Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИДА ҒОВАКЛОВЧИ ПАШШАЛАРНИНГРИВОЖЛАНИШИ'

ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИДА ҒОВАКЛОВЧИ ПАШШАЛАРНИНГРИВОЖЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
20
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҒОВАК ҲОСИЛ қИЛУВЧИ ПАШШАЛАР / ПАРАЗИТ / ЗАРАРКУНАНДА / LIRIOMYZA SATIVA

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Исашова У.А., Султонова М.Ж.

Ушбу мақолада сабзавот биоценозида учрайдиган ғовакловчи пашшанингLiriomyza sativaeтури ҳамда фазалар бўйича ривожланиши ва ўсимликни зарарлаш майдонлари бўйича олиб борилган кузатув ва тадқиқот натижалари келтирилган.Ғовакловчи пашшаларнинг 5 кун давомида ўсимлик баргини зарарлаш фоизлари ва зараркунанданинг ривожланиш фазаларини давомийлиги ўрганилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF POOR MOSQUITOES IN AGRICULTURAL CROPS

The article presents the results of observations and studies of the development of Lyriomyza sativae species and phases of a minner flies found in plant biocenosis and plant damage zones. The percentage of damage to plant leaves by porous mosquitoes for 5 days and the duration of the phases of pest development were studied.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИДА ҒОВАКЛОВЧИ ПАШШАЛАРНИНГРИВОЖЛАНИШИ»

УДК: 632.7.+565

Исашова У.А.

Султонова М.Ж.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти

КИШЛОК Х,УЖАЛИК ЭКИНЛАРИДА ГОВАКЛОВЧИ ПАШШАЛАРНИНГРИВОЖЛАНИШИ

Аннотация: Ушбу мацолада сабзавот биоценозида учрайдиган говакловчи пашшанингLiriomyza sativaeтури уамда фазалар буйича ривожланиши ва усимликни зарарлаш майдонлари буйича олиб борилган кузатув ва тадцицот натижалари келтирилганТовакловчи пашшаларнинг 5 кун давомида усимлик баргини зарарлаш фоизлари ва зараркунанданинг ривожланиш фазаларини давомийлиги урганилди.

Калит сузлар: Fовак уосил цилувчи пашшалар, паразит, зараркунанда, Liriomyza sativa.

Isashova U.A.

Sultonova M.J.

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

DEVELOPMENT OF POOR MOSQUITOES IN AGRICULTURAL

CROPS

Abstract: The article presents the results of observations and studies of the development of Lyriomyza sativae species and phases of a minner flies found in plant biocenosis and plant damage zones. The percentage of damage to plant leaves by porous mosquitoes for 5 days and the duration of the phases of pest development were studied.

Keywords: Minner flies, parasites, pests, Lyriomyza sativa.

Кириш: Сабзавот экинларининг асосий кемирувчи

зараркунандаларидан бири FOвакловчи пашшалардир. Ушбу зараркунанда усимлик барги мезофили билан озикланиб, хосил сифати ва салмоFига жиддий хавф солиши мумкин. Говаколовчи пашшаларнинг Liriomyza авлоди дунё буйича усимликларга сезиларли зарар етказади.Ушбу авлоднинг 300 туридан 24 таси иктисодий жихатдан мухим саналади^решег,1973). Уларнинг ичида 3 тури кишлок хужалик экинларига жиддий зарар етказади: 1.Liriomyza huidebrensis (Blanchard)

2. Liriomyzasativae Blanchard 3. Liriomyzatrifolii (Burgess)

Говакловчи пашшаларнинг 2 тури Республикамиз худудида учраши аникланган. ( А.Анорбоев, Б.А.Сулаймонов ва б).Liriomyza sativae Blanch

нинг келиб чикиши шимолий,марказий ва жанубий Америка хисобланади.Хрзирда Осиё, Африка ва Тинч океани худудларида таркалган. Аммо Европа ва Австралияда кайд этилмаган.Liriomyza sativaeполифаг хашарот булиб 25 дан ортик оилага мансуб усимликларни зарарлайди (Spencer,1990). Ушбу хашарот дунёнинг Эрон, Исроил, Франция, Италия, Испания каби мамлакатларида кенг таркалган.Liriomyza sativaeнинг ривожланиши хаво харорати билан узвий боFлик. 28°С хароратда бир авлоди 14-15 кунда ривожланади. 16°с хароратда эса диапаузага тайёрлана бошлайди. Имагоси 12°С гача булган шароитга бардош бера олади. Аммо озикланмайди ва тухум куя олмайди (Mason G.and others ).Liriomyza sativaeнинг тухуми 24°С хароратда 4-7 кунда ривожланади (Х,аррис ва Тейт,1933).Тухумдан вояга етгунча 35°С да 12 кун, 20°С да 26кун,15°С да 54 кун керак булади. 20-30°Сда 7-14 кунда Fумбакдан етук зот чикади. (Minknenberg O. And others,1991).

Тадкикот материаллари ва услублари: Тадкикотда Андижон вилояти Олтинкул тумани сабзавот далалари тадкик этилди. Унга кура памидорнинг Юсуповсий нави чинбарглаш давридан то пишиш давригача учраган FOвакловчи пашшалар урганилди. Тажрибада хисоб китоб ишлари FOвакловчи пашшалар тухум куйиш ва личинка чикиш вактида олиб борилди. Тажрибада 4 та катор (эни 1 м булган) кузатилди. Наъмуналар 10 та жойдан 10 та усимлик диагнал буйича танлаб олинди. Говакловчи пашшаларнинг 5 кун давомида усимлик баргини зарарлаш фоизлари ва зараркунанданинг ривожланиш фазаларини давомийлиги урганилди.

Тадкикот натижалари ва уларнинг та^лили:. Натижаларга кура сабзавотда турлари FOвакловчи пашшанинг Liriomyza sativaeучраши аникланди. Шунингдек ушбу зараркунандани ривожланиш фазалари буйича давомийлиги ва фазаларининг улчамлари урганилди.(1-жадвал).

1-жадвал

Liriomyza sativae. нинг ривожланиш давомийлиги ва фазаларининг улчамлари

Ривожланиш даврлари Ривожланиш давомийлиги, кун Узунлиги, Мм

Тухуми 5,6±0,5 0,25±0,02

Биринчи ёш личинкаси 1,9±0,2 1,3± 0,4

Иккинчи ёш личинкаси 2,4±0,5 1,6±0,2

Учинчи ёш личинкаси 2,6±0,2 2,9±0,1

Румбаги 12±0,8 2,2±0,5

Имагоси 4,4±1,2 1,8±0,3

Бизнинг тажрибамизда Liriomyza satvae. нинг тулик бир авлоди 18 кун давомида ривожланиб булди. Тухумлик стадияси уртача 5,6 кунда ривожланди. Тухуми уртача 0.25 мм узунликда булди.Биринчи ёш личинкаси уртача 1,9 кунда ривожланди ва узунлиги уртача 1,3 мм булди.Иккинчи ёш личинкаси уртача 2,4 кунда ривожланди ва узунлиги уртача 1,6 мм булди.Учинчи ёш личинкаси уртача 2,6 кунда ривожланди ва узунлиги уртача 2,9 ммни ташкил килди.Гумбаги уртача 12 кунда ривожланди ва узунлиги 2,2 ммни ташкил килди.Имагоси уртача 4,4 кунда ривожланди ва узунлиги 1,8 ммни ташкил килди.Лаборатория шароитида урFOчилари уртача 7 кун, эркаклари эса 4 кун яшайдилар. Тажрибаларимизда урFOчи пашшаларнинг серпуштлиги хам аникланди. УрFOчи пашшалар уртача 25 та тухум куйди. Айрим вариантларда бу курсаткич 39 та, энг паст серпуштликда 16 та тухумни ташкил килди. Liriomyza sativaeличинкаларининг ривожланиш давомийлиги у озикланаётган усимлик турига ва хаво хароратига боFлик.Личинкалар FOваклардан асосан соат 900 дан 1300 гача чикиб, авж даври (пик) 1030 ни ташкил килди. Пашша личинкалари томонидан усимлик барги юзасини зарарлаш жадаллигини кузатганимизда куйидагилар аникланди (2 -жадвал).

2-жадвал

Liriomyza sativae личинкаларини барг юзасига етказадиган зарари

Кун Зарарланган майдон, см2да Зарарланган майдон, % да

1 кунлиги Жами 1 кунлиги Жами

1 0,04 0,04 5,3 5,3

2 0,12 0,16 16 21,3

3 0,22 0,38 29,3 50,6

4 0,26 0,64 34,6 85,3

5 0,19 0.73 25,3 97,3

Жадвалдан куриниб турибдики, личинкалар 1 -куни умумий зарарланиш майдонининг 5,3% ини, 2-куни 16% ини ва учинчи куни эса 29,3 % ини зарарлар экан. 4 ва 5 - кунлари зарарлаш майдони усиб бориб жами зарарланиш майдонининг 34,6 % ни ташкил этади. Битта личинка узининг хаёти давомида помидор баргини уртача 0,75 см2 юзасини зарарлаб, усимликка шикаст етказади. Юкоридаги маълумотлар асосида шуни хулоса килиш мумкинки, личинкалар биринчи куни озукага кам талаб булиб, улар катталашган сари усимликка зарари ошиб боради.

Шунингдек, зарарланиш даражаси барглардаги личинкалар микдорига боFлик холда узгариб боради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Ш.Хужаев, Э.А.Холмуродов "Энтомология, кишлок хужалик экинларини химоя килиш ва агротоксикология" Тошкент. 2014йил

2. Другова Е.В., Злобин В.В. «Томатный листовой минер требует внимания» Защ и Карантин растение. 2003 № 3, стр.36

3.Harris Mary, Bedley J., W. Dennis. "Liriomyzatrifolii (Agromyzidae, Diptera) suppressionwithsoliarapplicationsofSteintrmacarpocapsaeandabamektin" \\ J. Econ. Entomol. 1990-83, № 6с, р2380. Реф. жур. Биология 1991 № 10. 4..Minkenberg Oscar, Helderman C.A. "Effects of temperature on the life history of L.bryoniae (Agromyzidae, Diptera) on tomato". \\ J. Econ. Entomol. 1990 - 83, № 1 - р 117. реф. жур .Биология 1991 № 11.

5.Spenser K.A. 1973 a. "Diptera, Agromizidae - Handbook for the Inentificftion of British Insects". 10 (5g): 1-136.

6.Abe Y. & Kawahara T. (2001). Coexistence of the vegetable leafminer; Liriomyza sativae(Diptera: Agromyzidae), with L. trifolii and L. bryoniae on commercially growntomato plants. Applied Entomology and Zoology 36: 277 -281.

7.Mason Gail A., Johnson Marshall W. and others. "Susceptility of L.sativae and Liriomyza trifolii (Agromyzidae, Diptera) to permetrin and fenvalerate". "J.Econ. Entomol" 1987, 80, № 6, 1262-1266 (анг). Реф. Жур. Биология 1988 № 8.

8.Isashova, U. A. (2020). Leaf Miner Flies and Measures of Fighting Against Them. Solid State Technology, 63(4), 244-249.

9. Sulaymonov, B. A., Isashova, U. A., Rakhmanova, M. K., Parpiyeva, M. Q., & Rasulov, U. S. (2019). Systematic analysis of the dominant types of entomophages in fruit orchards. Indonesian Journal of Innovation Studies, 8. 11. Anorbayev, A. R., Isashova, U. А., Rakhmonova, М. K., & Jumayeva, A. N. (2019). Development and Harm of Liriomyza Sativa Blanchard leaf--mining Flies. Indonesian Journal of Innovation Studies, 8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.