным им в арендное пользование основным средствам" (активный) и "Арендодатель по полученным от него в арендное пользование основным средствам" (пассивный). Дебетовое сальдо первого из этих субсчетов арендодатель показывает в разделе I актива баланса, а кредитовое сальдо второго субсчета арендное предприятие отражает разделе 1 пассива баланса.

Записи на этих субсчетах у обеих сторон арендного договора должен быть согласованы. Дебетовые и кредитовые записи на субсчете "Арендодатель по полученным от него в арендное пользование основным средствам", ведущейся в бухгалтериях арендных предприятий, должны соответствовать кредитовым и дебетовым записям на субсчете "Арендные предприятия по переданным им в арендное пользование основным средствам", ведущемся в бухгалтерии арендодателя [10]. Это предопределяет тожество суммарных кредитовых сальдо на конец месяца по первому субсчету и дебетового сальдо на ту же дату по второму субсчету. Еще одно равенство надо обеспечить: дебетовое сальдо субсчета "Арендованные основные средства" = кредитовому сальдо субсчета "Арендодатель по полученным от него в арендное пользование основам средствам" + кредитовое сальдо субсчета "Износ арендованных основных средств". Данные условия, хотя относятся к числу формальных и их наличие не гарантирует полную достоверность информации об отражаемых на счетах операциях, нужно непременно соблюдать [11].

Чтобы не преувеличивать валюту сводного баланса организации (объединения), которой подведомственны арендные предприятия и арендодатели, из него должны быть исключены равновеликие суммированные сальдо активного и пассивного субсчетов, охватываемых синтетическим счетом "Уставный фонд".

Список использованной литературы:

1. Барсукова, Г. Н., & Юрченко, К. А. (2013). Арендные земельные отношения. Труды Кубанского государственного аграрного университета, (42), 20-24.

2. Горемыкин, В. А., Марущак, И. И., & Яковлева, И. Н. (2017). Финансово-экономический механизм лизинговых отношений.

3. Городилов М.А., Кадочникова А.В. (2020). Развитие теории и методики бухгалтерского учета аренды в соответствии с Международными стандартами финансовой отчетности: монография. Пермь, 147 с.

4. Самойлова, М.Д. (2021). Долгосрочный договор аренды: последствия для бухгалтерского учета арендодателя. Услуги связи: бухгалтерский учет и налогообложение. 3. С. 17 - 20.

5. Данченко С.П. (2021). ФСБУ «Аренда»: об учетной политике и не только. Актуальные вопросы бухгалтерского учета и налогообложения. 4. С. 34 - 43.

6. Кудбиев, Д.К., Турсунова, Д.Д. Основные принципы бухгалтерского учёта основных средств. Сборник материалов IVМеждународной научно-практической

61

конференции «Бухгалтерский учет: достижения и научные перспективы XXI века» Москва 28 ноябрь 2018 г.

7. Abduraximov, B.U., Qudbiyev, N. T., & Mominov, I.L. (2021). Aylanma mablag'larni boshqarish tijorat korxonasi muvaffaqiyatining asosi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (10), 724-733.

8. Qudbiyev, N. T. (2021). Xalqaro moliyaviy hisob standartlariga o'tish dolzarbligi-Relevance of the transition to international financial accounting standards. SJ international journal of theoretical and practical research, 1(2), 56-64.

9. Ugli, A. B. U., Tohirovich, Q. N., Khatamovna, R. S., & Nigoraxon, M. (2021). Current Assets and Their Role in Company Activity. Journal of Marketing and Emerging Economics, 1(7), 25-30.

10. Кудбиев, Д. (2021). Методологические основы учета арендованных основных средств. In Современная наука. XXI век: научный, культурный, ИТ контекст (pp. 119-124).

11. Исманов, И. Н. (2020). Некоторые вопросы признания, оценки и учета долгосрочных активов. Евразийский Союз Ученых, (4-7 (73)).

12. Исманов И.Н., & Хабижонов С. К. (2019). Вопросы совершенствования бухгалтерского учета долгосрочных активов. Вестник науки и образования, (10-4 (64)), 41-45.

13. Давлятшаев, А. А. (2020). Социальный анализ инвестиционных проектов. In

Минтаца ицтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ууцуций ва инновацион жщатлари (pp. 516-520).

14. Durdona, A. R. (2021). Raqamli iqtisodiyot sharoitida buxgalteriya hisobini avtomatlashtirishning roli va ahamiyati. Scientific progress, 2 (8), 243-249.

15. Shaxrinoz, A. K. (2021). Mahsulot tannarxi hisobiga olishda boshqaruv hisobini takomillashtirish masalalari. Scientific progress, 2 (8), 603-607.

16. Sarvarbek, R. A. (2021). Davlat moliyaviy nazoratining nazariy va huquqiy asoslari. Scientific progress, 2 (8), 250-256.

17. Nishonov, F.M., Urmonov, A. A. (2021). Issues of technological and innovative development of industry. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali. 1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7issues-of-technological-and-innovative-development-of-industry.

18. Исманов, И. Н., Курпаяниди, К. И. (2011). Оценка инвестиционной привлекательности и факторы активизации привлечения иностранного капитала. Вопросы структуризации экономики. 2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/otsenka-investitsionnoy-privlekatelnosti-i-faktory-aktivizatsii-privlecheniya-inostrannogo-kapitala

19. Давлятшаев, А.А. (2020). Необходимость проведения анализа региональных инвестиционных проектов. Национальная ассоциация ученых, (55-2 (55)), 28-32.

62

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Published: http://alferganus.uz

Volume: 2 31.01.2022

Citation:

Kudbieva, G. (2022). The necessity and essence of environmental requirements in the organization of the road transport system. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 63-69.

Qudbiyeva, G. (2022). Yo'l-transport tizimini tashkil etishda ekologik talablarning zarurati va mohiyati.

Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 6369.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090266

DOI 10.5281/zenodo .6090266

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

mpsi'.ax.ifci .cig'ia.'izaL'zrocfci.aBaaaa

Qudbiyeva Gulzodaxon Abdupatto qizi

Magistr

Farg'ona politexnika instituti

UDC 625.72.502.55

YO'L-TRANSPORT TIZIMINI TASHKIL ETISHDA EKOLOGIK TALABLARNING ZARURATI VA MOHIYATI

Annotatsiya: Maqolada yo'l-transport tizimining samaradorligi va xavfsizligini hisobga olgan holda atrof muhitga salbiy ta'sirini kamaytirish masalasi ko'rib chiqildi. Yo'l-transport tizimlarini tashkil etishda va transport harakati xavfsizligini ta'minlash bo'yicha chora-tadbirlarni ishlab chiqishda atrof-muhitga salbiy ta'sirni kamaytirishning mavjud muammolari va usullari tahlil qilindi.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Kalit so'zlar: Avtomobilyo'llari, zararli moddalar, toksinlar, transport oqimlari,

transport infratuzilmasi, avtomobilyo'llarini rekonstruksiya qilish, davlatyo'l siyosati, yo'l-transportkompleksi, ekologiya va atrof-muhitni muhofaza qilish.

Kudbieva Gulzodahon

Master's degree Fergana Polytechnic Institute

THE NECESSITY AND ESSENCE OF ENVIRONMENTAL REQUIREMENTS IN THE ORGANIZATION OF THE ROAD TRANSPORT SYSTEM Abstract: The article considered the issue of reducing the negative impact of traffic on the environment, taking into account the effectiveness and safety of the road transport system. The existing problems and methods of reducing the negative impact on the environment in the organization of road traffic systems and the development of measures to ensure traffic safety were analyzed.

Keywords: Highways, harmful substances, toxins, traffic flows, transport infrastructure, reconstruction of highways, State Road policy, road transport complex, ecology and environmental protection.

63

Кудбиева Гульзодахон

магистр

Ферганский политехнический институт

НЕОБХОДИМОСТЬ И СУЩНОСТЬ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ТРЕБОВАНИЙ ПРИ ОРГАНИЗАЦИИ ДОРОЖНО-ТРАНСПОРТНОЙ

СИСТЕМЫ

Аннотация: В статье рассмотрен вопрос снижения негативного воздействия на окружающую среду с учетом эффективности и безопасности дорожно-транспортной системы. Проанализированы существующие проблемы и методы снижения негативного воздействия на окружающую среду при организации дорожно-транспортных систем и разработке мероприятий по обеспечению безопасности дорожного движения.

Ключевые слова: Автомобильные дороги, вредные вещества, токсины, транспортные потоки, транспортная инфраструктура, реконструкция автомобильных дорог, Государственная дорожная политика, дорожно-транспортный комплекс, экология и охрана окружающей среды.

Kirish

Har yili shaharlardagi millionlab odamlar transport vositalaridan chiqadigan havo ifloslanishi bilan bog'liq kasalliklardan, shuningdek, avtomobil yo'llaridan chiqadigan shovqinlardan aziyat chekmoqda.

Normativ hujjatlarda transport-yo'l kompleksining atrof-muhitga salbiy ta'sirini kamaytirish uchun bir qator tadbirlar belgilangan bo'lib, ularning amalga oshirilishi avtomobil yo'llarini loyihalashtirish, qurish, ta'mirlash va saqlashga bo'lgan ekologik talablarning ortishi bilan birga bo'lishi kerak [10]. Avtotransport kompleksini ekologizatsiyalashning mazkur yo'nalishlarini amalga oshirish ekologiya va atrof-muhitni muhofaza qilish, bo'lajak muhandislarning ekologik savodxonligini oshirish borasida muayyan bilim va ko'nikmalarni talab etadi.

Mavzuga oid adabiyotlarning tahlili

So'ngi yillarda jamiyatning atrof-muhit bilan o'zaro hamkorligi muammolariga bo'lgan e'tibori keskin oshdi. Shu o'rinda O'zbekiston Respublikasining "Yo'l harakati xavfsizligi to'g'risida»gi qonuning 2021-yil 25-fevral O'RQ-677-sonli yangi tahriri qabul qilinishi va qonun talablarida transport vositalarining atrof-muhitga ta'siriga alohida e'tibor qaratilganligi bunga yaqqol misol bo'la oladi [1]. Bundan tashqari Sapayev M.S. va Qodirov F.M.ning "Hayot faoliyati xavfsizligi va ekoloyiya" nomli o'quv qo'llanmasida hamda J.R. Qulmuhamedov, K.M. Nazarov, R.S. Hikmatov, Sh.A. Shoislomov.larning "Yo'l harakati qoidalari va xavfsizligi" nomli o'quv qo'llanmalarida transport vositalarining atrof-muhitga tasirini kamaytirish yuzasidan atroflicha fikir yuritilgan [2, 3, 8, 9].

64

Tadqiqot metodologiyasi

Ishning uslubiy asosi tadqiqot muammosini hal qilish, tizimli tahlil qilish, ekspert baholari va boshqa usullar yordamida kerakli ma'lumotlarni olish bo'yicha aniq, mavjud baholar va fikrlarni o'rganish edi.

Tahlil va natijalar

Inson sivilizatsiyasining mavjudligi biosferada miqdoriy va sifatli o'zgarishlarga olib keldi, sayyoramizda sun'iy ravishda yaratilgan ob'ektlarning ko'p qatlamli to'yingan sohasi - texnosfera shaklida yangi global moddiy tizimning paydo bo'lishiga olib keldi.

Insonning iqtisodiy faoliyati natijasi-mahsulot (materiallar, xizmatlar, uskunalar va boshqalar). Hayot aylanish jarayonining yoki ob'ekt yoki resurs siklining barcha bosqichlarida atrof-muhit ifloslanishi sodir bo'ladi. Ifloslantiruvchi moddalarni shakllantirishning asosiy jarayonlari oksidlanish, tiklash, almashtirish, parchalanish, elektromexanik, jismoniy jarayonlar va boshqalar [7, 10].

Yo'l-transport kompleksining atrof-muhitga ta'siri nazariy asoslari, avtomobil yo'llarini qurish, ta'mirlash va ishlatishda atrof-muhitdagi salbiy ko'rinishlarning tavsiflari berilgan.

Ammo jamiyatni rivojlangan avtotransport kompleksi bilan ta'minlaydigan afzalliklar bilan bir qatorda, uning rivojlanishi, afsuski, atrof-muhit va insonga salbiy ta'sir ko'rsatadi.

Transport majmuasi atrof-muhitning eng katta ifloslantiruvchi vositasidir. Mamlakat miqyosida barcha manbalardan atmosferaga ifloslantiruvchi moddalarning umumiy chiqindilarida transportning ulushi 45% ga (shaharlarda - 85-95%), "iqlim" gazlarining emissiyasida-10% ga etadi. Shahar aholisining shovqin ta'sirida transportning ulushi 85-95% [4].

Respublikamizda qabul qilingan avtotransport kompleksi va tabiatni muhofaza qilish faoliyatining davlat boshqaruvi amaliyoti hozirgi vaqtda avtomobil transportining ekologik xavfsizligini ta'minlash muammolarini hal qilishning asosiy yo'nalishlarini, davlat organlari, korxonalar va tashkilotlar o'rtasida tegishli vakolatlarni aniq taqsimlashning yo'qligi, samarali iqtisodiy mexanizmlarning yo'qligi, yuqori darajadagi ekologik xususiyatlarga ega avtotransport vositalarini ishlab chiqarish va ulardan foydalanishni rag'batlantirish imkonini beradi [6]. Avtomobil transportining ekologik xavfsizligini ta'minlashning amaldagi tizimining past samaradorligi, birinchi navbatda, amaldagi tabiatni muhofaza qilish qonunchiligi statsionar ifloslanish manbalari bilan bog'liq muammolarga qaratilganligi va transport faoliyatining o'ziga xos xususiyatlarini hisobga olmaganligi bilan bog'liq — katta va tobora ortib borayotgan avtotransport vositalarining soni, ularning yuqori harakatchanligi va aholi zichligi yuqori bo'lgan hududlarda doimiy foydalanish.

Ekologik vaziyatni yaxshilash uchun qonunlarni qayta ko'rib chiqish va transport majmuasiga e'tibor berish, shuningdek, ishlab chiqarish kerak:

- avtotransport vositalari chiqindilarining texnik standartlarini doimiy ravishda qisqartirish;

65

- avtotransport vositalarining ekologik nazoratini tashkil etishda va avtotransport vositalaridan foydalanishga cheklovlar qo'yishda foydalanish maqsadida ekologik tasniflashni joriy etish;

- avtotransport vositalarining ekologik tasnifini o'tkazish va ularning ekologik sinfini oshirish chora-tadbirlari;

- dvigatel yoqilg'isini sotishda avtotransport vositalarining ekologik xavfsizligini ta'minlash bo'yicha chora-tadbirlar ko'rish;

-yo'l harakatini tashkil etish, ko'cha-yo'l tarmog'ini rekonstruksiya qilish, atmosferadagi ifloslantiruvchi moddalarning ruxsat etilgan maksimal kontsentratsiyasi normativlari va avtotransport harakati natijasida yuzaga keladigan maksimal ruxsat etilgan shovqin darajalari turar-joy binolari hududida ortiqcha bo'lsa, avtotransport vositalaridan cheklangan foydalanish hududlarini joriy etish bo'yicha chora-tadbirlar ko'rish;

- avtotransport vositalarining ekologik sinfini hisobga olgan holda ekologik nazorati;

- ularning chakana savdosi davomida vosita yoqilg'isining sifatini nazorat qilish.

Avtomobil yo'lining atrof-muhitga ta'siri manbalari-yo'lda joylashgan avtomobil

transporti, yo'llarning muhandislik inshootlari (tuproq polotnosi, ko'prik o'tuvchi va yo'l o'tkazgichlar, drenaj va kichik suv o'tkazuvchi inshootlar), yo'l inshootlarining alohida konstruksiyalari (yo'l kiyimlari, yer usti yo'l chetlari), yo'l infratuzilmasi obyektlari (dam olish maskanlari, avtomobillarga yoqilg'i quyish shoxobchalari, ovqatlanish shoxobchalari, jamoat transporti bekatlari).

Avtomobil transportining jadal rivojlanishi atrof-muhitga sezilarli ta'sir ko'rsatdi. Bunday ta'sir mexanizmi bir qator o'ziga xos xususiyatlarga ega:

- avtomobillashtirish jarayonining massivligi va tobora o'sib borayotgan sur'ati;

- motorizatsiyani rivojlantirish jarayoniga hamroh bo'lgan salbiy hodisalarning keng doirasi;

- mavjud ekologik xavfsizlik ko'rsatkichlarini sezilarli darajada yaxshilashning murakkabligi;

- nisbatan cheklangan hududlarda (yirik shaharlarda) ko'plab transport vositalarining kontsentratsiyasi va ularning selektiv hududlarga ommaviy kirib borishi, salbiy oqibatlarni lokalizatsiya qilish qiyinligi.

Zamonaviy sharoitda avtomobil parki soni va u tomonidan olib o'tilayotgan yuk va yo'lovchilar soni ortib borayotgan sharoitda atrof-muhitning tozalik darajasini saqlab qolish eng muhim vazifadir [11, 12].

Ushbu muammoning turli jihatlarini o'rganish salbiy ta'sirlarni cheklash, odatda, ajralib turadigan va yuqori darajada ixtisoslashgan xarakterga ega bo'lgan ko'plab sohalarda amalga oshiriladi.

Shubhasiz, ifloslanish muammosini hal qilishning yagona turi mavjud emas va optimal yechim faqat yuqorida qayd etilgan ta'sir darajasini belgilovchi bir-biriga bog'liq bo'lgan omillar majmuasini o'rganish asosida amalga oshirilishi mumkin.

Atrof-muhitning ifloslanish darajasini baholash parametrlari, ularni olish usullari va atrof-muhitning zararsizligi holati bo'yicha baholashning chegara qiymatlari mavjud bo'lsa, kompleks yondashuvni amalga oshirish eng samarali hisoblanadi.

66

Atrof-muhit ifloslanishi ko'plab yo'nalishlarda yuzaga kelishi bilan ajralib turadi: atmosfera, suv, tuproq turli moddalar bilan ifloslangan, atrof-muhit akustik, elektromagnit, tebranish ta'siriga duchor bo'ladi, ekologik muvozanat buziladi, harakat xavfsizligining past darajasi.

Asosiy ko'chalar bilan chegaralangan mahallalar va mahallalarda yashovchi shahar aholisining so'rov natijalari shuni ko'rsatadiki, shahar aholisi orasida ko'plab kasalliklarning sabablari aniq ekologik komponentga ega. Ular yaratilgan yashash muhitining parametrlari inson tanasining talablariga, shovqin omiliga va atmosfera havosining sifatiga mos kelmasligi bilan bog'liq.

Shahar yo'llari va ko'chalari yaqinida yashovchi aholining sog'lig'iga yetkazilgan zararni kamaytirish uchun asosiy ekologik omillarni hisobga olgan holda yashash muhitining sifatini baholashga kompleks yondashuvni qo'llash kerak. Avtomobil transportining shaharsozlik vositalari bilan yashash muhitiga ta'sirini kamaytirish uchun mavjud resurslarni aniqlash muhimdir [5].

Shaharsozlik bo'yicha loyiha amaliyotining to'liq kuzatuvlari va tahlillari shuni ko'rsatadiki, turar-joylarni rejalashtirish loyihalarini ishlab chiqishda, birinchi navbatda, prognozli aeratsion rejimga, shuningdek, atmosfera havosining ifloslanishining kutilayotgan darajasiga gigienik baho berish zarur. Bu omillar o'rtasida funktsional aloqa mavjud bo'lgani uchun, ko'cha makonining shamollatish sifati insonning issiqlik hissi nuqtai nazaridan ham, atmosfera havosining sanitariya me'yorlariga mos keladigan ifloslanish darajasiga qarab baholanishi kerak.

Transportning salbiy ta'siri tufayli megapolisdagi aholi sonining kamayishi transport va shaharsozlik tadbirlarini yanada kengroq amalga oshirish natijasida erishiladi. Bunga quyidagilar kiradi: transport vositalarining tranzit oqimlarini shahar tashqarisidagi hududlarda va aglomeratsiya hududida joylashgan yuqori tezlikda harakatlanadigan magistral yo'llar tarmog'iga o'tkazish; zamonaviy shaxsiy bo'lmagan transport turlarining yangi yo'nalishlarini ishlab chiqish va qurish (Monoray tizimi, engil metro, Daryo tramvaylari va boshqalar); parklarni to'xtatish bilan jihozlangan transport va transplantatsiya tugunlarining tizimini shakllantirish; piyodalar intensiv harakatlanishi bilan Markaziy rejalashtirish hududlarida transportsiz hududlarni yaratish.

Transport siyosati sohasidagi eng yaxshi amaliyotlarni o'rganish transport tizimining faoliyatining asosiy jihatlarida shaharni rivojlantirishga yordam beradigan takomillashtirishning asosiy yo'nalishlarini aniqlash imkonini beradi.

Tavsiya etilgan indikator shaharlarning transport tizimlarini tartibga solishga qaratilgan chora-tadbirlarning samaradorligini baholashga, shuningdek, shaharning transport kompleksiga ta'sirini modellashtirishga imkon beradi.

Xulosa va takliflar

Avtomobil yo'llari, boshqa texnik tuzilmalar singari, atrof-muhitga tabiiy tizimlar parametrlarining o'zgarishiga bevosita ta'sir qiladi. Yo'llarni loyihalashtirish va ishlatish uchun ekologik xavfsizlik nuqtai nazaridan eng muhim tarkibiy transport ifloslanishi, yerlarni olib tashlash va hududlarni ajratish muhim ahamiyatga ega. Ekologik xavfsizlik avtomobil yo'llarini rivojlantirishga qaratilgan investitsiyalarning asosiy ko'rsatkichlaridan biridir.

B7

Avtomobil yo'lining ekologik xavfsizligi (uning ekologik jihatdan xavfsiz holati) avtomobil yo'lining muhandislik inshootlari va konstruktsiyalari tomonidan shakllantirilgan yo'llar atrofidagi hududlarning tabiiy muhitining minimal zararli ta'sirini va ifloslanishini va ularning avtomobil transporti faoliyatiga ta'sirini ta'minlash qobiliyatini anglatadi. Avtomobil yo'lining ekologik jihatdan qulay holati quyidagi ko'rsatkichlar:

1. Avtomobil yo'llari va yo'l inshootlarining texnik holati.

2. Yo'l bo'yidagi tabiiy muhitning ifloslanish darajasi.

3. Avtomobil yo'lining texnik holatini avtomobil transportida zararli moddalar chiqarilishiga ta'siri.

Avtomobil yo'llarining ekologik xavfsizligi qurilish, rekonstruksiya qilish, ta'mirlash va atrof-muhitga salbiy ta'sir ko'rsatadigan texnik yechimlarni saqlash uchun loyiha hujjatlarini ishlab chiqish va qo'llash orqali erishiladi, bu esa aholi salomatligiga zararli ta'sir ko'rsatmaydi, tabiiy muhitda qaytarilmas o'zgarishlar, odamlarning ijtimoiy-iqtisodiy yashash sharoitlari yomonlashuvi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. O'zbekiston Respublikasining "Yo'l harakati xavfsizligi to'g'risida»gi qonuni (yangi tahriri). Toshkent sh., 2021-yil 25-fevraldagi O'RQ-677-sonli.

2. Sapayev, M.S., Qodirov, F.M.(2019). Hayot faoliyati xavfsizligi va ekoloyiya. O'quv qo'llanma, T.: Aloqachi.

3. Qulmuhamedov, K.M., Nazarov, R.S., Hikmatov, Sh.A.(2013). Shoislomov. Yo'l harakati qoidalari va xavfsizligi (yo'l harakati xavfsizligi. O'quv qo'llanma, T.: G'afur G'ulom.

4. Клюшин, В.В., Костелов, И.С. (2021). Формирование транспортно-логистической стратегии региона в целях его социально-экономического развития (на примере волгоградской области). Вестник евразийской науки, 13 (2), 17.

5. Волкова Е. М., Колесова В. М. (2021). Построение городской транспортной системы на базе интеллектуальных технологий. Азиатско-Тихоокеанский регион: экономика, политика, право, (1), 38-52.

6. Волкова, Е.М., Лякина, М.А., Стримовская, А.В. (2019). Проблемы оценки экономических эффектов от использования цифровых технологий в городских транспортных системах. Бюллетень результатов научных исследований, (1), 59-68.

7. Шукуров, М.М., Нурдинов, М. А., Солиев, Б.А., Исмоилов, Р. И. (2021). Дорожно-транспортный комплекс, и их воздействие на окружающую среду. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (4), 689696.

8. Карасев, О.И., Грунин, А.А., Кривцова, А.О. (2019). Оценка уровня развития транспортного комплекса крупнейших городов России. Инновации и инвестиции, (6), 381-386.

9. Жданов, Л. С., Жданов, В. Л. (2005). Разработка интегральных критериев оценки воздействия автомобильного транспорта на окружающую среду. Вестник Кузбасского государственного технического университета, (4.1), 74-77.

68

10. Чучаев, А. И., Грачева, Ю.В., Маликов, С.В. (2021). Посягательства на информационную систему беспилотника в этиологии дорожно-транспортных происшествий. Всероссийский криминологический журнал, 15 (1), 55-67.

11. Леванчук, А. В. (2014). Загрязнение окружающей среды продуктами эксплуатационного износа автомобильно-дорожного комплекса. Гигиена и санитария, 93 (6), 17-21.

12. Домуладжанов, И.Х., Холмирзаев, Ю. М., Тешабаев, А. М., Бояринова, В.Г. (2020). Экология и охрана окружающей среды. Застройка города Кувасая.

Universum: технические науки, (4-1 (73)), 5-8.

69

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL ANO PRACTI RESEARCH ^

SJIF 2021:5.5

QR-Article

International journal of j» theoretical and practical m research

^ Scientific Journal

Year: 2G22 Issue: 1 Published:

Volume: 2 31.G1.2G22

http://alferganus.uz

Citation:

Muminova Elnorakhon Abdukarimovna

Head of the Department in Fergana Polytechnic Institute, DSc.

Muminova E.A., Solijonov, Sh. (2022). Feasible future of applying block chain technology to digitalized national economy. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 70-76.

Muminova E.A., Solijonov, Sh. (2022). Feasible future of applying block chain technology to digitalized national economy. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 70-76.

Solijonov Shoxruh

student бЫ-19 group, Fergana Polytechnic Institute

Boi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090293

UDC 33G.47

FEASIBLE FUTURE OF APPLYING BLOCK CHAIN TECHNOLOGY TO DIGITALIZED NATIONAL ECONOMY

Abstract: The article discusses the implementation of blockchain as a technology of the future, which will make it possible to save finances, make financial schemes transparent, block the very possibility of committing illegal actions in the economic sphere. The author's position and proposals on the future of blockchain for the digitalization of the national economy are proposed.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Keywords: Blockchain technology, under the President of the Republic of Uzbekistan National Agency for Project Management, e-Government, artificial intelligence, Single interactive public services portal, Digital Trust Fund, investment projects.

ПЕРСПЕКТИВЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИИ БЛОКЧЕЙН В ЦИФРОВОЙ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКЕ

Аннотация: В статье рассмотрены вопросы внедрения блокчейна как технологии будущего, которая даст возможность экономить финансы, сделает прозрачными финансовые схемы, перекроет саму

Муминова Элнорахон Абдукаримовна

Заведующая кафедрой, доктор экономических наук Ферганский политехнический институт

Сoлижoнoв Шoхрyх

студент группы 61а-19, Ферганский политехнический институт

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

возможность совершать противоправные действия в экономической сфере. Предлагается авторская позиция и предложения по будущему блокчейна для цифровизации национальной экономики.

Ключевые слова: Технология блокчейн, Национальное агентство по управлению проектами при Президенте Республики Узбекистан, электронное правительство, искусственный интеллект, Единый портал интерактивных государственных услуг, цифровой трастовый фонд, инвестиционные проекты.

Introduction

A number of policies are being chosen to improve the national economy, strengthen macroeconomic stability, attract foreign investment, modernize industry and build production using modern high technologies. The analysis of current practice requires the timely implementation of tasks on comprehensive socio-economic development, the timely identification and elimination of problems that hinder the ongoing reforms in our country. In particular, the development of major financial projects of national importance lack of a unified project management system to ensure quality organization, coordination, monitoring and control of the launch and implementation process, insufficient implementation of advanced information and communication technologies in the management process, which allows to quickly monitor the pace and effectiveness of these projects; low level of transparency in the development and implementation of investment projects, misuse of funds in this regard, leading to various abuses we are witnessing that. Also, the lack of a single information platform integrated with the databases of government agencies, businesses, state-owned enterprises and organizations, which ensure the transparency of the public procurement process, today hinders the introduction of blockchain technology in the economy puts it as a major issue [1-8]. Exact blockchain all that is carried out as a result of the introduction of technology into all sectors of the national economy expediency, justification of financial investment projects and analyze and evaluate profitability, increase their value and ongoing work to identify signs of other abuses would have served to increase its efficiency.

Literature review

The development of the digital economy is closely bonded with the issues of further restructuring of the economy, public administration, as well as the creation of new models of interaction between the state, business and the population based on digital technologies.

By E. Brynjolfssonva and B. Kohinlar, the issue of digitalization of the economy was first discussed in the mid-1990s as the subject of discussion, and the first definitions were given, recognizing in these definitions as a means of bringing businesses and consumers together in the virtual world.

By the end of the 1990s, the analysis focused on ways to increase economic efficiency in enterprises, mainly through the use of the Internet in the economy. The impact of the Internet resource in the process of digitization of the economy has been widely assessed, and comments on its hidden potential have been made.

© ©

71

Began to be considered [1-14]. Issues related to the problems that underlie the digital economy, the mechanism of transition to the digital economy, and the hashing functions, which are an important element of cryptography, have been provided. Then, the logic of the transition from cryptography to digital currencies, of cryptocurrencies

The main types and their properties are reflected in the works of academician S. Gulyamov found in [3].

Research methodology

Development, renewal and rational economic reforms to modernize as a result, today the development of an innovative economy is being achieved. In particular, corporate financial management in the activities of business entities effective implementation of the "blockchain" in the implementation of financial planning issues of using technologies. The national economy the role and importance of the use of blockchain technology in digitization The following methods were used in the study.

1. E-electronics in the digitization of the corporate financial management process the importance of e-commerce in commerce was studied.

2. Achieved as a result of digitization of the national economy efficiency trends were described.

3. Analysis of the practice of using blockchain technologies at the national level was found.

Analysis and results

It should be noted that in this direction to date A number of measures have been developed. Including Korea on December 17, 2019 at Sejong city, Republic of Korea, with the President of the Republic of Uzbekistan National Agency for Project Management and Public Administration of the Republic of Korea and between the Ministry of Security on e-government and the digital economy An agreement on the opening of a joint center was signed. According to the agreement Korea for the development of e-government of the Republic of Uzbekistan 2 million dollars in non-discriminatory assistance. Also, a national agency delegation held December 5-6, 2019 in Haikou (PRC) participated in the International Forum on Economics and Blockchain Technology. Forum in China for the development and introduction of innovative technologies (artificial intelligence, big data, Internet of Things, blockchain) and the implementation of promising projects based on them, mainly in the real sector (industry, agriculture, medicine) Hainan Free Economic Zone, where the first specialized pilot zone was established was held in the territory of Agency delegation "Hainan Resort Software Community Group", Hainan Free Trade Zone Blockchain Pilot Zone with special zone directorates and Innovation Intelligence Union Group Company, Huobi Group, WeiZhongJie held working meetings with representatives of companies, "Oxford-Hainan Blockchain Research Institute "and innovative high school got acquainted with the activities of" iSchool ".

Agency of the President of the Republic of Uzbekistan 2019 3 PQ-3832 "Digital Economy in the Republic of Uzbekistan In accordance with the Resolution "On development measures", Uzbekistan

72

In the field of irrigation of the republic with the Ministry of Water Resources of the Republic creating conditions for the introduction and development of the digital economy is implementing the measure on Customized intelligent system Implements LPWan and Internet of Things technology and WI-FI, GSM communication from any device (tablet, smartphone, laptop), stationary via channels managed using computers and set up a dispatching system does. The modules and sensors included in the system are autonomous power supply and with built-in software, up to 3 km by the central block the range of motion is controlled by a radio communication channel.

E-Government and Digital under the National Agency for Project Management Economic Project Management Center, Single integrator UZINFOCOM and Extra-budgetary Pension under the Ministry of Finance of the Republic of Uzbekistan by the Foundation, a new interactive that provides complete information on retirement / retirement launched the civil service. Through a single interactive public services portal The following information can be found online: pension (benefit) amount, date of appointment, payment period, length of service, type of pension, selected period

on the amount of payments, as well as accrued and uncalculated length of service data. All the necessary information is added in real time will be available without documents. This service is the only interactive public services Listed in the "Social Security" section of the portal, individuals (pensioners) are provided free of charge [4]. In addition, "Electronic Single interactive public services for the development of the "government" system An updated version of the portal has been launched. In the new version of the portal users are required to have a single identification system with all public services will be able to meet without authorization. The portal is its own users to use 166 types of public services, search for relevant information, solve business problems and solve many possibilities reveals a wide range of possibilities in finding. As mentioned above, in the portal changes in new technologies in the socio-economic spheres of the country introduction, access to public services and business development associated with the creation of additional favorable conditions for.

The Agency is responsible for monitoring the implementation of investment projects and monitoring "automated information system. This investment and infrastructure in the country as a result of the system Investment and timely implementation of local programs for the implementation of projects and quality performance monitoring will be possible. Also the system has the following capabilities: accounting for projects, their implementation automation of control and monitoring processes; project deadlines, control over the budget, goals and indicators; investments, including the attraction and development of foreign direct investment formation of reliable data on volumes; in the implementation of projects identification of risks for timely commissioning of facilities; from investment in the next period, to achieve the targets provided for in the project documents to follow.

Development of the digital economy, the system of public administration further structural change, as well as digitalization between the state, business and the population issues of creating new models of technology-based interaction closely related to. It is the digitization of the economy that is at least 30 percent of GDP allowing a sharp reduction in corruption in society while ensuring a percentage increase The head of state Sh.

73

Mirziyoyev also noted that he could give [6]. Also, the Project Management under the President of the Republic of Uzbekistan e-government and digital economy projects under the national agency Control Center of the President of the Republic of Uzbekistan dated January 10, 2019 №PF- E-government and digital economy projects in accordance with Decree No. 5624 Management Center State Unitary Enterprise was established. Areas of activity of the center: Development of e-government system and Digital Uzbekistan-2030 in the field of information and communication technologies in the framework of the program future strategic directions of programs in the framework of project implementation, development of a single approach, mechanism and stages; systematic monitoring of the status of project development and implementation as well as rating the effectiveness of the introduction of information and communication technologies in the activities of government agencies and organizations under the program formation; "smart" and other promising technologies in various sectors of the economy, as well as the introduction of large-scale data processing technologies formation of conceptual and methodological basis; e-government system in accordance with the requirements of international standards collection, processing and processing of statistical data describing the level of development maintaining an accounting system; Infrastructure of "e-government" system, Unified Republic of Uzbekistan an interactive public services portal and for the provision of public services Single billing system, which calculates the amount of paid state duties and fees, including further development on the terms of public-private partnership supply vs. marked.

Supporting the development of the digital economy "Digital Trust" Fund of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev 2018 2 Digital Trust Fund established in accordance with the Resolution No. PP-3927 of September was found. Development of projects in the field of digital economy and blockchain and mobilizes investment to implement, human resources in the field of blockchain and Supports training activities for startups and organizes cooperation with foreign and international organizations in the field of cryptocurrencies and blockchain helps to achieve

Funds in the field of blockchain, crypto-assets, digital economy purchase of shares and stakes in the charter capital of companies, startups allocating grants and loans to support the digital economy to implement measures such as development.

The basic principles of digitization of the economy and material resources are presented, among which the importance of resources such as human capital, the creation of new business models, various levels of technological armament. Use of blockchain technology in the process of digitizing the economy is an important stage. Blockchain technology is implemented using these blocks were incremental transactions, consisting of a sequence of blocks and pages can be recognized as a special ledger. Each in this special notebook the serial number and signature of a block are displayed. Blockchain technology any information entered into the database as an achievement may be modified only with the 100% consent of all users logged in is The ratio to the infrastructure provider is not required.

Geolection of the practice of using blockchain technologies at the national level As we have seen, cryptocurrency payments, property registration, voting technology, identification, delivery

74

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

chain management, health, power of attorney voting, legal implementation of state registration of individuals, in the system of taxation and the state introduced into pension implementation systems [6]. Of course, series during the introduction of blockchain technologies in the digitization process problematic situations can also be observed. Including financial economics full coverage of the process requires a student tooth, lack of human resources and high need for continuous increase, constant uninterruptible power supply supply requirements, the level of availability of Internet resources to be high. However, the introduction of this technology in a number of countries The types of services provided by education, including medical, financial services to significantly reduce the amount of costs for the species, their quality can lead to a sharp increase in overall coverage. fully ensures the operational independence of this technology. Also Blockchain Any participant involved in the technology behaves independently be able to conduct an independent audit of the area of interest. This As a result of the operation of the technology, any operation can be carried out quickly and cheaply. It will be possible to continuously optimize transaction costs.

If we look at the world practice, it is these technologies that are applied to the economy The introduction of new, in addition to accelerating its digitization process creation of business models, acceleration of technological and revolutionary processes, to accelerate the process of transformation of various industries and industries, production to increase efficiency, the process of creating added value has a significant impact on optimization.

Conclusions and suggestions.

In conclusion, it should be noted that Uzbekistan is a national from blockchain technologies in accelerating the process of digitization of the economy should be fully transferred to the practice of use. Also: use of new information technologies in the digitization process local through the involvement of foreign experts in order to increase the speed achieving short-term capacity building;

Establish periodicity of special trainings for IT specialists programming taking into account the specific directions of the national economy to accelerate the process of adaptation of products to industries; content that supplies venture and acceleration software products to the industry, event halls, which could operate in coworking centers specialists, personnel who can control the activities of data centers training, retraining and continuous training opening an IT academy that can demonstrate; Providing a special package of benefits for the development of IT business;

Development of a mechanism for preferential lending to IT projects, including in Europe introduction of minimum lending limits based on experience; intellectual property or royalty licensing legislation improvement, etc.

Reference:

1. Bekmurodov, T.F. Research on computer technology and informatics in Uzbekistan: history and perspectives. | Sb. nauchnyx trudov NPO "Cybernetics" AN Ruz - Tashkent, 2004.- pp.78-84

75

2. Brynjolfsson, E., Kahin, B, eds. (2002). Understanding the Digital Economy.Massachusetts Institute of Technology, Cambridge, MA. 48-50 p.

3. Gulyamov, S.S., Ayupov, R.H, Abdullaev, O.M., Baltabaeva, G.R. (2019). Blockchain in the digital economy technology. T.: TMI, Economy-Finance publishing house, pp. 14-22.

4. https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/us/Documents

5. Kurpayanidi, K. I. (2020). To the problem of doing business in the conditions of the digital economy. ISJ Theoretical & Applied Science, 9(89),

6. Kurpayanidi, K. I., & Muminova, E. A. (2016). Modern approaches to defining the nature and function of national innovation system of the Uzbek economy. Theoretical & Applied Science, (1), 75-85.

7. Muminova, E. A. (2020). Introduction of blockchain technology in the process of corporate financial management and its pros and cons. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), (4), 80.

8. Muminova, E. A. (2021). Directions for improving the organizational and economic mechanism of corporate governance in the textile industry. Экономика и предпринимательство, (2), 779-784.

9. Muminova, E., Honkeldiyeva, G., Kurpayanidi, K., Akhunova, S., & Hamdamova, S. (2020). Features of introducing blockchain technology in digital economy developing conditions in uzbekistan. In E3S Web of Conferences (Vol. 159, p. 04023). EDP Sciences.

10. Курпаяниди, К. И., & Муминова, Э. А. (2019). К проблеме активизации инновационных процессов в Узбекистане. Известия Ошского технологического университета, (3), 261-265.

11. Муминова, Э. А. (2020). Молиявий технология (fintex) лар ва уларни жорий этиш истикболлари: Япония тажрибаси. Экономика и финансы (Узбекистан), (3 (135)).

12. Муминова, Э. А. (2020). Цифровая экономика как основной фактор привлечения инвестиций в основной капитал в социально-экономическом развитии регионов. In Минтаца ицтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ууцуций ва инновацион жщатлари (pp. 259-264).

13. Муминова, Э. А., & Бузни, А. Н. (2019). Вопросы оценки предпринимательской среды для успешного ведения бизнеса. In Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (pp. 28-41).

14. Муминова, Э.А. (2021). Тукимачилик саноати корхоналарида корпоратив бошкарувни инновацион парадигмаси: методология, тажриба ва ривожланиш истикболлари. Монография. Fergana, p.160. DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5676091

76

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation :

Nosirov, I.A. (2022). Management accounting reforms in modern clusters. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 77-88.

HocnpoB, H.A. (2022). 3aMOHaBHH K^acrepmpga ôomrçapyB xhcoôh nc^oxoraapn. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 77-88.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090502

DOI 10.5281/zenodo .6090503

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

QR-Article

hnpai'toi-da a- g11G Л23 l'zírrada .0090302

Носиров Илхом Аббосович

и.ф.д., доцент Фарзона политехника институти

UDC 631.162

ЗАМОНАВИИ КЛАСТЕРЛАРДА БОШЦАРУВ ХИСОБИ ИСЛОХОТЛАРИ

Анотация: Дастлабки йилларда монопол, жамоа мулкига асосланган ширкат хужаликлари ва пайчиликка асосланган цишлоц хужалиги корхоналари урнига хусусий мулкка таянган оптималлашган фермер хужаликлари барпо этилган булса, бугунга келиб галлани етиштириш ва чуцур ишлов беришга царатилган ва хусусий мулкга асосланган кластер ва галлачилик кооперативлари ривожланмоцда. Натижада ер эгасини топди. Цишлоц хужалигида ислоуотларнинг олиб борилиши олиб борилаётган хисоб сиёсатда уам туб узгартиришларни талаб цилади. Бинобарин мазкур мацолада дон етиштириш ва уни цайта ишлаш жараёнлари кластерусулигаутгандан кейин бухгалтерия хисоби олдига бир цаторянги талабларни цуяди. Шу билан бирга кластерлар фаолиятини бошцаришни тубдан узгартириш масаласини, хужалик механизмини ва унинг ахборот таъминотининг асоси булган бухгалтерия уисоби соуасини ислоу цилиш масалалари куриб чицилган.

Калит сузлар: Кластер, дон етиштириш, донни цайта ишлаш, кластер тизими, хисоб сиёсати, бошцарув хисоби, рацобат, кооперация, инновацион фаолият, бухгалтерия хисоби.

Носиров Илхом Аббосович

д.э.н., доцент Ферганский политехнический институт РЕФОРМЫ УПРАВЛЕНЧЕСКОГО УЧЕТА В СОВРЕМЕННЫХ

КЛАСТЕРАХ

Аннотация: В первые годы на смену монопольным, общинным хозяйствам и паевым сельскохозяйственным предприятиям пришли частнособственнические

77

оптимизированные хозяйства, но сегодня развиваются кластерные и зерновые кооперативы на основе выращивания зерна и его глубокой переработки. В результате он нашел владельца земли. Реализация реформ в сельском хозяйстве требует кардинальных изменений в учетной политике. Следовательно, в данной статье предъявляется ряд новых требований к учету после перехода процессов выращивания и переработки зерна на кластерный метод. При этом были рассмотрены вопросы кардинального изменения управления деятельностью кластера, реформирования хозяйственного механизма и бухгалтерской сферы, являющейся основой его информационного обеспечения.

Ключевые слова: Кластер, зерноводство, переработка зерна, кластерная система, учетная политика, управленческий учет, конкуренция, кооперация, инновационная деятельность, бухгалтерский учет

MANAGEMENT ACCOUNTING REFORMS IN MODERN CLUSTERS

Abstract: In the early years, monopoly, community-owned company farms and share-based agricultural enterprises were replaced by privately owned optimized farms, but today cluster and grain cooperatives based on grain cultivation and deep processing are developing. As a result, he found the owner of the land.

The implementation of reforms in agriculture requires radical changes in the accounting policy as well. Consequently, this article presents a number of new requirements to accounting after the transition of grain growing and processing processes to the cluster method. At the same time, the issues of radically changing the management of cluster activities, reforming the economic mechanism and the accounting sector, which is the basis of its information supply, were considered.

Keywords: Cluster, grain growing, grain processing, cluster system, accounting policy, management accounting, competition, cooperation, innovation, accounting

Бозор муносабатлари шароитида мамлакатнинг аграр тармоFида олиб борилаётган иктисодий ислохатлар кишлок хужалигида мулкий муносабатларнинг тубдан узгаришини, хусусан мулкнинг устуворлик асосида ривожланиб боришини, тадбиркорликнинг мулкий хукуклари давлат химоясига олинишини таъмин этди. К,ишлок хужалигида фермер ва дехкон хужаликларининг ривожланиб бориши, уларнинг фаолият юритиши учун яратилган кенг ташкилий-иктисодий, хукукий хамда молиявий имкониятлар, кишлок хужалиги ер майдонларининг фермер хужаликларига узок муддатларга ижарага берилганлиги, дехкон хужаликларига эса, умрбод меросга колдириш хукуки билан ер майдонлари бириктириб берилиши махсулот етиштириб берувчи дехконни кишлок хужалиги ер майдонларининг хакикий эгасига айлантирди.

Nosirov Ilkhom Abbosovich

Doctor of Economics, Associate Professor Fergana Polytechnic Institute

Кириш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Узбекистонда дон етиштириш ва уни кайта ишлаш Республика иктисодиётини ривожлантиришнинг мухим омили булиб хисобланади. Кишлок хужалигини, хусусан, унинг асосий буFини булган Fаллачиликни янги технологиялар ва мезонлар асосида ривожлантириш мамлакат миллий иктисодиётини ислох килиш ва чукурлаштиришнинг устувор йуналишларидан бири булиб хисобланади. Мустакиллик йилларида кишлок хужалиги ишлаб чикаришида Fаллачилик якка хокимлигига тубдан бахрам берилди. Галлачилик сохасидан самарали фойдаланиш Fалла хосилдорлигини ошириш ва Fаллани кайта ишлаш хисобига тулдирилди. Натижада дон етиштириш ва уни кайта ишлаб тайёр махсулот ишлаб чикариш худудий жихатдан якинлашди.

Республиканинг саноати ривожланган мамлакатларнинг хом ашё базаси булишидан воз кечиши, Fаллачилик сохасининг юкори хосилдорлик ва самарадорлигини таъминловчи Fаллани кайта ишлаш саноати корхоналарини ахамиятини янада оширади. Бундай таркибий узгаришлар Fаллани кайта ишлаш корхоналарини худудлар буйича оптимал жойлаштиришда, харажатлардан тежаб-тергаб фойдаланишда, пировард натижада, уларни иш самарадорлигини оширишда намоён булади. Мустакиллик йилларида Fаллачиликда хужалик тарзининг таркиби янада мустахкамланиб борди. Дастлабки йилларда монопол, жамоа мулкига асосланган ширкат хужаликлари ва пайчиликка асосланган кишлок хужалиги корхоналари урнига хусусий мулкка таянган оптималлашган фермер хужаликлари барпо этилган булса, бугунга келиб Fаллани етиштириш ва чукур ишлов беришга каратилган ва хусусий мулкга асосланган кластер ва Fаллачилик кооперативлари ривожланмокда. Натижада ер эгасини топди. Унумдорлиги паст ва факат Fалла етиштиришга каратилган фермер хужаликларининг урнига ташкил этилаётган Fаллачилик кластерлари ва кишлок хужалиги кооперативлари соха иктисодиётини мустахкамлашнинг ягона ва туFри йули эканлиги уз тасдиFини топмокда.

Кайд этилишича, мамлакатда аграр сохани ислох килиш, унга бозор механизмлари ва замонавий технологияларни жорий этиш борасида изчил чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Хусусан, кластер усули йулга куйилди, экин турлари замон талабидан келиб чикиб узгартирилди. Натижада хосилдорлик хам, даромад хам ошмокда. Республикада етиштирилаётган 80 турдан ортик кишлок хужалиги махсулотлари 66 та мамлакатга экспорт килинмокда.

Мухтарам Президентимизнинг хар бир утказаётган йигилишларида кластерларнинг режадаги кувватлари, инвестиция микдори ва экспорт хажми буйича маълумотлар чукур тахлил килинади. Президент Кишлок хужалиги вазирлигига кластерлар фаолиятини ташкил килиш, хорижий экспертлар хулосаси асосида экинларни самарали жойлаштириш, зарур уруFлик ва кучатларни хозирдан тайёрлаш, Молия вазирлигига кластерларни айланма маблаFлар билан таъминлаш буйича топшириклар берди.

«Узбекозиковкатхолдинг» компанияси кластерларга янги бозорлар топиш ва экспорт килишда доимий равишда амалий ёрдам бериб бориши кераклиги курсатиб утилди.

© ®

79

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Й^илишда галлачилик кластерлари фаолиятини такомиллаштириш, пахта ва Fалла етиштиришда давлат режасини боскичма-боскич бекор килиш масалалари хам мухокама килинди.

Давлат рахбари бу хакда жорий йил 24 январдаги Мурожаатномасида «Пахта ва Fалла етиштиришга давлат буюртмасини бекор килиб, ушбу махсулотларни бозор тамойиллари асосида харид килиш тизимига боскичма-боскич утамиз деб таъкидлаган эди. Агар бу йулдан бормасак, фермер ва дехконларимиз махсулот етиштиришда эркин булмайди, улар узлари кутганларидек манфаат курмайди, хокимларнинг эса иш услуби узгармайди», — деб таъкидлаган эди. Таъкидланишича, бу сохада давлат аралашувини кескин камайтириш билан бирга хокимларнинг режа ортидан кувиш ва мажбурий мехнатга жалб килиш амалиётига бутунлай чек куяди.

Й^илишда кластерларнинг хукукий макомини белгилаш, уларни танлаш, фермерлар билан муносабатларини туFри йулга куйишнинг очик-ошкора механизмларини жорий этиш буйича вазифалар белгиланди.

Мамлакатимиз рахбари кластерларни танлашда чукур кайта ишлаш даражаси ва инвестициялар хажми, фермерлар билан хисоб-китоб килишда маблаFнинг етарлилиги асосий мезонлар булиши зарурлигини таъкидлади.

К,ишлок хужалиги вазирлиги хамда Адлия вазирлигига кластерлар ва фермерларнинг мажбуриятларини аник белгилаб, уларнинг фаолиятини тартибга солиш механизмларини ишлаб чикиш вазифаси куйилди.

Дон етиштиришни молиялаштиришнинг амалдаги тизими кластерлар билан ишлашга мослашмагани курсатиб утилди. Шу боис кластерлар ва фермерларни молиявий куллаб-кувватлаш тизимини такомиллаштириш буйича топшириклар берилди.

Пахта ва Fалла буйича давлат режасини бекор килиш, экинларни мажбурий жойлаштириш тартибидан 2023 йилгача боскичма-боскич воз кечиш буйича жорий ва келгуси йилда амалга ошириладиган тадбирлар атрофлича куриб чикилди. Й^илишда мухокама килинган масалалар юзасидан мутасаддилар ахборот берди. Вазирнинг маълум килишича, давлат рахбари 4 февраль куни утказилган кишлок хужалигида кластерлар фаолиятини янада ривожлантириш масалалари буйича йотилишда шундай топширик берган.

Эслатиб утамиз, январь ойида мамлакат президенти Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга мурожаатида Узбекистонда пахта ва Fалла учун давлат буюртмасини бекор килиш режалаштирилаётгани хакида гапирганди.

ЙиFилишда президент сохада давлат аралашувини кескин камайтириш билан бирга хокимларнинг режа ортидан кувиш ва мажбурий мехнатга жалб килиш амалиётига бутунлай чек куйилиши хакида гапирган.

Мамлакатимизда булиб утган халкаро тадбирларда хам кишлок хужалиги сохаси куплаб маротаба мухокамалар утказилди.

Сессияда журналистлар томонидан Узбекистонда кластер тизими йилдан йилга кенгрок жорий килинаётгани, шундай булса-да уларнинг хукукий макоми хамон белгиланмагани, бу эса фермер хужаликлари билан муносабатларда турли низоли вазиятларни келтириб чикараётгани борасида савол берилди.

© ®

Хакикатда куп муаммолар бор. Хукукий асос масаласида биз утган йили кластер ва фермерлар уртасида шартнома тартибини белгилаган эдик. Аммо шартноманинг шартлари сиз айтганингиздек, фермерлар манфаатини ва баъзи жойларда кластерлар манфаатини хисобга олмаган.

Бу борада президентимиз бир катор вазифалар белгилаб бердики, бунда бир ой ичида Адлия вазирлиги ва К,ишлок хужалиги вазирлиги билан бирга мана шундай норматив хужжат ишлаб чикилиши кун тартибининг долзарб масаласи хисобланади.

Биз бу муаммони биламиз ва унга бир ой ичида ечим топамиз", - дея таъкидлаган эди мазкур соха мутасаддилари.

Илмий контекстни яратиш

Маълумот учун, кишлок хужалигида кластер тизими экинларини етиштиришдан тортиб, ундан тайёр махсулот ишлаб чикаришгача булган боскичларни уз ичига камраб олади.

Кластер ёндашувининг назарий масалалари бир катор махаллий ва хорижий муаллифлар томонидан куриб чикилган, шунинг учун бугунги кунда биз кластерни аниклашга ва уларнинг таснифига, кулами, йуналиши ва бошкалар буйича фарк киладиган ёндашувларни ажратиб олишимиз мумкин. Умуман олганда, "кластер" бу муайян функцияларнинг бажарилишини таъминлаш учун яхлитликни ташкил этувчи алохида элементларнинг маълум бир бирикмаси хисобланади. Ушбу элементларнинг комбинацияси алохида равишда хар бир элементга караганда самаралирок ишлайди. Маколада урганилаётган тадкикотнинг бир йуналиши мазкур кластер корхоналари харажатларининг бошкарув хисобини ташкил этишнинг муаммолари урганилган.

Тад^и^от билан боFлиrç адабиётларни урганиш

Иктисодий кластерлар томонидан бизнесни ташкил этишнинг бошка шаклларига нисбатан мухим афзалликлари куп сонли турли муаллифлар томонидан кайд этилган. Иктисодий фикрнинг ушбу сохаси ривожланишининг асосчиларидан бири А. Маршалл хисобланади. Хусусан, унинг "Иктисодий фанлар тамойиллари" асарини таъкидлаш мумкин, унинг доирасида у Буюк Британиянинг саноат сохаларини урганган. Шуни таъкидлаш керакки, ушбу иш доирасида А. Маршалл "махаллийлаштирилган ишлаб чикариш" ёки "саноат зоналари" ни таърифлаш учун бирон-бир аник атамаларни киритмаган.

Бирок, уларнинг хусусиятларини тавсифлаш учун бу холда биз корхоналар уртасида юкори даражада мехнат таксимоти мавжуд булган кластерлар хакида гапирамиз. Маршалл аслида мультипликатив ва синергетик эффектларни "таркатиб юборадиган" ишлаб чикарувчи кучларни ташкил этишнинг янги шакли сифатида кластерларни ташкил этишнинг ташкилий ва иктисодий шартларини аниклади. Ушбу муаллиф уз асарларида баркарор фаолияти маълум бир худудда куп сонли бир-бирига ухшаш кичик бизнеснинг концентрациясига асосланган иктисодий тузилмаларни таъкидлаб утган. У бизнесни ривожлантиришда мухим рол уйнайдиган "атроф-мухитга таъсир" деб хисоблайди. "Атроф-мухит эффекти"

81

ёки "таш^и иктисодиётлар", Маршалл режалаштирилмаган фойда, шунингдек бизнесни олиб боришда кушимча махсулотлар деб атади. Унинг ишида таъкидланганидек, янги иктисодий самара беришга хам, умумий иктисодий маконда интеграциялашган бизнес тузилмаларини яратишга каратилган FOяларни амалга оширишнинг юкори самарадорлигига хам эътибор каратилиб, хужалик юритувчи субъектларнинг ихтисослашиши ва бирлашиши натижасида вужудга келади. Ушбу талкин асосида корхоналар кластери уларнинг жуFрофий ёки саноат концентрацияси булиб, асбоб-ускуналар, хом ашё, материаллар етказиб берувчилар билан узаро муносабатлар, тор ихтисослашган ишчилар гурухларининг шаклланиши натижасида «ташки иктисодиёт» таъсирини таъминлайди.

Адабиётларни урганиш натижасида ани^ланган муаммолар, урганилмаган муаммолар ва урганилмаган бушли^лар тавсифи:

Мутахассислар фикрига кура, бугун дунёдаги купгина етакчи давлатлар иктисодиётининг карийб 50 фоизи кластер усулига утган. Масалан, Европа Иттифокида 2 мингдан зиёд кластерлар мавжуд булиб, уларда ишчи кучининг 38 фоизи камраб олинган. Дания, Финландия, Норвегия, Швеция саноатида тулик кластер усули татбик килинган. АКШда эса мамлакатдаги мавжуд корхоналарнинг ярмидан купи шу тизимда ишлаб, улар томонидан тайёрланаётган товарлар ЯИМнинг 60 фоизини ташкил килади.

Кушимча килиш керакки, бу давлатларда фермер хужаликлари аксарият холда кластер тизимига ихтиёрийлик асосида, илм ва ишлаб чикаришни шиор килган холда бирлашади. Бунда фермерлар тайёр махсулот ишлаб чикилгунча булган жараёнда турли вазифаларни бажарадилар.

Иктисодиётни эркинлаштириш шароитида хужалик субъектлари фаолиятини, унинг тамойилларига мос холда ташкил этиш замон талаби булиб, бу жараён иктисодиётнинг хамма сохаларида амалга ошиши зарур. Айникса, Дон махсулотлари етиштириш ва кайта ишлаш кластерлари корхоналарида бошкарув хисобини такомиллаштиришга каратилган хисоб сиёсатини шакллантириш ва такомиллаштириш буйича тавсиялар ишлаб чикиш давлатимизда олиб борилаётган иктисодий сиёсатнинг устивор йуналишларига ижобий таъсир этади. Ушбу тавсиялар дон махсулотлари етиштириш ва кайта ишлаш кластерлари корхоналарида амалиётга жорий килинса, хисоб сиёсати такомиллашса албатта, бошкарув хисоби элементлари уз аксини топиб харажатлар ва даромадларни аниклаш тартиби сезиларли осонлашади. Бунинг билан бошкарув хисоби фаолиятини йулга куйилиши, унинг илмий ва амалий натижаларини хаётга тадбик килиш ва шу оркали Узбекистонда ижтимоий-иктисодий ривожланиш жараёнларини таъмин этиш ва ахолини турмуш шароитини яхшилаш масалалари уз ечимини топади.

Вазирлар Махкамасининг "Бошокли дон етиштиришда кластер тизимини боскичма- боскич жорий этиш оркали юкори хосилдорликни таъминлашга доир кушимча чора- тадбирлар туFрисида" ги карорида сохада катта узгаришлар килиш максадида бир катор вазифалар ишлаб чикилди. Яъни, кейинги йилларда мамлакат

82

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

иктисодиётининг мухим тармокларидан бири булган кишлок хужалигини жадал ривожлантиришга каратилган изчил ислохотлар амалга оширилди.

Хусусан, кишлок хужалигида ишлаб чикаришнинг кластср усули йулга куйилди, кластерларга ажратилган кишлок хужалиги майдонларининг хажми экин турлари буйича пахта-тукимачиликда 62 фоизни, чорвачиликда 8 фоизни, мева-сабзавотчиликда 7,5 фоизни ташкил этмокда.

Шунингдек, замонавий ресурс тежайдиган технологияларнинг жорий этилиши кишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикарувчилари томонидан ер, сув ва моддий-техник ресурслардан самарали фойдаланиш, етиштирилган хом ашёни кайта ишлаган холда тайёр махсулот куринишида истеъмолчига етказиб бериш имконини бермокда.

Натижада жорий йилда бошокли дон етиштиришда гектаридан уртача 60 центнердан хосил олиниб, ялпи ишлаб чикариш хажми 7 млн тоннадан ортикни ташкил этди хамда давлатга 3 млн 552 минг тонна дон топширилиб, бу курсаткич утган йилга нисбатан 140 фоизга ошди.

Шу билан бирга, кишлок хужалигини давлат томонидан куллаб-кувватлашда самарали бозор механизмларининг мавжуд эмаслиги тармокнинг ракобатбардошлигини ошириш имконини бермаяпти.

Аникланган муаммолар ва бушликлар асосида тадкикот максадини ва вазифаларини аниклаш:

Хулоса килиб кластернинг мазмун мохиятидан келиб чикиб унга куйидагича таъриф берилса максадга мувофик булади деб хисоблаймиз: кластер битта географик худудда жойлашган ва маълум бир аник вазифани ечишга каратилган мустакил иктисодий субъектлар гурухи булиб, хужалик юритишда бир-бири билан узвий алокадаги мехнат жараёнларини бирлаштиришга каратилган муносабатлар мажмуаси ёки корхоналарнинг ва ижтимоий гурухларнинг биргаликдаги мулклари билан харакат килиш шаклидир.

Иктисодиётда кластер (слустерр) - бир-бирини алмаштириш етарлича чегараланган маълум йуналишдаги ишлаб чикариш ёки хизматлар сохасидир. Иктисодий кластер - баъзи худудларда тупланган бир - бири билан алокадор булган корхоналар гурухи (акциядорлик жамиятлари, компаниялар, трестлар, корпорациялар), таълим тизимида Университетлар, банклар ва бошкалар. махсулотларни, бутловчи буюмларни ва ихтисослаштирилган хизматларни етказиб берувчилар, инфратузилмалар; илмий текшириш институтлари, олий таълим муассасалари ва бошка ташкилотлар.

Кластерда, унинг иштирокчиларини узаро ракобати, кооперацияси, узаро чегарадош булган туманларни ягона хукукларини, ваколатларини шаклланиши, маълум худудда корхона ва ташкилотларнинг бир максад сари тупланувини шакллантириш хусусияти ётади.

Материаллар ва усуллар

Кластер тузилмаларини шакллантириш узи нима беради? Фикримизча кластерлар куйидаги функцияларни бажарадиган тузилма булиб хисобланади:

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

- биринчидан, худудларни ривожлантириш учун кушимча иш уринларини яратиш, давлат ва махаллий бюджет даромадларини ошириш, тармокка кирувчи иктисодий субъектлар буйича ваколатларни таксимлаш;

- иккинчидан, тадбиркорлик тузилмалари билан узаро ахборот алмашувини жадаллаштириш ва янгиликларни тарFиб этиш, худудларни инновацион жозибадорлигини ошириш ва кичик бизнес субъектларининг иновацион фаоллигини яхшилаш;

- учинчидан, худудий иктисодиётни диверсификация килиш;

-туртинчидан кичик бизнес субъектларини ва хусусий тадбиркорларни йирик

инвестиция лойихаларга янги инновацион фаолиятга жалб этиш асосида кушимча даромад олишларини таъминлаш;

- бешинчидан, янги бозорларга чикиш, янги лойхаларни жорий килиш буйича харажатларни кискартириш, уларнинг фаолиятларини инфратузилмалар билан таъминлаш, ходимлар малакасини ва корхоналар ракобатбардошлигини ошириш.

Фермер ва якка тартибдаги кишлок хужалиги махсулотларни етиштирадиган хужаликларни бирлаштирадиган тармок кластерлари, улар якка холда хал кила олмайдиган умумий муаммоларни бажаришга кодир. Бундай муаммоларга моддий-техника таъминоти, махсулотни кайта ишлаш ва сотиш, умумий машина паркини яратиш ва алохида хужаликларга тегишли булган хизматларни курсатишга мулжалланган корхоналарни ташкил килиш киради. Кластерлар уларни хал килинмаган муаммоларни амалга оширадилар ва банк кредитлари олишлари, уларни уз вактида кайтаришлари учун кафил буладилар. Фермер хужалиги мустакил ва ташаббускор хужалик шакли сифатида, ишлаб чикариш ва махсулот сотиш фаолиятини кластер хужалигининг таркибида мустакил амалга ошириши керак.

Натижалар

Галлачилик кластерлари фермер хужаликлари негизида ва мустакил шаклда ташкил килинаётганлиги сабабли хужалик юритишнинг жамоа мехнатига ва алохида мустакил субъект фаолиятига асосланган хужалиги шаклидан фойдаланиши керак. Кластер тизимида кишлок хужалиги махсулотларини етиштиришда фермер хужаликлари билан бир каторда, хужалик мустакиллигига эга булган якка тартибдаги хужаликлар хам хужалик юритишнинг асосий шакли булиб хизмат килиши керак, чунки бундай хужаликларда оилавий манфаатдорлик ва интизом фермер ва жамоа хужаликларига нисбатан юкори булади. Улар давлат, жамоа ва фермер хужаликларига нисбатан озрок харажат килиб купрок ва сифатлирок махсулот олишга интилишади.

Кластер шаклидаги хужаликларнинг фаолиятлари куйидагиларга каратилиши лозим:

1. Галла етиштириш билан банд булган фермер хужаликларини моддий-техникавий ресурслар билан таъминлаш, ишлаб чикаришга техник жихатдан хизмат курсатиш асосида Fаллани етиштиришга;

2. Узига тегишли булган дон омборларида Fаллага дастлабки ишлов беришга;

3. Дастлабки ишловдан утган Fалла махсулотини кайта ишлашга;

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

4. Ун ва ун махсулотларини ишлаб чикаришга;

6. Ярим тайёр махсулотларни (узининг ички истеъмолидан ортикча махсулотларни) сотишга;

7. Воситачилик фаолиятини амалга оширишга;

Айни вактда янги тартибда ишлайдиган дон етиштирувчи кластер корхоналарнинг ишлаб чикариш харажатларининг бухгалтерия хисоби, тахлилини такомиллаштириш масалаларини тадкикот килиш зарурати мавжуддир. Мустакиллик йилларида бухгалтерия хисоби хужалик субъектлари билан биргаликда катта ривожланиш йулини босиб утди. Жумладан, Узбекистон Республикасида "Бухгалтерия хисоби тугрисида"ги конун ишлаб чикилди ва тадбик килинди. Кейинги йилларда конун талаблари доирасида бухгалтерия хисоби сохасидаги меъёрий хужжатлар халкаро андазаларда курсатилган талабларга мувофиклаштирилади. Узбекистон республикаси Бухгалтерия хисобининг миллий андозалари, "Махсулот (ишлар, хизматлар) таннархини киритиладиган махсулот (ишлар, хизматлар) ишлаб чикариш буйича харажатлар таркиби ва молиявий натижаларини шакллантириш тартиби тугрисида"ги Низом хамда бухгалтерия хисобини юритиш ва бухгалтерия хисоботларини тузиш чогида фойдаланиладиган услубий курсатмалар ва бошка меъёрий хужжатлар ишлаб чикилди ва боскичма боскич амалиётга тадбик этилди. Натижада бухгалтерия хисобининг ташкил этишнинг хукукий меъёрлари асоси яратилди. Бухгалтерия хисобини юритиш бухгалтерия хисоботларини тузиш чогида фойдаланиладиган бошка куплаб меъёрий хужжатлар ва услубий курсатмалар билан белгилаб куйилди. Шунингдек, Узбекистон Республикаси молия вазирлиги кейинги йилларда тегишли идоралар билан хамкорликда бухгалтерия хисобида персанал компьютер техникасини куллаш асосида бухгалтерия хисобини юритишни такомиллаштириш масалаларида талай ишларни амалга оширди. Кишлок хужалигида фаолият юритаётган фермер хужаликлари молия - хужалик фаолиятларини бухгалтерия хисобини олиб бориш учун туман марказларида хужалик хисобида фаолият юритувчи "Фермер хужаликларининг марказлашган бухгалтериялари" ташкил килинди. Молиявий бухгалтерия хисобини ташкиллаш буйича 24 та миллий стандартлар ишлаб чикилиб боскичма-боскич амалиётга тадбик килинмокда.

Шуни хам таъкидлаш керакки, ташкил этилаётган кластер корхоналарида ишлаб чикариш харажатларини хисоби ва махсулот таннархини калкуляция килиш (бошкарув хисоби) буйича меъёрий хужжатлар хали хозир етарлича ишлаб чикилмаган. Маълумки, корхоналарни иш самарадорликларини оширишда, уларнинг фаолиятларини янада ривожлантиришни, уларнинг ички имкониятларини топишда башкарув хисобининг роли катта. Бундай камчиликларни бартараф этиш учун, фикримизча, ишлаб чикариш харажатларини хисобга олиш ва махсулотлар таннархини калькуляция килиш масалалари буйича якин келажакда ягона намунавий низом ишлаб чикиш максадга мувофик деб хисоблаймиз. Намунавий низом иктисодиётни алохида тармокларида, уларнинг фаолият хусусиятларидан келиб чиккан холда тармок йурикномаларини ишлаб чикишга, шунингдек, бошкарув хисобини ягона, назорат килиш имконияти булган

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

тизимда ташкилашга асос булиб хизмат килади. Бошкарув хисобини бундай ташкиллаш ишлаб чикариш харажатлари сарфи устидан назорат урнатиш ва махсулотлар таннархига таъсир этадиган омилларни топиш имкониятини беради. Бундай ташкилий тадбирлар таннархни пасайтириш йулларини курсатиб беради, бу эса корхонани фойдасини ошишга, унинг фойдалилик даражасини купайишга хамда бозорда бахоларнинг сузсиз пасайишига олиб келади.

Бухгалтерия хисобини такомиллаштиришда эътиборни биринчи навбатда унинг тезкорлик даражасини оширишга каратиш лозим. Х,озирги кунда бухгалтерия хисобининг тезкорлик даражаси унчалик юкори эмас. Корхона молия-хужалик фаолиятлари туFрисидаги маълумотлар бухгалтериядан хисобот даври тамом булгандан кейингина олинади. Уларни тегишли идораларга тезликда етказиб бера олмайди. Шунинг учун бундай маълумотлардан факат кейинги хисобот даврларида фойдаланиш мумкин. Шунинг учун хам бухгалтерия хисоби маълумотларининг тезкорлигини таъминлаш хозирги давр менежментининг асосий вазифаларидан бири булиб колади.

Мазкур илмий маколада республикамиз кишлок хужалиги тармоFининг асосий буFини булган Fаллачиликда фермер ва дехкон хужаликлари заминида халкаро амалиётда тажрибадан утган Fалла етиштириш ва уни кайта ишлашни камраб олган кластер бошкаруви тизимида ташкил килинган корхоналарда Fаллани етиштириш ва уни кайта ишлаш билан боFлик булган харажатларнинг таркибини аниклаштириш, уларни хисобга олиш хамда аудит ва иктисодий тахлил килишнинг замонавий услубларини ишлаб чикиш, уларни халкаро андазалар талабига мослаштиришдан иборатдир.

Кишлок хужалигида ислохотларнинг олиб борилиши олиб борилаётган хисоб сиёсатда хам туб узгартиришларни талаб килади. Бинобарин, дон етиштириш ва уни кайта ишлаш жараёнлари кластер усулига утгандан кейин бухгалтерия хисоби олдига бир катор янги талабларни куяди. Хозирги замон ахборот замони булиб кластерлар фаолиятини бошкаришни тубдан узгартириш масаласини, хужалик механизмини ва унинг ахборот таъминотининг асоси булган бухгалтерия хисоби сохасида хам ислохотлар килиш масаласига ечим топиш зарур булади. Тарихан маълумки куп йиллар давомида бухгалтерия хисоби асосан давлат мулки бутлиги устидан назорат килиш, хисобот тузиш воситаси булиб хисобланган ва у окибатда бошкарув тамоилларининг таъсирчан ахборот манбаларидан узоклашиб колган. Хужалик субъектлари бугунги кундаги коронавирус пандемияси шароитида хисоб маълумотларининг хакконийлиги, жорий ва якуний хисоботлар хамда молиявий хисоботларинг мослиги ва унда акс эттирилган маълумотларнинг ишончлилиги буйича илмий изланишларга алохида эътибор каратилган. Ушбу тадкикотлар асосида корхоналарнинг яхлит холда бухгалтерия хисоби тизими ва улар фаолиятини тахлилдан утказиш масаласи урганиллади. Корхоналар фаолиятининг айрим йуналишлари айникса, кластер корхоналарида махсулот ишлаб чикариш харажатларни хисобга олиш хамда тахлилини утказиш масаласи тулалигича такомиллаштирилмаган. Шунингдек,

Мунозара

© ®

жаxон иктисодиётида маxсулотлар етиштириш ва кайта ишлаш xаражатлар Xисобини юритиш ва тахлили учун зарур булган ахборотларни тyплаш жараёнининг корхоналар фаолият йуналишлари, мулкчилик шакллари бyйича халкаро даражада эришилган натижаларни тулик Узбекистон Республикаси корхоналари фаолиятига жорий этилмаганлиги ва жорий этиш билан боFлик муxим масалалар xозиргача узининг ижобий ечимини топмаганлигини куришимиз мумкин. Шунинг учун xозирги кунда корхоналар фаолиятини кисмларга булиш яъни махсулот етиштириш ва кайта ишлаш харажатларини, бундай дон етиштириш xамда кейинги кайта ишлаш билан боFлик харажатларнинг бошкарув xисобини юритиш xамда уларни тахлил килиш буйича тадкик килиш керак булган масалалар мавжуд.

Фoйдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Мирзиёев, Ш. М.(2017). Танкидий таxлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарли^ар бир раxбар фаолиятининг кунлик коидаси булиши керак.-тошкент: Узбекистон, 104 б.

2. Мирзиёев, Ш. М. (2017). Буюк келажагимизни мард ва олижанб халкимиз билан бирга курамиз. Узбекистон, 488 б

3. Узбекистон республикаси Вазирлар Mаxкамасининг 1999 йил 5 февралдаги "Mаxсулот (иш ва хизматлар) ни ишлаб чикариш, маxсулот (иш ва хизматлар) таннархига кушиладиган харажатлар таркиби ва молиявий натижаларни шакллантириш тартиби тyFрисида"ги Низом.

4. Маршал, А.(1993). Принципы экономической науки. Прогресс.

5. Тошмаматов, Н. (2019). Бухгалтерия xисоби назарияси. Дарслик. Тошкент, Узбекистон файласуфлари миллий жамияти нашриёти.

6. Тошмаматов, Н. ва бошкалар.(2008). Аудиторлик фаолиятининг баъзи муамолари xакида. "Ицтисодиётни эркинлаштириш шароити-да бухгалтерия уисоби, ицтисодий тахлил ва аудитнинг долизарб муамолари" Республика илмий-амалий анжумани материаллар туплами.

7. Носиров, ^A.(2017).The role of the ecological management on the developing of small business. Theoretical & Applied Science. 01 (45) .

8. Носиров, И.А.(2017). Development perspectives of ekologikal management in Uzbekistan.European Sciense Reviev. Austria, Vienna.

9. Носиров, И.А.(2016) Роль экологического менеджмента в развитии малого бизнеса. Жамият ва бошцарув. 3.)

10. Носиров, И.А.(2016). Влияние научно-технического прогресса в эффективном использовании природных ресурсов. АН Республики Узбекистан. Вестник Республики Каракалпагистан. 2.

11. Ёрматов, И.(2016). Корхона фаолиятини бошкаришнинг асосий йуналишлари.

Техника ва технологиянинг долзарб муаммолари, уларнинг энерготежамкор ва инновацион ечимлари Республика илмий - техник анжумани материаллари, 2- кисм, 135 - 137 бб.

12. Ёрматов, И.(2016). Кичик бизнес субъектларида инвестицион жозибадорликни ошириш масалалари. Техника ва технологиянинг долзарб муаммолари, уларнинг

87

энерготежамкор ва инновацион ечимлари Республика илмий - техник анжумани материаллари, 2- кисм, 137 - 139 бб.

13. Ёрматов, И.(2017). Improving fruit sevice industries. К^ишлоц хужалик маусулотларини ишлаб чицариш, сацлаш ва цайта ишлашнинг тежамкор технологиялари ва уларнинг иновацион ечимлари. Республика илмий ва илмий -техник анжумани материаллари. 425 бет.

14. Ёрматов, И., Тошмаматов, Н., Носиров, И.(2017). Бухгалтерия хисоби назарияси (укув кулланма, хаммуалифликда). Тафаккур бустони, Тошкент -195 б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

88

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Tursunova, D.D. (2022). Modern debatable issues of accounting for depreciation and amortization of fixed assets. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 89-96.

Турсунова, Д. Д. (2022). Современные дискуссионные вопросы учета износа и амортизации основных средств. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 89-96.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090612

DOI 10.5281/zenodo .6090612

QR-Article

ImpsiUcfcjda лгд/.ИЛ2аЗАнпск1аЛаэаВ12

Турсунова Дильрабо Давлатбой кизи

Ферганский политехнический институт, ассистент

UDC 338.24

СОВРЕМЕННЫЕ ДИСКУССИОННЫЕ ВОПРОСЫ УЧЕТА ИЗНОСА И АМОРТИЗАЦИИ ОСНОВНЫХ СРЕДСТВ

Аннотация: В этой статье рассмотрены современные дискуссионные вопросы учета износа и амортизации основных средств. Обоснованы тезисы о том, что износ и амортизация - взаимосвязанные понятия, но отождествлять и объединять и в единую категорию экономический неправомерно. Счета износа и амортизации основных средств не дублируют, а лишь дополняют друг друга.

Ключевые слова: износ, амортизация, ликвидация основных средств, имущества, оборудования.

Tursunova Dilrabo

Fergana Polytechnic Institute, assistant

MODERN DEBATABLE ISSUES OF ACCOUNTING FOR DEPRECIATION AND AMORTIZATION OF FIXED ASSETS

Abstract: This article discusses the current controversial issues of accounting for depreciation and amortization of fixed assets. The theses are substantiated that depreciation and amortization are interrelated concepts, but it is illegal to identify and combine them into a single category of economic. Depreciation and amortization accounts of fixed assets do not duplicate, but only complement each other.

Keywords: depreciation, amortization, liquidation of fixed assets, property, equipment.

89

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Введение

Различение понятий «износ основных фондов» и «амортизация основных «фондов» и раздельное отражение движения износа и амортизации большинство экономистов расценивало и расценивает как одно из достоинств отечественного бухгалтерского учета. Мы полностью согласны с такой оценкой. Некоторые специалисты отказывают ей в полной объективности или считают вообще неприемлемой. Так, С.К. Коркин полагает, что обособление износа и амортизации основных средств в планировании и учете «не согласуется о теорией вопроса» (излюбленное выражение, которое автор часто употребляет) [1, с. 85]. Он не раскрывает, в чем заключается это рассогласование практики и теории. Его позиция остается неясной.

Анализ тематической литературы

Известный ученый в области бухгалтерского учета и экономического анализа В.Ф. Палий в ряде своих работ доказывает, что раздельный учет износа основных средств и амортизации на двух разных счетах экономически не оправдан, поскольку утрата стоимости основными средствами, т.е. то, что фиксируют на счете «износ основных средств», происходит только по мере накопления амортизационного фонда. Этот единый процесс нужно учитывать на одном счете «Износ (амортизация) основных средств [2, с. 43]. Корреспондировать он должен со счетами издержек производства или финансовых результатов хозяйственной деятельности. Этот счет является контрактивным оценочным счетом, противостоящим счету «Основные средства».

Мы считаем, что износ и амортизация - взаимосвязанные понятия, но отождествлять и объединять их в единую категорию экономически неправомерно. Нелишне здесь напомнить слова академика С.Г. Струмилина, написанные им еще в 1933 г., в знаменитой работе «К перестройке бухгалтерского баланса: «Иное значение имеет амортизационный фонд, который отнюдь не следует отождествлять с износом. Ему в активе соответствует вполне реальное денежное или товарное покрытие, резервируемое в целях восстановления изношенных средств труда. Счет износа и фонд восстановления не дублируют, а лишь дополняют друг друга. Эту позицию разделяет большинство экономистов. Она получила поддержку и в высказываниях ряда специалистов - научных работников и практиков - о предложениях В.Ф. Палий [3, с. 21].

Проф. В.К «Радостовец одобряет предложение В. С.Палия отказаться от начисления износа основных средств. Неясно, что дало основание автору приписать такую идею В.Ф. Палия. В.К. Радостовец далее излагает свою мысль: «В условиях расширения самостоятельности предприятий, повышения роли оперативного анализа нет смысла вообще иметь счет «Износ основных средств»... Износ основных средств по предприятию в целом практически ни для каких целей не нужен, если не считать необходимость министерству (ведомству) знать степень изношенности основных средств по предприятиям отрасли. Известно, что по каждому конкретному объекту основных средств износ в любое время может быть

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

определен расчетным путем, а при необходимости, и по предприятию в целом» [4, с. 5]. А как быть с балансовым законодательством, обязывающим предприятия отражать в балансе основные средства в реальной оценке? Не спроста ведь во всех странах на предприятиях исчисляют и учитывают износ основных средств.

Методология исследования

В исследовании использовались системный анализ, изучения оценок и взглядов известныхх ученый в области бухгалтерского учета и экономического анализа, исследования информации, экспертные оценки и другие методы.

Анализ и результаты

Едва ли правомерно учитывать на одном счете движение износа и амортизации основных средств. Вот наши контраргументы.

Во-первых, верно, конечно, что в бухгалтерском учете основными средствами, параллельно отражают начисление износа и отчисление средств в амортизационный фонд. Но в действительности утрата средствами труда своей стоимости из-за материального износа в процессе производства или обращения и аккумуляция (оседание) денег в амортизационном фонде происходят разновременно на различных стадиях оборота основных средств.

Во-вторых, нельзя забывать и о том, что на очень многих предприятиях величины износа и амортизации уже изначально (в момент начисления или доначисления) неравновелики, не совладают. Так, по жилым зданиям и основным средствам, переданным на консервацию, износ начисляют, а амортизацию - нет, и наоборот. По объектам, входящим в состав пассивной части основных средств, продолжающим функционировать и после истечения нормативного срока службы производят отчисления в амортизационный фонд, но не начисляют износа.

Далее. По не оконченным строительством или не оформленным актами приемки объектам, но фактически эксплуатируемым предприятиями как средства труда, амортизация начисляется, а износ за весь период их действия - после зачисления этих объектов в состав основных средств предприятия.

Таким образом, расхождения между суммами износа и амортизации неизбежны, можно сказать, запрограммированы.

В-третьих. Средства амортизации используются на финансирование капитальных вложений, а на предприятиях, основанных на государственной собственности, еще могут быть перераспределены в пределах- ведомства или даже отрасли.

И, наконец, в-четвертых. Помимо названных причин несовпадения величин износа и амортизации, расхождения между ними вызываются рядом операций, затрагивающих или только износ основных средств или только амортизационный фонд. К первым относятся, например, поступление в хозяйство частично изношенных объектов, выбытие (в том числе и ликвидация) ранее эксплуатировавшийся средств труда, оприходование неучтенных объектов, обнаруженных инвентаризацией [17]. Ясно, что эти операции никак не влияют на размер амортизационного фонда. Что касается операций, обусловливающих

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

изменение амортизационного фонда, то к ним, кроме перечисленных в предыдущем абзаце, можно отнести пополнение фонда хозяйства в порядке перераспределения средств между предприятиями [16].

Вышеизложенные обстоятельства делают невозможным «сосуществование» на одном счете износа и амортизации.

В.Ф. Палий правильно констатирует: «Распределение амортизационные» фонда, его отчисления по установленным направлениям невозможно учитывать на том же счете, что и износ основных средств. Какой же выход из создавшейся ситуации он рекомендует? Ввести новый активный счет «Амортизационные отчисления», на дебете которого фиксировать расходование амортизационного фонда по назначению. Бухгалтерские записи на счетах выглядят так:

1) Отчисление средств в амортизационный фонд:

Дебет счетов издержек производства или обращения.

Кредит счета «Износ (амортизация) основных средств».

2) Использование средств амортизационного фонда:

Дебет счета «Амортизационные отчисления».

Кредит счета «Фонды экономического стимулирования».

Кредит счета «Внутриведомственные расчеты» и др.

Сальдо счетов «Износ (амортизация) основных средств» и «Амортизационные отчисления» целесообразно показывать в пассиве и активе первого раздела бухгалтерского баланса. По мнению В.Ф. Палия, сальдо этих счетов всегда сбалансируются [6, с. 118].

Внимательное ознакомление с рекомендуемыми записями на счетах «Износ (амортизация) основных средств» и «Амортизационные отчисления» и изменениями в балансе вызванными этими записями [7, с. 125-128], подводит с таким выводам.

1. Счет «Износ (амортизация) основных средств» выполняет лишь роль регулирующего контр активного счета к счету «Основные средства» по назначению, структуре и информационной возможности он ничем не отличается от применяемого в бухгалтерской практике счета «Износ основных средств». Их идентичность очевидна,

2. Не вполне ясны природа счета «Амортизационные отчисления», содержание записей на его кредите, значение дебетового сальдо счета. Думается, что он является регулирующим контр пассивным к счёту. «Уставный фонд». Понятно, что изъятые в порядке перераспределения или направленные на финансирование капитальных вложений средства амортизации в условиях отсутствия бухгалтерского счета «Амортизационный фонд» - источника этих средств - могут быть списаны только в уменьшение уставного фонда. Другой альтернативы нет.

3. Итоги активных и пассивных статей баланса - «Основные средства», «Амортизационные отчисления», «Уставный фонд (в части основных средств)» и «Износ (амортизация) основных средств» искусственно сбалансированы; к кредитовому сальдо счета «Износ (амортизация) основных средств» прибавлены

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

сальдо счетов «Фонда экономического стимулирования» и «Внутриведомственные расчеты».

Какой выход из положения возможен, если, естественно, отстаивать на повсеместное существование счета «Износ, амортизация средств»? Выход видится в перенесении на нашу почву принципов учета амортизации на капиталистических предприятиях, в отказе отражать на одном счете движение и износа, и амортизации (правда, в подлинно экономическое трактовке категорий), в исключении из бухгалтерского лексикона понятия «амортизационный фонд» и соответственно счета «Амортизационный фонд». Счет «Амортизация (износ) основных средств» отчисления и изменениями в балансе, вызванными этими записями, подводит к таким выводам, предполагает отождествление терминов «износ» и «амортизация».

Этот счет кредитуют в корреспонденции со счетами издержек производства или обращения на сумму амортизационных отчислений по нормам на полное восстановление основных средств, а дебетуют в корреспонденции с кредитом счета «Основные средства» на первоначальную (восстановительную) стоимость выбывших основных средств.

Остановимся еще на одном интересном вопросе.

В.Ф. Палий в своей монографии, ссылаясь на работу А.Ф. Мухина «Бухгалтерский учет в промышленности США» М.: Финансы, 1965, пишет, что на предприятиях США учет износа основного капитала и амортизационного фонда, который в американской литературе называют резервом на амортизацию, ведут по сути на одном счете и отражают одной записью. В конце года заключительные записи составляют по такой схеме: дебет счета «Износ», кредит счета «Резерв на амортизацию»; дебет счета «Прибыли и убытки», кредит счета «Износ».

Последний счет является операционным, бес сальдовым, его без большого ущерба можно опустить. Счет же «Резерв на амортизацию» - регулирующий контрактовый к счету «Основной капитал» не закрывают. Его сальдо возрастает из года в год по мере увеличения износа [8, с. 111-112]. Ф. Мухин обращает внимание на то, что объекты основного капитала учитывают по первоначальной стоимости. Записи о движении каждой группы объектов систематизируют на отдельном счете, В разрезе групп открывают счета для отражения износа, например, счет «Резерв на амортизацию зданий», счет «Резерв на амортизацию машин» и др. На сумму годового износа здания делают заключительную запись: дебет счета «Износ здания», кредит счета «Резерв на амортизацию здания». Счет «Износ здания» закрывают и его дебетовое сальдо переносят на счет «Прибыли и убытки» записью: дебет счета «Прибыли и убытки», кредит счета «Износ здания». Счета «Резерв на амортизацию здания», «Резерв на амортизацию машин» и т.п. не закрывают: они выступают в качестве регулирующих контр активных счетов к имущественным счетам [9, с 141-144].

У читателя, не осведомленного в области учета в капиталистических странах, может сложиться ложное представление, будто амортизация основного капитала не включается в себестоимость продукции, а покрывается за счет прибыли. На самом деле это не так. В зарубежной практике бухгалтерия, как правило, делится на две части: финансовую (общую) и эксплуатационную (калькуляционную) [15].

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

В эксплуатационной бухгалтерии организуют учет издержек по центрам затрат, местам ответственности, калькулируют себестоимость продукции, выявляют финансовые результаты в разрезе реализованных видов продукции, ведут аналитический учет движения сырья и материалов, готовых изделий и т.п. На счете «Прибыли и убытки» финансовые результаты отражают развернуто, в не сальдированном виде, валовым методом (брутто - принцип). На кредите счета показывают валовую выручку за реализованную продукцию и прочие поступления, а на дебете - ее коммерческую себестоимость в членении по группам статей, например, затраты сырья и материалов; заработная плата персонала; амортизация (точнее, износ) основного капитала торговые (сбытовые) расходы, общие расходы; административные расходы Все это предопределяет иные, чем применяемые у нас, построение и методику бухгалтерского учета, усложняет систему записей, процедуру закрытия счетов и т.д.

Уместно отметить, что в работах, посвященных бухгалтерскому учету на капиталистических предприятиях, счета, на которых группируют записи об износе основного капитала, называются по-разному [10]. Разногласия объясняются тем, что авторы следуют практике учета на различных капиталистических предприятиях (в фирмах, компаниях, корпорациях) в разных странах; немалую роль играет и степень точности перевода бухгалтерских терминов с английского, Французского и немецкого языков на русский.

Приведем наиболее часто встречающуюся схему записей об износе основного капитала:

В финансовой бухгалтерии

Дебет счета «Амортизационные отчисления

Кредит счетов амортизации определенных объектов или их видов (например, «Амортизация зданий», «Амортизация оборудования»)

В эксплуатационной бухгалтерии Дебет счетов издержек производства

Кредит счета «Амортизационные отчисления» Счет - «Амортизационные отчисления» - это своеобразный счет экран [11, с. 85-91].

Профессоры В.А. Ерофеева и О.Л, Островская считают неправомерным в современных условиях, что в учете отождествляют начисление амортизации и создание амортизационного фонда. Они предлагают отражать начисление амортизации на кредите счета «Амортизационный фонд» (субсчет «На полное восстановление») в корреспонденции со счетами производственных затрат, а образование фонда по мере поступления средств за реализованную продукцию - на кредите отдельного субсчета к счету «Амортизационный фонд» - в корреспонденции с субсчетом «На полное восстановление») [12, с. 40-41].

Само по себе предложение авторов теоретически безупречно. Но его реализация натолкнется на чрезвычайный порядок трудности, да и обойдется очень дорого. При всем том отдача идеи весьма и весьма проблематична.

Заключение и рекомендации

Для того чтобы определить размер амортизации, воплощенной в выручке от реализации продукции, потребуются исключительно сложные и трудоемкие

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

расчеты. Такое вычленение амортизации возможно, если по каждому конкретному виду реализованной продукции будет подсчитана величина амортизационных отчислений как элемента затрат. Эти подсчеты придется делать за каждый месяц, так как колебания (вариация по месяцам) числовых значений признака может быть значительной [13].

Известно, что в экономике нормативы и нормы (в том числе и нормы амортизационных отчислений) - величины усредненные. По этой и другим причинам плановым показателям присуща некоторая приближенность, условность. Это полностью относится и к области учета. С условностью бухгалтерских расчетов мы встречаемся буквально на каждом шагу. Она предопределена, с одной стороны, несовершенством методологии учета, а с другой - ограниченными требованиями самой практики управления к степени достоверности учетных показателей.[14] Распределение расходов на обслуживание производства и управление им по видам продукции, калькуляция средней взвешенной (к исчислению индивидуальной себестоимости отдельно изготовляемого изделия прибегают сравнительно редко) фактической себестоимости производства единицы продукции, начисление износа малоценных и быстроизнашивающихся предметов, расчет отклонений фактической себестоимости приобретения или производства от плановой по видам (группам) материалов и готовых изделий, исчисление реализованной торговой скидки (надбавки) и наценки, транспортных издержек на остаток товаров в торговле и общественном питании, расчет товарных потерь в пределах норм - вот далеко не полный перечень участков учета, где довольствуются усредненными величинами.

На общем фоне условностей, ошибок наблюдения, измерения, регистрации, исчисления и обобщения, преднамеренных искажений данных едва ли необходимо добиваться достижения во что бы то ни стало полюй адекватности методики учета амортизации теоретическим принципам.

Список использованной литературы:

1. Коркин, С.К. (1990). Кругооборот фондов в социалистическом воспроизводстве. Изд-во Казанского университета, С. 85.

2. Палий, В. Ф. (1988). Самофинансирование: некоторые вопросы бухгалтерского учёта. Журнал Бухгалтерский учёт. 12. С. 43.

3. Струмилин, С.Т. (1963). Избранные произведения. В 5-т. Т.1. - М.: Изд-во Академии наук СССР, С. 21.

4. Радостовец, В.К. (1990). План счетов: необходимые перемены. Журнал Бухгалтерский учёт. 11. С. 5.

5. Палий, В.Ф. (1990). Хозрасчетный доход и самофинансирование: Вопросы учёта и анализа. М.: Финансы и статистика, С. 117.

6. Палий, В.Ф.(1990). Хозрасчетный доход и самофинансирование: Вопросы учёта и анализа. М.: Финансы и статистика, С. 118.

7. Палий, В.Ф. (1990). Хозрасчетный доход и самофинансирование: Вопросы учёта и анализа. М.: Финансы и статистика, С. 125-128.

© ®

95

8. Палий, В.Ф. (1990). Хозрасчетный доход и самофинансирование: Вопросы учёта и анализа. М.: Финансы и статистика, С. 111-112.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Мухин, А.Ф. (1965). Бухгалтерский учёт в промышленности США. М.: Финансы,С. 141-144.

10. Вейцман, Н.Р. (1962). Балансы капиталистических предприятий и их анализ.

- М.: Внешториздат.

11. Палий, В.Ф. (1975). Бухгалтерский учёт в системе экономической информации. М.: Финансы, С. 85-91.

12. Ерофеева, В.А., Островская, О.Л. (1990). Бухгалтерский учёт и управление финансовыми ресурсами. Журнал Бухгалтерский учёт. С. 40-41.

13. Кудбиев Д.К., Турсунова Д.Д. Основные принципы бухгалтерского учёта основных средств. Сборник материалов IVМеждународной научно-практической конференции «Бухгалтерский учет: достижения и научные перспективы XXI века», Москва 28 ноябрь 2018 г.

14. Abduraximov, B.U., Qudbiyev, N.T., & Mominov, I.L. (2021). Aylanma mablag'larni boshqarish tijorat korxonasi muvaffaqiyatining asosi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (10), 724-733.

15. Qudbiyev, N. T. (2021). Xalqaro moliyaviy hisob standartlariga o'tish dolzarbligi -Relevance of the transition to international financial accounting standards. SJ international journal of theoretical and practical research, 1(2), 56-64. https://doi.org/10.5281/zenodo.5752084

16. Ugli, A. B., Tohirovich, Q. N., Khatamovna, R. S., & Nigoraxon, M. (2021). Current Assets and Their Role in Company Activity. Journal of Marketing and Emerging Economics, 1(7), 25-30.

17. Кудбиев, Д. (2021). Методологические основы учета арендованных основных средств. In Современная наука. XXI век: научный, культурный, ИТ контекст (pp. 119-124).

96

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation :

Usmanova, D.I. (2022). The use of artificial intelligence in the management of physical culture and sports. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 97-107.

Усманова, Д.И. (2022). Использование искусственного интеллекта в управлении физической культуры и спорта. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 97-107.

QR-Article

гирьЛУЬсИ лд'ЮЛЛаЛЙЭТКк] .009071! 3

Усманова Дилфузахон Иброхимовна

PhD докторант кафедры «Спорт, менеджмент и экономика», Узбекский государственный университет физической культуры и спорта

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090723

DOT 10.5281/zenodo .6090723

UDC 796.G11 (G82)

ИСПОЛЬЗОВAНИЕ ИСКУССТВЕННОГО ИНТЕЛЛЕKТA В УПРAВЛЕНИИ ФИЗИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ И СПОРТA

Аннотация: Технология искусственного интеллекта развивается в последние несколько лет. Применение искусственного интеллекта в спорте стало обычным явлением в последние годы. Учитывая положительное влияние, которое они оказали благодаря своим растущим возможностям, они будут продолжать продвигаться в сферу спорта. В этой статье проводится исследование преимуществ искусственного интеллекта в спортивной индустрии. Отчет начинается с обзора темы о том, как эти два аспекта связаны.

Ключевые слова: Искусственный интеллект, Спорт, физическая культура, стратегия, управление, интеллектуальный агент, фанаты, инновация, команды.

Usmanova Dilfuzakhon Ibrokhimovna,

PhD doctoral student of the Department "Sport, Management and Economics",

Uzbek State University physical culture and sports

THE USE OF ARTIFICIAL INTELLIGENCE IN THE MANAGEMENT OF PHYSICAL CULTURE AND SPORTS

Abstract: Artificial intelligence technology has been developing in the last few years. The use of artificial intelligence in sports has become commonplace in recent years. Given the positive impact they have had through their growing capabilities, they will continue to advance into the field of sports. This article examines the advantages of artificial intelligence in the sports industry. The report begins with an overview of the topic on how these two aspects are related.

97

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL ANO PRACTI RESEARCH ^

Keywords: Artificial intelligence, Sports, physical culture, strategy, management, intelligent agent, fans, innovation, teams.

Мир спорта стремительно развивается. Он все чаще использует различные формы технологий. Сейчас, с внедрением искусственного интеллекта в спорте, мы наблюдаем очередную волну изменений от того, как играют в игры, к тому, как их воспринимают болельщики по всему миру.

Искусственный интеллект [далее ИИ] — это способность интеллектуальных систем реализовывать творческие задачи, которые ранее считались невозможными для выполнения компьютерами. Искусственный Интеллект используется для понимания того, что представляет о себе человеческий интеллект. Статья объясняет как ИИ может использоваться в физкультуре и спорте. Современный спорт — это бизнес в сфере развлечений, и технология Искусственного Интеллекта может значительно расширить его. Все крупные спортивные лиги Соединённых Штатов Америки используют технологию Искусственного Интеллекта для того, чтобы оптимизировать свой бизнес. К 2019 году спортивный мир США должен выйти на доход в 73.5 миллиарда $ [32].

Искусственный интеллект в спорте, возможно, был редкостью всего пять лет назад, но сейчас искусственный интеллект и машинное зрение проникают в ряд приложений спортивной индустрии, от чат - ботов до компьютерного зрения и за его пределами. Искусственный интеллект влияет почти на каждый крупный профессиональный вид спорта. Это своевременный сбой в отрасли, поскольку участие средств массовой информации становится все более важным в качестве ведущего источника дохода в профессиональном спорте. Из направления этой тенденции ясно, что болельщики требуют большего доступа к своей любимой спортивной команде, и технологии являются необходимым каналом для удовлетворения этого спроса.

Анализ литературы

Термин "искусственный интеллект" был придуман в 1956 году, но сегодня ИИ стал более популярным благодаря увеличению объемов данных, усовершенствованным алгоритмам и улучшениям вычислительной мощности и хранилища [6].

В 1943-45 годах закладываются основы для понимания и создания нейронных сетей, а уже в 1950 году Алан Тьюринг публикует в научном издании анализ интеллектуальной шахматной игры. В 1958 году появляется первый язык программирования искусственного интеллекта - Лисп.

Изучение механического или «формального» мышления началось с древних философов и математиков. Изучение математической логики привело непосредственно к теории вычислений Алана Тьюринга, которая предполагала, что машина, перетасовывая символы, такие простые, как «0» и «1», может имитировать любой мыслимый акт математического вывода. Это понимание того, что цифровые компьютеры могут имитировать любой процесс формального мышления, известно

Введение

© ®

как тезис Черча-Тьюринга. [17] Наряду с одновременными открытиями в нейробиологии, теории информации и кибернетике, это привело исследователей к рассмотрению возможности построения электронного мозга. Тьюринг предложил сменить вопрос с того, была ли машина умной, на «возможно ли, чтобы машина показала разумное поведение» [5]. Первой работой, которая в настоящее время общепризнана как ИИ, была формальная схема МакКалуча и Питтса 1943 года для «искусственных нейронов», завершенных по Тьюрингу [25].

Область исследований ИИ родилась на семинаре в Дартмутском колледже в 1956 году. [7] Участники Аллен Ньюэлл и Герберт Саймон (CMU), Джон МакКарти и Марвин Мински (MIT) и Артур Самуэль (IBM) стали основателями и лидерами исследований ИИ. [23] Они и их ученики создавали программы, которые пресса назвала «удивительными»: компьютеры обучались стратегиям шашек [24].

Обсуждения

Ранние исследования ИИ в 1950-х годах исследовали такие темы, как решение проблем и символические методы. В 1960-х годах Министерство обороны США заинтересовалось этим видом работы и начало обучать компьютеры имитировать основные человеческие рассуждения. [8] Например, Агентство перспективных исследовательских проектов в области обороны [DARPA] завершило проекты по составлению карт улиц в 1970-х годах. А DARPA выпустило интеллектуальных персональных помощников в 2003 году, задолго до того, как Сири, Алекса или Кортана стали нарицательными именами. [4,10,11]

В период с 1960 по 1970 ряд ученых доказали, что компьютеры способны понимать естественный язык на достаточно хорошем уровне. В 1965 году разработали Элизу - первого робота-помощника, который мог говорить на английском языке. В эти же годы направление ИИ стало привлекать правительственные и военные организации США, СССР и других стран. Так, Министерство обороны США уже к 70-м годам запустило проект виртуальных уличных карт - прототип GPS [9].

Эта ранняя работа проложила путь к автоматизации и формальным рассуждениям, которые мы видим сегодня в компьютерах, включая системы поддержки принятия решений и интеллектуальные поисковые системы, которые могут быть разработаны для дополнения и расширения человеческих способностей. (рис.1)

99

Что же такое искусственный интеллект?

Существуют несколько определений искусственного интеллекта.

интеллектуальных систем

Научное направление, в рамках которого ставятся и решаются задачи аппаратного или программного моделирования тех видов человеческой деятельности, которые традиционно считаются интеллектуальными

программная система, способная решать задачи, традиционно считающиеся творческими, принадлежащие конкретной предметной области, знания о которой хранятся в памяти такой системы.

традиционно считаются

. При этом интеллектуальная

выполнять

техническая или

), которые

Рис.1. Определение искусственного интеллекта

По словам Джека Кларка из Bloomberg, 2015 год стал знаковым для искусственного интеллекта: число программных проектов, использующих AI Google, увеличилось с «спорадического использования» в 2012 году до более 2700 проектов. Кларк также представляет фактические данные, указывающие на улучшения ИИ с 2012 года, поддерживаемые более низким уровнем ошибок в задачах обработки изображений [13].

В опросе 2017 года каждая пятая компания сообщила, что «включила ИИ в некоторые предложения или процессы» [13]. Примерно в 2016 году Китай значительно ускорил государственное финансирование; учитывая большой объем данных и быстро растущие результаты исследований, некоторые наблюдатели считают, что он может стать «сверхдержавой ИИ» [1,26].

Искусственный интеллект в спорте, возможно, был редкостью всего пять лет назад, но сейчас искусственный интеллект и машинное зрение проникают в ряд приложений спортивной индустрии, от чат - ботов до компьютерного зрения и за его пределами. Искусственный интеллект влияет почти на каждый крупный профессиональный вид спорта. Это своевременный сбой в отрасли, поскольку участие средств массовой информации становится все более важным в качестве ведущего источника дохода в профессиональном спорте [33].

Спорт-одна из отраслей, в которой в будущем произойдут огромные изменения. На мой взгляд, искусственный интеллект является одним из самых важных из 11 трендов в мире спорта [35].

Важно отметить, что большинство применений искусственного интеллекта в спорте все еще находятся в "тестовой" или "пилотной" фазе, и может пройти еще

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

три или четыре года, прежде чем чат-боты на стадионах и носимые устройства интернета вещей станут обычным явлением и явно выгодными. В настоящее время они могут стоить дороже, чем окупаются, но компании, осуществляющие инвестиции, надеются опередить конкурентов, поскольку инновации приносят прибыль. [37]

Спортивная индустрия является культурным и экономическим продуктом, который приносит ежегодно огромные доходы. Зрелищные виды спорта подпадают под более широкую категорию искусства, развлечений и отдыха. ИИ в спорте был редким пять лет назад, но теперь ИИ и машинное зрение постепенно входит в число приложений спортивной индустрии [27]. Доход спортивной индустрии можно разделить на четыре основных сегмента: продажа билетов на спортивные мероприятия; сборы, уплачиваемые СМИ за трансляцию спортивных состязаний; сборы, выплачиваемые за привязку бренда к команде, лиге, объекту или событию, включая права на присвоение имен и категории; продажа лицензионных продуктов с логотипами команд и лиг, изображениями игроков и другой интеллектуальной собственностью.

Применение искусственного интеллекта делится на четыре категории:

> Чат-боты. Спортивные команды используют виртуальных помощников, чтобы отвечать на запросы фанатов, включая информацию об играх в реальном времени, статистику команд и логистику арены.

> Компьютерное зрение, касающееся профессиональных автогонок. Исследователи обучают нейронным сетям с глубоким обучением для достижения точности, превосходящей человека, в способности идентифицировать конкретные автомобили на высоких скоростях, которые обычно дают фотографические изображения с пониженной четкостью.

> Автоматизированная журналистика, основанная на ИИ, чтобы расширить свои спортивные возможности и увеличить доходы.

> Wearable Tech - технологии, которые собирают данные в целях оптимизации обучения и повышения производительности [пример, умные часы]. Выделим основные направления:

До игры: Во время игры: После игры: Скаутинг:

Подготовка спортсменов: Аналитический разбор игры Взаимодействие с болельщиками Оценка потенциала спортсменов

Питание, Физическая подготовка Восстановление после травм Медиа права Поиск потенциальных кандидатов для перехода в команду

Биомеханика [навыки / техника] Профилактика травм Создание контента

Выбор стратегии и тактики на игру Виртуальные помощники судей Киберспорт

Психологическая подготовка Аналитические сервисы для тренера Ставки

101

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Профилактика травм

Формирование команды

Краткая сводка по тому, где может использоваться Искусственный Интеллект в спорте:

• Съёмка матчей без оператора.

• Отбор игроков в команды.

• Продвижение матчей и маркетинг.

• Персонализированные тренировки.

• Подбор стратегий для матча.

• Прогнозирование длительности восстановления травмированного спортсмена.

• Прогнозирование исходов матчей [32].

Нет сомнений в том, что использование искусственного интеллекта в спорте сделает прогноз результатов соревнований более определенным и надежным. В конце концов, именно это делает спорт захватывающим и увлекательным для зрителей со всего мира. До тех пор, пока спорт остается увлечением широких масс, у бизнеса всегда будет возможность получать от него прибыль. До тех пор, пока мир спорта будет приносить прибыль, инвестиции в спортивные технологии и внедрение их будут продолжаться. [35] Типичный ИИ анализирует свою среду и предпринимает действия, которые максимизируют его шансы на успех. [22]

Концепции искусственного интеллекта особенно подходят для разработки эффективных систем оценки и обратной связи в спорте. После первоначального бума 1970-х и 1980-х годов использование методов искусственного интеллекта ограничивается довольно конкретными областями применения, включая спорт, поскольку их применение становится важным для оценки спортивных данных. [3]

Ещё одной интересной задачей искусственного интеллекта является обучение компьютера игре в шахматы. Её решением занимались учёные всего мира. Особенность данной задачи в том, что демонстрация логических способностей компьютера возможна только при наличии реального противника. Впервые такая демонстрация состоялась в 1974 году, в Стокгольме, где прошёл чемпионат мира по шахматам среди шахматных программ. В данном соревновании победила программа «Каисса, созданная советскими учёными из Института проблем управления академии наук СССР, расположенного в Москве.

В 1997 году создали известную шахматную программу - компьютер «Дип Блю», который обыграл чемпиона мира по шахматам Гарри Каспарова. В эти же годы Япония приступает к разработке проекта компьютера 6-го поколения на основе нейросетей. [20]

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Интересен факт, что в 1989 году другая шахматная программа Deep Thought обыграла гроссмейстера международного уровня Бента Ларсена.

В дополнение к революционизации спорта для игроков и спортивных менеджеров, ИИ также может революционизировать прямую трансляцию и

© ®

102

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL ANO PRACTI RESEARCH ^

повлиять на то, как аудитория воспринимает спорт. ИИ также намерен изменить способ монетизации спортивных мероприятий вещателями.

Он может автоматически предоставлять субтитры для живых событий на разных языках в зависимости от местоположения и языковых предпочтений зрителя. Системы искусственного интеллекта также могут использоваться для определения правильных возможностей для показа рекламы на основе уровня возбуждения толпы на спортивных аренах, что позволяет вещателям эффективно использовать возможности монетизации за счет продажи рекламы [35].

У генеральных менеджеров клубов нет времени вникать в игру — они хотят, чтобы им просто приносили понятные данные. Информацию в этом случае может предоставлять либо аналитик внутри команды — человек, который обработал все данные и сделал отчёт, либо система. Однако человека полностью заменить не получится. Например, на фондовых рынках, несмотря на роботов, есть трейдеры, которые выполняют работу вручную. А вот сборщики данных действительно вряд ли понадобятся, задачи спортивного анализа в большинстве случаев решаются вручную. Это трудоёмко, медленно, ведёт к большому количеству ошибок и дополнительных расходов. Так к примеру, на рынке появилась система спортивной аналитики на основе технологий искусственного интеллекта, машинного зрения и методов анализа больших данных — Iceberg Sports Analytics.[2] Система создаёт порядка миллиона строк данных по каждой игре и фиксирует, что происходит на площадке, а глубинный графический анализ помогает получать информацию о технике и навыках спортсменов, вырабатывать для них рекомендации и делать прогноз относительно победы в следующем матче. Программа обсчитывает за матч более миллиона различных координат и с помощью алгоритмов превращая их в объективную аналитику, после чего эта информация анализируется и создаётся статистика.

Собрав данные, можно не только анализировать готовую статистику по прошедшим матчам, но и прогнозировать дальнейшие игры и комбинации. Утверждать на 100%, что эта информация поможет определить победителя в лиге, нельзя, но если знать статистику оппонента — понимать, кого ставить против игроков другой команды, побеждать будет значительно проще. Можно не только выявлять сильнейшего игрока в команде противника, но и найти его слабые точки и слепые зоны, чтобы понять, как нужно играть, чтобы выиграть. Инструмент позволяет любой хоккейной команде изучить противников и на основе полученных данных полностью менять тактику своей игры [28].

Интеллектуальные агенты должны уметь ставить цели и достигать их. Им нужен способ визуализировать будущее - представление о состоянии мира и уметь предсказывать, как их действия изменят его, - и уметь делать выбор, который максимизирует полезность [или «ценность»] из доступных вариантов. [22]. В классических задачах планирования агент может предположить, что это единственная действующая в мире система, позволяющая агенту быть уверенным в последствиях своих действий [21]. Однако, если агент не является единственным действующим лицом, то он требует, чтобы агент мог рассуждать в условиях неопределенности. Для этого требуется агент, который может не только оценивать

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

свою среду и делать прогнозы, но также оценивать свои прогнозы и адаптироваться на основе своей оценки [22].

В конечном счете, социальные навыки и понимание человеческих эмоций и теории игр будут ценными для социального агента. Возможность предсказывать действия других, понимая их мотивы и эмоциональные состояния, позволила бы агенту принимать лучшие решения. Некоторые компьютерные системы имитируют человеческие эмоции и выражения, чтобы казаться более чувствительными к эмоциональной динамике человеческого взаимодействия или иным образом облегчать взаимодействие человека с компьютером [15]. Интеллектуальный агент - это система, которая воспринимает свое окружение и предпринимает действия, которые максимизируют его шансы на успех. Простейшие интеллектуальные агенты - это программы, которые решают конкретные проблемы. Создание полного агента требует от исследователей решения реальных проблем интеграции; Например, поскольку сенсорные системы дают неопределенную информацию об окружающей среде, системы планирования должны быть в состоянии функционировать при наличии неопределенности. Парадигма интеллектуального агента стала широко принятой в 1990-х годах

ИИ может получать данные из различных источников, например, статистику действий игрока, видеозапись матча или показатели физической активности, и анализировать их. Результаты подобного анализа могут использоваться тренерами, игроками и менеджерами для принятия эффективных решений, а в некоторых областях - для полной автоматизации процесса принятия решений. Областей применения ИИ в спорте становится все больше [31].

По оценкам NCAA, в настоящее время почти 8 миллионов человек занимаются легкой атлетикой в средней школе [36]. На профессиональном фронте директор по технологиям и инновациям Олимпийского комитета США Мунир Зок заявил, что носимые технологии способствовали тому, что сборная США завоевала 121 медаль на летних Олимпийских играх 2016 года [37].

Носимые технологии могут легко превратиться из конкурентного преимущества в стандартный компонент спортивной подготовки в ближайшие годы. Пандемия коронавируса поместила всех в изоляцию. И хотя занятия спортом разрешили возобновить, присутствие зрителей на стадионах было ограничено. Чтобы спортсмены не играли матчи в тишине, канадский стартап HearMeCheer придумал решение, благодаря которому игроки могли услышать голоса фанатов. HearMeCheer собирает «шум толпы» фанатов во время просмотра трансляции и распространяет его на стадион во время игр. Аплодисменты болельщиков, которые, при этом не находятся на стадионе, а сидят перед телевизорами у себя дома, слышат игроки на поле! [29]

Заключение

На основе рассмотренных исследований мы пришли к выводу, что использование ИИ в анализе спортивные результаты представляют собой значительный продвижение в развитии спорта. Исследования в области ИИ связано

[21,22].

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

с производством машин для автоматизации задач, требующих интеллектуального поведения. Примеры включают системы управления; автоматизированные планирование и планирование; способность ответить на вопросы диагностики и потребителя; и почерк, речь, и распознавание лиц. Как таковой, это стало инженерной дисциплиной, сосредоточенной на предоставлении решений реальных проблем, программных приложений, традиционных стратегических игр, таких как компьютерные шахматы и различные видеоигры.

Искусственный интеллект используется сегодня для различных целей и во всем мире. Как видим, использования ИИ активно развивается. Таким образом, в настоящее время правительство активно поощряет исследования в сфере ИИ, его и использования во всех сферах жизни. Искусственный Интеллект может быть использован в спорте и физкультуре в качестве мощного инструмента прогнозирования, который позволит оптимизировать расходы спортивных клубов и сберечь здоровье травмированных спортсменов.

Кроме того, с помощью искусственного интеллекта тренеры могут получить помощь от аналитиков данных, которые могут оценить конкретные качества игроков и то, как эти качества могут быть использованы в команде. ИИ также поможет определить, как игрок может улучшить себя. Некоторые тренеры уже используют ИИ для этих целей, и они определенно извлекают из этого выгоду. Кроме того, искусственный интеллект поможет тренеру в выявлении талантов. С помощью искусственного интеллекта и распознавания лиц управление толпой и интеллектуальные билеты станут обычным делом.

И в заключение хотелось бы отметить, что искусственный интеллект также обеспечит фанатам активное индивидуальное взаимодействие. В будущем фанат больше не будет просто фанатом. Вместо этого он будет конкретным человеком с определенным профилем поклонника. С помощью искусственного интеллекта клубы, спортсмены и команды будут лучше узнавать своих болельщиков при каждом взаимодействии.

Список использованной литературы:

1. Аллен Грегори «Понимание китайской стратегии ИИ». Центр Новой Американской Безопасности, 6 февраля 2019 .

2. Алиса Беркана «Технология и бизнес», 2017, 17 апрель

3. Baca A., Dabnichki P., Heller M. and Kornfeind P.,2009 Ubiquitous computing in sports: A review and analysis. Journal of Sports Sciences 27[12], 1335-1346

4. Barr A., Feigenbaum E. A. The Handbook of artifi cial intelligence. 1981. Vol. 1. Р. 15 ; Jackson P. Introduction to Artifi cial Intelligence. Dover, 1985. Р. 6 ; Hutter M. Universal Artifi cial Intelligence. Berlin: Springer, 2005. Р. 7 ; Luger G., Stubblefi eld W. Artifi cial Intelligence : Structures and Strategies for Complex Problem Solving. Benjamin/Cummings, 2004. Р. 4 ; Neapolitan R., Jiang X. Artifi cial Intelligence : With an Introduction to Machine Learning. Chapman & Hall/CRC, 2018. Р. 7 и др

5. Берлинский Давид «Формальные рассуждения, 2000. Появление алгоритма . Книги Харкорт. ISBN 978-0-15-601391- 8, OCLC 46890682 .

105

6. Бирюков П.Н. «Деятельность США в сфере использования исскуственного интеллекта», №3, 2019

7. Дартмутская конференция : McCorduck 2004 , с. 111-136 Кревье 1993 , стр. 47-49, который пишет: «Конференция обычно считается официальной датой рождения новой науки». Рассел и Норвиг 2003 , с. 17, которые называют конференцию "рождение искусственного интеллекта". NRC 1999 , стр. 200-201

8. Defense Advanced Research Projects Agency [DARPA]. URL: https://www.darpa.mil

9. Девятков В. В. Системы искусственного интеллекта / Гл. ред. И. Б. Фёдоров. - М.: Изд-во МГТУ им. Н. Э. Баумана, 2001. - 352 с.]

10. Hutter M. Universal Artifi cial Intelligence. Berlin: Springer, 2005. Р. 7

11. Luger G., Stubblefi eld W. Artifi cial Intelligence : Structures and Strategies for Complex Problem Solving. Benjamin/Cummings, 2004. Р. 4 ;

12. Лорика, Бен, «Состояние усыновления ИИ» . О'Рейли Медиа, 2 мая 2018 г.

13. Кларк, Джек «Почему 2015 год был годом прорыва в искусственном интеллекте» . Bloomberg News , 23 ноября 2016 г

14. Максим Таланов, Эмоциональные Вычисления 10.04.2015 Https://Postnauka.Ru/Video/45297

15. Марвин Мински «The Emotion Machine: Commonsense Thinking, Artificial Intelligence, and the Future of the Human Mind, 2006

16. MIT Sloan Management Review «Изменение бизнеса с помощью искусственного интеллекта», 2 мая 2018 г.

17. McCorduck «AI в ранней научной фантастике», 2004, стр. 17-25

18. McCorduck, «AI в ранней научной фантастике» 2004 , стр. 129-130

19. Neapolitan R., Jiang X. Artificial Intelligence : With an Introduction to Machine Learning. Chapman & Hall/CRC, 2018. Р. 7 и др

20. Петрунин Ю. Ю., Рязанов М. А., Савельев А. В. Философия искусственного интеллекта в концепциях нейронаук. [Научная монография]. - М.: МАКС Пресс, 2010

21. Poole, David; Mackworth, Alan; Goebel, Randy [1998]. Computational Intelligence: A Logical Approach. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19510270-3.

22. Russell, Stuart J.; Norvig, Peter 2003, Artificial Intelligence: A Modern Approach [2nd ed.], Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall, ISBN 0-13-7903952. «Представление о полном агенте в настоящее время широко распространено в данной области», p. 55

23. Рассел и Норвиг 2003, Гегемония участников конференции в Дартмуте, с. 17

24. Schaeffer J. Самуэль не решил эту игру ?. В: Один прыжок вперед. Спрингер, Бостон, Массачусетс, 2009

25. Тьюринг, Алан 1948, «Machine Intelligence», в Copeland, B. Jack [ed.], The Essential Turing: идеи, породившие компьютерный век , Oxford: Oxford University Press, p. 412, ISBN 978-0-19- 825080-7

106

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

26. "Обзор | Как две сверхдержавы ИИ - США и Китай - сражаются за превосходство на местах" .Вашингтон Пост . 2 ноября 2018 г. Получено 4 ноября 2018 г.

27. Ясницкий Л.Н. О возможностях применения методов искусственного интеллекта в спорте / Ясницкий Л.Н., Киросова А.В., Черепанов Ф.М. // Вестник спортивной науки. - 2012. - №5. - С. 15-20, с. 19

28. [И11р8://гЬ.га/1о^геаё/как-и-тепуае1;-8рог1;/,Владислав Мартынов

29. Ы1р8://^^^ЬеагтеЛеег.сот

30. ИЦрБ sostav.ru/pub1ication/ 5 -рога2Йе1пукЬ-рг1тегоу-1;о^о-как-п-ёе1ае1;-sport-priv1ekate1nee-bezopasnee-i-vygodnee-31217.html

31. https://vc.ru/services/264673-sportivnyy-inte11ekt-kak-ii-proekty-v-sporte-u1uchshayut-opyt-igrokov

32. https://zen.yandex.ru/media/aiqcnt/iskusstvennyi-inte11ekt-v-fizku1ture-i-sporte-5cb3504af5fa5400b401566d

33. https://sporttomorrow.com/how-ai-is-impacting-the-wor1d-of-sports/

34. https://sporttomorrow.com/11-important-trends-in-the-wor1d-of-sports/

35. https://sporttomorrow.com/how-ai-is-impacting-the-wor1d-of-sports/

36. https://www.ncaa.org/about/resources/research/profitabi1ity-competing-beyond-high-schoo1

37. https://www.si.com/edge/2016/12/27/sports-tech-2017-wearab1e-techno1ogy-Ш1ше

© ®

107

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Usmanova, Z.M. (2022). On topical issues of using the kaizen technology in improving the personnel management mechanism in the light industry. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 108-116.

Усманова, З.М. (2022). К актуальным вопросам использования технологии кайдзен в совершенствовании механизма управления персоналом на предприятиях лёгкой промышленности. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 108-116.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090791

DOI lQ.5Z81/zenodo.6090791

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

Усманова Зулфия Мусаевна

Старший преподаватель кафедры

"Экономика" Ферганский политехнический

институт

UDC 331.108

К АКТУАЛЬНЫМ ВОПРОСАМ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНОЛОГИИ КАЙДЗЕН В СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ МЕХАНИЗМА УПРАВЛЕНИЯ ПЕРСОНАЛОМ НА ПРЕДПРИЯТИЯХ ЛЁГКОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ

Аннотация: В данной статье рассматриваются вопросы использования технологии кайдзен в целях совершенствования механизма управления персоналом на предприятиях лёгкой промышленности. В рамках исследования изучены вопросы по эффективному использованию технологии кайдзен. Автор изучил вопросы внедрения технологии кайдзен с учётом специфики исследуемой отрасли. В ходе исследования проведён анализ и даны рекомендации по результативному управлению персоналом с точки зрения учёта зарубежного опыта.

Ключевые слова: персонал, предприятие, кайдзен, управление, стимулирование персонала, зарубежный опыт, бережливое производство.

Usmanova Zulfiya Musaevna

Iqtisodiyot kafedrasining katta o'qituvchisi Farg'ona politexnika instituti

YENGIL SANOAT KORXONALARIDA PERSONALNI BOSHQARISH MEXANIZMINI TAKOMILLASHTIRISHDA KAYDZEN TEXNOLOGIYASIDAN FOYDALANISHNING DOLZARB MASALALARI

© ®

108

Annotatsiya: Ushbu maqoladayengil sanoat korxonalarida xodimlarni boshqarish mexanizmini takomillashtirish maqsadida kaydzen texnologiyasidan foydalanish masalalari tadqiqot qilingan. Tadqiqot doirasida kaizen texnologiyasidan samarali foydalanish masalalari o'rganilgan. Muallif o'rganilayotgan sohaning o'ziga xos xususiyatlarini hisobga olgan holda kaydzen texnologiyasini joriy etish masalalarini yoritgan. Tadqiqot jarayonida xorij tajribasini hisobga olgan holda xodimlarni samarali boshqarish bo'yicha tahlillar o'tkazilib, tavsiyalar berilgan.

Kalit so'zlar: kadrlar, korxona, Kayzen, menejment, xodimlarni rag'batlantirish, xorijiy tajriba, ozg'in ishlab chiqarish.

ON TOPICAL ISSUES OF USING THE KAIZEN TECHNOLOGY IN IMPROVING THE PERSONNEL MANAGEMENT MECHANISM IN THE

LIGHT INDUSTRY

Abstract: This article discusses the use of kaizen technology in order to improve the personnel management mechanism at light industry enterprises. Within the framework of the study, the questions of the effective use of kaizen technology were studied. The author studied the issues of introducing kaizen technology, taking into account the specifics of the industry under study. In the course of the study, an analysis was carried out and recommendations were given for effective personnel management from the point of view of taking into account foreign experience.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Keywords: personnel, enterprise, kaizen, management, personnel stimulation, foreign experience, lean manufacturing.

На сегодняшний день вопросы совершенствования механизма управления персоналом на предприятиях лёгкой промышленности являются особенно актуальными. Как известно правильно организованное управление это ключ к успеху любого предприятия и предприятия лёгкой промышленности Ферганской области не являются исключением.

В своём исследовании мы бы хотели более подробно рассмотреть использование технологии кайдзен при управлении персоналом.

Нам бы хотелось совершить небольшой экскурс в историю, чтобы понять суть данной системы. Пионерами и изобретателями вышеназванной технологии являются Гомер Сарасон и Чарльз Протцман, дело которых продолжил Вильям Эдвардс Деминг. Развитием управленческих навыков занимался Лоувел Меллен. После второй мировой войны американские специалисты были направлены в

Usmanova Zulfiya Musaevna

Senior Lecturer of the Department of Economics Fergana Polytechnic Institute

Введение

© ®

Японию в целях проведения тренингов с использованием статистических методов в контроле производства для улучшения процессов управления.

Первоочередным заданием групп на обучении был просмотр учебного фильма про рабочие инструкции, рабочие методы и отношения на рабочем места. Фильм носил название «Улучшения в четыре шага» (англ. — Improvement in four Steps, яп. — Kaizen eno Yon Dankai). Это были первые зерна, из которых позже развивалась система кайдзен [1].

Впоследствии система кайдзен была пояснена и распространена во многих развивающихся странах.

В чём суть системы кайдзен? Основное внимание эта система уделяет персоналу, так как именно от персонала зависит практически всё. Качественно подобранный персонал может стать фишкой любого предприятия. В центре внимания этой системы индивидуальный вклад каждого работника в конечные результаты производства.

Главная цель внедрения «кайдзен» заключается в повышении качества исходной продукции, а в итоге - удовлетворение потребителей.

Эта цель достигается с помощью оптимизации размеров заказов, уровня запасов, а также постоянным повышением навыков сотрудников. Каким же образом повышаются навыки сотрудников? Это прежде всего связано с эффективным управлением, с совершенствованием механизма управления в том числе и на предприятиях лёгкой промышленности.

Анализ литературы

С теоретической точки зрения базой исследования эффективности совершенствования механизма управления персоналом с использованием методологии кайдзен можно привести работы таких зарубежных учёных как Масааки Имаи, Вумек Дж.П., Джонс Д.Т., Гайнев Э.Р., Гомер Сарасон, Чарльз Протцман, Вильям Эдвардс Деминг, Мартынюк А.В. и другие.

В книге Масааки Имаи "Кайдзен - ключ к успеху японских компаний" даны чёткие рекомендации по использованию методологии кайдзен, найму и управлению персоналом. В направлении совершенствования механизма управления персоналом имеется большое количество работ, рекомендации в которых необходимо использовать в настоящее время.

Анализ и результаты

Управление в случае использования технологии «кайдзен» подразумевает стимулирование персонала в разрезе подачи рационализаторских предложений. Предположим, в процессе производства текстильной продукции работники определённого предприятия, которые относятся к данной отрасли подают свои идеи по улучшению производственного процесса или его отдельных стадий. Предложения могут носить локальный характер, улучшать какие-либо операции, главная цель - это в совокупности улучшить конечный результат.

110

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Совершенствование достигается применением разных технологий, принципов бережливого производства, позволяющих интегрировать производственную цель предприятия с целями партнеров и поставщиков.

Почему же так важно предприятиям внедрять бережливое производство? Какова же цель внедрения проекта по бережливому производству?

Согласно «кайдзен» каждый сотрудник регулярно вносит определённые предложения, касательно, предположим сферы производства, в совокупности все внесённые предложения каждым членом персонала приводят к желаемому результату. Эти предложения несут в себе определённые усовершенствования, они подаются в большом количестве, то есть всеми сотрудниками независимо от занимаемой должности, начиная с высшего звена управления и заканчивая низшим звеном. В менеджменте качества персонал рассматривается как стержень всех ресурсов. Персонал предприятия используется во всех процессах - от простейших до самых сложных. Если результативно работает система управления персоналом, то высокого эффекта достигнет само предприятие.

Совершенствование механизма управления персоналом может включать следующее:

Во первых - выявление уровня компетентности персонала

Во вторых - своевременная подготовка и обучение персонала

В третьих - оценка эффективности принимаемых мер для обучения и подготовки сотрудников

В четвёртых - мобилизация персонала для достижения целей в области качества

В пятых - фиксирование данных об образовательном уровне, подготовленности и опыте сотрудников.

Предложения с целью улучшения сотрудники могут вносить в различные области - главная цель достижение успехов.

Основными элементами системы кайдзен являются такие как:

- работа в команде, то есть все работники работают в качестве единого целого, постоянно помогая и выручая друг друга, так как основная цель - это достижение улучшений;

- соблюдение личной дисциплины, которая предполагает строгое соблюдение определённых норм, касающихся расходования материальных, финансовых ресурсов;

- моральное состояние, предполагающее поддержание высокого морального духа независимо от того, удаётся достичь успеха или нет

В общей сложности система «Кайдзен» - это результат развития концепции «точно в срок» (just-in-time) - JIT. Предлагаемая система (JIT) выглядит в качестве взаимосвязанных подходов и методов, которые направлены на достижение эффективности производственного процесса с использованием минимального количества производственных запасов материалов, комплектующих, деталей, полуфабрикатов и готовой продукции путём их изготовления и поставки точно в определённое время и в требуемом количестве.

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

Аспект функционирования системы J IT состоит из того, что страховые запасы рассматриваются в ней как средство решения проблем, возникающих в процессе производства продукции (повышение спроса, срывы поставок материала и комплектующих, простой оборудования, превышение времени ожидания и выполнения операций, запоздания в оформлении документации, просчёты конструкторского и технологического характера, несвоевременный учет изменений, недочёты и задержки в принятии решений и др.). В системе JIT вышеназванные проблемы уточняются и устраняются.

На наш взгляд совершенствование системы управления персоналом с использованием технологии «кайдзен» даст свои положительные результаты так же и на предприятиях лёгкой промышленности нашего региона.

Представим себе ситуацию на предприятии, производящем женское пальто, если принимать во внимание предложения всех сотрудников, которые заняты в данном производстве, в конечном счёте можно достигнуть повышения эффективности всего производственного процесса.

Постоянными предложениями можно достигнуть совершенствования процессов производства.

Можно представить план внедрения технологии «кайдзен» Фаза 1 Внедрение кайдзен на производстве Подготовительный этап

• Во-первых, подбор всей актуальной информации

• Во- вторых, отбор наиболее активных работников в команду

• В-третьих, заблаговременное изучение процесса

• В-четвёртых, предшествующее обучение выбранных сотрудников

• В-пятых, представление и объяснение проекта руководителям

• В-шестых, определение вероятных причин сложностей при внедрении кайдзен

Таблица 1 - Виды Кайдзен - групп

непрерывного

Вид группы Функции Состав группы

Постоянные Повседневная работа Специалисты (рабочие, служащие), занятые выполнением работ на местах

по решению возникаюших проблем Решение выявленной проблемы. После принятия решения расформировывается. Члены нескольких постоянных групп (от шести до восьми человек).

Кроссфункцио-нальные Определение существующих процессов в организации и выявление возможностей по их улучшению. Рядовые специалисты и руководители подразделения

По реализации решений Внедрение разрабатываемых рационализаторских предложений. Участники постоянных групп, групп по решению возникших проблем и кроссфункциональных групп.

© ®

112

Малые группы Освоение, внедрение и Эксперты низшего звена (рабочие,

применение специфических исполнители) и руководители

или новых процессов. подразделении из постоянных групп

и групп по решению возникших

проблем.

Группы (помимо регулярно действующих) функционируют в течении Кайдзен - сессии (от 2 до 5 дней), которая нацелена на решение поставленной бизнес - задачи. В рамках Кайдзен - сессии деятельность организуется по принципу цикла PDCA.

Практическое использование технологии Кайдзен вбирает 2 подхода: активный и пассивный. В соответствии с этими инструментами реализации Кайдзен могут быть активными и пассивными [12]:

а) активные инструменты Кайдзен - регулируемые инструменты, которые направлены на совершенствования в выбранных областях и направлениях. Прежде всего, это Kaizen blitz и Воркшоп (Workshop).

Kaizen blitz (оперативные улучшения) - несколько последовательных и интенсивных проектов по улучшению в конкретной области.

Kaizen workshop (воркшоп). Воркшоп обычно длится около пяти дней. За этот промежуток времени Кайдзен - группа уточняет пути реализации улучшений в процессах. Изначально исследуются принципы процесса, потом работа продолжается в гемба (на производстве). По итогам деятельности группа предоставляет план мероприятий по внедрению. Результат воркшопа подводится после претворения предлагаемых мероприятий, потому что эффект происходит через длительный промежуток времени (от нескольких месяцев до года).

Таблица 2 - Затраты на мероприятия по внедрению системы предложений

№ Мероприятие Количество Стоимость

1 Печать Кайдзен - карт (формат А4) 5000 шт. 500000 сум

2 Ватман для Кайдзен - листа (формат А0) 5 шт. 100000 сум

3. Журнал учета Кайдзен - предложений 3 шт. 50000 сум

Итого: 650000 сум

Помимо получения экономической выгоды при внедрении элементов Кайдзен достигается рост уровня квалификации персонала, стимулирования творческой активности работников, улучшение морально-психологического климата в коллективе, таким образом происходит создание необходимого образовательного и квалификационного фундамента для творческой деятельности.

С внедрением Кайдзен на предприятиях произойдёт улучшение решение конкретных задач, повышение качества и снижение затрат на устранение неполадок. Главные результаты ожидаются от последующей деятельности сотрудников, от их творческого отношения к своим

113

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

обязанностям и заинтересованности не только в личном, но и в общем для предприятия успехе.

Заключения и предложения

Анализ деятельности предприятий показывает, что причинами выпуска бракованной продукции на предприятиях в основном является человеческий фактор: недостаточная квалификация персонала, его невнимательность и некачественная работа.

С целью устранения этого негативного фактора и повышения мотивации персонала, автор предлагает внедрение такого элемента Кайдзен, как система предложений.

Система подачи предложений является частью ориентированной на личность концепции Кайдзен, направленной на поощрение участия работников в процессе непрерывного улучшения. Главная задача менеджеров - это формирование у сотрудников интереса к Кайдзен, стимулирование их на подачу наибольшего числа предложений, независимо от их важности. Главная цель - это воспитание людей, рассуждающих в духе Кайдзен.

Для системной организации работы с Кайдзен - предложениями рекомендуется разработка Кайдзен - карты, К этой карте будет иметь доступ каждый работник на сервере, а для работников, не имеющих доступ к компьютеру, распечатанный бланк Кайдзен - карты можно разместить вблизи определённого участка производства. Каждый работник сможет посредством её заполнения подать заявку на рассмотрение его предложения по улучшению.

Список использованной литературы:

1. Имаи, М. (2004). Кайдзен: ключ к успеху японских компаний. М.: Альпина Бизнес Букс, 346, 2.

2. Gurung, R., Sarason, B., & Sarason, I. (1997). Close personal relationships and health outcomes: A key to the role of social support. Handbook of personal relationships: Theory, research and interventions (2nd ed) Chichester, UK: Wiley, 547-573.

3. Жмайло, Ю. С. (2010). Деминг, Уильям Эдвардс (1900-1993). Методы менеджмента качества, (1), 46-48.

4. Курпаяниди, К. И., & Муминова, Э. А. (2019). К проблеме активизации инновационных процессов в Узбекистане. Известия Ошского технологического университета, (3), 261-265.

5. Муминова Э. А. Молиявий технология (fintex) лар ва уларни жорий этиш истикболлари: Япония тажрибаси //Экономика и финансы (Узбекистан). - 2020. - №. 3 (135).

6. Курпаяниди, К. И., Муминова, Э. А., & Бузни, А. Н. (2019). Вопросы оценки предпринимательской среды для успешного ведения бизнеса. In Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (pp. 28-41).

7. Муминова, Э. А. (2020). Цифровая экономика как основной фактор

114

привлечения инвестиции в основной капитал в социально-экономическом развитии регионов. In Минтаца ицтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ууцуций ва инновацион жщатлари (pp. 259-264).

8. Муминова, Э. А. (2018). Повышение конкурентоспособности национальной экономики Узбекистана с опытом Японии. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (7), 5-7.

9. Муминова, Э. А., & Умаралиев, З. Б. (2018). Новая веха в отношениях центрально азиатских государств. In Научно-технический прогресс: социальные, технические и общественные факторы (pp. 203-206).

10. Асракулов, А. С., Ханкелдиева, Г. Ш., Муминова, Э. А., & Мирзаев, А. Т. (2020). Эконометрическое исследование занятости в Узбекистане: изменения и перспективы.

11. Musaevna, U. Z. (2021). To Improve The Approaches Of The Personnel Management Mechanism In The Light Industry. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 24(1), 296-299.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Усманова, З. М. (2021). К вопросам совершенствования подходов механизма управления персоналом на предприятиях лёгкой промышленности. Наука сегодня: теория и практика [Текст]: материалы между, 18.

13. Usmanova, Z. M., & Khudoyberganova, D. A. (2021). To improvement of existing personnel management mechanisms in light industry enterprises. Frontline Marketing, Management and Economics Journal, 1(08), 41-46. DOI: https://doi.org/10.37547/marketing-fmmej-01-08-06

14. Turgunov, M. (2021). Issues of innovative approach and financing of innovative projects in rapid economic development. Экономика и социум, (7), 151-159.

15. Turgunov, M. (2019). Mechanisms of effective management of corporations in the republic of Uzbekistan. In Теория и практика корпоративного менеджмента (pp. 123-124).

16. Kodirov, S. (2021). Issues of business cooperation in the national economy of Uzbekistan. Экономика и социум, (7), 79-88.

17. Kodirov, S. (2020). Some issues of digitalization in the industrial sector of the economy. ISJ Theoretical & Applied Science, 12 (92), 377-384.

18. Рахмоназаров, П. Й. (2020). Ways to improve the management of economic and environmental systems. Экономика и предпринимательство, (7), 442-446.

19. Rakhmonazarov, P., & Akhunova, M. (2019). Theoretical aspects of sustainable development of regional economic ecosystems and assessment methods. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(8), 136-1

20. Усмонов, М. М. (2021). К актуальным вопросам совершенствования экономических моделей управления предприятием. Наука сегодня: проблемы и перспективы развития [Текст], 47.

21. Rakhmonazarov, P. Y., & Usmonov, A. A. (2021). Analysis of ecological indicators of territories. Innovative Technologica: Methodical Research Journal, 2(10), 6-14., https://doi.org/10.17605/0SF.I0/NYU4S

115

22. Kurpayanidi, K. (2021). Analysis of scientific and theoretical ideas about entrepreneurship. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 50-59. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731500

23. Nishonov, F.M., & Urmonov, A.A. (2021). Issues of technological and innovative development of industry. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1 (1), 69-75. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5731634

24. Урмонов, А. А., Акрамов, И. (2021). Проблемы и перспективы цифровизации банковского сектора экономики Узбекистана. Cognitio rerum. 12. 20-31.

25. Kurpayanidi, K. (2021). Analysis of scientific and theoretical ideas about entrepreneurship. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali. 1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analysis-of-scientific-and-theoretical-ideas-about-entrepreneurship (дата обращения: 12.02.2022).

26. Kurpayanidi, K. I., Abdullaev, A. M., & Khudaykulov, A. S. (2021). Institutional transformation of the business sector. AL-FERGANUS, Doi: https://doi.org/10.5281/zenodo.5457089

116

International journal of да^^ю^Щ theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Shadieva, G. M., Rustamova, Z. (2022). The role of family entrepreneurship in improving the well-being of the family in the context of economic modernization. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 117-123.

Шадиева, Г.М., Рустамова, З. (2022). Идтисодиётни модернизациялаш шароитида оила фаровонлигини оширишда оилавий тадбиркорлик нинг роли. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 117-123.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090888

DOI 10.5281/zenodo .6090BB8

QR-Article

НЦвШиЗА л qi 10.323 ДАпнеютэавза

Шадиева Гулнора Мардиевна

и.ф.д., профессор, Самарканд ицтисодиёт ва сервис

институти

Рустамова Зарина

магистр,

Самарканд ицтисодиёт ва сервис

институти

ШС 316.334.23

ЩТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ОИЛА ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК НИНГ

РОЛИ

Аннотация: Мацолада оила хужалиги даромади мазмунини ва бу билан бозлиц уолатлар очиб берилган. Бунда оила даромади таркибида янги манбалар -мулкни ишлатиш ва тадбиркорлик фаолиятидан олинадиган даромадлар пайдо булди; мулкни ишлатишдан олинадиган даромадлар олдин фацат ижара уацидан иборат булган булса, эндиликда, дивидендлар, фоизлар, инвестиция даромади каби даромад каби масалалар атрофлича ёритилган. Оила хужалиги бизнеси тугрисида уам айрим фикрларни уам мацолада кенг ёритилган.

Калит сузлар: оилавий тадбиркорлик, мулкни ишлатишдан олинадиган даромад, оила хужалиги бизнеси, инвестиция даромади, оила хужалиги бизнеси, ицтисодиётни эркинлаштириш, жамиятни модернизациялаш

Shadieva Gulnora Mardievna

Doctor of Economics, Professor, Samarkand Institute of Economics and Service, Uzbekistan

Rustamova Zarina

Master's degree, Samarkand Institute of Economics and Service, Uzbekistan

117

THE ROLE OF FAMILY ENTREPRENEURSHIP IN IMPROVING THE WELL-BEING OF THE FAMILY IN THE CONTEXT OF ECONOMIC

MODERNIZATION

Abstract: The article reveals the content of family income and the circumstances associated with it, the structure offamily income-sources-income from the use ofproperty and business activities, dividends, interest, income from investments. Some concepts about the family business are given.

Keywords: family business, income from the use of property, family business, investment income, family business, economic liberalization, modernization of society.

Шадиева Гулнора Мардиевна

д.э.н., профессор, Самаркандский институт экономики и

сервиса, Узбекистан

Рустамова Зарина

Магистр, Самаркандский институт экономики и сервиса, Узбекистан

РОЛЬ СЕМЕЙНОГО ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В ПОВЫШЕНИИ БЛАГОСОСТОЯНИЯ СЕМЬИ В УСЛОВИЯХ МОДЕРНИЗАЦИИ

ЭКОНОМИКИ

Аннотация: В статье раскрывается содержание дохода семейного хозяйства и обстоятельства, связанные с этим, структуре доходов семьи -источники - доходы от использования имущества и предпринимательской деятельности, дивиденды, проценты, доходы от инвестиций. Даны некоторые понятие о семейном бизнесе.

Ключевые слова: семейное предпринимательство, доход от использования имущества, семейный бизнес, инвестиционный доход, семейный бизнес, либерализация экономики, модернизация общества.

Иктисодиётнинг эркинлашуви, бозор муносабатларининг шаклланиши оила хужалиги даромади мазмунини ва бу билан боFлик х,олатларнинг тубдан узгаришига олиб келди. Бу узгаришлар куйидагиларда намоён булмокда: ■ иктисодий-ижтимоий хдётимизга янги иктисодий категория - иш кучининг

киймати категорияси кириб келди;

■ иш кучининг талаб ва таклиф асосида сотиладиган жойи - мех,нат бозори пайдо булди;

■ иш кучига талаб ва таклифнинг узгариб туриши окибатида мутлок ва нисбий ишсизлик пайдо булмокда;

118

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

1ЭЛР 2021:5.5

■ астасекинлик билан оила аъзолари, ахоли узларини тадбиркорликни ривожлантириш асосида иш билан таъминлаш тамойилига утмокда;

■ оила даромади таркибида янги манбалар - мулкни ишлатиш ва тадбиркорлик фаолиятидан олинадиган даромадлар пайдо булди;

■ мулкни ишлатишдан олинадиган даромадлар олдин факат ижара хакидан иборат булган булса, эндиликда, дивидендлар, фоизлар, инвестиция даромади каби даромад турлари кириб келди.

Мазкур холатлар жамиятнинг маълум даражада баркарорлигини таъминлаш билан бирга айрим муаммоларни хам келтириб чикаради. Бу муаммолар замирида оила хужалиги даромадларининг табакаланиши, ишсизлик ва шунинг натижасида вужудга келадиган кам таъминланган оилаларнинг пайдо булиш муаммоси ётади. Ушбу муаммоларни хал килишнинг асосий йули, бизнинг фикримизча, биринчи галда ахолининг ижтимоий фаоллигини ошириш, узини-узи иш ва бошка зарур неъматлар билан таъминлаш тамойилига утишнинг зарурлигини сингдириш булса, иккинчидан кишиларнинг хар кандай фаолиятини моддий жихатдан кизиктириш механизмини жорий килиш, раFбатлантиришнинг янги-янги усулларини ишлаб чикишдан иборатдир. Бирок, ушбу тадбирлар хам мамлакатимиз микёсида, хукумат ва Олий Мажлиснинг конунчилик палатаси даражасида хал булишни такозо килади.

Х,озирги пайтда оила хужалигининг инвестицияга куйилган маблаFларининг самарадорлигини ошириш йуллари хам ишлаб чикилмоFи лозим. Буларга:

■ лойиханинг муддатини узайтириш; лойиханинг дивиденд ставкасини купайтириш (камайтириш);

■ пул тушумини (окимини) купайтириш кабиларни киритиш мумкин.

Аммо бу масалалар хам, оила хужалигига мос холда, етарли даражада

урганилган эмас. Бозор муносабатларига утиш даврида инфляция жараёнлари хамон сакланиб колмокда. Буни инобатга олиб, оила хужалиги мулки ва даромадини инфляция шароитида бахолаш ва тахлил килишнинг методологик жихатлари ишлаб чикилиши лозим. Оила хужалиги даромадининг номинал ва реал ставкаларидан фойдаланиб, унинг инвестициядан оладиган даромадининг умумий ставкаси аникланади. Бу эса, оила хужалиги инвестициясининг бир йилдан кейинги инфляцияни инобатга олган холдаги кийматини аниклаш ва бунинг оила хужалиги фаровонлигига таъсирини белгилаш имконини берди. Оила хужалиги иктисодиётини, унинг фаровонликка таъсирини урганиш буйича маълумотлар танкислиги сезилари даражада. Чунки Давлат статистика кумитаси олиб бораётган тадкикотлар ушбу муаммони тулик хал килмайди. Шу туфайли, уни факат социологик тадкикотлар ёрдамида амалга ошириш ва туплаш мумкин. Бунинг учун эса анкета суровларини ишлаб чикиш максадга мувофик. Бизнинг фикримизча, анкета суровномасида куйидаги курсаткичларнинг урин топмози лозимдир.

119

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Суровнома уч кисмдан иборат:

1. Оила туFрисидаги умумий курсаткичлар.

2. Оила даромадлари таркиби.

3. Оила харажатлари таркиби.

Х,ар бир кисмида бирканча курсаткичлар ифода этилади. Бизнинг фикримизча, илмий хулосалар чикариш учун ушбу курсаткичлар буйича тупланган маълумотлар етарлича асос булади. Чунки, ушбу курсаткичлар асосида оила даромадлари ва харажатларини оилаларнинг умумий сони, унда ишлайдиганларнинг сони, ишламайдиганларнинг улуши каби белгилари билан таснифлаш мумкин. Ушбу маълумотлардан яна бир канча янги нисбий курсаткичларни хам аниклаш мумкин. Буларнинг хаммаси тегишли хулосалар чикариш учун асос булиши мумкин. Агарда, оила даромадлари ва харажатлари буйича маълумотларни туплашга оид бизнинг тавсияларимиз амалда кулланилса, уйлаймизки, мамлакатимиз оилаларининг даромадларини купайтириш, харажатларини оптималлаштириш буйича тегишли бошкарув карорларини кабул килиш имконияти туFилади. Бу курсаткичлар бозор муносабатлари шароитида ута мухимдир. Чунки, хар бир оиланинг фаровонлигини таъминлаш учун уларнинг имкониятларини хисобга олиб боришлари лозим.

Бу ахборотлар оркали амалга оширилади. Бозор муносабатларининг шаклланиши оила хужалиги тадбиркоридан нафакат тадбиркорлик буйича, балки иктисодий ишларни юритиш буйича хам ута билимдонликни, зийракликни талаб килади. Тадбиркорнинг иктисодий билими кенг камровли булиши оила хужалиги даромадига яна купрок даромад келтиради, энг мухими, мулкини янада купайтиради. Ундан хам мухими, мулкнинг хажми мулкни ишлатиш оркали ошади. Бу эса, оила хужалигининг, бутун ахолининг, давлатнинг хам бойиши, иктисодий кудратининг мустахкамланиши учун асос булади. Шу уринда оила хужалиги бизнеси туFрисида хам айрим фикрларни айтишга тугри келади. Чунки оила хужалиги фаровонлиги ва оила хужалигида бизнес тушунчалари аксарият холларда бир хил тушунчалар сифатида каралади. Бу борада иктисодий адабиётлардаги фикрларнинг назарий тахлилига тухталиб утирмасдан уз карашларимиз билан уртоклашмокчимиз.

Оила хужалиги бизнесига бизнес тушунчасидан келиб чикиб, уни фойда (даромад) келтиручи фаолият сифатида бахолаш лозим. Агар шу назарияга асосланадиган булса, унга куйидагича таъриф бериш максадга мувофик. Оила хужалиги бизнеси деганда маълум бир мулкга эгалик килган холда оилага даромад (фойда) келтирувчи ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва иш бажариш билан боFлик барча фаолиятлар тушунилади. Бунда кимнинг мулкига асосланиши унча ахамияти йук, факат оилага даромад (фойда) келтириши нуктаи назаридан

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

каралади. Бу жараённинг ахамияти факат куриб чикилган масалалар билан чекланиб колинмайди.

Оила ёки уй хужалигини юритиш, оила тадбиркорлиги билан шуFулланиш факат оила фаровонлигини таъминлабгина колмасдан, янги иш уринларини очиш эвазига ахолини иш билан таъминлайди, давлатни эса улардан олинадиган соликлар эвазига бойитади, жамиятимизда тукинсочинликка эришилади. Оила хужалигида ишлаб чикариладиган махсулотлар нафакат узларининг эхтиёжини кондиради, балки, мамлакат бозорини хам махсулотлар (ишлар, хизматлар) билан тулдиради. Энг мухими, унинг маънавий ахамияти хам бекиёсдир, чунки оммани бокимандалик рухиятидан холи килади, ташаббускорликни ва интилувчанликни сингдиради ва таъминлайди. Бу пировардида жамиятнинг, омманинг фаоллигини оширади, бозор муносабатлари демократик тамойилларининг шаклланиш жараёнини тезлаштиради.

Х,озир Узбекистонда, таъкидланганидек, 2018 йил 1 январ 2020 йил 1 январь холатига 34,5 млн. нафар ахоли истикомат килмокда. Мамлакатимизда уртача оила аъзолари сони 5,1 нафар кишини ташкил килади. У холда, бизнинг хисоб-китоблар буйича, оилалар сони республикамизда 6,7 миллиондан зиётрокни ташкил килади. Агар, хар бир оилалардан камида биттадан тадбиркор етишиб чикадиган булса, мамлакатимиз буйича яна 6,7 млн. кушимча иш урни яратилади. Бу мамлакатимиз истеъмол бозорининг тукинсочинлигини таъминлайдиган мухим омиллардан биридир. Агар, хар бир тадбиркор уз оиласига бир йилда урта хисобда 10000,0 минг сумдан фойда келтирса, бу оила фаровонлиги учун Республика буйича 67000,0 млн. сум кушимча фойда келтиради. Уларнинг урта хисобда 30 фоизи давлат (махаллий) бюджетга солик ва бошка туловлар сифатида тушадиган булса, бюджетга яна 20100,0 млн. сум кушимча даромадни вужудга келтиради.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг пировард максади - одамларимизга, хар бир оилага муносиб турмуш шароитини яратиб беришдан иборатдир. Бу албатта, накадар мураккаб ва масъулиятли вазифа. Бундай максадга эришиш учун факат амалий тадбирларни амалга оширишгина етарли эмас. Ушбу сохани чукур тадкик килиб, хар бир оиланинг фаровонлигини таъминлаш учун илмий асосланган тавсияларни ишлаб чикишни хам такозо килади. Бирок, иктисодиётни эркинлаштириш, бозор муносабатларининг шаклланиши бу муаммога янгидан ёндошишни талаб килмокда. Шу туфайли, хозирги пайтда, оила хужалигининг иктисодий муаммосига катта эътибор берилмокда. Ушбу соха иктисодий назария фанига киритилди ва у эндиликда микроиктисодиётнинг субъекти сифатида каралмокда.

Шундай килиб, оила хужалигининг микроиктисодиётнинг субъектига айланиши нафакат иктисодий, балки мухим ижтимоий ва маънавий ахамиятга эга эканлигини, унинг мамлакатда бозор муносабатларининг шаклланишини,

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

икгисодиётни эркинлаштириш ва жамиятни модернизациялашни тезлаштира олиши мумкинлигини хам курамиз.

1. Mamurov, D. E. (2020). Regulation of innovation processes. Наука сегодня: вызовы, перспективы и возможности [Текст], 38.

2. Абулкосимов, Х. П., Бегжанов, Э. О. У., Богомазова, И. В., Ильина, Т. Г., Каз, Е. М., Каз, М. С., ... & Негруль, С. В. (2020). Регулирование деятельности субъектов малого предпринимательства в начале 21 века: мировой опыт: коллективная монография.

3. Байгильдина, А. У., Барлыбаев, А. А., Барлыбаев, А. А., Рахматуллин, И. М., & Саитбаталова, В. Т. (2020). Социокультурные аспекты развития индивидуально-семейных форм хозяйствования на селе. Вестник Российского университета кооперации, (4 (42)).

4. Бобаназарова, Ж. Х. (2020). Социально-экономические и воспитательные особенности женской рабочей силы. Институты развития человеческого потенциала в условиях современных вызовов.—Том I.—Екатеринбург, 2020, 113-

5. Водяненко, О. И. (2017). Место и роль социальной экономики в эволюционном развитии общества. Экономика и управление: научно-практический журнал, (4), 59-65.

6. Езиев, Г. Л. (2018). Основные направления повышения потенциала малого бизнеса и частного предпринимательства в инновационном развитии страны. Бюллетень науки и практики, 4(1).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Курпаяниди, К. И. (2021). Современные концепции и модели развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики, 7(9), 425-444.

8. Левушкин, А. Н. (2018). Семейное предпринимательство в системе малого и среднего предпринимательства: правовая природа и пути развития. Актуальные проблемы российского права, (11 (96)).

9. Муминова, Э. А., & Бузни, А. Н. (2019). Вопросы оценки предпринимательской среды для успешного ведения бизнеса. 1п Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (рр. 28-41).

10. Нумонов, С. Н., & Толибов, И. Ш. (2019). Малый бизнес как инструмент обеспечения занятости населения в Узбекистане. Экономика и бизнес: теория и практика, (5-2).

11. Толибов, И. Ш. (2019). К вопросу оценки состояния и эффективности инфраструктуры предпринимательства в регионах Узбекистана. Экономика и бизнес: теория и практика, (1).

12. Шакирова, Ю. С. (2019). Анализ факторов влияющих на неформальную занятость в Узбекистане. Экономика и бизнес: теория и практика, (11-3).

13. Эргашев, Р. Х., Курбонов, А. Б., & Файзиева, Ш. Ш. (2019). Совершенствование государственной поддержки малого бизнеса и частного предпринимательства в Узбекистане. 1п Феномен рыночного хозяйства: от

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

121.

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

истоков до наших дней. Бизнес, инновации, информационные технологии, моделирование (рр. 544-554).

14. Эргашева, Ю. А. (2020). развитие женского предпринимательства в Узбекистане. 1п Феномен рыночного хозяйства: от истоков до наших дней. Партнерство в условиях риска и неопределенности (рр. 254-262).

© ®

Filologiya fanlari/Philological sciences/ Филологические науки

International journal of theoretical and practical ЩЩШ research '^¿^ф^ Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Burkhanova, M.M. (2022). Olfactor cognitive metafora.

SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 124-132.

Бурханова, М.М. (2022). Ольфактор когнитив метафора. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 124-132.

QR-Article

Itcçk Mк .da .еж 9' la .323 ltoenoda 009093?

Бурханoва Машхура Мухаммад ^изи

yцитувчи

Фарзона давлат университети

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090987

UDC 8l.27

DOI 10.5281/zenodo .6090987

ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВ МЕТАФОРА

Аннотация: Ушбу мацолада когнитив тилшунослик уацидаги назария инсон ва унинг олам элементларини билиши билан боглиц жараёнларни уз ичига олиши, инсоннинг сезги органлари орцали олам элементларини цабул цилиши ва идрок этиши натижасида концептуал ва лисоний манзаралар уртасидаги муносабат юзага келиши, билиш жараёни асносида жамланган тушунчалар йизиндиси эса концептларни уосил цилиши, концептлар турли ифода воситалари билан ифодаланиши, метафоралар билиш жараёни билан алоцадор уодиса булиб, у билишнинг когнитив механизмлари асосида юзага чициши, бу эса когнитив поэтика, когнитив метафора каби тушунчаларнинг шаклланишига йул очиши уацида фикр юритилган.

Калит сузлар: когнитив тилшунослик, билиш, концептуал ва лисоний манзаралар, концепт, билишнинг когнитив механизмлари, когнитив поэтика, когнитив метафора.

Burkhanova Mashkhura

Teacher

Ferghana State University

OLFACTOR COGNITIVE METAFORA

Annotation: In this article, the theory of cognitive linguistics includes the processes associated with the knowledge of man and his elements of the universe, the relationship between conceptual and linguistic landscapes as a result of human perception and perception of the elements of the universe through the senses, and the sum

124

of concepts, the representation of concepts by various means of expression metaphors is a phenomenon associated with the process of cognition, which occurs on the basis of cognitive mechanisms of cognition, which leads to the formation of concepts such as cognitive poetics, cognitive metaphor.

Key words: cognitive linguistic, to know, conceptual and linguistic landscapes, concept, cognitive mechanisms of cognition, cognitive poetics, cognitive metaphor.

Аннотация: В этой статье теория когнитивной лингвистике включает в себя процессы, связанные с познанием человеком и его элементами мироздания, связь между понятийным и языковым ландшафтами в результате человеческого восприятия и восприятия элементов мироздания через органы чувств, а сумма понятий различными средствами выражения, метафорами -явление, связанное с процессом познания, которое происходит на основе когнитивных механизмов познания, что приводит к формированию таких понятий, как когнитивная поэтика, когнитивная метафора.

Ключевые слова: когнитивная лингвистика, познание, концептуальные и языковые ландшафты, концепт, когнитивных механизмов познания, когнитивная поэтика, когнитивная метафора.

Кейинги пайтларда мулокот тизимига оид ифода воситалари тадкикида уларнинг онтологик табиати назарда тутилган когнитив ёндашувлар кузатилмокда. Бу эса тадкикот обеъктига сохалар кузи билан карашга эхтиёж борлигини курсатади. Шу маънода бадиий матнни умумфилологик нуктаи назардан тадкик этиш мухимдир. Амалга оширилаётган хозирги тадкикотларга умумфилологик жихатдан ёндашув хар икки соха учун мавжуд булган муаммоларнинг хал килинишида етакчи ва асосий тамойилларга айланади. Когнитив тилшунослик хакидаги назария инсон ва унинг олам элементларини билиши билан боFлик жараёнларни уз ичига олади. Бизга маълумки, инсоннинг сезги органлари оркали олам элементларини кабул килиши ва идрок этиши натижасида концептуал ва лисоний манзаралар уртасидаги муносабат юзага келади. Бундай муносабат тил ва тафаккур уЙFунлигидаги бадиий ифодада уз аксини топади. "Борликдаги ахборотлар муаллиф онгида кайта ишланиб, поэтик тафаккур синтезига айланади ва когнитив билимлар хосиласи сифатида намоён булади"[1,78]. Инсон онгидаги когнитив билимларнинг бадиий ифодаси адабиётшунослик ва тилшунослик доирасида урганилади "Инсон узлигини ифодалашда ...бадиий нутк дейиладиган муъжизакор бир воситанинг муаллифига айланган... Бу сохир нуткнинг синоатларини тилшунослик, адабиётшунослик, эстетика, тарих каби фанлар

Бурханова Машхура

Преподаватель Ферганский государственный университет

ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВНАЯ МЕТАФОРА

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

кесимида урганиш... адабиётнинг суз санъати эканлиги, унинг бирламчи унсури тил эканлиги хакидаги хакикатни хеч ким хеч замонда инкор этган эмас. Кишилик тарихида адабиёт аталмиш дунёни образли идрок этиш санъати яралибдики, бу санъатнинг ифода воситаси булган суз, тилни тугал талкин этмокдай машаккатли юмуш инсон тасаввури ва тафаккурини муттасил банд этиб келади" [2,3-4]. Тилни адабиётсиз ва адабиётни тилсиз тасаввур этиб булмаганидек, бадиий матнларни хам лисоний ва нолисоний воситалар муштараклигисиз шакллантириб булмайди. Айникса, бу борада матнда ифодаланган бирликларни уларнинг лингвопоэтик функцияларисиз идрок этиб булмайди. Профессор Н.Махмудов узининг лингвистик карашларида метафора хакидаги тадкикотларнинг икки даврини ажратади. Унга кура, "метафора шу даврга кадар фан тилига, терминологияга ёт булган ходиса сифатида бадиият доирасидан, стилистика, риторика чегарасидан ташкарига чикарилмади" [3,118]. Бу ходисага билиш назарияси нуктаи назаридан караш асосида унинг узига хос янги жихатлари кузга ташлана бошлади. Когнитив тилшунослик хакидаги назариянинг пайдо булиши олам ва унинг элементларини билиш билан боFлик жараёнлардир. Билиш жараёни асносида жамланган тушунчалар йиFиндиси эса концептларни хосил килади. Концептлар турли ифода воситалари билан ифодаланади. Метафоралар билиш жараёни билан алокадор ходиса булиб, у билишнинг когнитив механизмлари асосида юзага чикади. Бу эса метафоралар яратилишида оламнинг концептуал манзаралари асосий урин тутишидан далолат беради. Бу эса когнитив поэтика, когнитив метафора каби тушунчаларнинг шаклланишига йул очади.

Х,озирги адабиётлар тахлилида инсон омили тамойилларига асосланган когнитив "...илмий тушунчалар негизида метафоранинг бир неча турлари кайд этилади. Жумладан, ходисанинг физиологик метафора, конвенционал метафора, биоморф метафора, морбиал метафора, антропоморф метафора, онтологик метафора, анъанавий метафора, зооморф метафора каби турлари ажратилади. Барча физиологик холатлар синкретик метафоралар" [4,140] хисобланади. Тадкикот йуналиши нуктаи назаридан келиб чикиб, новербал семиотика системасидаги ольфактор бирликлар метафоралогизацияси (хид семасига оид луFавий бирликлар маъносининг ухшашлик асосида кучиши), поэтикаси, лингвопоэтикаси хакида суз юритиш мухимдир.

Ольфактор воситалар тавсифи учун сохадаги хидлар дунёсига оид тушунчалар ифодасида бушлик мавжуд булиб, уни илмий тил билан ольфактор "лакуна (луFавий бушлик)" [5,11]лар деб номланади. Шунинг учун хам тилнинг луFавий структурасига тегишли булган мазкур катламда узаро бир-биридан фаркланувчи хидлар хакида куп гапирилса-да, бу тизимга оид тушунчаларни ифодалашда луFавий бирликлар уз аникловчиси билан берилиши кузатилади. Бу бир жихатдан денотат ва денотатив вокеликларга тегишли булган табиий хид манбаларини ифодалаш учун хизмат килса, иккинчидин, инсон хаётида ольфактор тизимга доир табиий ва сунъий хид ифодалари учун муайян номларнинг етишмаслиги, танкислиги инсон хаёти ва кундалик турмушида ишлатиладиган саноатда яратилган сунъий хидларни аташ билан боFлик ифодаларнинг ривожланмаганлиги деб бахолаш мумкин Шунинг учун хам тилда мавжуд

© ®

булмаган номлар урнини луFавий лакуналар билан тулдириш, ольфактор тизимга оид хар бир хидни номлаш, тилнинг луFавий катламини бойитиш бугунги куннинг долзарб масалаларидан биридир. Лингвистик нуктаи назарга кура метафора ольфактор тизимга турфа хидлар оламига оид тушунчалар ифодаси учун "лексик лакуна" [6,100], яъни сузларнинг етишмаслиги натижасида кириб келди. Хдкдкатан хам, ольфактор тизимга алокадор номемалар танкислиги туфайли улар мунтазам равишда уз аникловчиси билан кулланиши кузатилади.

Атир сепган келиндай хушбуй куклам нафаси,

Сархуш майсалар куйлар сарин ел этагида.

Уйинкарок боладай кукдан сочур ой кукун,

Самовий сас ёFилар кахкашон элагидан.

Метафора тасвири учун Цицероннинг образли ибораси келтирилади: "Худди кийим дастлаб совукдан химояланиш учун кашф килиниб, кейинчалик тананинг безаги ва шахснинг фаркловчи белгиси сифатида хам кулланадиган булиб колгани каби метафорик ифодалар хам тилда сузларнинг етишмаслигини тулдириш учун яратилиб, кейин купрок хузурланиш учун кулланадиган булиб колган" [7,119]. Шу маънода ухшашлик асосида суз маъноларининг кучиши хакидаги назария ольфактор тизимга оид луFавий бирликлар такчиллигини тулдиришда мухим урин тутади. Бу вазифа эса 2000 йилдан буён тилшунослар кизикишига сабаб булаётган ходисалардан биридир. Метафора ходисаси бир объектга тааллукли бир неча белгиларнинг ухшашлик асосида бошка объектга кучирилишидир. Ольфактор метафора тушунчасида хид белгиларига асосланган суз маъноларининг кучиши назарда тутилади. Аслида буни суз маънолари эмас, балки тил сохиби ва шу жамоа тасаввурида шаклланган концептларнинг лисоний вокеланиши деб аташ туFрирокдир. Метафорага бундай караш борлик элементларининг лисоний ифодасида бушликнинг мавжудлиги билан асосланади. Масаланинг иккинчи жихати хам мавжуд булиб, илмий адабиётларда когнитив поэтика нуктаи назаридан "концепт манба" ва "концепт максад" терминлари кулланишига эътибор каратиш зарур. Бу терминлар ифодалаган тушунчалар метафора хосил булишининг когнитив асосидир. Бир тушунча мазмунига асосланган концепт бошка тушунча билан реаллашган концептга метафорик усул билан утади. Бунда икки турлича тизимга тааллукли концептуал бирликлар метафорик жараёнга оид киёс, ухшатиш каби модел парадигмаларида узаро мувофиклашади. Бундай жараённинг лисоний ифодаси ва моделлари когнитив метафора системаси деб юритилади. Ольфактор метафорага оид изланиш [8,22]ларда бадиий матндаги хид концепти билан боFлик тасаввурларнинг метафорик моделлари ва уларнинг турлари ажратилади. Жумладан, метафоранинг синестетик, биоморф, натураморф ва артефакт каби таснифи берилади. Синестезия термини (грекча syn aesthesis - "бирга"+"сезги") икки ва ундан ортик сезги аъзолари ифодалаган тушунчаларнинг ухшашлик белгилари билан бирга кулланишидир. Бу термин дастлаб психология сохасида кулланган булиб, А.Р.Луриянинг таъкидлашича, у сезги аъзоларининг биргаликда ишлашидан иборат булган тушунчаларнинг узаро кучиш тизимидир. Инсон товушларни нафакат эшитади, балки куради. Инсон предметларга тегинади, уларни

127

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

сезади, улардаги таъмларни хис килади. Х,ис килиш жараёнида ана шу белгилардан бирининг бошкасига кучиши синестезия [9,319-321] ходисаси деб юритилади. Масалан, куйидаги шеърда муаллиф инсоннинг эшитиш органи оркали кабул киладиган товушларнинг бадиий ифодасини синестетик метафора оркали ёритган:

Товушларнинг кичик, улузи, Товушларнинг уиди, буйи бор. Товушларнинг совуц, илиги, Товушларнинг ранги-руйи бор. (М. Шайхзода)

Ушбу шеърда товушларнинг узига хос хусусиятлари инсоннинг борликдаги вокеликни кабул килувчи ва идрок этувчи сезги органлари (куриш, эшитиш, хид билиш, маза билиш, хис-туЙFу)нинг синестезияси асосида ифодаланган. Бу уринда реципент "...товушлардаги нозик жихатларни хам теран идрок килади: хеч ким курмаган рангларни, хеч ким эшитмаган охангларни илFайди," [10,30] товушнинг хиди эса ольфактор восита сифатида поэтик жозиба касб этади.

Синестезия инсон аъзоларининг харакати туфайли содир буладиган ходисалар булганлиги учун хам психологиянинг термини сифатида эътироф этилган. Бу термин кейинчалик санъат, адабиёт ва тилшуносликда куллана бошлади. Синестетик термин новербал семиотика системасидаги коммуникация бирликларининг биргаликда кулланиши билан боFлик ходиса сифатида илмий хаётга кириб келди. Лингвистикага оид илмий адабиётларда бу терминга куйидагича таъриф берилади. "Бир сезиш аъзоси билан билинадиган белгини англатадиган сузни бошка сезиш аъзоси билан билинадиган тушунчага нисбатан куллаш йули билан юзага келадиган кучма маънолар тилшуносликда синестетик метафора" [11,80] деб изохланади. Синестетик метафоралар ольфактор тушунчаларни шу тизимга оид сезгиларнинг биргаликда кулланиши натижасида суз маъноларининг кучишидир. Синестезик метафора модели беш сезги аъзоларининг иштирокига кура ички турларга булинади. Бу ички моделлар куйидаги гурухлардан ташкил топади: «Х,ар бир модел доирасида метафораларнинг турлича лексик-семантик куринишлари намоён булади. Синестетик метафоранинг куриш-хидлаш, сезги-хид, таъм-хид, эшитиш-хид, сезги-таъм-хид, таъм-куриш-хид, сезги-куриш-таъм-хид каби семантик ёндош шакллари» [12,22] ажратилади. Масалан,

Кузимда кук, осмон иси, осмон иси - уммон иси, Юзимда зар сомон иси, шулдир, Малик - уижрон иси, Бу дайрнинг олтун, миси бир ён, келур комрон иси, Дединг топиб жонон иси, топтим лабидин жон иси, Келур бу суздан цон иси, тинма, Навоий, асра дам.

(Акром Малик "Топтим лабидин жон иси") Юкоридаги мисраларда ольфактор тизимга оид ис сузи берилган булиб, у контекстуал сатрларда осмон иси (куриш-хидлаш), уммон иси (куриш-хидлаш), сомон иси (куриш-хидлаш), уижрон иси (сезги (идрок)-хид), комрон иси(сезги (идрок)-хид), жонон иси (сезги-куриш-хид), жон иси (сезги(идрок)-хид), цон иси (куриш-хидлаш) каби синестезик метафора сифатида намоён булган. Айникса,

@ ©

128

биринчи икки мисрада "Кузимда кук, осмон иси, осмон иси - уммон иси, Юзимда зар сомон иси, шулдир, Малик - уижрон иси" куриш-хидлаш синестетик метафора модели кулланилган.

Маълумки, тилда ольфактор тизимга оид булган уид, ис, ифор, буй, хушбуй, таралмоц, анцимоц, бижимоц, сассиц, бадбуй, цуланса каби луFавий бирликлар мавжуд булиб, улар нозик маъно оттенкаларига кура бир-биридан узаро фаркланади. Шу билан бирга, цон уиди, пул уиди, нон уиди каби метафорик кулланишлар хам кузатилади. Демак, хид билан боFлик луFавий бирликларда хам денотатив ва коннотатив маъно ифодалаш усуллари мавжуд булиб, коммуникантлар мулокотида бу сузлардан уз ва кучма маънода фойдаланиш холатлари кузга ташланади. Бундай ифодалар муаллифнинг оламни идрок этиш жараёнига боFлик булиб, у уз онгида объектив реалликни акс эттирар экан, ташки оламдаги турли вазиятларни бахолайди, муносабат билдиради, шунингдек, "сезги аъзоларига таъсир килиб турган нарсаларнинг битта хусусияти билан эмас, балки жами хусусиятларининг таъсири билан боFлик холда" [13] ифодалайди. Куйида берилган матн парчасида хам синестетик метафоранинг хидлаш-эшитиш типидаги маъно кучиш тури кулланилган.

-Эсимдан чицибтир, - деб узр айтди, Хасан, - Хомид Раумат билан бирга Отабекни Зиё аканикига таклиф цилзали келган эди ва биз уларга ош-сув цилиб жунатцан эдик. Аммо уларнинг ундай-бундай сузлари булмаган, тузриликча келиб, кетган эдилар.

- Яхши, ушаХомидни сен цандай одам дебуйлайсан?

- Цуланса сузлик, ичи цорароц бир йигит эди, - деди Хасанали, бироз борзач суради. - Отабекнинг ишини озир деб уйламассиз.

(А.Цодирий, "Уткан кунлар ") Ушбу матнда муаллиф коммуникация иштирокчиларининг сухбат объекти хисобланган учинчи бир шахс рухий олами ва характер хусусиятига булган муносабатини, у шахсга берилган бахони "цуланса сузлик" ольфактор синестетик метафора оркали ифодалаган. Оламнинг метафорик манзарасида бундай синестетик метафоралар индивидуал-муаллиф метафоралари деб юритилади. Тилшунос олимлар Ф.М.Березин ва Б.Н.Головиннинг фикрича, "коммуникатив белги - тил белгиси материал ва идеал томонларнинг - икки жихатнинг муносабатидан ташкил топиб, жамиятда ижтимоий хабар - информация ташиш учун хизмат килади. Тил белгисининг психик - идеал томони объектив вокеликни предметлар, ходисалар дунёсини инсон онгида акс эттиришнинг куринишларидан бири хисобланади." [14,120] Шу боис инсон дунёкараши билан боFлик тушунчаларни ольфактор концептлар ёрдамида ифодалаш муаллифнинг узига хос махорати саналиб, бундай тасвир лингвистикада лисоний метафора, адабиётшуносликда эса поэтик метафора каби терминлар билан номланади.

Поэтик матнларда визуал-хид моделига асосланган ольфактор концептлар хам мазмун ифодаси учун хизмат килади:

Акаси кетма-кет цимматбах^о тилла зираклар, билакузукларни оларкан, Низомжон беихтиёр сандицца энгашди. Сандиц четида иккита ингичка тилла билакузук турарди. Низомжон шошиб уни цулига олди. Олди-ю, кунгли

129

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

алланечук булиб кетди. Билакузукларни кузи олдига олиб келиб тикилди. Негадир хцдлади. Бу билакузуклардан онасининг хцди келаётганга ухшади.

(Саид Аумад, "Уфц", 575-бет)

Ушбу мисолда визуал-хид моделига асосланган ольфактор метафоралар кулланган булиб, онасининг уиди каби кулланишда ольфактор дейксис ходисасини кузатиш мумкин. Ольфактор дейксисда хид феномени ёрдамида ёшликдаги вокеаларга ишора килинади.

Инсон тафаккурида синтезланган вокеликнинг юзага чикиши ва улар англатган мазмун хакида тилшунос олим Ж.Вандриес: "Суз бизнинг онгимизга хеч качон ёлFиз холда кирмайди. Х,атто факат бир суз бир маъноси билан бизнинг онгимизда иштирок этганда хам, бу суз нозик иплар билан боFланган, аммо сояда колаётган бошка жуда куплаб тушунча ва эмоциялар хар дакикада онгимизга бостириб киришга тайёр холда туради. Тафаккур оркали идрок килинадиган сузлар бизнинг аклий ва хиссий хаётимиз билан узвий боFлик булади",[15,5-19] деб таъкидлайди. Сузлар контекстда узининг функционал кулланиш урнини узгартириши билан аташ семаси урнида сузловчининг конкрет муносабатини баён килувчи ифода маъноси биринчи даражали мавкени эгаллайди. Бунда сузнинг «луFавий» маъноси ифодаланмишнинг мазмунини аниклаш учун хизмат килса, контекстуал маъноси материал ифодаланган белгининг интенционаллигини, яъни бирор максадга йуналтирилганлигини билдириб келади. Масалан:

Хамидахон Марзилондан толициб, Туфа утида ёниб келган эди. Ашурмирзонинг мактубини уциди-ю, назарида, Туфа аламига Тути алами цушилгандек булди. Хат уни уйлантириб цуйди. Ёмон бир нарсанинг хцди бордек туюлди. Буни синглиси Жамилахонга айтган эди, у «бирам вауимачисиз-ки, опа!» деб кулди. Тузри, хат тумтоц, лекин тумтоцлик вауима туздириши керакми? (Мирзакалон Исмоилий, "Фарзона тонг отгунча")

Ушбу парчада "Ёмон бир нарсанинг уиди бордек туюлди " жумласидаги "уид " сузи мавхумликни билдирувчи "бир нарса"лексик бирлиги билан караткич ва каралмиш тарзида ифодаланиб, кахрамон тафаккуридаги ёмон хаёллар, шунингдек, салбий вокеликнинг юзага чикишидан хадиксираш каби психологик жараённи юзага чикариш учун хизмат килган. Бундай ифодани профессор Ш.Сафаров: "Ботиний структурани концептуал жараён, яъни борлиц - предмет воцеаларнинг идрок этилиши ва уларнинг онгли хазм этилиши жараёнида юзага келадиган ходиса сифатида талкин килмок керак. Бу жараёнда юзага келган бирлик - концепт хакикий мазмун бирлигига айланиши учун у лисоний кобик олмоFи даркор, факатгина лисоний «либос» кийган концептгина лисоний фаолият воситасига айланади, маълум мазмун ифодаловчи белги сифатига эга булади" [16,33]деб эътироф этади.

Поэтик матнларда муаллиф фактлар, вокеалар, жамиятда руй бераётган жараёнларни ижодий кайта ишлайди ва узининг хаёлий дунёсидаги маълумотлар билан туйинтириб, узи чикарган хукм асосида ифодалайди. Поэтик матнларда муаллифнинг олам ва одам хакидаги концептуал асослари ётади [17,83]. Бу концептуал асослар поэтик матнларда ольфактор бирликлар оркали уз ва кучма

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

маънода намоён булади. Масалан, Т.Маликнинг "Шайтанат" асарида таомнинг уиди, ароц уиди каби уз маънодаги ва латта уиди, жанжалнинг уиди, ишкалингни иси, сал-пал уид олгандай каби кучма маънодаги ольфактор бирликлар асар мазмунини ёритиш учун хизмат килган:

- Бек ака, мени нима килсангиз килинг, лекин уша жойда шундай дейишга мажбур булдим.

- Кимдан куркдинг?

- Куркмадим... Рости, мени Х,айдар акам юборган эдилар.

- Мехмонлари ким эди, ростдан танимасмидинг?

- Сал-пал танирдим. Хонгирейнинг йигитларидан эди. Бек ака, бу ишдан латта хиди келиб турибди. Уларнинг нияти - корадори.

- Каёкдан биласан?

- Гапларидан фахмладим. Озгина юк хам олишди.

-Ахмок! Кулга тушиб колсанг, учиб кетардинг-ку, уйламадингми?...(85б)

Одатда латта ёнганида ундан ёкимсиз, бадбуй хид чикади. Шу маънода ушбу матнда муаллиф "латта уиди " концепти оркали жамиятдаги чиркин иллатларни, корадори ва унга булган салбий муносабатни тасвирлаган. Одатда латта ёнганида ундан ёкимсиз, бадбуй хид чикади. Шу маънода Бундай ольфактор метафоралар шеърий матнларда хам узига хос куринишда намоён булади.

К,ип-кдзил кон булиб

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Кунлар ботадир...

Ёмон уидга тулиб

Тонглар отадир....(Чулпон)

Шуни таъкидлаш керакки, инсонга хос психологик жараёнлар, борликни идрок этиш даражаси, хис-туЙFулари, фикрлаш услуби, дунёкарашининг тил бирликлари оркали ифодаланишидан англашилган мазмун, шунингдек, синестезик метафоралар тилшуносликда когнитив-прагматика доирасида урганилади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Носирова, У.(2020). Поэтик матнларнинг прагматик хусусиятлари. -ФарFOна: Classic, Б. 78.

2. Йулдошев, Б.(2008). Бадиий матн лингвопоэтикаси. Тошкент: Фан, Б - 3-4.

3. Махмудов, М.(2017). Тил ва илмий идрок. Тил тилсими тадцици. - Тошкент: Mumtoz so^z, Б 118.

4. Зубкова, О.С.(2010). Медицинская метафора и медицинская метафора-термин индивидуальном лексиконе (экспериментальное исследование). Лингвистика и межкулътурная коммуникация. 1, С. 140. http://www.zpu-iournal.ru/zpu/contents/2010/1/Zubkova/ мурожаат санаси: 31.01.2022.

© ®

131

5. Бу хакда каранг: Махмараимова Ш. Оламнинг миллий лисоний тасвирида метафора. Тошкент: Нодирабегим, 2019. - Б. 11.

6. Худойберганова, Д.(2015). Лингвокультурология терминларининг кискача изошли луFати. Тошкент: Turon zamin ziyo.

7. Махмудов, Н.(2017). Тил ва илмий идрок. Тил тилсими тадцици. - Тошкент: Mumtoz so^z, Б. 119.

8. Старостина, Ю.А.(2010). Метафора как средство языковой реализации концепта «Запах» (на материале романа Патрика Зюскинда «Парфюмер. История одного убийцы»). Автореф.канд.филол.наук. - Волгоград, 22 с.

9. Рачковская, А.В.(2006). Синестетическая метафора как способ представления невербальных компонентов коммуникации во фразеологии. Фразеологические единицы в семантико-грамматическом и этнокультурном аспектах. С. 319-321.

10. Жабборов, В.(2007). Поэтик нуткнинг фоноэкспрессив хусусиятлари. Серцирра истеъдод соуиби. ФарFOна, Б. 30.

11. Махмудов, Н.(2007). Укитувчи нутки маданияти. Тошкент: Алишер навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, Б. 80.

12. Старостина, Ю.А.(2010). Метафора как средство языковой реализации концепта «Запах» (на материале романа Патрика Зюскинда «Парфюмер. История одного убийцы»). Автореф.канд.филол.наук. Волгоград, 22 с.

13. https: //medlife.uz/ encyclopedia/i/idrok/

14. Березин, Ф.М., Головин, Б.Н.(1979). Общее языкознание. Москва:

Просвещение, С. 120.

15. Вандриес, Ж. (1973). Язык. - Москва: Гос. соц-экон. изд-во, С.5-19

16. Сафаров, Ш.(2008). Прагмалингвистика. Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, Б. 33.;

17. Hakimov M., Gaziyeva, M. (2020). Pragmalingvistika asoslari. Farg'ona.

18. Носирова, У.(2020). Поэтик матнларнинг прагматик хусусиятлари. -ФарFOна: Classic, Б. 83.

19. Gaziyeva, M. (2020).The Scientific Paradigm Of Acoustic Phonetics// AcademicLeadership (Online Journal ) ISSN: 1533-7812, Vol-21-Issue-05-May, 137143.

20. Gaziyeva, M., Burxanova, M. (2020). УрFу - просодиканинг асосий элементи. Суз санъати халцаро журнали, 1-сон, 2 жилд, 200-206 b.

21. Goziyeva, M. (2021). The pragmatics of the prosodic means. ISJ Theoretical & Applied Science, 05 (97), 229-234. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-05-97-46 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.05.97.46

22. Hakimov, M. On pragmapoetic symptoms. International conference: actual problems and solutions of modern philology Published by Research Support Centerhttpshttps: https://dx.doi.org/10.47100/.v1i2.260

132

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Khakimov, M.K. (2022). Some reviews about the paralinguistic mode. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 133-141.

Х,акимов М.Х. (2022). Паралингвистик модус хусусида баъзи муло^азалар. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 133-141.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091102

DOI 10.528 l/zenod о .6091102

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

mpi Mi я g'M яганйепоаа .воэног

^акимов Му^аммад Хужахонович

Филология фанлари доктори,

профессор, Фарзона давлат университети

UDC 130.2

ПАРАЛИНГВИСТИК МОДУС ХУСУСИДА БАЪЗИ МУЛОХДЗАЛАР

Аннотация: Мацолада тилшуносликдаги модус уодисаси уацида фикр юритилади. Лингвистик модус ва паралингвистик модус хусусидаги назарий царашлар билдирилади ва улар лисоний далиллар орцали таулил цилинади.

Калит сузлар: Лингвистика, паралингвистика, экстралингвистика, диктум, модус, модаль сузлар, модаллик, имплицит ифода, деталь, тана тили, модус дейксиси.

Khakimov Muhammad Khuzhakhonovich

Doctor of Philology, Professor, Fergana State University SOME REVIEWS ABOUT THE PARALINGUISTIC MODE

Abstract: The article is devoted to the phenomenon of mode in linguistics. Theoretical views on the linguistic mode and the paralinguistic mode are expressed, and they are analyzed with the help of linguistic proofs.

Keywords: linguistics, paralinguistics, extralinguistics, dictum, mode, modal words, modality, implicit expression, detail, body language, modal diction.

Хакимов Мухаммад Хужахонович

Доктор филологических наук, профессор, Ферганский государственный

университет

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

НЕКОТОРЫЕ ОТЗЫВЫ О ПАРАЛИНГВИСТИЧЕСКОМ МОДУСЕ

Аннотация: Статья посвящена феномену модуса в лингвистике. Выражаются теоретические взгляды на лингвистический модус и паралингвистический модус, и они анализируются с помощью лингвистических доказательств.

Ключевые слова: лингвистика, паралингвистика, экстралингвистика, диктум, модус, модальные слова, модальность, имплицитное выражение, деталь, язык тела, модусная дикция.

Анъанавий тилшуносликда модаллик категорияси гапнинг грамматик асосини ташкил килувчи парадигмалардан бири деб бахоланади. Шунинг учун хам бу системага оид тушунчалар кесимлилик аффикслари каторидаги майл категорияси бирликлари билан илмий асосланади. Шу билан бирга модаллик ифодаловчи воситалар таркибига модал сузлар ва аффикслар киритилади. Модуснинг мохияти эса имплицит макомга эга булиб, тил ва тафаккур тушунчаларини узига камраб олади. Тилшуносликда тил ва тафаккур масалалари энг мухим йуналишлардан бири сифатида эътироф этилади. Инсон тафаккури борликдаги вокеа-ходисалар, нарса ва предметлар хакидаги тушунчалар билан мукамаллашиб боради. Х,ар кандай вокеа-ходисалар ва борлик элементлари инсонлар тасаввурида умумийлашади, бу эса маълум бир жамиятдаги умумий тафаккур сифатида кузга ташланади. Шунинг учун хам объектив оламда юз бераётган вокеа ва ходисаларга жамиятдаги кишиларнинг тафаккури оркали умумий фикр билдирилади. Бундай умумийлик холислик, реаллик, туFри ва нотуFрилик мезонлари билан бахоланади. Албатта, реал бахога асосланган бундай муносабат, аввало, тилда ва унга ёндош хамда турдош булган бошка воситаларда хам уз ифодасини топади. Буларнинг барчаси хам лисоний ва хам нолисоний воситаларда намоён булади. Бундай воситалар оркали ифодаланган муносабат диктум ва модус номлари билан юритилади. Тилнинг модал структурасига тааллукли булган юкоридаги ходисаларни экстралингвистик воситалар оркали ифодаланиши каби масалалар соханинг янги йуналишини белгилайди. Бу борада, аввало, экстралингвистик ёки нолисоний воситалар тушунчаларини тилшуносликда урганилишига оид адабиётлар ва улардаги карашлар хакида киска фикрларимизни баён киламиз.

Экстралингвистика термини тилшуносликка оид назарий адабиётларда ташки тилшунослик тушунчалари билан изохланади. ЛуFатларда экстралингвистика сохаси "тилнинг ривожи ва унинг фаолияти билан боFлик этник, ижтимоий, географик ва бошка омилларни урганувчи тилшунослик булими"[1] сифатида таърифланади. Бугунги кунда бу термин адабиётшунослик ва тилшунослик фанларига оид булиб, икки хил маъно касб этади: терминнинг биринчи маъноси деталь ёки бадиий деталь тушучалари билан боFланади. Бадиий деталь адабиётшуносликда ташки олам, персонаж характери ва вокеа-ходисаларнинг тасвирлаш ва очиб беришга хизмат килувчи бадиий

@ ©

134

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

усул хисобланади. Демак, "бадиий деталь асарда мазмуний ва FOявий-эмоционал буёк вазифасини бажаради. Буларга пейзаж, портрет, интерьер, алохида буюм ва нарсалар, хатти-харакатлар, имо-ишоралар хамда психологик харакатлар киради"[2]. Бадиий деталлар аксарият холларда хикоя жанридаги асарларда кулланилади. Деталлардан махорат билан фойдаланиш оркали хикоянавис ёзувчи нафакат "сузларни тежайди ..., балки ижодкорнинг топкирлиги туфайли кулланган деталлар тилга кирганда хикояни гапиртириб юборади. Китобхон эътибор бермай утишиям мумкин булган бундай деталлар ё йул-йулакай шунчаки эслаб куйилади (аммо изсиз кетмайди) ёки баён килинаётган вокеликка сингдириб юборилади" [3]. Ана шундай махоратли ижодкор ёзувчилардан бири Шукур Холмирзаев булиб, унинг асарларида энг куп кулланиладиган деталлар, бу табиат унсурлари хисобланади. Проф. Й.Солижонов узининг "Деталлар тилга кирганда" илмий маколасида таъкидлаганидек, Шукур Холмирзаевнинг асарларида хатто "ёмFир, шамол ва ой кахрамонларнинг холати, узаро муносабати, рухиятига караб уз шиддати хамда шакли шамойилини узгартиради"[4]. Шунингдек, "деталь нолисоний восита хисобланиб, ёзувчининг коммуникатив максадини ифодалайди"[5]. Бу эса деталь тушунчасининг иккинчи маъносини юзага чикаради. Бу маънода бадиий деталь "...адабиётшунослик фанига оид термин хисобланса-да, матннинг семантик структурасидан келиб чиккан холда муаллифнинг ва асар кахрамонларининг билимларига ишора килади хамда прагматик ахборотни ифодалайди"[6]. Бадиий матннинг хамда унинг элементларининг прагматик нуктаи назардан тадкик этиш тилшунослик сохасининг вазифаларидан бири саналади. Хусусан, проф. М.Хдкимовнинг илмий маколаларида С.Ахмаднинг "К,оркуз мажнун" хикоясида кулланилган деталлар, яъни экстралингвистик воситаларнинг прагматик тахлили кузга ташланади. Маколада эътироф этилганидек, "Саодат аянинг Аллохга булган эътикодини жойнамоз, хожибадал, Бурихонни бошка динга булган эътикодини сарик бахмалга уралган Инжил, куксидаги хож"[7] ошкор килиши шулар сирасидандир. Шундай килиб, бадиий асар узида муаллифнинг ташки олам билан боFлик концепциясини ва эстетик кадриятларни мужассамлаган матн сифатида шаклланади. Муаллиф уларни тасвирлашда ва кахрамонлар образини гавдалантиришда деталлардан мохирона фойдаланади. Уз урнида деталлар бадиий хамда экстралингвистик восита сифатида изланувчилар томонидан тахлилга тортилади. Демак, деталь бадиий усул сифатида адабиётшуносликда, экстралингвистик восита сифатида тилшуносликда урганилади. Бадиий асар кахрамонлари характерини очишда ёзувчилар уч хил ифода шаклидан фойдаланадилар. Буларнинг биринчиси вербал воситалар, иккинчиси новербал воситалар, учинчиси эса экстралингвистик воситалар сирасига кирувчи деталлардир. Ёзувчи уз асарларида кахрамонларининг характерини суз, кахрамонлар нутки ёрдамида очиб беради. Асар сюжети ва мазмуни ранг-баранглигини таъминлашда ва кахрамонларнинг узига хос жихатларини тасвирлашда ёзувчилар бошка воситалардан хам унумли фойдаланадилар. Бундай воситалар сирасига деталь ва новербал воситалар хам тааллукли булади. Булар хам вербал воситалар сингари ахборот ифодалайди, сузловчининг муносабатини баён килади, кахрамонлар рухияти ва характерини курсатиш учун хизмат килади.

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Шунинг учун хам бадиий адабиётда хамда кундалик мулокотда кишилар уртасидаги узаро муносабатни ифодаловчи бундай экстралингвистик воситалар сузлашувчиларнинг экспрессив эмоционал холатлари ва узлари атрофида юз бераётган вокеаларга нисбатан ифодаланувчи бахо куринишлари сифатида намоён булади.

Экстралингвистика терминининг иккинчи маъносини тилга ёндош кулланадиган паралингвистик воситалар ташкил килади. Одатда, тилни ташкил этувчи лисоний воситалар инсонга уз фикри, уй-хаёллари, ички кечинмалари, эмоцияларини ифодалаши учун етарли деб хисобланади. Америкалик психолог Альберт Мерабиан уз экспериментал тадкикотларида "кишилар мулокот жараёнида ахборотнинг 93 фоизини тана харакати ва овоз оркали кабул килишларини эътироф этади. Бундан 55 фоизи тана харакати, 33 фоизи эса овозга туFри келади, ахборотнинг колган 7 фоизини вербал воситалар ташкил этади. Шунингдек, кишилар мулокот пайти уз хис-туЙFуларини ифодалаганларида мимика ва овоз иштироки туфайли сухбатдошларининг ишончини козонишларини ва вербал воситалар бу борада энг охирги уринни эгалашини" [8] психолог алохида таъкидлайди. Шундай килиб, алока-аралашув жараёнида инсон интуитив тарзда вербал воситалар билан бирга, муайян информация узатувчи нолисоний воситалардан хам фойдаланади. Бундай нолисоний воситаларга мимика, жестлар ёки бошка гавда харакатлари киради.

Шунингдек, нуткни ташкил этувчи луFавий бирликлар мазмунига фонацион воситалар, мулокот пайти хосил буладиган йиFи, кулги, табассум, хурсиниш, репликалар уртасидаги тухталишлар хам кушимча ахборот улашади. Улар лисоний восита хисобланмаса-да, нуткни тулдирганлиги ва нутк субъектининг рухий холатини, унинг хис-туЙFуларини ифодалаганлиги сабабли тилшуносликнинг эксралингвистика сохаси томонидан тадкикот объекти сифатида урганилади. Нолисоний воситаларнинг коммуникация пайтида амалга оширувчи вазифаларини ва уларнинг инсон фикрини ифодалашдаги узига хос хусусиятларини ёритиб бериш экстралингвистиканинг асосий вазифаларидан саналади. Шундай килиб, "инсон томонидан айтиш эхтиёжи юзага келган" [9]ида вербал хамда новербал шакллар бирдек мухим ахамият касб этади. Новербал воситалар деганда паралингвистик воситалар тушунилади. "Паралингвистик воситалар экстралингвистика сохасидан ажралиб чиккан булиб, шартли воситаларнинг ички системасини ташкил этади" [10]. Демак, "экстралингвистика сирасига мансуб паралингвистик воситалар ёрдамида нуткдаги вербал ифодалардаги бушликлар тулдирилади" [11].

Бугунги кунга кадар тилшуносликда паралингвистика куплаб тадкикотларнинг урганиш объекти булиб келмокда. Паралингвистика тилшуносликда янги йуналиш сифатида XX асрнинг биринчи ярмида пайдо булган. Паралингвистика атамаси юнон тилидан олинган булиб "пара" - ёндош, деган маънони англатади [12]. Лингвистика сузи билан уЙFунликда тилга ёндош воситаларни тадкик этувчи деган маъно келиб чикади. Илмий адабиётларда паралингвистика терминининг "коммуникантларнинг мимика, имо-ишора, визуал хамда пантомимик (тана харакати сифатида) харакатлари оркали ифодаланувчи

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

мулокотнинг алохида шакли"[13] сифатида таърифланади. Демак, паралингвистика нуткий фаолият жараёнида тил системасини ташкил этувчи вербал воситаларга хамрох булган новербал воситаларнинг алока-аралашув пайтидаги функциясини урганади. Хусусан, М.Саидхонов паралингвистик воситалар функциясини белгилар экан, улар вербал нуткни "тулдириб, изохлаш, маълум даражадаги ахборотларни узатиш, фикр ифодалаш"[14]га хизмат килишини айтади. Бундай новербал воситалар таркибини изланувчилар турлича талкин этадилар. А.Нурмонов, М.Саидхонов ва Г.В.Колшанский каби тилшунослар томонидан паралингвистик воситалар таркибига фонацион воситалар, мимика, жест ва бошка гавда харакатлари кириши таъкидланади. Айрим илмий адабиёт[15]ларда паралингвистик воситалар турига визуал харакат (нигох) хам киритилса, бошкаларида бундай новербал воситалар катори интонация ва овоз модуляцияси[16] билан тулдирилади. Бу эса инглиз тилшуноси Петер Маттеуснинг паралингвистиканинг тадкикот майдони юзасидан билдирган фикрини яна бир бор тасдиклайди. "Паралингвистика чегаралари тасаввур килиб булмас даражада ноаник"[17]дир, дейди у. Шундай килиб, паралингвистика тилшуносликнинг янги шаклланган сохаларидан бири булиб, унинг умумназарий асослари хали тулик шаклланмаган. Шу сабабли паралингвистик воситалар таркиби борасида изланувчилар уртасида бахс хамон давом этмокда.

"Нутк олди"[18] воситаларининг алока-аралашув жараёнида тутган урни хамда уларнинг кишиларга таъсир курсатиш ва инсоннинг рухий холатини акс эттириш усуллари бугунги кун тадкикотчиларининг эътиборини жалб килмокда. Бу паралингвистик воситаларнинг амалий хусусиятларини белгилаб беради. Паралингвистик воситаларнинг мохияти, уларнинг мулокот жараёнидаги ахамияти ва функциялари хакидаги умумназарий маълумотлар Г.В.Колшанский, А.Нурмонов, М.Саидхонов, М.И.Логачёва ва Т.Г.Синяева, А.Т.Оналбаева, Е.Г.Иванова, Е.А.Гришина, Б.Р.Ахмедов каби куплаб миллий ва хориж тилшунослари томонидан муайян даражада урганилган[19].

Шунингдек, илмий адабиётларда нуткий мулокот жараёнида новербал воситалардан фойдаланиш холатларининг киёсий тахлил килиниши хам кузга ташланади[20]. Хусусан, рус тилшуноси И.В.Максимова узининг "Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста[21]" номли диссертация ишида товаршунослик сохасига оид илмий матнда лингвистик ва паралингвистик воситаларнинг кулланилиш холатларини рус ва инглиз тиллари мисолларида киёсий тахлил килади. Муаллиф илмий мулокот жараёнида лингвистик бирликлар билан бирга паралингвистик воситаларнинг урни мухим эканлигини таъкидлар экан, паралингвистик воситалар реципиентга ахборотни мукобил холда тушунишига ёрдам бериши билан бирга, унинг диккатини ахборотга каратишига хамда унда ахборотга нисбатан ижобий психологик таъсир шаклланишига хизмат килишини айтади [22]. Бундай ижобий психологик таъсирни ифодалашга хизмат киладиган новербал воситаларда ифодаланган муносабатни модус деб аташ мумкин. Илмий матнда кулланиладиган бундай паралингвистик воситаларга муаллиф сарлавхалар, матннинг усутунларга булиниши, суз, суз бирикмалар ва жумлаларнинг ажратиб курсатилиши, курсив

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

ёзув ёки ёзувни чизик билан белгилаш каби холатларни хам киритади. Бизнинг назаримизда, матн таркибини шрифтлар асосида ажратиш, корайтириш, курсивга олиш ва бошкалар график тасвирга оид булади, бадиий адабиётда кушимча вазифа бажарувчи бундай воситалар поэтик графика деб номланади, албатта, буларда хам маълум бир маъно ва ахборотга ишора килувчи модус дейксиси кузга ташланади. Шунингдек, паралингвистик воситалар илмий матн билан бир каторда бадиий матн, таржимашунослик[23] ва риторика [24] фанлари кесимида хам урганилганлиги кузатилади[25]. Илмий тадкикот ишлари ичида новербал воситалардан кундалик хаётда максадли фойдаланиш буйича тавсиялар китоби хам алохида урин эгаллаганлигини куриш мумкин [26].

Утган асрнинг 80-йилларидан бошлаб паралингвистик воситалар гендерологик нуктаи назардан тадкик этила бошланди. Хусусан, немис тилшуноси Софий Загмайстер[27] сиёсатчи аёл ва эркаклар нуткида новербал воситаларнинг кулланилиши, уларнинг фарклий жихатлари ва уларда гендер хусусиятларнинг акс этиши каби масалаларни урганди. Шунингдек, новербал воситалардан педагогик жараёнда фойдаланиш, чет тили урганувчиларга новербал воситалар мазмунини ургатиш каби масалалар немис тилшунослари Б.Синовац, П.Богман[28] ва рус тилшуноси Г.А.Михеева[29]лар илмий ишларида кузга ташланади. Шундай килиб, юкорида келтирилган илмий ишларнинг аксариятида паралингвистика хакидаги умумназарий маълумотлар, паралингвистик воситалар ва уларнинг турлари, паралингвистик воситаларнинг педагогика, психология, таржимашунослик, лингвокультурология, риторика, матн лингвистикаси каби фанлар билан боFликлиги хакида суз боради. Юкоридаги ишларда паралингвистик воситалар функционал-семантик тахлил килинганига карамасдан, уларда ушбу нутк воситаларининг модус ифодалаш хусусиятлари хакида карашлар мавжуд эмас. "Нуткий фаолиятга ёндош булган ва уни тулдирувчи паралингвистик воситалардан сузловчи "беихтиёр" фойдаланади. Шу сабабли мимика, тана харакати ва жестларни бошкариш ва улар ёрдамида "алдаш" мушкул"[30] дейди немис тилшуноси Б.Синовац. Олимнинг фикрига таянган холда айтиш мумкинки, паралингвистик воситалар сузловчининг коммуникатив позициясини ва унинг модусини ифодалайди. Буни барча услубга хос нутк куринишларида учратиш мумкин.

Сузлашувчилар узаро мулокотга киришар эканлар, америкалик психолог Альберт Мерабиан таъкидлаганидек, фикрнинг таъсир этиш хамда эсда колиш даражасининг катта кисми новербал воситалар оркали юзага чикади. Уларда хам борлик ва унинг элементларига муносабатни ифодаловчи тасдик, инкор, эътироз турли ижобий ва салбий бахолар ифодаланади ва улар тилда паралингвистик модусни ташкил килади.

1. Электронный ресурс:

Ь11рв://ё1ейпагу.щ/определениеслова/экстралингвистика.Ь1ш1 (Дата обращения: 05.11.2020, 09: 57)

2. Электронный ресурс:

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

https://classlit.ru/publ/teoria literatury i dr/teoria literatury/khudozhestvennaja detal v_literature_ponjatie_i_primery/87-1 -0-517 (Дата обращения: 06.11.2020)

3.Солижонов Й. Деталлар тилга кирганда // Хдкдкатнинг синчков кузлари. Адабий-танкидий маколалар, сухбатлар. - Т.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2009. - 83 -бет.

4. Солижонов Й. Деталлар тилга кирганда // Хдкикатнинг синчков кузлари. Адабий -танкидий маколалар, сухбатлар. - Т.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2009. - 83 -бет.

5. Хдкимов М. Прагматика экстралингвистических средств в узбекском языке (на примере анализа рассказа Саид Ахмада "Коракуз мажнун"). // Взаимодействие языков в полиэтническом государстве как фактор национальной безопасности. -Бишкек, 2015. - С. 89.

6. Уша асар. - С. 89.

7. Хдкимов М. К прагматике экстралингвистических средств в узбекском языке (на примере рассказа Саида Ахмада "Коракуз мажнун"). // Российская тюркология 1 (12), Москва, 2015. - С. 9-12.

8. Electronic resource: https://www.bl.uk/people/albert-mehrabian# Albert Mehrabian. Nonverbal Communication Thinker.

9. Хдкимов М. ва бошк. Тил назарияси ва амалиёти: Тил назарияси фанидан амалий машFулотлар учун укув услубий кулланма./М.Хдкимов, М.Зокиров, С.Зокирова, М.Гозиева; Масъул мухаррир А.Нурмонов. - ФарДУ нусха купайтириш булими, 2016 — 5-бет.

10. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. - С. 46.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Уша асар. - С. 32.

12. Уша асар. -С 6.

13. Иванова Ю.В. Паралингвистические элементы художественного текста: Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. — Москва, 2009 - С. 5.

14. Саидхонов М. Алока-аралашув ва имо-ишоралар. Илмий-оммабоп рисола.-Фан, 2008.- 5-бет.

15. Mein Körper kann sprechen: Nonverbale Kommunikation. Österreichisches Sprachen-Kompetenz-Zentrum, Graz 2006. S. 41

16. Was ist Paralinguistik? (Parasprache) Elektronische Quelle: https://www.greelane.com/geisteswissenschaften/englisch/paralinguistics-paralanguage-term-1691568/ (Anwendungsdatum: 04.11.2020)

17. Matthews, Peter. "Concise Oxford Dictionary of Linguistics. " Oxford University Press, 2007, Oxford. P.126

18. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. -6 с.

19. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. - 84 с.;

Нурмонов А. Узбек тилининг паралингвистик воситалари хакида. — Андижон 1980. - 25 б.;

Саидхонов М. Алока-аралашув ва имо-ишоралар. Илмий-оммабоп рисола.-Т.: Фан, 2008. - 86 б.;

139

Логачёва М. И., Синяева Т. Г. Паралингвистические средства в условиях устной коммуникации. Альманах современной науки и образования. Тамбов: Грамота, 2012. № 2 (9): в 3-х ч. Ч. III. C. 119-120.;

Оналбаева А.Т. Отражение невербальных средств общения в устной и письменной речи// Современные проблемы науки и образования. - 2014. - № 2.; URL: http://www.science-education.ru/ru/article/view?id=12889 (дата обращения: 10.10.2020);

Иванова Е.Г. Невербальные компоненты в функции сопровождения вербальной части сообщения (на материале произведения Р. Кука "Abduction"). Вестник МГОУ. Серия: Лингвистика. 2015/№ 4. 248-253 с.;

Гришина Е.А. Русская жестикуляция с лингвистической точки зрения (корпусные исследования). М: Языки славянской культуры, 2017. 744 с.; Ахмедов Б.Р. Нуткдй мулокотда паралингвистик воситаларнинг урни. // "Узбекистонда хорижий тиллар" илмий-методик электрон журнал. No. 5/2019. www .j ournal .fledu.uz;

20. Крылов А.А. Паралингвистические средства коммуникации арабофонов и носителей русского языка. Коммуникативные ресурсы языка и речи. Вестник РУДН, серия Теория языка. Семиотика. Семантика, 2014, № 4. С.5-14.;

21. Максимова И.В. Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста: Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. — Краснодар, 2007 - 25 с.

22. Максимова И.В. Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста. Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. Краснодар, 2007

- С. 17.

23. Гетьманенко Н.И. Невербальные средства общения: трудности перевода в иной культурной среде. // Гуманитарный вектор. 2013. № 2 (34). 125-131 с.

24. Pedrotii G. Diktatur der Rhetorik oder Rhetorik der Diktatur. Verlag für wissenschaftliche Literatur, — Berlin, 2017. S. 580.

25. Иванова Ю.В. Паралингвистические элементы художественного текста (на материале французской прозы ХХ-ХХ1 веков). Автореф. дис.... канд.филол.наук. -Москва, 2009. - 19 с.

26. de Bark, Yvonne. Körpersprache einfach nutzen.; Matsching, Monika. Körpersprache

- der kritische Erfolgsfaktor im Beruf. Psychologie in Österreich 5/2016. S. 339-343.

27. Sagmeister, S. Geschlecht, Körpersprache und Politik - Medienberatung und Politikerinnen. Unterschiede im Bereich der nonverbalen Kommunikation mit Fokus auf Politikerinnen am Beispiel von Medien _S.11 https://www.researchgate.net/publication/268497980 04.11.2020, 12.10

28. Boogman P. Nonverbale Kommunikation: besser verstehen. Wien 2014. S. 30.

29. Михеева Г.А. Невербальные средства общения субъектов образовательного процесса вуза. Электронный ресурс: https://lib.herzen.spb.ru/media/magazines/contents/1/29(65)/mikheeva

29 65 427 435.pdf (Дата обращения: 10.10.2020, 18.14)

30. Sinowatz B., Wallner I., Kerschbaumer M. Mein Körper kann sprechen: Nonverbale Kommunikation. Österreichisches Sprachen-Kompetenz-Zentrum, Graz 2011. S. 45

140

Texnik fanlar / Technical sciences / Технические науки

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Akramov, Kh. A., Davlyatov, Sh.M. (2022). Investigation of the stress-strain state of steel shells. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 141147.

Акрамов, Х.А., Давлятов, Ш.М. (2022). Цилиндрик пулат кобикларнинг кучланганлик-

деформацияланганлик холатини экспериментал таджик этиш. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 141-147.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091189

DOI 10.5281/zenodo .6091189

QR-Article

naps^h.ÖGl .crg'iassaL'Hxrada.Ciraiias

Акрамов Хуснитдин Ахрарович

техника фанлари доктори, профессор, Тошкент архитектура-цурилиш

институти

Давлятов Шохрух Муратович

техника фанлари буйича фалсафа

доктори (PhD), Фаргона политехника институти

UDC 624.953

ЦИЛИНДРИК ПУЛАТ ЦОБЩЛАРНИНГ КУЧЛАНГАНЛИК-ДЕФОРМАЦИЯЛАНГАНЛИК Х,ОЛАТИНИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ТАДЦЩ

ЭТИШ

Аннотация: Ушбу мацолада конструктив - ортотроп схема буйича ишлайдиган ёйсимон панеллар билан кучайтирилган цилиндрик цобицларнинг устуворлиги ва юк кутариш цобилиятини кичрайтирилган моделда экспериментал тадциц этиш натижалари келтирилган. Мацолада синов услуби, цулланилган ускуналар, воситалар, синов моделлари ва цурилмалари уацидаги маълумотлар баён этилган. Экспериментларда олинган натижалар таулил цилиниб, назарий уисоблар натижалари билан таццосланган. Конструктив - ортотроп схема буйича ишлайдиган ёйсимон панеллар билан кучайтирилган цилиндрик цобицларнинг кучланганлик-деформацияланганлик уолати таулил цилинган.

Калит сузлар: цилиндрик цобиц, ёйсимон панел, устуворлик, кучланганлик-деформацияланганлик уолати, мустаукамлик, юк кутариш цобилияти.

Akramov Khusnitdin Akhrarovich

Doctor of Technical Sciences, Professor, Tashkent Institute of Architecture and Construction

@ ®

Davlyatov Shohrukh Muratovich

Doctor of Philosophy (PhD) in Technical Sciences,

Fergana Polytechnic Institute

141

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

INVESTIGATION OF THE STRESS-STRAIN STATE OF STEEL SHELLS

Abstract: This article presents the results of an experimental study of a reduced model of cylindrical shells and load-bearing capacity reinforced by arc panels that operate according to a constructive-orthotropic scheme. The article provides information about the test method, equipment, tools, test models and devices used. The results obtained in the experiments were analyzed and compared with the results of theoretical calculations. The state of tensile deformation of cylindrical shells reinforced by arc panels operating in a constructive-orthotropic scheme is analyzed.

Keywords: cylindrical shell, arched panel, priority, stress-strain condition, strength, load-bearing capacity.

Девори силлик цилиндрик кобик намуналари учун калинлиги 1,8 мм ва 3,8 мм булган пулат листлар ишлатилди. Девори панеллар билан кучайтирилган намуналар эса факат калинлиги 1,8 мм булган пулат листлардан тайёрланди (1.а-расм). Бунда асосий кобик учун хам, кучайтирувчи панеллар учун хам бир хил листлар ишлатилди. Кучайтирувчи панеллар асосий деворнинг тулик баландлиги буйича узлуксиз пайванд чок билан бирлаштирилди. Асосий кобик улчамлари

2200x740 мм ли яхлит листни вальцовка килиш йули билан тайёрланди. Доиравий ёпик контурли кобик хосил килиш учун унда битта вертикал пайванд чок кузда тутилди. Кучайтирувчи ёйсимон панеллар 108x740 мм ли листларни аввал вальцовка килиниб сегмент куринишига келтирилди, сунгра асосий кобикка пайвандланди. Кучайтирувчи ёйсимон панеллар сони хар бир намунада 12 та ни ташкил этади, бунда уларнинг орасида асосий кобикнинг кучайтирилмасдан колган кисмилари сони 12 та булиб, уларнинг хар бирининг эни 90 мм га тенг килиб олинди (1.б.-расм) [1-4].

Тайёрланган кобик намуналарини синашда сикувчи кучларнинг махаллий эзилишдаги таъсирини кескин пасайтириш учун, натурадаги иншоотлар кобикларида кузда тутилувчи бириктириш фланецлари куйилди. Фланецлар халкасимон шаклда булиб, уларнинг эни 100 мм ни, калинлиги 10 мм ни ташкил этади. Фланецлар кобик намуна деворига хар икки томондан узлуксиз пайванд чоклар оркали бириктирилди. Кучларнинг марказий узатилишини таъминлаш учун фланецнинг айлана шаклидаги марказий горизонтал уки кучайтирилган кобик намунасининг асосий кобик ва кучайтирувчи панеллар кундаланг кесими OFирлик марказларидан утувчи айлана шаклидаги ук билан устма уст тушиши таъминланди. Фланецлар 3 та сегментдан ташкил топган булиб, улар

1-расм. Моделларнинг кундаланг киркимлари:

а) Кучайтирилмаган кобик,

б) Девори ёйсимон панеллар билан кучайтирилган кобик

@ ©

142

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

кобик деворига шундай бириктирилганки, куч факат фланецлар оркали деворга узатилади.

Моделлар Бекобод металлургия заводида ВСт3пс5 (ГОСТ 19903-2015) маркали пулатдан ишлаб чикарилган листлардан тайёрланди.

Моделлар деворларида хосил буладиган деформацияларни улчаш учун пленка асосдаги "Strain gauges" - типидаги тензорезисторлардан фойдаланилди. Тензорезисторнинг базаси 5 мм га тенг булиб, улар аввалдан силликланиб, тозаланиб тайёрланган асосга БФ-2 суперелим воситасида ёпиштирилди (2-расм). Тензорезисторларнинг курсаткичларини кайд этиб бориш учун улардан чикувчи симларнинг учлари узатиш кабелларига пайвандланди.

К,обиклар моделлари "Евразия ТАПО-Диск" МЧЖ га тегишли булган Югославияда ишлаб чикарилган "LITOSTROJ" типидаги №4305 ракамли улчаш диапазони 0^100 (¿±2%) тонналик ва Италияда ишлаб чикарилган "EMANUEL PRESSE" типидаги 400-тонналик гидравлик прессда намуналар бузилиш холатигача синалди. Синов жараёнида маълумотларни ёзиб олиш учун Micro-Measurement компаниясининг Model 8000 ускуналари ва дастурий пакети "LENOVO" русумидаги ноутбук ёрдамида ёзиб олинди.

2-расм. Тензодатчикнинг ёпиштириб урнатилиши

3-расм. Улчов воситаларининг таркибий схемаси

Улчов воситаларининг схемаси 3-расмда келтирилган: тензорезистор 1 дан кучланиш тензометрик аппаратурами аналог ракамли узгартиргич 2 га берилади, унда кучайтирилган сигнал ракамланади ва шахсий компьютер 3 нинг каттик дискида кайд этилади.

Барча намуна моделларга чизмаларда келтирилган схемалар буйича тензорезисторлар урнатилиб, узатиш кабеллари уланди ва улар синовга шай холатга келтирилди. Тайёрланган моделларда уларни прессда марказлаштириш учун устки ва остки кисмларида нишон (риски)лар куйиб чикилди. Шундан сунг намуна кобиклар пресснинг остки плитасига урнатилди. Моделларнинг устки ва остки фланецларини тулик камраб оладиган ёFOчпайрахали плиталар уларнинг горизонтал сиртида мавжуд булиши мумкин булган нотекисликларнинг юк узатишдаги таъсирини кескин камайтириш ва марказий сикилишни (юкни) кобик деворларига тенг таксимлашга хизмат килади. Шундан сунг барча нукталарга урнатилган тензорезисторларга уланган узатиш кабелларининг учлари махсус курилма оркали компьютерга уланди. Юк берилмасдан аввал бошлаетич курсаткичлар ёзиб олинди. Бундан кейин намуналарда вужудга келиши мумкин булган турли кучланиш ва деформацияларни нейтраллаштириш учун кобик хисобий бузувчи кучнинг 5-7% микдоридаги куч билан юкланди ва барча нукталардан курсаткичлар олинди. К,обикнинг марказлашти-рилганлигини текшириб олингандан сунг юк бутунлай олинди. Марказлаш-тиришдаги

@ ©

143

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

деформациялар фарки карама-карши жойлашган симметрик нукталар учун 2-3% дан ошмади.

Асосий синовлар бошланишида барча нукталарга урнатилган тензорезисторлардан бошланFич курсаткичлар ёзиб олиниб, юклаш бошланди. Юклаш боскичма-боскич бажарилди. Х,ар бир боскич юки хисобий бузувчи кучнинг 10-14% ини ташкил этди. Юклаш тезлиги 20-24 кН/мин ни ташкил этди. Боскич юки берилаётганда барча нукталардаги тензорезисторлар буйича автоматик тарзда деформацияларнинг узгариши кайд этилди. Юк киймати белгиланган микдорга етгандан сунг деформациялар кайд этилди ва юк шу холатда ушлаб турилди. Бу вакт 15 минутгачани ташкил этди. Юкни боскич охирида белгиланган кийматда ушлаб туриш вактида хам тензорезистор-ларнинг курсаткичлари ёзиб борилди. Деформациялар стабиллашгандан сунг боскич сунггида хам якуний курсаткичлар ёзиб олинди. Шундан сунг навбатдаги боскич юкланиши бошланди ва барча ишлар аввалгидек такрорланди. Шу тарика юклар микдори ошириб борилди. Х,ар бир боскич юкланиши тугагандан сунг намуна кобикларнинг сирти синчиклаб текшириб борилди, узгаришлар-кабаришлар, ботиклар (чукурчалар) хосил булиши ва бошка куз билан аникласа буладиган холатлар кайд этиб борилди. Юк микдори бузувчи юкнинг 60% дан ортгандан сунг бундай текширувлар бевосита юклаш жараёнида хам олиб борилди. Синовлар бошлангандан устуворликни йукотиш белгилари намоён булгунча 7-8 та боскич юклашлар бажарилди, юк кутариш кобилиятини йукотгунча яна 1-2 та боскич кузатилди.

Кучайтирилмаган силлик деворли кобик моделини устуворлик ва мустахкамликка синаш намунанинг кучланганлик-деформацияланганлик курсаткичларини аниклаш, устуворлик ва юк кутариш кобилиятини йукотиш холатларида конструкция кабул кила оладиган юкларни тажрибада аниклаш имкониятини берди. Намунага таъсир этаётган юклар кичик булган холларда (юклашнинг 1-5- боскичларида) модел деворидаги кучланишлар кийматлари кичик булиб, кобик материали идеал эластик материал сингари каршилик курсатиши аникланди. Деформацияларнинг кучга боFлик холда ортиб бориши пулатнинг чузилиш ва сикилишдаги "а-е" графигига тулик мос холда ривожланиб борди. Юк микдори хисобий бузувчи кучнинг 70% микдоридан ошганда деформациялар сезиларли даражада тезрок ортиши кузатилди. Намуна кобикнинг турли нукталарида улчанган кучланишлар (деформациялар) бир хил микдорда эмаслиги кузатилди: энг кичик ва энг катта кучланишлар уртасидаги фарк 4% дан 8% гача ни ташкил килди.

Бузувчи юкнинг тахминан 94-96% микдоридаги юкларда кобик махаллий устуворлигини йукотиши аломатлари пайдо булди, кучланишларнинг ортиб бориши характерига мос холда чукурчалар дастлаб намунанинг пастки кисмида, кейин урта кисмида ва энг охири устки кисмида вужудга келди. Шундан сунг юкнинг 4-6% га ортиши умумий устуворликни йукотиш ва деярли шу билан бирга юк кутариш кобилиятининг йукотилишига олиб келди. Намуна устуворликни йукота бошлаганидан сунг мустахкамлигини йукотгунча утган вакт жуда киска булди: бу боскичда деформацияларнинг кучнинг ортишидан ривожланиши шиддатли тарзда кечди.

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Кучайтирилган кобик куринишидаги моделларнинг марказий сикилишдаги кучланганлик-деформацияланганлик курсаткичи кучайтирилмаган

кобикларникидан сезиларли даражада фарк килди. Бунда намунага таъсир этаётган юклар кичик булган холларда (юклашнинг 1-6 - боскичларида) асосий кобикда хам, кучайтирувчи панелларда хам кучланишлар кийматлари кичик булиб, материалнинг идеал эластик материал сингари каршилик курсатиши кузатилди. Берилаётган юк микдори бу холларда хисобий бузувчи кучнинг 80% микдоридан ошгандагина деформациялар сезиларли даражада тезрок ортиши юз берди. Намуна кобикларнинг энг пастки кисмида энг катта кучланишлар кайд этилди, кобик баландлигининг урта кисмида бирмунча кичикрок, юкори кисмида эса уларнинг киймати энг кичик булди. Умуман олганда, турли нукталардаги кучланишлар фарки 3-6% ни ташкил этди.

О, П

ш

а ¿\т б = _

в »

4-расм. Кучайтирилмаган силлик 5-расм. Ёйсимон панеллар билан

кобик МРГ намунасининг кучайтирилган МРП-1 намунанинг синовдан кейинги куриниши синовдан кейинги куриниши

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бузувчи юкнинг тахминан 88-92% микдоридаги юкларда асосий кобикларнинг кучайтирувчи панеллар орасидаги кисмининг махаллий устуворлигини йукотиши аломатлари пайдо булди. Ушбу намуналарда хам кучланишларнинг ортиб бориши характерига мос холда чукурчалар дастлаб намуналарнинг пастки кисмида, кейин урта кисмида ва энг охири устки кисмида вужудга келди. Шундан сунг юкнинг 46% га ортиши натижасида кучайтирувчи панелларда хам махаллий устуворликни йукотиш белгилари куринди. Уларда хам ушбу белгилар дастлаб остки кисмда, кейин урта ва устки кисмларда пайдо булди. Намуналар устуворликни йукота бошлаганидан сунг мустахкамлигини йукотгунча утган вакт, кучайтирилмаган кобиклардагига нисбатан сезиларли даражада ортиши кузатилди. Ушбу боскичда деформацияларнинг кучнинг ортишидан ривожланиши бирмунча секинрок тарзда кечди.

К,алинлиги 1,8 мм ли листлардан тайёрланган моделлар деворидаги деформацияларнинг кучга боFлик холда узгариши графиклари 6-расмда, 3,8 мм ли листлардан тайёрланган моделлар учун 7-расмда келтирилган.

Асосий кобикнинг деворни ёйсимон панеллари билан кучайтирилган намуналарининг деворидаги деформацияларнинг кучга боFлик холда узгариш графиклари хам тажрибалар давомида урнатилган тензорезисторлардан улчаб олинган маълумотлар асосида курилди (8-расм).

© ©

145

&

6-расм. ^алинлиги 1,8 мм ли листлардан тайёрланган кучайтирилмаган моделларнинг "Нисбий деформация- нормал кучланиш" графиги: а) юкори

нук;та, б) к;уйи нук;та

7-расм. ^алинлиги 3,8 мм ли листлардан тайёрланган кучайтирилмаган моделларнинг "Нисбий деформация - нормал кучланиш" графиги: а) юкори

8-расм. МРП-1 намуна деворидаги характерли нукталарнинг "Нисбий деформация-нормал кучланиш" графиги: а) юкори нукта, б) куйи нукта

Девори силлик кучайтирилмаган ва панеллар билан кучайтирилган кобиклар намуналарининг назарий ва экспериментал тадкикотларда олинган натижалари солиштирилди. Бунда хдсоб натижалари ва экспериментал тадкикотлар натижалари билан фарки 4-7% ни ташкил этди (1-жадвал).

1-жадвал. Девори силлик-кучайтирилмаган кобиклар намуналарини синаш

натижалари (умумий устиворлик ва юк кутариш кобилиятини йукотиш __холатпда)__

Намуна № Экспермент натижалари Х,исоб натижалари о, МПа Фарки До, %

Р, кН Омах, МПа

1(t = 1,8мм) 586 148 158 -6,3

2(t = 3,8мм) 1280 153 164 -6,7

Ёйсимон панеллар билан кучайтирилган намуналарнинг назарий ва экспериментдан олинган натижалари солиштирилди (2-жадвал).

Кучайтирилган кобиклар моделлари устида утказилган экспериментал тадкикотларда олинган натижалар статистик тах,лил килинди. Х,исобларни бажаришда тасодифий кийматларнинг нормал таксимланиш конуни кулланилди.

© ®

146

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

2-жадвал. Ёйсимон панеллар билан кучайтирилган намуналарда назарий ва экспериментал натижаларнинг бир-бирига мослиги солиштириш (умумий

Намуна Экспермент натижала] ри Х,исоб Фарки

№ Р омах ср ^мах Домах натижалари, о До,%

кН МПа

1 1394 221 -4 -3,9

2 1467 233 225 8 230 +1,3

3 1386 220 -5 -4,4

Синов натижаларини статистик ишлаб чикиш хатоликларнинг нормал таксимланиш конунини куллаш имкониятини ва уларнинг уртача квадратик фаркларининг нисбатан кичик кийматларига эга эканлигини курсатди.

Хулоса: Тадкикотлар натижаларининг тасдиклашича, бундай конструкцияларда юк кутариш кобилиятини йукотиши факат кучайтирувчи панеллар узининг махаллий устиворлигини йукотганидан кейингина содир булади. Шу сабабли, таклиф этилган куринишда кучайтирилган кобикларда текис кобиклардан фаркли равишда, конструкцияни эксплуатация килиш жараёнида юкларнинг кузда тутилмаган микдорларини ортиб кетиш холларида тусатдан бузилиш хавфи камайтириш имконини беради.

Цилиндрик кобикларни ёйсимон панеллар билан кучайтириш оркали уларнинг буйлама хам кундаланг кесимларининг келтирилган бикрлик характеристикаларини (чузилиш-сикилишдаги, эгилишдаги ва бурилишдаги) сезиларли даражада ошириш имконини беради.

Олинган натижалар девори кучайтирилган кобиклар конструкцияларининг кундаланг кесими геометрияси уларнинг кучайтирилмаган кобикларга нисбатан статик, каршилик ва инерция моментларининг сезиларли даражада ортишига олиб келишини, бир хил металл сарфида конструкциянинг устуворлик ва юк кутариш кобилиятларининг ортишига сабаб булишини тасдиклади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Давлятов Ш.М. Марказий сикилишга ишловчи цилиндрсимон кобикларнинг устуворлигини ва мустахкамлигини ошириш: Автореф. дис.... тех. фан. (PhD). Тошкент, 2019. -60 б.

2. Акрамов, Х.А., Давлятов, Ш.М. (2019). Цилиндрик кобикларнинг кучланганлик-деформацияланганлик холатини экспериментал тадкик этиш. Механика муаммолари. 1. С. 27-32.

3. Акрамов, Х.А., Давлятов, Ш.М.(2015). Буйлама сегментсимон бикрлик KOвурFали цилиндрик кобикнинг устуворлиги. ФарПИ Илмий техник журнал. ФарFOна, 2. Б. 44-47.

4. Акрамов, Х.А., Давлятов, Ш.М.(2015). Панеллар билан кучайтирилган цилиндрик пулат кобикларнинг устуворлиги ва юк кутариш кобилиятини хисоблаш. Механика муаммолари. Тошкент, 3-4. Б. 16-21.

@ ©

147

Kimyoviy fanlar / Chemical Sciences /Химические науки

International journal of theoretical and practical

ШЩШ research ^вИ«^ Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation :

Marufjonov, A.B., Khamdamova, Sh.Sh. (2022). Modern analysis of production technology and application of fungicides and seed dressings. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 148-158.

Маъруфжонов, А.Б., Хамдамова, Ш. Ш. (2022). Современный анализ технологии производства и применения фунгицидов и протравителей семян.

Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 148158.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091331

QR-Article

hups J,Чл .da .a g'lQ Л2Э l'zarcda ,QQ9 1331

Маъруфжонов Акбаржон Боходиржон yFли

Базовый докторант, Ферганский политехнический

институт

Хамдамова Шохида Шерзодовна

Доктор технических наук, доцент Ферганский политехнический

институт

UDC 661.169+632.9

DOT 10.5281/zenodo .6091331

СОВРЕМЕННЫЙ АНАЛИЗ ТЕХНОЛОГИИ ПРОИЗВОДСТВА И ПРИМЕНЕНИЯ ФУНГИЦИДОВ И ПРОТРАВИТЕЛЕЙ СЕМЯН

Аннотация: В статье приведен широкий обзор технологии, анализ основного оборудования, получения и применения фунгицидов и протравителей семян в мире. Указаны факторы влияющие на повышение эффективности и качество производимых средств защиты растений.

Ключевые слова: урожайность, зерновые культуры, протравливание семян, фунгициды, метанол, реакторы, способы протравливания, факторы качества протравливания.

Marufjonov Akbarjon Bohodirjon Ugli

Basic doctoral student of the Fergana Polytechnic Institute

Khamdamova Shohida Sherzodovna

Doctor of Technical Sciences, Associate Professor

Fergana Polytechnic Institute

MODERN ANALYSIS OF PRODUCTION TECHNOLOGY AND APPLICATION OF FUNGICIDES AND SEED DRESSINGS

148

Abstract: The article provides a broad overview of technology, analysis of the main equipment, production and use of fungicides and seed dressing in the world. The factors influencing the increase in the efficiency and quality of the produced plant protection products are indicated.

Key words: yield, grain crops, seed dressing, fungicides, methanol, reactors, dressing methods, dressing quality factors.

ФУНГИЦИДЛАР ВА УРУГЛАРНИ ДОРИЛОВЧИ ВОСИТАЛАР ИШЛАБ ЧЩАРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ВА ЦУЛЛАНИЛИШИНИНГ

ЗАМОНАВИЙ ТАХЛИЛИ

Аннотация: Мацолада дунёдаги мавжуд фунгицидлар ва урузларни дориловчи воситалар, уларни ишлаб чицариш технологиялари, цулланилиши, асосий жщозларни таулили уацида кенг маълумотлар берилган. Ишлаб чицарилаётган усимликларни уимоя цилиш воситаларининг самарадорлиги ва сифатининг ошишига таъсир этувчи омиллар курсатилган.

Калит сузлар: уосилдорлик, донли экинлар, урузларни дорилаш, фунгицидлар, метанол, реакторлар, дорилаш усуллари, дорилаш сифатига таъсир этувчи асосий омиллар.

Продовольственная безопасность страны - одна из важнейших составляющих её национальной безопасности. Основой продовольственной безопасности являются объемы производства и запасы качественного зерна. К важнейшим факторам, определяющим объемы производства и качество урожая зерновых культур, относится подготовка семян к посеву, где основной технологической операцией выступает протравливание семян защитно-стимулирующими препаратами. Исследования показывают, что качественное протравливание семян зерновых культур способствует увеличению урожайности до 8,7% зерна в зависимости от культуры, используемого препарата и формируемого урожая [1,2]. Основными показателями, характеризующими качество протравливания, являются полнота протравливания и степень покрытия поверхности семян необходимым препаратом. Важно также снижение механических повреждений семян и расхода препарата, устранение вредного воздействия на человека и окружающую среду. Качество протравливания семян наряду с другими факторами зависит также от конструктивно-технологического оформления проведения процесса и моделей протравливателей.

Маъруфжонов Акбаржон Боходиржон уFли

Фаргона политехника институти таянч докторанти

Хамдамова Шохида Шерзодовна

Техника фанлари доктори, доцент Фаргона политехника институти

Введение

© ®

Как известно, протравителям семян и фунгицидам относятся: спирты, нитрофенолы,моноциклические галогенпроизводные, полихлорциклодиены, гексахлорбензол, алифатические нитросоединения, хиноны, дикарбоновые кислоты и их производные, аминокислоты и их производные, ариловые эфиры N—алкилкарбаминовых кислот, производные дитиокарболиловых кислот, соли К1,К-диметилдитиокарбаминовой кислоты, соли алкилен- N,N1- бис (дитиокарбоминовых) кислот, производные сульфеновой кислоты, ароматические тиоцианаты, производные гидрозина, азосоединения, алифонического ряда, ароматического ряда, производные фосфористой кислоты, производные фурана, производные пиррола, производные пирона, производные хинолина, производные оксазола, производные изоксазола, производные бензатиазола, производные имидазола и бензимидазола, производные оксатина, производные морфолина, и др. Рассмотрим некоторые из них.

Результаты и их обсуждение

Фунгициды и протравители семян можно классифицировать по химическому составу на пять основных групп:

■ спирты;

■ галоидсодержащие соединения;

■ карбоновые кислоты, их производные и замещенные аналоги;

■ гетероциклические соединения;

■ другие соединения.

Предельные алифатические спирты являются довольно слабыми пестицидами. Активность спиртов повышается с увеличением их молекулярных частиц, но до определенного значения. В качестве протравливателя семян злаковых культур был предложен метанол для борьбы с твердой головней. Достаточно широкого применения он не нашел [3]. Большая часть производимого в мире метанола применяется для получения формальдегида: в США, СССР для этой цели применялось ~ 50% метанола, в странах Западной Европы - более 60% [4]. Начиная с 70-х годов за рубежом стали строить установки синтеза метанола, работающие при низком давлении (5-10МПа). Основная стадия процесса получения метанола - осуществление синтеза из синтез - газа. Оптимальная температура процесса синтеза -265°С, молярное соотношение водород/оксид углерода в синтез - газе - (2,5-3,0): 1 достигается с помощью ступенчатого добавления в реактор синтез - газа, обогащенного оксидом углерода. Объемная скорость подачи сырья ~ 10 тыс. м /час. Основной источник термодинамических потерь - падение давления в реакторе [5].

За рубежом используют 5 типов конструкций реакторов синтеза метанола: закалочного типа с несколькими слоями катализатора и аксиальным потоком; с промежуточным охлаждением и аксиальным потоком; с промежуточным охлаждением и аксиально-радиальным потоком; с промежуточным охлаждением и радиальным потоком; трубчатый с аксиальным потоком.

150

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Большинство реактивов синтеза метанола производительностью до 2500 т/сут. представляет собой колонны с аксиальным потоком. Это связано с проблемой усадки катализатора в реакторе с радиальным потоком.

Ведущими фирмами - проектировщиками установок синтеза метанола являются ICI (Великобритания), Haldor Topsoe (Дания), Zurgi GmbH и Zurgi Ag (ФРГ), Ammonia Casale (Швейцария), Мицубиси дзюкоге (Япония).

Процессы фирмы ICI и Zurgi были созданы в 70-е годы и заменили во всем мире процессы, протекающие при высоком давлении.

В процессе получения метанола фирмы ICI используются реакторы низкого давления с аксиальным истоком и неподвижным слоем катализатора, в которых теплосъем осуществляется промежуточным вводом холодного синтез-газа через распределительную систему ромбовидной формы. Специально сконструированные распределители позволяют получить хорошее перемешивание газа и не препятствуют загрузке и выгрузке катализатора. Во избежание значительного падения давления в слое катализатора соотношение его высоты к диаметру аппарата не должно превышать 2:1. Реакторы с промежуточным вводом холодного газа имеют большой диаметр и толстые стенки, а также характеризуются большим числом ступеней охлаждения. Данный тип реакторов имеет 5 слоев катализатора и 4 ввода холодного газа. Перепад давления в нем составляет 0,5-0,6 МПа. Стенки патрона катализатора в реакторе перфорированы, за исключением его верхней части; благодаря чему газовый поток вверху распространяется в аксиальном направлении и способствует уплотнению катализатора. Основная часть газового потока проходит через отверстия в стенках патрона и распространяется в радиальном направлении [24].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Реактор синтеза метанола с промежуточным охлаждением и радиальным потоком фирмы Haldor Topsoe изготавливаются производительностью до 5000 т/сут. имеют неподвижный слой катализатора и сравнительно низкий перепад давления (0,2-0,3 МПа). Реактор представляет сосуд под давлением, в котором размещается 2 или 3 слоя катализатора [25].

Колонна синтеза фирмы Ammonia Casale с аксиально-радиальным газовым потоком и промежуточным охлаждением газа представляет собой сосуд высокого давления, в котором размещено несколько неподвижных слоев катализатора. Реактор этого типа производительностью до 5000 т/сут. и перепадом давления 0,10,2 МПа. В таких реакторах газ проходит по катализаторному слою в осевом и радиальном направлениях [26].

С начала 70-х годов фирма Zurgi выпускает трубчатые реакторы синтеза метанола с аксиальным направлением газового потока. В этом реакторе трубы, охлаждаемые снаружи котловой водой, заполнены катализатором, в слое которого обеспечивается примерно изотермический профиль температуры [27].

Японскими фирмами Mizubisi dzuckogi и Mizubisi gasu kagaku совместно разработан новый реактор синтеза метанола Super-Converter в виде сосуда высокого давления, внутри которого смонтированы теплообменники типа «труба в трубе», причем катализатор загружается в кольцевое пространство между внутренней и внешней трубами. Котловая вода циркулирует в межтрубном

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

пространстве. Синтез-газ подается снизу реактора, первоначально проходит по внутренним трубам вверх и подогревается теплом реакции в катализаторе. Сверху подогретый синтез-газ собирается и затем направляется в катализаторный слой, который снаружи охлаждается котловой водой, а внутри - свежим синтез-газом. Промышленный реактор состоит из сосуда под давлением, внутри которого смонтировано много сдвоенных труб. Особенность реактора - высокая степень консервации за один проход (14 мол.% при скорости 5000 л/час и давлении синтеза 8 МПа), высокий уровень рекуперации энергии (генерация 1т пара давлением 4МПа на 1т метанола) [28].

По методу фирмы Royal в реакторе синтеза оросительного типа с неподвижным слоем катализатора присутствуют три фазы: газ, две твердые -адсорбент и катализатор, при этом достигается полная конверсия синтез-газа и исключается дорогостоящий циркуляционный контур синтеза. Это условие выполняется за счет комбинации двух реверсионных процессов: химической реакции и селективной адсорбции реакционных продуктов на твердом сорбенте, который непрерывным потоком движется сверху вниз. В качестве твердого адсорбента используется смесь оксидов кремния и алюминия ZA - 25 фирмы AKzo Amsterdam [29].

Американская лаборатория Brookhaven National Laboratory сообщила о разработке новых способов проведения процесса синтеза и создания реактора оросительного типа, в котором реакция проводится при наличии трех фаз: газовая и две твердые - адсорбент и катализатор (голландская фирма Royal Dutch) и реактор с псевдосжиженным слоем катализатора, температура синтеза в котором снижена с 275 до 100°С [30].

Обоснованный выбор протравителя и технических средств его нанесения на семена и качественная обработка семян перед их протравливанием являются одним из первых условий эффективного производства зерновых [6, 7, 8]. Анализ литературы, научных исследований, а также производственный опыт показывают, что в настоящее время на производстве существуют следующие способы протравливания [9-11, 12, 13, 14, 8]:

■ протравливание с увлажнением;

■ полусухое протравливание;

■ мокрое протравливание;

■ сухое протравливание;

■ мелкодисперсное протравливание;

■ термический метод обработки.

В последние годы разработана прогрессивная технология протравливания семян плёнкообразующими составами.

Наиболее распространенный способ - протравливание с увлажнением, при котором на семена наносят рабочую жидкость (суспензии, растворы) или порошковидные препараты с одновременным или последующим смачиванием жидкостью. Способ биологически эффективен, требует небольших затрат препарата, позволяет использовать комбинированные рабочие жидкости, содержащие удобрения, инсектициды, стимуляторы роста и пр. Процесс может

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

быть механизирован при высоких технико-экономических показателях. Недостаток способа - осыпание протравителя с семян по мере его высыхания, для лучшей удерживаемости препаратов применяются прилипатели, неблагоприятные санитарно-гигиенические условия труда и загрязнение окружающей среды. Полусухое протравливание заключается в обработке семян водными суспензиями или растворами препаратов со сравнительно большим (20- 30л/т) расходом жидкости и последующей выдержкой их в закрытом объёме в течение 3-4 ч (томление). Метод имеет высокую биологическую эффективность. К недостаткам его относятся низкая производительность и излишнее увлажнение семян. При мокром протравливании семян их обильно (до 100 л/т) увлажняют (суспензией, эмульсией) или замачивают в рабочей жидкости (растворе), затем томят в течение 2 ч. После томления семена просушивают до нормальной влажности преимущественно в тени или под навесом на деревянном или цементном полу. Сушка под солнцем не рекомендуется, так как это снижает всхожесть семян. Мокрое протравливание производится за 2.. .3 дня до посева. Способ трудоёмок, малопроизводителен, требует последующей сушки семян. Применяется при сильном заражении семян проса головнёй. К сухому протравливанию (нанесению порошковидного препарата на поверхность семян) обращаются в исключительных случаях, при повышенной влажности семян. Способ малоэффективен из-за слабого контакта препарата с поверхностью семян и плохой удерживаемости. С 12 экологической точки зрения небезопасен, поэтому практически не применяется. Мелкодисперсный способ обработки семян зерновых культур подразумевает обработку их распыленными суспензиями (туманом) получаемым из различных препаратов в камере протравливания. Суспензии подаются под большим давлением через мелкие отверстия распылителей. Благодаря этому норма расход препарата уменьшается, качества протравливания увеличивается и повышение влажности семян не более чем на 1%. Поэтому зерно, протравленное этим способом, не требует дополнительной сушки и его можно хранить перед посевом длительное время. При термическом обеззараживании семена выдерживают в воде при температуре 45...47С0 в течение 2-4 ч, затем сушат. Технология протравливания семян плёнкообразующими составами позволяет прочно закрепить препарат на поверхности семян и предотвратить осыпание его в процессе протравливания, при хранении, транспортировке и посеве. Процесс протравливания плёнкообразующими составами аналогичен протравливанию семян с увлажнением. Самый простой и дешевый метод - это протравливание вручную при помощи лопаты и пластмассовых мешков, а также барабана или бетономешалки с вращающимся барабаном, приспособленные для протравливания небольших партий посевного материала. В этих устройствах можно получить качественное протравливание при использовании повышенных норм расхода воды в рабочих растворах, до 20 л на 1 т семян (с учетом объема жидкого препарата). На качество протравливания достаточно значимо влияет количество рабочего раствора. Десять литров на 1 тонну семян в любом протравливателе можно распределить намного равномернее, чем 3 или 4 л. Расход рабочего раствора в пределах 3.5 л/т при протравливании с 13 увлажнением следует считать самыми

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

низкими пределами и они применимы только в современных установках. Объемы рабочего раствора в пределах 5.. .10 л/т семян следует рассматривать как среднюю, а в пределах 20 л/т посевного материала - как высокую норму расхода жидкости при протравливании. Улучшения качества протравливания можно добиться также за счет уменьшения производительности протравливателя до 50-60 % их номинальной производительности [8]. Агротехнические требования к протравливанию. Семена, подлежащие протравливанию, должны соответствовать государственному стандарту. Порошковидные, пастообразные и жидкие растворимые в воде препараты, нормы их расхода и сроки протравливания также должны соответствовать стандартам. Протравливание самопередвижными машинами осуществляется при положительных температурах воздуха на открытых ровных площадках, под навесами или в хорошо проветриваемых помещениях [15]. Семена, протравленные самопередвижными машинами, поступают в загрузчики сеялок, транспортные средства, бурты. Качественные показатели технологического процесса [16, 12, 13]: Полнота протравливания семян, % 100±20 Неравномерность подачи семян и рабочих жидкостей, %, не более 5 Допустимое дробление семян, %, не более 0,5 Увеличение влажности семян, %, не более 1,0 Протравливание не должно снижать всхожесть и энергию прорастания семян. Таким образом, рассмотренные способы протравливания и агротехнические требования, предъявляемые к ним, показывают, что существует множество способов протравливания, однако, в большинстве 14 случаев в производственных условиях они не обеспечивают требуемого качества покрытия поверхности семян, являются малопроизводительными или приводят к травмированию семян и перерасходу дорогостоящих препаратов.

Качество протравливания зависит от множества различных факторов. Анализ показывает, что факторы, определяющие качество протравливания семян зерновых культур, можно объединить в четыре основные группы (рис. 1.):

- физико-механические свойства семян;

- физико-химические свойства протравочного препарата;

- технологические факторы;

- факторы, зависящие от конструкции протравливателя.

К первой группе факторов относятся режим работы и технологические регулировки протравливателя. Так как установку на режим работы и технологические регулировки протравливателя производит рабочий персонал, то эту группу факторов можно отнести к человеческим факторам. Поэтому к работе допускаются лица, знающие устройство, технологические регулировки и режимы работы протравливателя. Многое зависит от квалификации рабочего персонала, от того как он настроит протравливатель на режимы работы, как приготовит рабочий раствор. К конструктивным факторам можно отнести конструктивно-технологическую схему протравливателя, конструкцию отдельных рабочих органов, материал рабочих органов и геометрические параметры рабочих органов. Физико-механические свойства семян: влажность, пыльность, размер, насыпная масса, выравненность по размерам, твердость, масса тысяча семян, остистость и др.

© ®

Рис.1. Зависимость показателей качества протравливания.

Семена необходимо подготовить к протравливанию. Они должные отвечать ряду требований и иметь следующие показания: иметь высокую энергию прорастания, отсутствие механических повреждений и отсутствие содержания различных примесей. Эти мельчайшие частицы имеют большую относительную поверхность, в связи с чем протравитель в большей мере связывается с этими частицами, и, в меньшем количестве, попадает на полноценное зерно. Все семена зерновых перед протравкой обязательно следует откалибровать. Обработка неочищенного семенного материала приводит к тому, что до 15-20% препарата остается на щуплом, битом зерне, адсорбируется пылью, что существенно снижает экономическую эффективность обработки семян. Расчет нормы внесения делается только на семенной материал. В процессе протравливания на каждое зерно необходимо нанести относительное небольшое количество препарата, в пределах 1/2000.. .1/10000 мл/шт [8]. Поэтому, чем выше объемная масса и масса тысячи семян, тем больше попадает препарата на каждую зерновку при строго определенной норме расхода рабочей жидкости [8]. При протравливании семян остистых культур, например, ячменя важную роль играет предварительное удаление остей, так как при недостаточном их удалении возрастает объемная масса семян, что приводит к недопротравливанию всей партии, так как расчет нормы расхода препарата производится на вес семян. При этом не следует забывать еще об одной тонкости протравливания ячменя. В процессе удаления остей следует

@ ©

155

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

обратить внимание на сохранность цветковых чешуй ячменя, поскольку оголенные зерновки накапливают на себе значительно больше препарата, чем семена с неудаленными чешуями. Следовательно, если у оголенных семян возможны повреждения от избытка протравителя, то для остальной массы зерна не хватит действующего вещества для достаточной защиты [8, 17, 18]. При низкой массе 1000 штук семян и объемной массе ухудшается не только качество протравливания, но и их сыпучесть. Этот эффект усиливается за счет шероховатости поверхности неполноценных семян и небольшого количества воды при использовании протравливания с увлажнением. В связи с этим в отдельных случаях могут возникнуть проблемы при транспортировке семян по трубопроводам сеялок при посеве и, прежде всего, при автоматическом затаривании семян на весах в момент засыпания их в клапанные бумажные мешки. При возникновении таких проблем при затаривании семян обычно заменяют имеющиеся выбоины патрубок на патрубки с увеличенным диаметром и рекомендуется использовать удлиненные мешки. Важно также соответствующее регулирование сеялки на норму высева именно этой партии протравленных семян и контроль нормы высева в процессе сева [8]. Норма внесения протравителя не выдерживается и в том случае, если семенной материал переувлажнен: у семян с влажностью более 15% резко ухудшается сыпучесть. Кроме того, влага несет с собой и другую опасность. Если семенной материал хранится при повышенной влажности, то зерновки перегреваются, создавая благоприятную среду для возбудителей, активируется жизнеспособность грибов. Наиболее целесообразно использовать среднюю фракцию семян, так как семена максимально крупной фракции не всегда несут в себе признаки и свойства, характерные для сорта, и часто имеют низкую всхожесть.

Анализ получения протравливателей показывает, что они выполнены по единой принципиальной конструктивной схеме, предусматривающей последовательное выполнение таких основных технологических операций: механическую подачу семян в камеру протравливания, дозирование ядохимиката, транспортирование частиц ядохимиката до объекта обработки и распыливание механическими распыливающими органами его на мелкие частицы. При этом дозирующие устройства должны обеспечить заданный расход ядохимиката на единицу обрабатываемой площади и выдерживать его неизменным в процессе работы, а распределяющие устройства - равномерное распределение ядохимиката по поверхности обрабатываемого объекта. Кроме того, воздействие механических рабочих органов травмирует семенной материал, что снижает их всхожесть, соответственно урожайность и качество зерна. На существующих протравливателях для обеспечения удерживаемости препарата на поверхности семян перед протравливанием необходимо предварительно очистить семена от пыли, что существенно повышает энергоемкость технологического процесса. На основании вышеизложенного можно утверждать, что создание протравливателя, позволяющего повысить качество протравливания, уменьшить травмируемость семян, обеспечивающий снижение энергоемкости является актуальной задачей.

Выводы

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Анализируя схему классификаций протравливателей можно отметить, что перспективным направлением в совершенствовании разработке протравливателей семян зерновых культур является использование пневмомеханических рабочих органов [18-21, 22, 23], где воздух транспортирует смесь семян и мелкодисперсных частиц рабочей жидкости, а также дополнительно диспергирует частицы рабочей жидкости, что будет обеспечивать более качественное протравливание и меньше травмировать посевной материал. Исходя из проведенного аналитического обзора способов протравливания семян зерновых культур, существующих конструкций протравливателей семян зерновых культур и их рабочих органов можно сделать следующие выводы:

- качество и эффективность процесса протравливания зависят как от физико-механических свойств семян, свойств рабочей жидкости, так и от конструктивно-технологических параметров протравливания;

- повышение производительности и качества, снижение энергоемкости процесса протравливания возможно при разработке новых протравливателей, их теоретического и экспериментального исследования и внедрения в производство;

- одним из перспективных направлений совершенствования техники и технологии протравливания семян зерновых культур является создание пневмомеханических протравливателей, обеспечивающих повышение производительности и качества процесса протравливания, снижения энергоемкости и травмирования семян.

Список использованной литературы:

1. Дринча, В. М., Цыдендоржиев, Б., & Кубеев, Е. И. (2009). Основные принципы предпосевного химического протравливания и физического обеззараживания семян. Аграрный эксперт, (3), 58.

2. Фортуна, В.И., Мирокюк, С.К. (1986). Технология механизированных сельскохозяйственных работ. Москва Анропромиздат

3. Мельников, Н. Н., & Баскаков, Ю. А. (1962). Химия гербицидов и регуляторов роста растений. Госхимиздат.

4. Бокарев, Д.А., (2015). Получение метилформиата и ацетальдегида

5. дегидрированием низших алифатических спиртов. Москва

6. Шелдон, Р.А. (1987). Химические продукты на основе синтез-газа. Москва

7. Мельников, Н. Н. (1987). Пестициды. Химия, технология и применение. М.:

Химия, 712, 2.

8. Попов, С. Я., Дорожкина, Л. А., & Калинин, В. А. (2003). Основы химической защиты растений/Под ред. профессора СЯ Попова. М.: Арт-Лион, 208, 31.

9. Мельников, Н.Н. (1987). Пестициды. Химия, технология и применение Москва, Химия

10. Обзорная информация. Химическая промышленность за рубежом. №3.

11. 1983.-С.18-19.

12. Гимаева, А. Р., & Хасанов, И. И. (2018). Методы получения синтез-газа для производства метанола. НефтеГазоХимия, (1), 14-19.

@ ©

157

13. 11Сазонов, И. В. (2009). Катализаторы синтеза метанола. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (10).

14. Гельперин Э.Н., Казимирчук СВ., Федосеенкова Л.В., И.Н. Выделение у -изомера из технического гексахлорциклогексана методом парциального плавления под избыточным давлением.

15. Renner G. Xenobiotica. 1980. V.IO. P. 537-550.

16. Шамшурин, А. А., & Мирон, З. К. (1976). Физико-химические свойства пестицидов: Справочник. Химия.

17. Разумовский, Э. С., Медриш, Г. Л., & Казарян, В. А. (1986). Очистка и обеззараживание сточных вод малых населенных пунктов. М.:

Стройиздат, 171(3).

18. Воронкова, Н. С. (1984). Процесс синтеза метанола на низкотемпературных катализаторах под давлением 15-30 МПа.

19. Кузнецова, В. П., Кузьменко, Н. Я., & Червяцова, Л. Л. Синтез уретанов с силариленовым звеном в структуре и исследование их термической деструкции.

20. Салахов, И. М. (2014). Разработка и обоснование параметров пневмомеханического протравливателя семян зерновых культур. ВАК РФ, 5(01).

21. Тетерина, О. А. (2019). Обоснование параметров устройства предпосевной обработки семян горячим туманом гуматов.

22. Кубеев, Е. И. (2015). Повышение эффективности технологического процесса предпосевной обработки семян сельскохозяйственных культур за счет совершенствования методов и технических средств нанесения искусственных оболочек. Дисс. на соиск. уч. степ. докт. техн. наук, спец, 5(01).

23. Фунгициды - контактные, системные, их использование http://www.rosebook.ru/articles/podkormki/fungicidy-kontaktnye-sistemnye-ih-ispolzovanie/

24. 1980 World Census of Agriculture - Methodological review. https://www.fao.org/publications/card/en/c/CA5862EN/

25. Химические средства защиты растений - классификация https://www.products.pcc.eu/ru/

26. https://www.akzonobel.com/

27. https://www.topsoe.com/ru/

28. https://www.casale.ch/

29. Кемалов, Р. А., & Кемалов, А. Ф. (2016). Технологии получения и применения метанола: учебное пособие. Казань: Изд-во Казан. ун-та.

30. https://www.mgc.co.jp/eng/

31. Пахомов, Н. А. (2006). Промышленный катализ в лекциях. М. : Калвис, (6), 5398.

32. https ://www.bnl. gov/world/

158

Physical and mathematical sciences / Fizika-matematika fanlari / Физико -

математические науки

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

QR-Article

Year: 2022 Issue: 1 Published: http://alferganus.uz

Volume: 2 31.01.2022

Citation:

Hasanov, A., Kozimova, O. (2022). Solutions to a system of hypergeometric type differential equations in partial derivatives of the third order and its integral representations. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 159-179.

Хасанов, А., Козимова, О. (2022). Решения системы дифференциальных уравнений гипергеометрического типа в частных производных третьего порядка и его интегральные представления. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 159-179.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091468

DOI 10.5281/zenodo .6091468

Хасанов Анвар

доктор физико-математических наук, профессор, Институт математики имени В.И. Романовского, АН Республики Узбекистан

Козимова Одина

Наманганский государственный

университет

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

UDC 517.588 Mathematics Subject Classification (2010): 33C20, 35A08, 35M70, 44A45

РЕШЕНИЯ СИСТЕМЫ ДИФФЕРЕНЦИАЛЬНЫХ УРАВНЕНИИ ГИПЕРГЕОМЕТРИЧЕСКОГО ТИПА В ЧАСТНЫХ ПРОИЗВОДНЫХ ТРЕТЬЕГО ПОРЯДКА И ЕГО ИНТЕГРАЛЬНЫЕ ПРЕДСТАВЛЕНИЯ

Аннотация: В этой статье изучаются свойства функции Кампе де Фериет от двух аргументов третьего порядка ^г-г [—у] ■ Доказаны

интегральные представления и система дифференциальных уравнений в частных производных гипергеометрического типа■ Указано, что полученная система гипергеометрического типа в начале координат имеет девять линейно независимые решения■

Ключевые слова: Гипергеометрические функции многих переменных, система уравнение гипергеометрического типа, интегральные представления линейно независимые решения.

Hasanov Anvar

Dr. Sci. (Math. & Phys.), Professor, Institute of Mathematics named after V.I. Romanovsky Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan

Kozimova Odina

© ©

159

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

Namangan State University

SOLUTIONS TO A SYSTEM OF HYPERGEOMETRIC TYPE DIFFERENTIAL EQUATIONS IN PARTIAL DERIVATIVES OF THE THIRD ORDER AND ITS

INTEGRAL REPRESENTATIONS

Abstract: This article studies the properties of the Campe de Feriet function of two arguments of the third order. Integral representations and a system ofpartial differential equations of hypergeometric type are proved. It is indicated that the resulting system of hypergeometric type has nine linearly independent solutions at the origin.

Keywords: Hypergeometric functions of several variables, system of hypergeometric equations, integral representations, linearly independent solutions.

Введение

Гипергеометрическая функция - обобщение геометрической прогрессии, обладает множеством замечательных свойств, благодаря которым она привлекала внимание математиков в течении по крайней мере двух веков. Изучение этой функции привело Гаусса (Johann Carl Friedrich Gauss) к исследованию вопроса сходимости рядов, Римана (Georg Friedrich Bernhard Riemann) - к задаче об аналитическом продолжении и изучению дифференциальных уравнений с особыми точками.

Название "гипергеометрический" этому ряду дал Валлис (John Wallis) в 1655 году. Позже его изучали Эйлер (Leonard Euler) и Куммер (Ernst Eduard Kummer). Однако, до работ Гаусса это ряд нельзя было называть функцией в современном понимании этого слова. Гаусс доказал сходимость гипергеометрического ряда и следовательно, существование гипергеометрической функции. Тем не менее, проблемы оставались и после работ Гаусса. Легко понять, что гипергеометрический ряд сходится лишь в единичном круге на комплексной плоскости, в то время как, гипергеометрическая функция может быть аналитически продолжена и за границу этого круга. Проблема - построить аналитическое продолжение гипергеометрической функции на всю комплексную плоскость. Такое аналитическое продолжение можно сделать, изучив свойства решений дифференциального уравнения для гипергеометрической функции.

Большой интерес к теории гипергеометрических функций связано в основном тем, что решение многих прикладных задач, включая задачи теплопроводности и газовой динамики, электромагнитные колебания, квантовой механики и теория потенциала можно получить с помощью гипергеометрических (высших и специальных или трансцендентных) функций [1, 5, 6, 7, 17, 18]. Такие функции часто называют специальными функциями математической физики. Цель настоящей работы доказать некоторые свойства для наиболее общей гипергеометрической функции двух переменных f^ [у] третьего порядка, то

есть рассматривается функция из класса гипергеометрических функций Кампе де Фериет двух переменных (см. [1, 19]):

© ®

160

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

F

p\q\k m;n

(«p): ); ( Ck );

( e) : ( fm );( gn);

П (« L П (b IП (с),

j=1

j=1

= у -j_

/ j l m n

П («j L П fo )r П k )tr! s!

x'ys

(1.1)

j=i

j=i

j=i

область сходимости ряда (1.1) определяется следующим образом:

если p + q < l + m +1, p + k < l + n + 1, TO x <да, y <да,

если же p + q = l + m +1, p + k = l + n +1, TO

1 1 Ixlp—l + Iy|p—l < 1, при p > l,

и

max

(1.2)

А х| у | }< 1, при р < I,

р

где П (а,) =(а,) (а2) •••(ап) .

" 1 1 V 7/т+и V ^т+и\ 2/т+н V Р /т+и

Отметим, что функции Римана и фундаментальные решения вырождающихся дифференциальных уравнений в частных производных второго порядка выражаются с помощью гипергеометрических функций многих переменных (см. [2, 3, 4, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 20, 21]). Поэтому при исследовании краевых задач для этих уравнений в частных производных нам необходимо изучить решение системы гипергеометрических функций и найти явные линейно независимые решения (см. [10, 11, 12, 13]). Функция Г™* содержит

большое количество функций типа Аппеля. Здесь мы выбираем функции [х, у]

определяемый следующим двойным рядом (см. [1, 19]):

F

1;2;2

b1 j Ь2 ; C1' C2 ; —; e1, e2; f1, f2;

Х,У

» («) (b) (b) (с) (с)

У /m+n\ m\ 2/m \ n \ 2/n ^m n

m, n=0

(e1 )m (e2 )m (f )n (f2 X™^ !

(1.3)

где a,b, b, С, С, e, e, f, f e J постоянные числа, причем e, e, f, f не являются отрицательными целыми числами а (a) = a (a + l)(a + 2)---(a + r-1), (a) = 1, (a) =Г(a+r)/Г(a) обозначение Похгаммера (Leo Pochgammer), r(a) - гамма функция Эйлера.

Интегральные представления

Гипергеометрические функции от двух переменных могут выражаться либо интегралами типа Эйлера, либо интегралами типа Лапласа или интегралами Меллина (H.J. МеШи). Такие интегральные представления могут быть найдены во многих случаях, но подынтегральная функция в большинстве из них содержит гипергеометрическую функцию или их произведения.

@ ®

161

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Естественно, список гипергеометрических функции от двух переменных слишком велико и здесь невозможно привести полный перечень интегральных представлений. Интегральные представления полезны для аналитического продолжения гипергеометрических функции от двух переменных, в теории их преобразования, а также для интегрирования гипергеометрических систем дифференциальных уравнений в частных производных.

Если использовать разложение в ряд и применить либо интеграл Эйлера первого рода или интеграл второго рода функцию, то получаются интегральные представления для гипергеометрических функции Кампе де Фериет (Kampe de Feriet) от двух переменных.

Теорема 2.1. Если выполняются неравенства Re ^ > Reb > 0, Re f > Rec > 0, то имеет место интегральное представление

F

1;2;2 0;2;2

a; b1, b2 ? C1, C2 ; -, , e2; fi, /2,

X, У

Г( ei )r( fi)

r(bi)r(Ci)r(e -bi)r( fi -Ci)

1 i

(2.1)

xJJ ^^^V-1 (1 -^)ei-bi-1 (1 -V)fi-C1-1 F2 (a;b2,C2;e2, f2;yv)

0 0

где

F2 (a; ß, few, x, y) = ü (ß)m ß)n xmyn, {|x| + |y| < i},

m ,n=0

& )„m! n!

(2.2)

Доказательство. Для доказательства справедливости интегрального представление (2.1), подынтегральную функцию ^ (а;Ъ2,с2;е2,/;уц) заменим по

определению (2.2), тогда мы имеем

F

1;2;2 0;2;2

a; b1, b2 ; C1, C2 ; —; ei, e2; fi, f2;

X, У

r( e )r( fi)

r(bi)r(Ci)r(ei -b )r(fi - Ci)

<J J ^-У-1 (1 -^Г'-1 (1 -V)fi-C1-1 ü (a )m+n ^ (C2 )n (x^J (yv)nd^dv.

0 0 m ,n=0 (e2 )m (f2 ) nm-n

Меняя порядок интеграла и суммы, мы находим

F

1;2;2 0;2;2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

a; b1, b2 ; C1, C2 ; -; ei, e2; f1, f2;

X, У

Г( ei )Г( fi)

Г(bi )Г(Ci )Г(ei - bi )Г(fi - Ci)

ü (a)m+n(b2)m (C2 )n xmyn J^+m-i (1 - ^-bi-1 d^ J vCl+n-i (1 - v)fi-C1-1 dv.

m,n=0 (e2 )m (f2 X^1 0 0

В силу определения Бета функции Эйлера [6]

X

© ©

162

получаем

F1

-L f\■

x, y

m,n=0 (e2

a; b\, b2; C\, C2' —, e\, e2? f\, f2; (a) (¿2) (С)

У s m+n \ 2 / m \ 2 /. (e2 )m ( f2 )nm!n!

Г(e )r( f\)

Г(Ь\)Г(c\)Г(e\ -b\)Г(f\ -c\)

x £ ( a ) m+n ( ¿2 ) m (C2 ) n %m yn Г( Ь\ + m )Г( e\ - Ь\ ) Г( C\ + П )Г( f\ - C\ )

r( e + m)

Г( f\ + n)

Далее, учитывая определение обозначение Похгаммера, после некоторых упрощений, мы убеждаемся в справедливости интегрального представление (2.1).

Замечание. Не специалист в области специальных функцией, вряд ли обратит внимание на красоту, изящность и универсальность интегрального представление (2.1). В самом деле, если учесть частные значения гипергеометрической функции Аппеля ^'У,У2'х,У) при определенных

значениях постоянных, которые были найдены в работе [22]

F

F

( \ \

\

- 2,\. - x,y

1 2

У

\ \ 1 N 1 2

v 2 2 2 ) y

(\ - x )2-(\ - x - У)" л/\-x \-x-y + у/х arcsin>/x -

x

arcsin.

'\-y

(2.3)

(2.4)

F

\ \ 1 \ о

2;\,\; - 2,2; x,y

(\ -x)-2-(\ -y)(\-x-y)

(2.5)

F

\ I 3

\ I \

;-\;-2;x, y l = . v 2 2 2 ) y|x

arcsin *Jx - (\ - y) arcsin

W \ - x -.y/T

■x -y

(2.6)

F

\ \ , 5 ^ 1 3

5;2Л;2Дxy J=83y

(\ + 2x)V\-x -(\ + 2x-y)>/T

■x - y ■

\

•s/x

(\ - 4x) arcsin л/x - (\ - y) (\ - 4x - y) arcsin I-

x

■y

(2.7)

F21 ^Д;7,2;x,y

2 2 2' 3

5

64 x2 y

*Jx

(\-4x + 8x2)arcsin л/x-(\-y) (\-y)2 -4x(\-y) + 8x

(3 -\0x-8x2)>/!-x + Гз(\-y)2 -\0x(\-y)-8x2\-x-y

@ ®

(2.8)

163

F

(1-11-_1 > V 2 2

J

1 (1 - y)

1 - x 1 - x - y

(2.9)

F

1-11-1 92 51,1; 2 '2'X' y

1 - V1 - y -Vx tanh - tanh 1 J——

V V1 - y

(2.10)

F

1 . . 3

1

2'1'1'2'2'X'y J = y1 ^1" y "TT

1

(1 -x)tanh -(1 -x-y)tanh 1

(2.11)

F

1'1,1'2,2' x, y v 2

3 xy

1 -(1-x) 2 -(1 - y ) 2 +(1 - x - y ) 2

(2.12)

f

F

1^5^ 1 3 — ;1,1; —,2; x, y l = -— v 2 2 J 4 xy

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 + x-(1 + x - y

y

1

"Jx

(1 - x)2 tanh-1 yfx - (1 - x - y)2 tanh-1 I-

x

y

(2.13)

(1

F -; 1,1; 3,2; x, y v 2

1 16

15x2 y

' 5 5 5 3 ( 5 ^

(1 -x)2 -(1 -x -y)2 -1 + -x-(1 -y)2 I 1 + -x-y

(2.14)

F

1 , 1 1 ~ 1 5

—'1,1' —,2; x, y l = ——

2 2 J 24x2y

(1 - x)3 tanh-l4x - (1 - x - y )3 tanh- ^^ 3 + 8x + 3x2 +y/\-y [3(1 -y)2 + 8x(1 -y) + 3x2

4~x

(2.15)

F 1xy ] = iixy

1 -(1 - x)2-(1 - y)2 +(1 + x - y )

-28x

1 -(1 - y)

+ 35x

1 -(1 - y)

(2.16)

F (2'1,1'4,2'xy J=^

1 -(1 - x)2-(1 - y )2 +(1 + x - y )

-28x

1 -(1 - y)

+ 35x

1 -(1 - y)

(2.17)

^ (1 3 1 1 ^ 1 2 F2I -'-,1;--,2;x,y =-

2 2 2

y

(1 -x)-2-(1 -y)2 (1 -x -y)-

(2.18)

164

(2.19)

F

f 13 5

| 2'2'1'2'2'xy

У

3

4 xy

arcsin y/x - (1 - y )2 arcsin ^jj

x

arcsin v x —il — y ) arcsin-

4X ' il—y

—(l — 2 x )V 1 — x +(l — 2x — y 1 — x — y

(2.20)

F

13 7 v 2'2'1'2'2'x'У

y

16 x2 y

( 3 — 4 x + 4 x2 x — Гз (1 — y )2 — 4 x (1 — y ) + 4 x2 "U1 — x — y

4x (2.21)

(1 — 2x) arcsin *Jx —(1 — y )2 (1 — 2x — y ) arcsin I-

x

y

F

f 1 1 „ 2

-; x, y

^ 2 2 У y

(1—x )"2 —(1 — y )2 (1—x — y )—

(2.22)

F

1 « . 1

-;2Л;-Дx,y l = -v2 2 У y

——— — 2 (1 y) 3x Jï—y — 3 >/x \ tanh—1 >/x — tanh—x 1—x 1—x—y V ' I p—y

(2.23)

F

-;2,1;1,2;x,y l = -

2 У y

2 — 3x 2 (1 — y ) — 3x -v/1 — x >/1 — x — y

(2.24)

F f l;2,1;|,2; x, y

-1J 3 (1 — д/Г—y ) + (1 — 3x) tanh—1 Vx — (1 — 3x — y) tanh—1^

(2.25)

F2 f 1;2,1;5,2;x,y

2 2 1

3

8 xy

(1 — 3x ) (1 — x ) tanh —1 y/x — (1 + 3x — y ) (1 — x — y ) tanh—1 ^

yfx

—1 + 3x + (1 — 3x — y )д/1 — y

(2.26)

f 1 ^ 8

1—0—y )5

-(2 + 3x)(1 — x)2 +(2 + 3x—2y)(1—x—y)3 L (2.27)

5

165

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

F

1 ^ , 7 ^ "

j;2,l;-,2; x, y

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3 - 2x + 3x2 - .^l—y [3 (1 - y)2 - 2x(1 - y) + 3x2

16 x2 y

_3_

vx (2.28)

(1 - x )2 (1 + x) tanh 1 yfx-(1 - x - y )2 (1 + x - y) tanh 1 I -

x

y

F

~; 2,1; 4,2; x, y

16

35x y

1 -(1 - y)2

- 7 x

1 -(1 - y)5

-(4 + 3x)(1 -x)2 +(4 + 3x-4y)(1 -x-y)2 L, (2.29)

F

15 1

v 2'2'1; 2'2'x'y

y

(1 - x )-2 -(1 - y )3 (1 - x - y )- 2

(2.30)

F

1 5 , 1 ^ 1 2

-;-,1;-,2; x, y 1 =— v 2 2 2 J 3 y

3 -12x + 8x2 3 (1 - y)2 -12x (1 - y) + 8x2

3 3

(1 - x )2 (1 - x - y )2

(2.31)

i

F

15 3^ 1 2 —; —,1;—,2; x, y 1 = — v 2 2 2 J 3 y

3 - 4 x 3 - 4 x - 3 y

VT-x ^/T

x - y

(2.32)

5

F V H,42 x,y j

24 x2 y

F

r 1

•v/1 - x - y

—7^= [3

y/i-x[ 1

3 (1 - y)3 - x (1 - y)2 -10x2 (1 - y) + 8x3 3

(2.33)

-x-10x2 + 8x3 I-

•sfx

(1 - y

arcsin,

H - y

- arcsin

yfx

-;3,1; -- ,2; x, y

v 2 2

1 2 y

(1-x)-3-(1 -y)2 (1 -x-y)-

(2.34)

5

© ©

166

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

F [ i.3,42, x, y ) = ±

' -1 nr ^

tanh

£

-J

F

— ;3,1;1,2; x, y

v 2

4 y

- tanh 1 fx

P - y ,

8 (1 - y)2 - 25x (1 - y) + 15x2

(1 - x - y)

8 - 24x + 15x2 8 (1 - y )2 - 24x (1 - y ) + 15x:

8 - 25x + 15x2

(1-x)2

F

1^3^ 1 1

2 2 x,y J = - 8y

(1 - x)2 (1 - x - y)2

[13 (1 - y )-15x y 13 - 15x

1 - x - y

1 - x

(1 - 5x - y) tanh- (1 - 5x) tanh- fx

r 1. . .

F2 T;3,1;2, 2;x, y V 2

F21 x,y

2y

fx

4 - 5x 4 - 5x - 4 y

vr-x ^r

x - y

32 xy

-15x - y1 - y -1 + 15x (1 - y )2 + 6 x (1 - y )-15 x2 tanh 1 „ x (1 + 6 x 15x2) tanh- 1fx 1 - y v '

fx ,

F

~;3,1; ",2;x, y

3 (1 - y )2 + 4 x (1 - y) - 15x21 - (3 + 4 x -15 x2)

64 x2 y

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3

fx

(1 - y) + 2x (1 - y) + 5x2 (1 - x - y) tanh-1 —

- ] v1 - y !•

- (1 + 2 x + 5 x2) (1 - x ) tanh- fx

i

F

1; 3,1;4,2; x, y ) = ttV v2 J 35x y

1 -(1 - y)2

(8 +12 x + 15x2 )(1 - x)3

F

r 1 7 , 1 1 2

- ;-,1;--,2; x, y =-v 2 2 2 J y

8 (1 - y)2 +12x (1 - y) + 15x2 (1 - x - y)2 (1 - x)-7 -(1 - y)4 (1 - x - y)-:

(2.35)

(2.36)

(2.37)

(2.38)

(2.37)

(2.38)

(2.39)

(2.40)

3

5

167

FI 1'7'1'1'2'x,y

2 2 2

5y

5 - 30x + 40x2 -16x3 5 (1 - y)3 - 30x (1 - y)2 + 40x2 (1 - y) -16x2

(2.41)

(1 - x)2

(1 - x - y)2

F

17,3^ 1 2

-;-,1;-,2; x, y =-

2 2 2 J 15 y

15 - 40x + 24x2 15 (1 - y)2 - 40x (1 - y) + 24x2

(1 - x )2

(1 - x - y)2

(2.42)

F

1.7 5

0 ; 0 ,1; 0 ,2;x,y

V 222

2_ ~y

5 - 6 x 5 - 5 y - 6 x

a/1- X sjl

x - y

(2.43)

F

1 o

-'4,1'--,2' x' y

(1 -x)-4-(1 -y)2 (1 -x-y

(2.45)

i

F

1* 1 1 ^ 1 1 -;4,1—,2;x,y ! = -— v 2 2 J 24 y

tanh 1 / —--tanh 14x

(1 - x - y) 48 - 231x + 280x2 -105x

1-y

48 (1 - y)3 231x(1 - y)2 + 280x2 (1 - y) - 105x3

(2.46)

F (1' 4,1; 1,2; x, y

8y

16-72x + 90x2 -35x3 16(1 -y)3 -72x(1 -y)2 + 90x2 (1 -y)-35x3

(1-x)

(1-x - y )2

(2.47)

F211'4'1'3'2'x,y

2 2

48y

,J\-y [81(1 -y)2 -190x(1 -y) +105x2

(1 - x - y )2

81 -190x + 105x2

(1 - x )2

+15

(1 - y - 7 x) tanh-1

(2.48)

, — -(1 - 7 x) tanh ^

V1 - y ^

•v/x

@ ©

1

168

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

F

v x,y J=dy

24-60x-35x2 24(1 -y)2 -60x(1 -y)-35x2

(1 - x )2

(1 - x - y )2

(2.49)

F

-;4,1;- 2; x y

64 xy

fï-y Гз (1 - y)2 +100x (1 - y) +105x2

3

<Jx

1-x - y (1 - y )2 +10 x (1 - y )-35x2

3 +100x + 105x2 1-x

tanh -1 / — - (1 + 10x - 35x2 ) tanh - fx

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1-y

(2.50)

F

1

;4,1;3,2; x, y

3

6 - 7 x 6 (1 - y )-7 x

-4/1 — x f- x - y

(2.51)

1

где

1апГ1 г = -1п—, (2.52)

2 1 - г

то мы получаем большое количества интегральных представлений для функции Кампе де Фериет ^01;2.;2. В этом случае интегральных представлениях

подынтегралом будет участвовать только элементарные функции.

Теорема 2.2. Если выполняются неравенства Яе ег > ЯеЬ > 0, Яе^ > Яе с > 0, (г = 1,2), то имеет место интегральное представление

F1;2;2 1 0;2;2

a;Ъ2; q,c2;

x, y

-; e1, e2; f1, f2 ;

r( e )r( e2 )Г( f )Г( f )

Г(Ъ)Г(Ъ2)Г(С1 )Г(c2)Г(e -Ъ)Г(e2 -Ъ2)Г(f -c1 )Г(f2 -c2) (2.53)

(С1 )Г ( С2 )Г ( e1 - Ъ1 )Г (e2 - Ъ2 )Г ( f - С1 )Г ( J 2 - c2,

xf - - - f tf-1#-1t3 -1t;2 -1 (1 - /1 )e1 -Ъ1 -1 (1 - ^2 )e2-Ъ2-1 (1 - ¿3 )f1 -c1 -1 (1 - ¿4 )f2-c2-1

0 0

x (1 - txt2x - ^^y)a dtdtdtdu.

Доказательство. Сделаем следующие преобразование

© ©

169

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

(1 - ^2x - t3t4y )-a =(1 - ^2x

- txt2X - tjt^y"^

V 1 t1t2X J

= P - t1t2X)-

v 1 - tit2 X J

= (1 - tit2X)-a ü

(a)n f Ч.У ^

n=0

n!

V 1 t1t2 X J

( a).

= ü (1 - 'AxT"" (<><,У)"

n=0 n!

(2.54)

= 1 ^ (V.х)- ± ^(УЛ' = 1 (,,г2х)- у)".

т=0 т! п=0 -,п=0 —!"!

Подставляя (2.54) в (2.53) и меняя порядок интегралов и сумм, мы имеем

F

0;2;2

a; bi, b2; Ci, C2; —, ei, e2; fi, f2

x, y

Г(ei )Г(e2 )Г( fi )Г( f2)

Г( bi )Г( b2 )Г( Ci )Г( C2 )Г( ei - bi )Г( e2 - b2 )Г( fi - 3 )Г( f2 - C2)

ш (a\ 1 1

x ü (^xmyn J t^+m-i (1-1 )ei-b-1 dtx J t\2+m-i (1 -12 )e2-b2-1 dt2

m,n=0 m ,n • 0 0

xJ tC+n-i (1 - t3 )fi-C1-1 dt, J t42+n-i (1 - t4 )f2-C2 -1 dt,.

(2.55)

Вычислим внутренние интегралы

J tb+m-i (1 -1 )ei-bi-1 dtx = B (b + m, e - b) =

0 1

J tb+m-i (1 -12 )e2 -b2-1 dt2 = B (b2 + m, e2 - ¿2)

xJ t3Ci+n-i (1 - t3)fi-C1-1 dt3 = B (c + n, f - C) =

0

1

J t?+n-i (1 -14)f2-C2-1 dt4 = B (C2 + n, f2 - C2) =

Г(Ь1 )(bi)m Г(ei -bi)

Г( ei)( ei )m ' Г( b2 ) (b2 )m Г( e2 - b2 )

Г( e2 )( e2 )m '

Г(Ci )(Ci )n Г( fi - Ci )

Г(/ )(fi )n '

Г( 32 )( 32 )n Г( f2 - C2 )

Г(f2 )(f2 )n

(2.56)

Подставляя (2.56) в (2.55), окончательно получаем доказательство теоремы 2.2.

1. Система частных производных гипергеометрического типа и их линейно независимые решения.

Теорема 3.1. Если выполняются условия Яее1, Яе/ ^ 0,-1,-2..., (/ = 1,2),то функция и = [ х, у] удовлетворяет систему в частных производных третьего порядка гипергеометрического типа

a

a

1;2;2

0

0

© ©

170

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

X 2 (! - X) uxxx - *2 УЫхху +[ + e2 + 1 -(a + b1 + b2 + 3) x ] XUxx

- (Ь + b +1) хУиху + [eie2 - (ab + ab + bb + a + b + b +1) x] u - bxb2yuy - abbu =

y2 (1 - y) uyyy - ХУ 2uxyy +[ f1 + /2 + 1 -(a + C1 + C2 + 3) У] yuyy

- (C1 + C2 + 1) xyuxy + [/l/2 - (ac1 + ac2 + C1C2 + a + C1 + C2 + 1)У] uy - C1C2Xux - aC1C2u = 0

(3.1)

Доказательство. Из определения гипергеометрической функции Кампе де Фериет (1.3) следует

Am+1, и = ( a + m + n )(b! + m )(b2 + m ) Am,n (+ m)(e2 + m)(m + 1) !

Am ,n +1 = ( a + m + n )( C1 + n )( C2 + П ) Am,n (/ + П)(/ + П)(П + 1) ,

(3.2)

где

A, =

( ^ )m+n (b )m ( b )m ( C1 )n ( C2 )n

()m (^2 )m (/1 )n (/2 )n m !n !

На основе общей теории о гипергеометрических функциях [], из соотношения (3.1) определяем

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а

I e + х — и e+х

V дх J V 5х

rs dY, д^

dy JV дУ,

д^ r

u„ -

д д ^ a + х--+ y —

дх дУ J

b+хдх Ib+хдх Ju=0,

uy -

дд

a + х--+ y —

дх дy J

V

C1 + у

д_ ду

Л

f

\

(3.2)

C2 + У

ду

u = 0.

j

После некоторых вычислений в (3.2), мы получаем систему (3.1).

Теорема 3.2. Система в частных производных третьего порядка гипергеометрического типа (3.2) в окрестности начале координаты иметь следующие линейно независимые решения

u1 (х У ) = F0

1;2;2

0;2;2

a; b, b; q, C2; -; e1, e2; /\, /2;

х, У

m, n=0

(a) (b) (b) (C) (C)

У /m+и У m\ 2Zm\ y>n\ 2Zn^m n

(e1 )m (e2 )m (/ )„ (/2 )„ m ! n! '

(3.3)

u2 ( х, У ) = У^ F022

1 -/ + a; Кb2;1 - + ^Л- + C2;

2 - /1, /2 - / +1;

; e1, e2;

х,У

= У^1

z

(1 - /1 + a)m+n (b )m (b2 )m (1 - /1 + C )„ (1 - / + C2 )

(3.4)

( e )m ( e2 )m ( 2 - / )n ( /2 - / + 1)„m!n !

2 7nхтуn,

<

<

д

© ©

171

(3.5)

,(x, ) = x1^1 F

1;2;2 0:2:2

a+1 - e; ь+1 - e, Ь+1 — e; C, c2;

—; 2 — ei 51 — ei + e2; fl, f2;

x,y

_ ^.1—e ^^ ( a +1 e1 (b +1 e1 )m (b2 +1 e1 )m (C (C2 yn

m,n=0 ( 2 — e1 )m (1 — e1 + e2 )m ( f I ( f2 )n m ! П ! '

(3.6)

u5 ( x, y ) = x

- v1—e v1-f F

y 1 0;2;2

a+2—e— f;( +1—^ b2 +1—e1; C+1—f^ c2 +1—h;

—; 2 — e2 — e + 2; 2 — f2 — f + 2;

x,y

=x

Vм Z

(a + 2 — e — f )m+n (( + 1 — g1 )m (b2 + 1 — )m (С + 1 — f )n (C. + 1 — f ) (2 — e1 )m (e — e1 + 2)m (2 — f )n (f — f + 2)n m!n!

n xmyn,

(3.7)

u6 (x.

( x, y ) = x-1 y-f2 fc1;2;2

a + 2 — e — f2; ( +1 — el, ( +1 — ex; C1 +1 — f2, c2 +1 — f2;

—; 2 — e2 — e + 2; f — f2 +1,2 — f2;

x,y

= x1—e^1^f2 £ (a + 2 — e1 — f2 )m+n ((1 + 1 — e1 )m (b + 1 — e1 )m (C1 + 1 — f2 )n (C2 + 1 ~ f2

( 2 — «1 )m (e2 — e1 + 2 )m (f — f2 + 1)n ( 2 — f2 ^^

(3.8)

u7 ( x, y ) = x1-2 FC;

2;2 0;2;2

a+1—e; ь +1—e, b+1—e; c, c; —; e1 + 1 — e2, 2 — e2; f1, f2;

x, y

= x

z

m,n=0

(a + 1 )m+n ((bb + 1 )m (b2 + 1 )m (C1 )n (C2 )n m n

(e1 + ^ e2 )m ( 2 — e2 )m (f )n (f2 ^^ y ,

(3.9)

u8 (x

( x, y )= F1;

2;2 0;2;2

a + 2 — ^2— f; b1 + 1 — e2 , (2 + 1 — ei; C1 + 1 — /l, C2 +1—

2—f1, /2—a+1;

e—e +1,2—e2;

x,y

z

m ,n=0

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

(a + 2 — g2 — f )m+n ((1 + ^ g2 )m ((2 + ^ )m (C + ^ f )n (C2 + ^ f )

(e1 —^2 + 1)m (2 — e2 )m (2 — A )n (Л — f + ^^

n xmyn,

(3.10)

u9 (x.

( x, y ) = F1;

2;2 0;2;2

a + 2 — e2— f2; (1 + 1 — e2 , (2 + 1 — e2; C1 + 1 — U C2 + 1 — f2;

f1— f2 +1,2 — f2;

e1—e2 +1,2—e2;

x,y

z

m,n=0

(a + 2 — e2— f2 )m+n (b1 + 1 — e2 )m ((2 + 1 — ^2 )m (C1 + 1 — f2 )n (C2 + 1 — f2 )

(e1 —^2 + 1)m (2 — e2 )m (A + 1)n (2 — f2 ^ !

2/n xmyn

(3.11)

Доказательство. Линейно независимые решения системы (3.1) ищем в виде

u ( x, y ) = xTyvw( x, y ),

(3.12)

172

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

1ЭЛР 2021:5.5

где т,у - не известные постоянные, которых нужно определить. Вычислим соответствующие производные

их = тх"У™+х>Х,

иу = ухТуУ-^ + хТу^у,

Ыху = ^"У^ + + + хТуУ^ху,

u

УУ uх

ux

u

= т(т-1) х-2 У V + 2тхт-1 У^х + х-yW,

= v(v -1) хтуу-2 w + 2vx>V-1 Wy + x>w,

= TV (т -1) хт-2 yv-1w + т(т -1) хт-2 yW + 2тухт-1 yv-1wx + 2тхт-У w

+ ухтyV lwxx + хтyVw

хху7

хУУ

= V (V -1) хт-1 УV-2 w + v (v -1) хт УV-2 w + 2^хт-1 yv-1wy + 2vxт yV-1

w

xy

+ TxT_УWyy + xyVwxyy, |хт-3 yVw■

yyy

= т (т - 1)(т - 2) хт-3 yVw + 3т (т -1) хт-2 yVwx + 3тхт-У wxx + ,

= v(v - 1)(v - 2) x>V-3 w + 3v(v -1) x>v-2 wy + 3v^ yv-1w)y + x^w^

Подставляя равенства (3.13) в (3.1), мы имеем

(3т+e + e+1

х (1 -х)wxxx -х+ Ua + т +2v) + (b + т) + (b + т) + 3]xi

xw„

[(b1 +т)+(b2 +т)+1] xw 3т2+(2e + 2e -1) т+ee +<! (a + т + v) (b +т) + ( a + т + v)(b2 + т) + (Ь +т)( b2 +т) + (a + т + v) + ( b +т) + (Ь2 +т) +1

-(b1 + т) (b2 +т) ywy

-[-т(т + e - 1)(т + e -1)х- +(a + т + v)(b + т)(b +т)]w = 0 У 2 (1 - У ) wyyy - хУ2wxyy - [(C1 + V) + (C2 + V) + 1 ] xywxy

+ {3v + / + /2 +1 -[(a + т + v) + (cx + v) + (C2 +v) + 3] y} yw

-(C1 +V)(C2 +V) xwx

3v2 +(2/ + 2/2 - 1)v + /1/2

(a + т + v) ( c + v) + (a + т + v) ( c2 + v) + ( c + v) ( c2 + v) + (a + т + v) + (c + v) + (c2 + v) +1

[-v(v + / -1)(v + /2 -1)y- +(a + т + v)(c + v)(C2 + v)] w = 0.

yy

y

w

(3.13)

(3.14)

Естественно, от системы уравнений (3.14) нужно потребовать, чтобы коэффициент перед переменными х^ и у - должны быть равны нулю т.е.

@ ©

<

173

|т(т + *-1)(т + е2-1) = 0, (3 )

+ /1 -1)(у + /2-1) = 0. ( )

Из системы (3.15), определяем неизвестные постоянные т, V

123 456 789

т: о о о т: 1 -е 1 -е 1 -е т: 1 -е 1 -е 1 -е (3.16)

V: 0 1 - / 1 - / V: 0 1 - / 1 - / V: 0 1 - / 1 - /2

Рассмотрим каждый случай отдельно.

Случае 1. Если т = 0, v = 0, то система (3.14) превращается с систему (3.1). Следовательно решение система (3.14) имеет вид (3.3) Случае 2. Если т = 0, V = 1 -/, то система (3.14) имеет вид

(1 - *) ^ - Х2У™*ху +{е1 + е2 + 1 "[(а + 1 - / )+ Ъ1 + Ъ2 + 3] Х} -(Ъ1 + Ъ2 + 1) ХУ^ху

+ {ее "[(а +1 -/)Ъ + (а +1 -/)Ъ2 + ЪХЪ2 + (а +1 -/) + Ъ + Ъ2 + 1]х}^ Ъ1Ъ2У^У - (а + 1 - У! ) Ъ1Ъ2^ = 0, У2 (1 - У) ^УУУ - ХУ2 ^ХУУ -[(С1 + 1 - / ) + (С2 + 1 - / ) + 1] ХУ^ху

+ {(2-/ ) + (/ -/ +1) +1 -[(а +1 -/) + (с +1 -/) + (С2 +1 -/) + 3]}^ (3.17)

-(с, +1 - /)(¿2+1 - /) ™х (2-/)(/2 -/1 + 1)

+ |_[( а +1 - /)(+1 - / ) + (а +1 - /1)(с 2 +1 - /) + (С1 +1 - /)(с 2 +1 - /) +

[_+(а +1 - / ) + (с1 +1 - / ) + (с 2 +1 - / ) +1 -(а +1 - / )(с1 +1 - / )(с 2 +1 - / ) ^ = 0.

Система уравнений (3.17) имеет решение (3.4). Случае 3. Если т = 0, V = 1 - /2, то система (3.14) имеет вид

у

174

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

*2 (! - *) - * 2ywxxy +{е1 + e2 + 1 -[(a + 1 - /2 ) + b1 + b2 + 3] *} XWxx -(Ь1 + Ь2 + 1)

+ {ee-[(a +1 - ) bi +(a +1 - /2) ¿2 + bb +(a +1 - /2) + b + ¿2 +1]] w. -b1b2ywy - (a + 1 - /2 ) Ь1Ь2w = 0, У2 (1 - У) ^ - ХУ2 ^ -[(C1 + 1 - /2 ) + (C2 + 1 - /2 ) + 1] *ywxy + {(1 - /2 + /1) + (2 - /2)-[(a +1 - /2) + (C +1 - /2) + (C2 +1 - /2) + 3] y} ^ -(C1 + 1 - /2 )(C2 + 1 - /2 ) *** (1 - /2 + /1)( 2 - /2)

(a +1 - /2)(C1 +1 - /2) + (a +1 - )(C2 +1 - /2) + (C1 +1 - )(C2 +1 - ) + + (a +1 - /2) + (C1 +1 - ) + (C2 +1 - ) +1 -(a +1 - /2)(C1 +1 - /2)(C2 +1 - /2) w = 0.

y

w

(3.18)

Система уравнений (3.18) имеет решение (3.5). Случае 4. Если т = 1 - е, V = 0, то система (3.14) имеет вид

(1 - *) wxxx - *2ywxxy +

К 2 - e1 )+(1 - e1 + e2 )-

-[(a+1 - e)+(b +1 - e )+(b+1 - e)+з] *

•xw„

[(b1 + 1 - e1 )+(Ь2 + 1 - e1 ) + 1] XW (2 - e )(1 - e1 + e2)

+<{ (a+1 - e)(b +1 - e)+(a+1 - e )(b +1 - e )+(b +1 - e )(b +1 - e)+ +(a+1 - e)+(b +1 - e)+(b2+1 - e)+1

-(b1 +1 - e)(Ь2 +1 - e) ywy

-(a+1 - e )(b +1 - e )(b +1 - e) w = 0,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

y2 (1 - у ) wyyy - Xy2 w*yy - (C1 + C2 + 1) *ywxy + {/1 + /2 +1 -[(a +1 - e ) + C + C2 + 3] y} ywyy

-C1C2 *wx + + {Л/2 -[(a + 1 - e1 ) C1 +(a + 1 - e1 ) C2 + C1C2 +(a + 1 - e1 ) + C1 + C2 + 1]У} - (a +1 - e ) = 0.

Система уравнений (3.19) имеет решение (3.6).

Случае 5. Если т = 1 - ех, V = 1 - , то система (3.14) имеет вид

w

w

(3.19)

<

© ®

175

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

(1 - x) wxxx - x'ywxxy +

i( 2 - ^ ) + ( ^2 - e, + 2 )-

•xw„

[(a+2 - e - /)+(b +1 - e)+(b+1 - e)+3] x [(b1 +1 - ) + (b2 +1 - e) +1] xywxy

(2 - e)(e2 - +2)

+ !_[(a + 2-e -/)(b +1 -e) + (a + 2-e -/1 )(b2 +1 -) + (b +1 -^)(b2 + 1 -^) +

+(a+2 - e - / )+(b +1 - e )+(b+1 - e)+1

-(b +1 -e)(К +1 -e)ywy-(a + 2-e -/)(b1 +1 -e)(b2 +1 -e)w = 0, У2 (1 - У) wyyy - хУ2 wxyy -[(C1 + 1 - / ) + (C2 + 1 - / ) + 1] xywxy + {(2-/1) + (/2 -/1 + 2)-[(a + 2-e -/1) + (c +1 -/1) + (C2 +1 -/1) + 3]y}^^

-(C1 + 1 - / )(C2 + 1 - / ) xwx

'(2-/1)(/2 -/1 + 2)

+ i_[(a + 2-e -/1)(C1 +1 -/1) + (a + 2-e -/1)(C2 +1 -/1) + (q +1 -/)(C2 +1 -/1) +

|_+( a + 2 - e1 - /1) + (C1 +1 - /1) + (C2 +1 - /1) +1

-(a + 2-e -/1)(C1 +1 -/1)(C2 +1 -/1)w = 0.

Система уравнений (3.20) имеет решение (3.7).

Случае 6. Если т = 1 - ^, у = 1 - /2, то система (3.14) имеет вид

w

y

w

(3.20)

х2 С1 - х) wxxx - х2ywxxy +

i(2 - e1)+(е2 - e+2)-

•xw„

[(a + 2-e -/2) + (b1 +1 -e) + (b2 +1 -e1) + 3]x^

[(b1 + 1 - e1 ) + (b2 + 1 - e1 ) + 1] xw (2 - e)(e2 - e + 2)

(a + 2 - e - /2 )(bl +1 - e ) + (a + 2 - e1 - /2 )(b2 +1 - e1 ) + (bl +1 - e1 )(b2 +1 - e1) + (a + 2 - e - /2 ) + (b1 +1 - e1 ) + (b2 +1 - e ) +1

-(b1 +1 -e)(b2 +1 -e1)ywy-(a + 2-e -/2)(b1 +1 -e)(b2 +1 -e1)w = 0, У2 (1 - У) wyy - хУ2 wxy -[(C1 + 1 - /2 ) + (C2 + 1 - /2 ) + 1] xywxy + {(/1 -/2 +1) + (2-/2)-[(a + 2-e -/2) + (C +1 -/2) + (C2 +1 -/2) + 3]y}^^

-(C1 + 1 - /2 )(C2 + 1 - /2 ) xwx

(/1 - /2 +1)( 2 - /2)

(a + 2-e -/2)(C1 +1 -/2) + (a + 2-e -/2)(C2 +1 -/2) + (C1 +1 -/2)(C2 +1 -/2) + (a + 2 - e - /2 ) + (c +1 - /2 ) + (c2 +1 - /2) +1 -(a + 2-e -/2)(C1 +1 -/2)(C2 +1 -/2)w = 0.

Система уравнений (3.21) имеет решение (3.8).

w

y

w

(3.21)

@ ©

<

<

176

^ (1 - *) Wxxx - ^y^xxy +

i(+ 1 - e2 ) + (2 - e2 )

•xw„

[(a +1 - ^2) + (К +1 - ^2) + (К +1 - ^2) + 3]

-[(b1 + 1 - e2 ) + (Ь2 + 1 - e2 ) + 1] ^xy

(e +1 - e )(2 - e2)

+ ]_[(a +1 - e2 )(К +1 - e2) + (a +1 - e2)(\ +1 - e2 ) + (b +1 - e2 )b +1 - e2)

[+(a +1 - e2 ) + (b +1 - e2 ) + ^ +1 - e2) +1

-(b1 +1 - e2)(b2 +1 - e2) yWy

-(a +1 - e2)(b +1 - e2)(\ +1 - e2) w = 0,

У 2 (1 - У ) wyyy - ХУ 2 WХУУ - (C1 + C2 + 1) Xywxy

+ {f + f2 + 1 -[(a + 1 - e2 ) + С1 + С2 + 3] У} - С1С2 XWx

(a +1 - e2) c +(a +1 - e2) c2 + Cc + (a +1 - e2) + c + С +1

w

+ i ff -

y[ Wy -(a + 1 - e2 ) С1С2W = 0

Система уравнений (3.22) имеет решение (3.9).

Случае 8. Если т = 1 - е2, V = 1 - /х, то система (3.14) имеет вид

(3.22)

Х2 (1 - Х) wxxx - Х'ywxxy +

f(1 + e! - e2 ) + (2 - e2 )

•xw„

[(a + 2-e2 - f ) + (b +1 -e2) + ^ +1 -e2) + 3]

[(Ь1 + 1 - e2 ) + (Ь2 + 1 - e2 ) + 1] x}'Wxy

(1 + e -e2)(2-e2)

(a + 2-e2 -f )(b +1 -e2) + (a + 2-e2 -f )(b +1 -e2) + (b +1 -e2+1 -e2) + (a + 2 - e2 - f ) + (b +1 - e2 ) + (b +1 - e2) +1 _

-(К +1 -e2)(b2 +1 -e2)ywy-(a + 2-e2 - f)(b +1 -e2)(\ +1 -e2)w = 0, y2 (1 - y) wyy - xy2 Wxyy -[(c1 + 1 - f1 ) + (С2 + 1 - f ) + 1] xW + {(2-f ) + (f2 -f +1)-[(a + 2-e2 -f ) + (c +1 - f) + (С2 +1 -f ) + 3]y}^^

-(c1 +1 - f )(С2 +1 - f ) xwx

(2-f)(f2 -f +1)

(a + 2 - e2 - f )(c +1 - f) + (a + 2 - e2 - f )(с2 +1 - f ) + (c +1 - f )(с2 +1 - f ) + (a + 2-e2-f1) + (c1 +1 - f) + (c2 +1 -f ) + 1 -(a + 2-e2 -f )(c +1 -f )(С2 +1 -f )w = 0.

Система уравнений (3.23) имеет решение (3.10).

yw„

?W„

y

(3.23)

<

177

X2(1-x)-x'yWxy + < ^ . . ^ >xw.

(2 - e2) + (e - e +1)

[(a + 2-e -/2) + (bi +1 -e) + (¿2 +1 -e) + 3]x^

[(¿1 + 1 - e2 )+(¿2 + 1 - e2 ) + 1] Xywxy

( 2 - e2)(e - e +1)

(a+2 - e - /2)(¿1+1 - e)+(a+2 - e - /2 )(¿2+1 - e)+(¿ +1 - e)(К+1 - e)

+(a+2 - e - /2)+(¿1 +1 - e)+(¿2+1 -e)+1

-( ¿1 + 1 - e2 )(¿2 + 1 - e2 ) yWy

-(a + 2-e -/2)(¿1 +1 -e)(¿2 +1 -e)w = 0, У2 (1 - У) Wyyy - Xy2 Wxyy -[(C1 + 1 - /2 ) + (C2 + 1 - f2 ) + 1] Xywxy

+ {(/1 -/2 +1) + (2-/2)-[(a + 2-e2 -/2) + (C +1 -/2) + (C2 +1 -/2) + 3]^^

-(C1 + 1 - /2 )(C2 + 1 - /2 ) xWx

(/1 - /2 +1) + ( 2 - /2)

yw„

(a + 2-e -/2)(C +1 -/2) + (a + 2-e -/2)(C2 +1 -/2) + (C +1 -/2)(c2 +1 -/2)] К

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

y

+ (a + 2 - e - /2) + (C +1 - /2) + (C2 +1 - /2) +1

-(a + 2-e -/2)(C +1 -/2)(C2 +1 -/2)w = 0.

(3.24)

Система уравнений (3.24) имеет решение (3.11).

<

Список использованной литературы:

1. P. Appell and Kamper de Ferriets, Fonctions Hypergeometriques et Hyperspheriques; Polynomes d'Hermite, Gauthier - Villars, Paris, 1926.

2. J. Barros-Neto and I.M. Gelfand, Fundamental solutions for the Tricomi operator,Duke Math. J. 98(3) (1999), 465-483.

3. J. Barros-Neto and I.M. Gelfand, Fundamental solutions for the Tricomi operator

II, Duke Math. J. 111(3) (2002), 561-584.

4. J. Barros-Neto and I.M. Gelfand, Fundamental solutions for the Tricomi operator

III, Duke Math. J. 128(1) (2005), 119-140.

5. L. Bers, Mathematical Aspects of Subsonic and Transonic Gas Dynamics, Wiley, New York, 1958.

6. A. Erde'lyi, W. Magnus, F. Oberhettinger and F. G. Tricomi, Higher Transcendental Functions, Vol. 1, McGraw-Hill Book Company, New York, Toronto and London, 1953.

7. F.I. Frankl, Selected Works in Gas Dynamics, Nauka, Moscow, 1973.

8. A.J. Fryant, Growth and complete sequences of generalized bi-axially symmetric potentials, J. Differential Equations 31(2) (1979), 155-164.

178

9. Junesang Choi, Anvar Hasanov and Mamasali Turaev, Linear independent solutions for the hypergeometric Exton function , Honam Mathematical J. 33 (2011), No. 2, pp. 223-229.

10. A. Hasanov, Fundamental solutions of generalized bi-axially symmetric Helmholtz equation, Complex Variables and Elliptic Equations 52(8) (2007), 673-683.

11. A. Hasanov, Some solutions of generalized Rassias's equation, Intern. J. Appl. Math. Stat. 8(M07) (2007), 20-30.

12. A. Hasanov, The solution of the Cauchy problem for generalized Euler-Poisson-Darboux equation. Intern. J. Appl. Math. Stat. 8 (M07) (2007), 30-44.

13. A. Hasanov, Fundamental solutions for degenerated elliptic equation with two perpendicular lines of degeneration. Intern. J. Appl. Math. Stat. 13(8) (2008), 41-49.

14. A. Hasanov and E.T. Karimov, Fundamental solutions for a class of three-dimensional elliptic equations with singular coefficients. Appl. Math. Letters 22 (2009), 1828-1832.

15. Hasanov, J.M. Rassias , and M. Turaev, Fundamental solution for the gen- eralized Elliptic Gellerstedt Equation, Book: "Functional Equations, Difference Inequalities and ULAM Stability Notions Nova Science Publishers Inc. NY, USA, 6 (2010), 73-83. Anvar Hasanov, Rakhila B. Seilkhanova and Roza D. Seilova, Linearly independent solutions of the system of hyper-geometric Exton function, Contemporary Analysis and Applied Mathematics Vol.3, No.2, 289-292, 2015

16. G. Lohofer, Theory of an electro-magnetically deviated metal sphere. 1: Absorbed power, SIAM J. Appl. Math. 49 (1989), 567-581.

17. A.W. Niukkanen, Generalized hyper-geometric series arising in physical and quantum chemical applications, J. Phys. A: Math. Gen. 16 (1983) 1813-1825.

18. H. M. Srivastava and P. W. Karlsson, Multiple Gaussian hyper-geometric Series, Halsted Press (Ellis Horwood Limited, Chichester), Wiley, New York, Chichester, Brisbane, and Toronto, 1985.

19. R.J. Weinacht, Fundamental solutions for a class of singular equations, Contrib. Differential Equations 3 (1964), 43-55.

20. A. Weinstein, Discontinuous integrals and generalized potential theory, Trans. Amer. Math. Soc. 63 (1946), 342-354.

Jonathan Murley and Nasser Saad, Tables of the Appell Hypergeometric Functions F2.

https://arxiv.org/pdf/0809.5203.pdf

179

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Makhmudova, N. A. (2022). Some methods of improving the mathematical competence of students in the lessons of "Higher mathematics". SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 180185.

Maxmudova, N. A. (2022). "Oliy matematika" darslarida talabalarni matematik komponentligini oshirishni ayrim usullari. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 180-185.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091609

DOI 10.5281/zenodo .6091609

QR-Article

hnpsi'.kfci.da .o-g'ia.^L'ZOTda.GOgiöCB

Maxmudova Nasibaxon Abdujabborovna

katta o'qituvchi Farg'onapolitexnika instituti

UDC 53.62

"OLIY MATEMATIKA" DARSLARIDA TALABALARNI MATEMATIK KOMPONENTLIGINI OSHIRISHNI AYRIM USULLARI

Annotatsiya: Oliy ta'limda ta'lim sifatini oshirishda talabalarning matematik kompetentligini rivojlantirish muhim ahamiyatga ega. Maqolada amaliy masalalarni yechishda informatsion texnologiyani qo'llash va unga asoslanib yechimlar olishni talabalarga mustaqil ish yordamida bajarishga malaka hosil qilish o'rganilgan. Bunda mexanik masalalarni MathCAD yordamida yechish va tajriba natijalarini tahlil qilishda MathCAD programma sistemasidan keltirilgan.

Kalit so'zlar: ta'lim sifati, matematik model, maksimilizatsiya, mahsulot tayyorlash, ipning mustahkamligi, ipning cho'zilishi, kichik kvadratlar usuli.

Makhmudova Nasibaxon Abdujabbarovna

senior lecturer Fergana polytechnic institute

SOME METHODS OF IMPROVING THE MATHEMATICAL COMPETENCE

OF STUDENTS IN THE LESSONS OF "HIGHER MATHEMATICS" Abstract: This article discusses the importance of developing their mathematical competence to improve the quality of education in higher education. The application of information technologies in solving practical problems and the formation of students' skills of independent work to obtain solutions based on them are studied. At the same time, the solution of mechanical problems using Mathcad and the analysis of the experimental results were studied using the Mathcad software system

@ ©

180

Keywords: quality of education, mathematical model, maximization, product development, yarn strength, yarn elongation, small squares method.

Махмудова Насибахон Абдужабборовна

старший преподаватель Ферганский политехнический институт

НЕКОТОРЫЕ МЕТОДЫ ПОВЫШЕНИЯ МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ УЧАЩИХСЯ НА УРОКАХ «ВЫСШАЯ МАТЕМАТИКА»

Аннотация: В этой статье рассматривается важность развития математической компетентности студентов, для повышения качества образования. Изучено применение информационных технологий при решении практических задач и формирование у студентов навыков самостоятельной работы для получения решений на их основе. При этом решение экономических и технологических задач с помощью Mathcad и анализ результатов эксперимента были изучены с помощью программной системы Mathcad.

Ключевые слова: качество образования, математическая модель, максимизация, производство продукта, прочность пряжи, удлинение пряжи, метод малых квадратов.

Kirish

Yuqori malakali mutaxassislarni tayorlash ta'limning sifatiga bog'liq. Bu esa optimal o'quv dasturlari - ya'ni yangi turdagi o'quv dasturlari, o'quv jarayonini tashkil etish va yangi ta'lim berish usulini yaratish taqozo etadi.

Tayorlanayotgan mutaxassis komponentligi uni amaliy masalalarni yechishga matematik apparatni informasion texnologiya resurslarini qo'llay olish malakasiga bog'liq. Matematika kursini o'qitish o'rta maktabda matematikadan olgan bilimiga asoslanadi. Oliy matematika o'qituvchisi oldida murakkab masala turadi, chunki u shaxsni matematika fanidan bilish va uni o'zlashtirish muammosini hal qilishi kerak. Bu yerda ma'lumki ayrim talabalarni matematik tayyorgarligi yuqori, ayrimlariniki esa etarli darajada bo'lmaydi. Shu bilan birga, talabalarni psixologik xususiyatlarini e'tiborga olish kerak. Demak, differensial va individual yondashishga to'g'ri keladi.

Tahlil va natijalar

Talabalarni oq'itishda ularni matematik bilim saviyasiga qarab darajaga bo'lish kerak. Oliy matematikada amaliy darslarda bilim saviyasiga qarab topshiriqlar berish kerak. "Topshiriqni bajarish jarayonida talabalar o'zi tanlagan mutaxassisligi bo'yicha motivatsiya hosil qilish, shu bilan birga topshiriqni bajarishi, boshqa fanlardan olgan bilimlarni qo'llay olishi va informatsion taxnologiyadan foydalanib natijani tahlil qilishi va qaror qabul qilish malakasini hosil qilishi kerak. Amaliyot darslarida eng asosiy masala - talabalarni mustaqil ishlash, ya'ni mustaqil izlanishlar olib boorish uchun

@ ©

181

motivasiyaga uyg'otish kerak. Oliy ta'lim o'qituvchisi bilimni etkazuvchi bo'lmasdan, dars jarayonida talabalarni mustaqil ishlashi, fikrlarlash va uni bilim darajasini ko'tarishga harakat qilishi kerak. Demak, pedagog - maqsadli va motivatsiya yordamida har bir talabani amaliy masalalarni yechishda matematik kompetentligini rivojlantirishi kerak. Biz quyida talabalar bilan mustaqil ishlashda ularni matematik kompetentligini ko'tarishga va informatsion texnologiyani qo'llashga imkoniyat yaratuvchi namunaviy misollarni keltiramiz.

Misol.

Firma A va B turdagi mahsulot ishlab chiqaradi. Mahsulot ishlab chiqarish uchun ikki hila mal bajaradi. Preslash va bezash. Ishlab chiqarishni shunday tashkil etish kerakki, bu mahsulotlarni ishlab chiqarishdan olinadigan foyda maksimal bo'lsin. Bir birlik A va B turdagi mahsulot ishlab chiqarish uchun sarflanadigan harajatlar quyidagi jadvalda keltirilgan:

Xarajat A turdagi mahsulot B turdagi mahsulot Mavjud resurs

Xomashyo (kg) 20 40 4000

Presslash (soat) 4 6 900

Bezak berish 4 4 600

Mablag' (so'm) 30 50 6000

A turdagi mahsulotni bir birligini sotishdan 80 so'm, B turdagi mahsulotni sotishdan 100 so'm foyda oladi.

Masalani yechish uchun matematik model quramiz va MathCAD programma dasturida yechamiz.

ORIGIN := 1

AAAAAAAAAAAA

m := 4

AAA>

n := 2

c : =

100

80

a :=

(20 40^ 4 6 44 v30 50j

182

x := 0 n

Given a- x < b x > 0

x := Maximizef, x)

100

50

f(x) = 1.3x 10

4

x =

Demak, korxona A turdagi mahsulotdan 100 birlik B turdagi mahsulotdan 50 birlik ishlab chiqarsa, maksimal 13000 so'm foyda olish mumkin. Injener texnologlarni oldida amalda tajriba natijalarini tahlil qilish asosiy masala bo'lib turadi. Talabalar bilan mustaqil ishlashda eng sodda matematik modellarni qurish va uni MathCAD programma dasturidan foydalanib yechim olish va qaror qabul qilish malakasini hosil qilish kerak.

Misol.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ipning mustahkamligi Y va cho'zilishi X orasidagi bog'lanishni aniqlash uchun tajriba o'tkazildi. Tajriba natijalari quyidagi jadvalda beriladi:

x 3.95 4.35 4.75 5.15 5.55

y 155.5 165.1296 133.9 188.8333 198.8333

Ular orasidagi bog'lanishni y = a0 + ax ko'rinishda izlanadi. Bu yerdagi aQ va a koeffisientlarni topish kichik kvadratlar usuliga asoslanadi va ko'p arifmetik amallar bajarishga to'g'ri keladi. Ayniqssa tajriba sonlari ko'p bo'lsa. Shuning uchun MathCAD programma dasturidan foydalanish maqsadga muvofiq. Bu dasturdan foydalanisda quyidagi funksiyalar ishaltiladi: slope(x,y), intercept(x,y), line(x,y)

183

x :=

y :=

f 3.95^ 4.35 4.75 5.15 V 5.55/

f 155.5 ^ 165.1296

133.9 188.8333 V198.8333

T

xT = (3.95 4.35 4.75 5.15 5.55)

yT = (155.5 165.13 133.9 188.833 198.833)

Demak, regressiya tengalamasi y=27.593+37.375x

r37.375^

intercept(x, y) = 37.375 line(x,y) = slope(x,y) = 27.593

V27.593/ Xulosa

Talabalarga amaliy masalalarni yechishni informasion texnologiyani qo'llash yordamida o'rgatish ularni matematik kompenetligini oshiradi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Abdurazakov, A., Makhmudova, N., & Mirzamakhmudova, N. (2021). On one method for solving degenerating parabolic systems by the direct line method with an appendix in the theory of filration.

2. Abdurazakov, A., Mirzamahmudova, N., Maxmudova, N. (2021). "Iqtisod" yo'nalishi mutaxassislarini tayyorlashda matematika fanini o'qitish uslubiyoti. Scientific progress. 7. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7iqtisod-yo-nalishi-mutaxassislarini-tayyorlashda-matematika-fanini-o-qitish-uslubiyoti

3. Aybek, T., & Fozilov, A. (2021). Current Issues of Training Qualified Personnel. Central Asian Journal Of Innovations On Tourism Management And Finance, 2(11), 20-24.

4. Mirzamahmudova, N., Maxmudova, T., Nazarova, G. (2021). Matematik masalalarni yechishdagi ba'zi bir muammolar va ularni hal qilishda mantiqiy fikrlashning ahamiyati. Scientific progress. 7. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/matematik-masalalarni-yechishdagi-ba-zi-bir-muammolar-va-ularni-hal-qilishda-mantiqiy-fikrlashning-ahamiyati

5. Nishonov, F. M., Ehsonova, N. T., & Tolibov, I. S. (2019). Professional growth of the teacher of mathematics of the academic lyceum in the conditions of technologies of the digital educational space. ISJ Theoretical & Applied Science, 03 (71), 534-537. Soi: http://s-o-i.org/L1/TAS-03-71-52 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2019.03.71.52

6. Nishonov, F. M., Shaev, A. K., (2021). Some questions of the organization of individual works of students in mathematics in the conditions of credit training. ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (96), 1-7. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-04-96-1 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.04.96.1

184

7. Nishonov, F.M., and all. (2018). Some questions of design of tasks in mathematics. ISJ Theoretical & Applied Science, 09 (65): 41-44. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2018.09.65.7

8. Абдуразаков, А., Махмудова, Н. А., & Мирзамахмудова, Н. Т. (2021). Численное решение краевых задач для вырождающихся уравнений параболического типа, имеющих приложения в фильтрации газа в гидродинамических невзаимосвязанных пластах. Universum: технические науки, (10-1 (91)), 14-17.

9. Абдуразаков, А., Махмудова, Н., & Мирзамахмудова, Н. (2019). Решения многоточечной краевой задачи фильтрации газа в многослойных пластах с учетом релаксации. Universum: технические науки, (11-1 (68)), 6-8.

10. Qosimova, M. Y., Yusupova, N. X., & Qosimova, S. T. (2021). On the uniqueness of the solution of a two-point second boundary value problem for a second-order simple differential equation solved by the bernoulli equation. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 969-973.

11. Fayzullayev, J. I. (2020). Mathematical competence development method for students through solving the vibration problem with a maple system. Scientific bulletin of Namangan state university, 2(8), 353-358.

12. Fayzullayev, J. I. (2021). Fundamental fanlar yordamida texnika oliy ta'lim muassasalari talabalarining kasbiy kompetentligini rivojlantirish. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 454-461.

185

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation :

Mirzamakhmudova, N. T. (2022). Some methodological features of teaching the subject «Higher mathematics» in higher educational institutions. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 186-192.

Mirzamaxmudova, N. T. (2022). Oliy talim muassasalarida "Oliy matematika" fanini oqitishning ayrim uslubiy xususiyatlari. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 186-192.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091655

DOI 10.5281/zenodo .60916 55

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

naps -nos. do .c* g' lasaaifcoTocia.oog larra

Mirzamaxmudova Nilufar Tadjibayevna

katta o'qituvchi Farg'onapolitexnika instituti

UDC 372.8:51

OLIY TALIM MUASSASALARIDA "OLIY MATEMATIKA" FANINI OQITISHNING AYRIM USLUBIY XUSUSIYATLARI

Annotatsiya: Ushbu maqolada tayyorlanayotgan mutaxassisni zamon talablariga muvofiq o^qitish, bu jarayonda matematik model qurish, yechimni olishda zamonaviy texnologiyalardan foydalanish kabi masalalar ko^rib chiqilgan. Ishlab chiqarishda yuqori- samarali texnologiyalarni qollanilishning o^sishiprofessor-o^qituvchilar oldiga professional kompetentlikka ega, raqobatbardosh mutaxassislarni tayyorlash vazifasini qo^yadi. Masalalarni yechishda matematik modelni qurish mexanizmi, matematik apparatni qollay olish, olingan natijalarni tahlil qilish, yechimni olishda Maple dastur tizimidan foydalanish ko^rib chiqilgan.

Kalit so'zlar: Transport masalasi, sikl, potensiallar metodi, minimal element usul, tayanch yechim, Maple dastur tizimi, ta'lim sifati, Krivoshin-shatun mexanizmi, tezlik, egilish, differensial tenglama.

Mirzamakhmudova Nilufar Tadjibayevna

senior lecturer Fergana Polytechnic Institute

SOME METHODOLOGICAL FEATURES OF TEACHING THE SUBJECT «HIGHER MATHEMATICS» IN HIGHER EDUCATIONAL INSTITUTIONS

Abstract: This article discusses the training of modern specialists who meet modern requirements, the ability to build a mathematical model in the process, the use of modern technologies in obtaining solutions. The growth in the use of highly efficient technologies in production sets the task for teachers to prepare professionally competent, competitive specialists. The mechanism of constructing a mathematical model in solving problems,

© ©

186

the use of the mathematical apparatus, the analysis of the results obtained, the use of the Maple software in solving the problem are considered.

Keywords: Transport problem, cycle, potential method, minimum element method, basic solution, Maple software package, learning quality, crank mechanism, speed, bending, and differential equation.

Мирзамахмудова Нилуфар Таджибаевна

старший преподаватель Ферганский политехнический институт

НЕКОТОРЫЕ МЕТОДИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА «ВЫСШАЯ МАТЕМАТИКА» В ВЫСШИХ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ

Аннотация: В данной статье рассматривается подготовка современных специалистов, которые соответствуют к современным требованиям, умение построение математической модели в процессе, использование современных технологий при получении решений. Рост использования высокоэффективных технологий в производстве ставит перед педагогами задачу подготовки профессионально грамотных, конкурентоспособных специалистов. Рассмотрены механизм построения математической модели при решении задач, использование математического аппарата, анализ полученных результатов, использование программного обеспечения Maple при решении задачи.

Ключевые слова: Транспортная задача, цикл, потенциальный метод, метод минимального элемента, базовое решение, программный комплекс Maple, качество обучения, кривошипный механизм, скорость, изгиб, дифференциальное уравнение.

Tayyorlanayotgan mutaxassisni professional kompetentligi amaliy masalalarni yechishda matematik apparatni, informatsion texnologiyalarni qollay olish malakasiga bogliq. Oliy talimda kredit- modul tizimiga otish "Oliy matematika" fanidan maruza, amaliy mashgulotlarni kamaytirish, talabalarni mustaqil ishlash konikmalarini hosil qilishga asoslanadi.

Talabani ananaviy oqitib qolmasdan, mustaqil ishlashga jalb qilish asosida uni kelgusi amaliyotda informatsion texnologiyani qollab, yechimlar olish malakasini hosil qilish kerak.

"Oliy matematika" fani texnika yonalishidagi OTM larda birinchi va ikkinchi kursda o qitilishi sababli, o quv jarayonida maktabdagi ta lim davrida olgan bilim darajasiga qarab olib boriladi.

Talim sifati va effektivligi o'qitish jarayonida va mustaqil talimda yangi informatsion texnologiyalarni qo'llash, talim metodikasini intensifikatsiya qilishni taqozo etadi. Bu esa talabani nazariy va amaliy masalalar yecha oladigan, matematik apparatni mustaqil qo llaydigan va informatsion texnologiya asosida yechim olish malakasiga ega bo'lishini talab etadi.

187

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Ushbu maqolada masalalarni yechishda Maple dastur tizimidan foydalanish uslubiyoti korib chiqilgan.

1-misol. Quyidagi transport masalasini korib chiqaylik.

1-jadval

30 10 20 40

35 1 3 2 4

50 2 1 4 3

15 3 5 6 1

Bu yerda a -yetkazib beruvchi, b. - iste'molchi. Berilganlarga kora masalaning matematik modelini quramiz.

m n

Ia=2>,

i—1 j—1

xii x12 xi3 x14 1 ( 1 3 2 41

x — x21 x22 x23 x24 c — 2 1 4 3

V x3i x32 x33 x34 V 3 5 6 1,

z (x) — x^ ^ + + I 4x^ I 2x2-^ I x^^ + I 3x24 I I 5x^2 I I x-^11 I ^12 I x^ 3 I ^14 — 35

34

X21 + X22 + X23 + X24 — 50

x^ I x^21 x^ I x^4 — 15 xn I x211 x31 — 30

x12 + x22 + x32 — 10

x^ I x^ I — 20

xi4 ^ x24 ^ x34 — 40

Masalani minimal element metodi yordamida yechsak, quyidagi natijaga ega bolamiz.

2-jadval

30 10 20 40

©CD

188

N =m +n -

1=3+4-1=6

Transport masalasini potensiallar metodi bilan yechamiz.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3-jadval

1 30 3 2 5 4 u = 0 1

2 1 10 4 15 3 25 u= 2 2

3 5 6 1 15 u =0 3

v =1 1 V = -1 2 v = 2 3 v =1 4

35 1 30 3 2 5 4

50 2 1 10 4 15 3 25

15 3 5 6 1 15

A12 = Ul +V2 -C12 = -4 Al4 = Ul +V4 -Cl4 = -3 A21 = U2 +V1 -C21 = 1 A31 = U3 +vi -C31 = -2 A32 = U3 +V2 -C32 = -6 A33 = U3 +V3-C33 = -4

A21>0

4-jadval

30 10 20 40

35 1 15 3 2 20 4

50 2 15 1 10 4 3 25

15 3 5 6 1 15

189

> with(simplex) : standardize({xll + xl2 + xl3 + xl4 = 35, x21 + x22 + x23 + x24 = 50, x31

+ x32 + x33 + x34 = 15,xll + x21 + x31 = 30, xl2 + x22 + x32 = 10, xl3 + x23 + x33 = 20,xl4 + x24 + x34 = 40});

{ -xll - x21 - x31 < -30,xll + x21 + x31 < 30, -xl2 - x22 -x32<-10, jc 12 + x22 + x32 < 10, -xl3 - x23 - x33 < -20, xl3 + x23 + x33 < 20, -xl4 - x24 - x34 < -40, xl4 + x24 + x34 < 40, -xll - xl2 - xl3 - xl4 < -35, xll + xl2 + xl3 + xl4 < 35, -x21 - x22 - x23 - x24 < -50, x21 + x22 + x23 + x24 < 50, -x31 - x32 - x33 — x34 < -15,x31 + x32 + x33 + x34 < 15}

>

with(simplex) : minimize(xll + 3-xl2 + 2-xl3 + 4-xl4 + 2-x21 + x22 + 4-x23 + 3-x24 + 3 ■x31 +5-x32 + 6 ■x33 + x34, { -xll - x21 - x31 < -30, xll + x21 + x31 < 30, -xl2 - x22 — x32 < -10,xl2 + x22 + x32 < 10, -xl3 - x23 - x33 < -20, xl3 + x23 + x33 < 20, -jc14 - x24 - x34 < -40,xl4 + x24 + x34 < 40, -xll - xl2 - xl3 - xl4 < -35, xll + xl2 + xl3 + xl4 < 35, -x21 - x22 - x23 - x24 < -50, x21 + x22 + x23 + x24 < 50, -x31 - x32 - x33 - x34 < -15, x31 + x32 + x33 + x34 < 15}, NONNEGA TIVE);

{xll = 15, xl2 = 0, xl3 = 20, xl4 = 0, x21 = 15, x22 = 10, x23 = 0, x24 = 25, x31 = 0, x32 = 0, x33 = Q,x34= 15}

>

+ 6 ■x33 + x34, [xll = 15, xl2 = 0, xl3 = 20, xl4 = 0, x21 = 15, x22 = 10, x23 = 0, x24 = 25, x31 = 0, x32 = 0, x33 = 0, x34 = 15 ]);

185

2- misol.

Krivoshin- shatun mexanizmi berilgan. Uning aylanma chastotasi o'zgarishi co ga teng. Polzunning vaqtga bogliq tezligini toping.

Krivoshin

shatun

Polzunning harakatini organamiz. Buning uchun uning matematik modelini tuzamiz. Krivoshinning burilish burchagi vaqtga bog' liq bo' lib, <p(t) = ct ga teng.

Ma'lumki, koordinata boshida polzungacha bo'lgan masofa

@ ©

190

ß( ' ) =

arceos.

1 -

sin (p( t ))

V

Li

x (t )= L0 cos (p(t))+ L sinß(t)) Bu holda

v ( t ) = ^ v} dt

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

2

> restart',

> f~ omega-1;

> betta ■■= arccos

M'-(^f)

f~ cot

betta := arccos

L&$m{(üty

LI2

> x{t) ■= L0-cos{f) + Ll-sin(betta);

x := t—>L0cos(f) + LI sin {betta)

> Diff(x(t),t)=diff(x(t),t);

t

T» I \ , T, ^sinícoí)2

LO cos( cot) +L1 -\—'—

J LI

= -ZOsin(ooi) co +

L02 sin(ö)f) cos(coi) ©

LI

L& sin(co¿)^

L1A

Bu ko rinishdagi uslubiyot bilan professional talimda matematik apparatni informatsion texnologiya bilan integratsiyasi malakasi hosil qilinadi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Abdurazakov, A., Makhmudova, N., & Mirzamakhmudova, N. (2021). On one method for solving degenerating parabolic systems by the direct line method with an appendix in the theory of filration.

2. Abdurazakov, A., Mirzamahmudova, N., Maxmudova, N. (2021). "Iqtisod" yo'nalishi mutaxassislarini tayyorlashda matematika fanini o'qitish uslubiyoti. Scientific progress. 7. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7iqtisod-yo-nalishi-mutaxassislarini-tayyorlashda-matematika-fanini-o-qitish-uslubiyoti

3. Aybek, T., & Fozilov, A. (2021). Current Issues of Training Qualified Personnel. Central Asian Journal Of Innovations On Tourism Management And Finance, 2(11), 20-24.

4. Mirzamahmudova, N., Maxmudova, Nazarova, G. (2021). Matematik masalalarni yechishdagi ba'zi bir muammolar va ularni hal qilishda mantiqiy fikrlashning ahamiyati. Scientific progress. 7. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/matematik-masalalarni-yechishdagi-ba-zi-bir-muammolar-va-ularni-hal-qilishda-mantiqiy-fikrlashning-ahamiyati

5. Nishonov, F. M., Ehsonova, N. T., & Tolibov, I. S. (2019). Professional growth of the teacher of mathematics of the academic lyceum in the conditions of technologies of the digital educational space. ISJ Theoretical & Applied Science, 03 (71), 534-537. Soi:

© ©

191

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

http://s-o-i.Org/1.1/TAS-03-71-52 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2019.03.71.52

6. Nishonov, F. M., Shaev, A. K., (2021). Some questions of the organization of individual works of students in mathematics in the conditions of credit training. ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (96), 1-7. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-04-96-1 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2021.04.96.1

7. Nishonov, F.M., and all. (2018). Some questions of design of tasks in mathematics. ISJ Theoretical & Applied Science, 09 (65): 41-44. Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2018.09.65.7

8. Абдуразаков, А., Махмудова, Н. А., & Мирзамахмудова, Н. Т. (2021). Численное решение краевых задач для вырождающихся уравнений параболического типа, имеющих приложения в фильтрации газа в гидродинамических невзаимосвязанных пластах. Universum: технические науки, (10-1 (91)), 14-17.

9. Абдуразаков, А., Махмудова, Н., & Мирзамахмудова, Н. (2019). Решения многоточечной краевой задачи фильтрации газа в многослойных пластах с учетом релаксации. Universum: технические науки, (11-1 (68)), 6-8.

10. Qosimova, M. Y., Yusupova, N. X., & Qosimova, S. T. (2021). On the uniqueness of the solution of a two-point second boundary value problem for a second-order simple differential equation solved by the bernoulli equation. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 969-973.

11. Fayzullayev, J. I. (2020). Mathematical competence development method for students through solving the vibration problem with a maple system. Scientific bulletin of Namangan state university, 2(8), 353-358.

12. Fayzullayev, J. I. (2021). Fundamental fanlar yordamida texnika oliy ta'lim muassasalari talabalarining kasbiy kompetentligini rivojlantirish. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 454-461.

© ©

192

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Published: http://alferganus.uz

Volume: 2 31.01.2022

Citation:

Sultanov, N.A. (2022). Photoluminescence (PL) spectra of hardened and by the transition silicon. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 193-203.

Султанов, Н.А. (2022). Спектры

фотолюминесценция (фл) закаленного и легированного кремния. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 193-203.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091721

DOI 10,5281/zenodo .6091721

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

QR-Article

пцвде&ин .ci дча/агаь'гвтсйаеаэ 17.21

Султанов Номанжан Акрамович

доктор физика-матиматических наук, профессор Ферганский политехнический

институт

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

UDC 621.315.592

СПЕКТРЫ ФОТОЛЮМИНЕСЦЕНЦИЯ (ФЛ) ЗАКАЛЕННОГО И

ЛЕГИРОВАННОГО КРЕМНИЯ

Анотация: В данной статье исследован люминесценция и нестационарная емкостная спектроскопия глубоких уровней закаленного и легированного кремния. В спектрах люминесценции в области энергий 0,75-1,13 эВ обнаружены электронного - колебательные полосы излучения, появление которых зависит от скорости охлаждения кристаллов.

Ключевые слова: Спектр люминесценции, электронно - колебательные полосы излучения, скорость охлаждения, закаленный кристалл кремния.

Sultanov Nomanzhan Akramovich

Doctor of Physics and Mathematics, Professor Fergana Polytechnic Institute

PHOTOLUMINESCENCE (PL) SPECTRA OF HARDENED AND BY THE

TRANSITION SILICON

Abstract: The article tellis about investigations of the luminescence and transient capacitance spectroscopy of deep levels of hardened silicon. In the luminescence spectra in the energy range of 0.75-1.13 eV, electron - vibrational emission bands are detected, that appearance depends on the cooling rate of the crystals.

Keywords: Luminescence spectrum, electron - vibrational radiation bands, cooling rate, hardened silicon crystal.

© ©

193

В данной работе представлены результаты экспериментальных исследований оптических и электрических свойств кристаллов Si, содержащих дефекты с глубокими уровнями (ГУ).

Исследовались кристаллы кремния п - и р- типа проводимости с удельным сопротивлением 2-500 Ом.см.

Термо отжиг проводились при температурах 900-1250°С в течение 4-100 час в откачанных кварцевых ампулах. Перед диффузией поверхность исходных образцов подвергалась тщательной очистке. Перед измерениями с поверхности кристаллов удалялся слой толщиной 50 - 100 мкм.

Исходные образцы имели форму параллелипипеда размером 1х1х6 мм3. Длинные стороны образцов совпали с основными кристаллографическими направлениями решетки [100], [110], [111].

Измерение спектров фотолюминесценции кристаллов кремния проводилось при 4,2 и 77 К (образцы погружались непосредственно в жидкий гелий или азот).

Генерация неравновесных носителей заряда в кристаллах осуществлялось светом ксеноновой лампы сверхвысокого давления ДКСШ - 1000, модулированном с частотой 16 Гц. Для фильтрации возбуждающего светового потока использовались фильтры из оптического стекла типа СЗС - 22 и BG-17, а также водяной фильтр толщиной 100 мм. Спектры анализировались инфракрасным монохроматором ИКМ-1 с дифракционной решеткой 600 штр/мм и дисперсией 50 А/мм . После выходной щели монохроматора помещался кремниевый фильтр толщиной 4 мм. В качестве приемника излучения использовалось охлаждаемое до 80 К фотосопротивление на основе германия, компенсированного медью.

В [1] показано, что высокотемпературная (800-1300°С) термообработка кремния в течении 2-60 мин. с последующим быстрым охлаждением (закалка) приводит к образование в кристаллах дефектов структуры с ГУ.

После такой обработки в спектрах ФЛ происходило уменьшение интенсивности собственного рекомбинационного излучения и излучения многочастотных экситон - примесных комплексов и появление в спектральной области <1,1 эВ большого число полос примесного излучения, связанных с введенными закалкой дефектами. На рис.1 приведены спектры ФЛ некоторых закаленных кристаллов Si, снятые при 15 К.

Характерной особенностью большинства из полос излучения является наличие при низких температурах квазилинейчатой структуры. Полосы состоят из узких безфононных линей (с полушириной < кТ) и низкоэнергетических эквидистантных колебательных повторений [1]. Появление этих повторений обусловлено электронными переходами на центрах с резонансным возбуждением одного , двух и т.д. локальных фононов. Полоса с бесфононной линией 1,015 эВ наблюдалась в спектрах практически всех исследованных материалов, в то время как остальные полосы обнаруживались в спектрах некоторых кристаллов при определенных условиях обработки. Их появление зависело от типа материала, температуры прогрева и скорости закалки.

194

Рис.1. Спектры ФЛ некоторых закаленных кристаллов Si, снятые при 15 К.

Наблюдаемую квазилинейчатую структуру спектров удалось объяснить в рамках модели рекомбинации экситонов, локализованных на глубоких изоэлектронных (нейтральных) центров. На основе сравнения обнаруженных полос излучения с энергетическими уровнями термических дефектов в закалённых кристаллах кремния и сопоставления с данными по кинетике распада твёрдых растворов в кремнии авторами [1] было высказано предположение об участии примесных атомов переходных металлов в образовании излучающих центров.

Обнаружение центров люминесценции, дающих квазилинейчатые полосы излучения, стимулировало дальнейшие исследования оптических свойств кристаллов кремния, содержащих глубокие примеси. Участие атомов переходных элементов в формировании излучающих центров, при закалке кремния полностью подтвердилось при проведенном впоследствии исследованных ФЛ специально легированного Си [2] и Бе [3].

195

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

1ЭЛР 2021:5.5

Медь вводилась в кристаллы как диффузионным путем из набелённого на поверхность образца слоя металла, так и методом ионной имплантации с последующей разгонкой и закалкой.

0,83 0,93 i.05 -

Рис.2. Спектр ФЛ Si(Cu).Спектральное разрешение 1 мэВ

Во всех случаях в спектре ФЛ Si(Cu) наблюдалось интенсивная полоса с бесфононной линией 1,015 эВ (см. рис.2), приписанная паром атома меди (Cu Cu) , которые образуют изоэлектронные примесные центры, имеющие тригональную симметрию с осью вдоль направления [111]. Участие атома меди в образовании этих излучающих центров подтверждено экспериментами по изотопическому замещению 63Cu на 65Cu [2], а изоэлектронная природа дефекта.

На рис. 3 показано тонкая структура полосы 1,015 эВ. Как уже отмечалось, отличи-тельной особенностью таких спектров является участие в процессах излучательной рекомбинации локальных (резонансных) фононов с энергией, в

данном случае

7; 16.4;

25,1 эВ.

Рис.3. Тонкая структура полосы с линией 1,015 эВ , 4,2 К.

Участие локального фонона с определенной энергией может служить указанием на присутствие атомов определенной примеси в составе данного излучающего центра.

@ ®

196

Эффективность люминесценции на центрах, обусловливающих электронно-колебательную полосу с бесфононной линией 1, 015 эВ, является высокой. Это объясняется тем, что в виду нейтральности дефекта отсутствует конкурирующий

Рис.4 Спектр ФЛ 81 облученного / -квантами 60Со потокам 1-1019 см-2 и

отожженного при 6000С 20 мин.

излучательному оже - процесс безизлучательной рекомбинации: один носитель захватывается на центр короткодействующим потенциалом дефекта, второй -кулоновским полем первого носителя заряда, а третий носитель (оже-электрон), которому можно бы передать энергию - отсутствуе. В связи с этим полоса 1,015 эВ может наблюдаться в спектрах люминесценции даже при небольших концентрациях излучающих центров. Действительно, экспериментальные результаты показывает, что эта полоса часто наблюдается в спектрах ФЛ Si, легированного другими переходными металлами, например, Ag, Бе, Сг. По -видимому, в этих случаях была недостаточной очистка поверхности образцов. Благодаря высокой скорости диффузии атомы меди могли легко проникнуть в в процессе высокотемпературной обработки, либо при этом происходила активация примесных атомов меди, уже находящихся в исходных кристаллах.

Следует отметить, что формирование центров люминесценции 1,015 эВ в Si предварительно облученном высокоэнергетическими частицами (электронами, у -квантами, нейтронами), может происходить при Тотж « 500-7000С, т.е при

температурах, значительно меньших тех, при которых обычно проводится диффузия примесей в кремний. В качестве примера, на рис.4 приведен спектр ФЛ предварительно облученного у -квантами 60Со, снятый при 4,2 К. Заметим, что наряду с полосой 1,015 эВ в спектре присутствует новая электронно-колебательная полоса с бесфононной линией 1,042 эВ, также, по-видимому, связанная с дефектами, содержащими переходные металлы. Предполагается, что при отжиге основных центров люминесценции радиационного происхождения, который как раз и происходит при Тотж« 500 0С, в кристалле создаются условия,

благоприятные для формирования оптически активных дефектов, содержащих атомы меди как остаточной технологической примеси в кремнии.

197

Обнаружение и идентификация в изоэлектронного центра люминесценции 1,015 эВ (Си Си-пары) несомненно дает новую информацию о состоянии атомов меди в решетке кристалла.

Селен в кремний является двойным донором и образует уровни Ес -0.51 эВ и

+ о

Ес -0.29 эВ (Se и Se, соответственно) [4,5]. При исследовании фото емкости (ФЕ) диодов из п - Б^Бе) была обнаружена зависимость скорости эмиссии электронов с глубоких уровней (ГУ) селена не только от интенсивности и спектрального состава света, но и от температуры диода. Это зависимость была интерпретирована моделью фото термических переходов через возбужденное состояние иона Se [5].

Рекомбинационное излучение, возникающие при оптическом возбуждении кристалла, то есть фотолюминесценции (ФЛ), позволяют определить микроскопическую структуру центра. Различают "краевую" люминесценцию, являющуюся результатом межзонных оптических переходов в кристалле и примесную люминесценцию, излучательными переходами через локальные уровни дефектов или примесей.

В данной работе представлены результаты экспериментальных исследований DLTS и ФЛ кремния, легированного селеном. Легирование кремния селеном проводилось методом диффузии в откаченных кварцевых ампулах при температурах 100 - 12000 С в течение 100 часов, а также методом ионной имплантации. Для изготовления фоторезисторов быль использован исходный р -Si с удельным сопротивлением р = 2 - 200 Ом. см. После диффузии селена тип проводимости таких образцов изменялся, а р при 300 К было в пределах от 10 до 1050м см в зависимости от режима легирования. Образцы для измерения параметров глубоких уровней с помощью DLTS были изготовлены из п - Si с относительно небольшой концентрацией электрически активного селена.

Ионная имплантация осуществлялась при комнатной температуре на установке ионнолучевого легирования "Иолла", энергия ионов составляла величину 80-150 эВ, доза ~ 1.1015 см2. Плотность ионного тока не превышала 5 мкА/см2. После внедрения ионов проводились либо изохронный (20 мин) отжиг кристаллов в области температур до 7000С, либо диффузионная разгонка имплантированной примеси при 1100-1250° С в течение 2 час. На рис.1 приведены зависимости DLTS в диодах из п - Si(Se) до и после облучения при Т ~ 300 К у - квантами изотопа 60Со. Из рисунка видно, что до облучения селен образует три ГУ (рис.5, кривая 1).

198

Рис.5 Зависимости DLTS в диодах из п - Si(Se) до (кривая 1) и после (кривая 2) облучения при у - квантами изотопа 60Со.

Параметры их, определенные из прямых Аррениуса ^0Т2 =f (1/Т), где 0 -постоянная времени пере-зарядки ГУ, приведенные в таблице 1.

Таблица 1

Параметры глубоких уровней, измеренные в данной работе

Уровень Энергия ионизации, эВ Сечение захвата электрона, см2 Примечание

A 0,19 2.10-15

B 0,29 1,5.10-16 Se

C 0,51 6.10-16 Se

R 0,17 3.10-14 A-центр

E 0,44 4.10-15 Е-центр

Концентрации уровней В и С, вычисленные с учетом области неполной ионизации ГУ, были практически одинаковыми во всех исследованных образцах. Это подтверждает предположение, что указанные ГУ связаны с 2-х зарядным центром. Концентрация уровня А не коррелировала с концентрациями уровней В и С. Приведенные в таблице параметры ГУ хорошо согласуются с литературными данными [4,5].

Исследования влияния одноосной деформации на зависимости DLTS показали, что давление Р оказывает слабое воздействие на уровни селена и коэффициент пропорциальности между Р и измерением энергии ионизации порядка 7 - 15

@ ©

199

мэВ/ГПа [6]. Облучение у - квантами Si(Se) приводит к некоторому уменьшению концентрации уровней селена (рис.1, кривая 2).

При дозе 5.1018 квант/см2 начальная концентрация всех ГУ падает примерно вдвое. При облучении происходит образование известных и радиационных дефектов (РД); А - центров и Е - центров (их параметры приведены в таблице 1), а также уровня Q, параметры которого установить с достаточной для идентификации точности не удалось. Концентрации других РД еще меньше, и связанная с ними релаксация не заметна на фоне релаксации заряда на уровнях селена. Концентрации РД линейно растут с дозой облучения в Si(Se) и в контрольных диодах без селена, скорость образования А-центров в диодах из Si(Se) в 5-6 раз выше, чем в контрольных диодах. Контрольные диоды были изготовлены из того же исходного кремния и прошли такую же термообработки, как и при легировании с е-леном. Таким образом, присутствие селена способствует образованию А - центров.

Измерение спектров ФЛ кристаллов кремния проводилось при 4,2 и 77 К (образец погружались вжидкий гелий или азот).

Полученных результатов ФЛ кремни, легированного селеном видно, что в спектрах присутствуют как квазилинейчатые полосы излучения с головными бесфононными линиями (0,975; 0,956; 0,785; 0,772 эВ, см.рис 5,6,7), так и так электронно-колебательная полоса 0,822 эВ, где она была обнаружена в спектрах ФЛ Si, диффузионно-легированного ванадием. Кроме того, полоса 0,822 эВ наблюдалась нами также в спектрах ФЛ Si, легированного серой.

В настоящее время говорить о корреляции этих полос какой-либо конкретной примесью сложно. Нужны дальнейшие экспериментальные исследования.

Тем не менее, появление в спектрах ФЛ Si(Se) полос излучения с квазилинейчатой структурой , характерной для полос излучения кремния, легированного переходными элементами не исключает участия примесей переходных металлов образовании центров, ответственных за полосы с (0,975; 0,956; 0,785; 0,772 эВ)эВ.

200

Рис.6. Спектр ФЛ Si(Se); 4,2 К. Диффузия из паровой фазы при 12000 С, 100 час ., быстрое охлаждение

Рис.7. Спектр ФЛ Si(Se); 4,2 К. Диффузия из паровой фазы при 12000 С, 100 час ., охлаждение на воздухе.

201

Рис.8. Спектр ФЛ Si(Se); 30 К. Легирование методом ионной имплантации Se+ с энергией 150 кэВ дозой 11015 см-2 , затем разгонка при 12000 С, в течение 1 часа .

Таким образом, впервые было проведено исследование ФЛ легированного селеном и обнаружены в спектрах ФЛ Si(Se) квазилинейчатые полосы излучения, так и электронно-колебательная полоса.

Полосы обусловлены аннигиляцией экситонов локализованных на глубоких примесных центрах. Кроме того, результаты данной работы указывают на перспективность совместного применения методов ФЛ и DLTS для изучения электронной структуре примесных центров в кремнии, легированном переходными элементами.

Список использованной литературы:

1. Копитанова, Л.М., Лебедов, А.А., Султанов Н.А. и др. Фотолюминесценция и емкостная спектроскопия кремния, легированного переходными элементами. -Препринт ФТИ им. А.Ф. Иоффе АН СССР, 1987,-31 с. №1186.

2.Weber, J., Bauch, H., Sauer, R., Phys., Rev.B, 1982, v.25, N 12. p.7688-7699.

3. Weber, J.,Wagner, P. J. Phys. Soc. Japan, 1980.v. 49., Suppl. A, p. 263-266/

4. Султанов, Н.А. Фотоэлектические свойства кремния с примесью селена.ФТП 1974.т.8.ВЫП.9.с.1777-1780.

5. Астрова Е.В., Лебедев А.А., Султанов Н.А. Влияние фототермических переходов на фотопроводимость Si(Se). Препринт ФТИ АН СССР Л. 1988. №1232.10с.

202

6. Лебедев А.А., Султанов Н.А., Экке В. Влияние ориентированной деформации на глубокие урони примесей и радиационных дефектов в кремнии. Препринт ФТИ АН СССР Л.1988. №1233.14 с.

7. Султанов, Н. А., Рахимов, Э. Т., & Мирзажонов, З. (2019). Спектры фотолюминесценция (фл) закаленного и легированного кремния. Точная наука, (44), 22-25.

8. Sultanov, N. A., Rakhimov, E. T., Mirzajonov, Z., & Yusupov, F. T. (2021). Photoluminescence spectra of silicon doped with cadmium. Scientific-technical journal, 4(3), 22-26.

9. Султанов, Н. А., Рахимов, Э. Т., Мирзажонов, З., & Мирзаев, В. Т. (2019). Влияние ориентационной деформации на глубокие уровни примесей и радиационных дефектов в кремнии. Евразийский союз ученых (ЕСУ), 46..

10. Султанов, Н. А., Рахимов, Э. Т., Мирзаев, В. Т., & Номонжанов, С. Н. (2018). Влияние фототермических переходов на фотопроводимость кремния, легированном селеном. in Advanced science (pp. 18-22)..

11. ¡Султанов, Н. А., Мирзажонов, З., Юсупов, Ф. Т., & Ахмаджонов, М. Ф. (2021). Свойства уровней скандия в кремнии. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(11), 379-385.

203

E'lon / Reklama / Advertisement

ЭЪЛОН

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ISSN 2181-2357

i _______ _____

I CERTIFICATE

от regibirdLiun di uie г

ISSN

of registration at the National Centre

and assignment of the International Standard Serail Number

Title proper International journal of theoretical and practical research Abbreviated key-title: International journal of theoretical and practical research (Online)

Parallel title: Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali Original alphabet of title: Basic roman Subject UDC: 327

Subject: International relations. World, global politics. International affairs. Foreign policy

Corporate contributor: Farg'ona Politexnika instituti

Publisher: Farg'ona: "Al-Ferganus" MCHJ

LINK: alferganus.uz/en/site/index

Dates of publication: 2021-9999

Frequency: Monthly

Type of resource: Periodical

Language: Multiple languages

Country: Uzbekistan

Medium: Online

Indexed by: ROAD

Type of record: Confirmed

Last modification date: 22/12/2021

ISSN Center responsible of the record: ISSN National Centre for Uzbekistan

Record creation date: 22/12/2021

Original ISSN Centre: ISSN National Centre for Uzbekistan

Х,урматли хамкасабалар "Al-Ferganus" нашриёти ва "Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali" электрон журнали Узбекистон таълим хизматлари бозорида узининг фаолиятини бошлаганлигини маълум ^иламиз.

Ажойиб имкониятдан сиз биринчилар каторида фойдаланиб илмий нашрларингизни чоп этишингиз мумкин.

"Al-Ferganus" нашриётимиз томонидан Сиз такдим этган дарслик, укув кулланма, монография ва илмий рисолаларга ISBN, Doi халкаро ракамли иденфикаторларни бириктириш, уларнинг электрон замонавий андозадаги муковалар ва ишланмаларнинг электрон макетини яратиш, нашриётда эълон килинган ишларни электрон ахборот нашрларида жойлаштириш хизматлари курсатилади.

Бизнинг нашриётимизнинг бошка нашриётлардан фарки шундаки, тезкор ва сифатли хизмат курсатамиз хамда энг асосийси биз Сизнинг ишларингизни Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси ва Россия Миллий кутубхонаси фондларига бепул жойлашга шунингдек, Россия илмий иктибослик индекси (РИНЦ ва E - library) платформасига, CrossRef базаларига шартнома асосида жойлаштиришга кумаклашамиз.

"Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali" ISSN 2181-2357 электрон журнали хам уз фаолиятини бошламокда. Бизнинг журналда Узбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг куйидаги ихтисосликлари физика-математика, кимё, биология, геология-минералогия, техника, кишлок хужалиги,

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

тарих, иктисодиёт, фалсафа, филология, география, юридик, педагогика, тиббиёт санъатшунослик, архитектура, психология, социология фанлари буйича миллий ва хорижий муаллифларнинг фанлардан эришган ютуклари ва истикболлари борасидаги илмий маколалари, илмий тадкикотлар олиб бораётган олимларнинг илмий изланишлари натижалари эълон килинади. Электрон журнал хар ойда бир марта эълон килинади.

Журналларда эълон килинадиган хар бир маколага шартнома асосида DOI (Crossref) раками берилади.

Шунингдек, тахририят томонидан:

• маколаларни сифатли таржима килиш;

• маколаларни тахрирлаш ва журналлар талабига мослаш;

• маколаларга ишлов бериш;

• маколаларни плагиатга текшириш;

• хориждаги нуфузли (Scopus, Web of sciences ва юкори импакт факторли) журналларда маколларни сифатли ва ишончли чоп этишга кумаклашиш хизматларини хам курсатади.

Имкониятни бой бериб куйманг! ^уйидаги манзилларга мурожаат килинг: Электрон почта манзили: Alferganus.ltd@gmail.com Телеграмм манзилимиз : @Alferganus_ltd Телефонлар: (97) 100-38-88 (91) 109-05-38 (97) 337-86-00

205

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ВНИМАНИЕ ОБЪЯВЛЕНИЕ!

ISSN 2181-2357

XALQARO NAZARIY VA AMALIY TADQIQOTLAR JURNALI

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

:urnal farc 'o n a politexn i ka ! n stituti h am kor ligi da nash r etiladi

CERTIFICATE

of registration at the National Centre

ISSN

and assignment of the International Standard Serail Number

Title proper: International journal of theoretical and practical research Abbreviated key-title: International journal of theoretical and practical research (Online)

Parallel title: Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali Original alphabet of title: Basic roman Subject UDC: 327

Subject: International relations. World, global politics. International affairs. Foreign policy

Corporate contributor: Farg'ona Politexnika instituti

Publisher: Farg'ona: "Al-Ferganus" MCHJ

LINK: alferganus.uz/en/site/index

Dates of publication: 2021-9999

Frequency: Monthly

Type of resource: Periodical

Language: Multiple languages

Country: Uzbekistan

Medium: Online

Indexed by: ROAD

Type of record: Confirmed

Last modification date: 22/12/2021

ISSN Center responsible of the record: ISSN National Centre for Uzbekistan Record creation date: 22/12/2021 Original ISSN Centre: ISSN National Centre for Uzbekistan ISSN: 2181-2357

Уважаемые коллеги! Сообщаем вам, что издательский дом «ALFARGANUS» и "Xalqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali"- "Международный журнал теоретических и прикладных исследований" начали свою деятельность на рынке образовательных услуг Узбекистана.

Это прекрасная возможность одним из первых опубликовать свои научные публикации. Наше издательство «AL-FARGANUS» предоставляет услуги по прикреплению международных цифровых идентификаторов ISBN, Doi к учебникам, учебным пособиям, монографиям и научным брошюрам, созданию электронных макетов их обложек и дизайнов в современной электронной форме, размещению опубликованных работ в электронные публикации.

Отличие нашего издательства от других издательств в том, что мы предоставляем быстрые и качественные услуги, а главное, бесплатно размещаем ваши работы в Национальной библиотеке Узбекистана им. Алишера Навои и оказываем помощь в размещении вашей работы в Российской национальной библиотеке, а также на платформе Российского индекса научного цитирования (РИНЦ, e-library) облегчить размещение.

Совместно с Ферганским политехническим институтом запущен проект электронного научного журнала «^alqaro nazariy va amaliy tadqiqotlar jurnali -International Journal of Theoretical and Practical Research. Международный журнал теоретических и прикладных исследований».

Миссия научного электронного журнала направлена на развитие национальной и зарубежной науки, обеспечение общедоступности теоретических позиций и практических результатов прикладных исследований. В журнале

206

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

ISSN 2181-2357 Т. 2. №1. 2022

SJIF 2021:5.5

представлены следующие специальности Высшей аттестационной комиссии Республики Узбекистан по физике и математике, химии, биологии, геологии и минералогии, технике, сельскому хозяйству, истории, экономике, философии, филологии, географии, праву, педагогике, медицине, архитектуре, психология, социология. Журнал публикует научные статьи отечественных и зарубежных авторов о достижениях и перспективах науки, результатах научных исследований ученых, проводящих исследования. Электронный журнал издается один раз в месяц.

Каждой статье, опубликованной в журнале, на контрактной основе присваивается номер DOI (Crossref).

Также издательство оказывает услуги по:

• качественный перевод статей;

• редактирование статей и адаптация к требованиям журнала;

• обработка статей;

• проверка научных работ (статей, учебных пособи, монографий, диссертаций и др.) на плагиат статей;

• оказывает информационное обеспечение публикаций статей в престижных зарубежных журналах (Scopus, Web of Sciences и журналах с высоким импакт-фактором).

Не упускайте возможность!

Пожалуйста, свяжитесь с нами:

Электронный адрес: Alferganus.ltd@gmail.com

Наш адрес в телеграмм: @Alferganus_ltd

Телефоны: (97) 100-38-88 (91) 109-05-38 (97) 337-86-00

207

Our publications

Bizning nashrlarimiz Наши издания

enuepfeoeüiiV^rb,

«и» 11" î -dlcJ

■!Г -IbUSineSSlife^entrepreneur

reneurs

A.M. Abdullaev, K.I. Kurpayanidi.

A.Sh. Khudaykulov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

INSTITUTIONAL TRANSFORMATION OF THE ENTREPRENEURIAL SECTOR

Monograph

d I Crossref Fergana - AL - FERGANUS - 2021

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5457089

Abdullaev A.M., Kurpayanidi K. I., Khudaykulov A. S.

Institutional transformation of the business sector. Monograph. Fergana "ALFERGANUS", 2021. - 180 p.

Ashurov, M.S., Kurpayanidi, K.I.

Problems and solutions for the formation of a competitive national innovation system.

Monograph. Edited by Doctor of Economics, Professor Ikramov M.A., Fergana: AlFerganus, 2021.102 p.

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5676027

208

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5722678

Ashurov M.S., Shakirova Yu.S.

Environmental problems and strategic directions of environmental management in their solution. Monograph. Edited by Doctor of Economics, Professor Ikramov M.A., Fergana: AlFerganus, 2021.160 p.

OapFOHa: Ferganus, 140 6.

Al-2021.-

^ypaeBa, H.^.

yh-^oh KOMMyHan cox,acH

6omKapnm MexaHH3M.apHHH TaKOMH..amTHpnm . MoHorpa^HA. -

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5335878

209

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

■nus

.VACATUR I

JUUÍ1NL I întO am

ADVENTURE

"ZZmhm rRtPwui,_________

OURISM

IRÍVEL"*"

A.T. UMpsaee

*3EEKWCTOH£lA TyPMCTMK-PEKPEAUMfl ««AOnHflTHHH BOLUKAPMLUHMHr yCJlYBHli >KMXAT/TAPM: y3rAPViUjnAP BA MCTHKEOJU1AP

MoHorpa<í>M»

^ S^Crossrot

«apFDia - AL- FEROANUa - 2«21

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Mirzaev, A.T.

Methodological aspects of tourism and recreational activity management Uzbekistan: changes prospects: Monograph /Mirzaev A.T G.

Khankeldiyeva -Fergana: Al-

Ferganus, 174 p.

2021.

in

and

ed Sh.

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5722700

Muminova, E.A.

Innovative paradigm of

corporate

governance at textile enterprises: methodology, experience and development prospects: monograph /Muminova E.A.; ed. G. Sh. Khankeldiyeva -Fergana:

Ferganus, 160 p.

Al-2021.-

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5676091

© ©

210

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5230368

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Набиева, Н.М.

Хизмат курсатиш корхоналарини ривожлантиришни нг маркетинг стратегиясини ишлаб чи^иш. Монография. -ФарFона: AlFerganus, 2021.162 б.

Nazarmatov, O.S. \u\

Improving the methodology of management of innovative processes in the enterprises of the textile industry. Monograph. -Fergana: Al-

Ferganus, 2021.200 p.

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5675967

© ®

211

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

Ubaydullayev

M.M. G'o'zada defoliatsiya o'tkazishning maqbul me'yor va muddatlari. Monografiya. /q.x.f.d., professor F.J. TesHayev muharrirligi ostida. Farg'ona: AlFerganus, 2021. -160 b.

DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.5722721

DOI 10.5281/zenodo .6091946

© ©

212

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.