Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ АҲОЛИСИ ДАРОМАДЛАРИГА ШОКЛАРНИНГ ТАЪСИРИНИ ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ'

ҚИШЛОҚ АҲОЛИСИ ДАРОМАДЛАРИГА ШОКЛАРНИНГ ТАЪСИРИНИ ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Промышленные биотехнологии»

44
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
даромад / шок / шок индекси / инновация / инновация индекси / марказ / омил таҳлил модели / яширин гуруҳ модели / tobit модел / мультиколлинеарлик / гетероскедастик / VIF тест / income / shock / shock index / innovation / innovation index / Factor analysis model / Latent class model / tobit model / multicollinearity / heteroskedasticity / VIF test.

Аннотация научной статьи по промышленным биотехнологиям, автор научной работы — Шукрулло Муратов, Шавкат Ҳасанов, Хусниддин Пардаев

Мазкур илмий тадқиқот ишида қишлоқ ҳудудларида истеқомат қилувчи оила хўжаликлари даромадига шок ҳолатлар ва бошқа омиллар таъсири ўрганилган. Тадқиқот ишида қишлоқ ҳудудларида 451 нафар респондентлардан олинган ижтимоий сўровнома маълумотларидан фойдаланилган. Оила хўжаликлари даромадига шок ҳолатлар таъсирига иқтисодий баҳо беришда, дастлаб омиллар таҳлилидан фойдаланилган ҳолда янги ўзгарувчи шок ва инновациялардан фойдаланиш индекси ишлаб чиқилган. Шунингдек, яширин гуруҳ моделидан фойдаланилган ҳолда оила хўжаликларининг жойлашган ҳудудлари гуруҳларга ажратилган. Мустақил ўзгарувчиларнинг боғлиқ ўзгарувчига таъсирини иқтисодий баҳолашда tobit моделидан фойдаланилган. Оила хўжалиги даромадларига шок индекснинг таъсири 5 фоиз(p<.05)ликда статистик муҳим аҳммиятга эгалиги аниқланган. Хусусан, оила хўжаликларида шок индексининг 0,1 коэффициентга ошиши оила хўжалик даромадларини 18,1 фоизга камайтириши илмий асосланган. Шунингдек, оила хўжалик аъзоларининг шок ҳолатидан чиқишда таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this scientific research work was studied the impact of shocks and other factors on the income of families living in rural areas. In the research work, the data of the social questionnaire obtained from 451 respondents in rural areas was used. In the economic assessment of the impact of shocks on household income, a new variable shock and innovation use index was developed using Factor analysis. Also, the areas where family structures are located using the Latent class model are divided into class. Tobit model was used in the economic assessment of the impact of independent variables on the dependent variable. The impact of the shock index on household income was found to be statistically significant at 5 percent (**p<.05). In particular, it is scientifically proven that the increase of the shock index by 0.1 coefficient in household reduces family income by 18.1 percent. Also, suggestions were given for the recovery of family members from the state of shock.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ АҲОЛИСИ ДАРОМАДЛАРИГА ШОКЛАРНИНГ ТАЪСИРИНИ ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ»

КИШЛОК АХОЛИСИ ДАРОМАДЛАРИГА ШОКЛАРНИНГ ТАЪСИРИНИ ИКТИСОДИЙ БАХОЛАШ

Шукрулло Муратов

PhD докторант, "Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" миллий тадкикот университети

Шавкат Хасанов

и.ф.д., Тошкент давлат аграр университети Самарканд филиали директори

Хусниддин Пардаев

ассистент, Иктисодиёт баркарор кишлок; хужалиги ва ракамли технологиялар

кафедраси

Мазкур илмий тадкикот ишида кишлок худудларида истекомат килувчи оила хужаликлари даромадига шок холатлар ва бошка омиллар таъсири урганилган. Тадкикот ишида кишлок худудларида 451 нафар респондентлардан олинган ижтимоий суровнома маълумотларидан фойдаланилган. Оила хужаликлари даромадига шок холатлар таъсирига иктисодий бахо беришда, дастлаб омиллар тахлилидан фойдаланилган холда янги узгарувчи шок ва инновациялардан фойдаланиш индекси ишлаб чикилган. Шунингдек, яширин гурух моделидан фойдаланилган холда оила хужаликларининг жойлашган худудлари гурухларга ажратилган. Мустакил узгарувчиларнинг боглик узгарувчига таъсирини иктисодий бахолашда tobit моделидан фойдаланилган. Оила хужалиги даромадларига шок индекснинг таъсири 5 фоиз(р<.05)ликда статистик мухим ахммиятга эгалиги аникланган. Хусусан, оила хужаликларида шок индексининг 0,1 коэффициентга ошиши оила хужалик даромадларини 18,1 фоизга камайтириши илмий асосланган. Шунингдек, оила хужалик аъзоларининг шок холатидан чикишда таклифлар берилган.

Калит сузлар: даромад, шок, шок индекси, инновация, инновация индекси, марказ, омил тахлил модели, яширин гурух модели, tobit модел, мультиколлинеарлик, гетероскедастик, VIF тест.

АННОТАЦИЯ

In this scientific research work was studied the impact of

ABSTRACT

October 5-6

shocks and other factors on the income of families living in rural areas. In the research work, the data of the social questionnaire obtained from 451 respondents in rural areas was used. In the economic assessment of the impact of shocks on household income, a new variable shock and innovation use index was developed using Factor analysis. Also, the areas where family structures are located using the Latent class model are divided into class. Tobit model was used in the economic assessment of the impact of independent variables on the dependent variable. The impact of the shock index on household income was found to be statistically significant at 5 percent (**p<.05). In particular, it is scientifically proven that the increase of the shock index by 0.1 coefficient in household reduces family income by 18.1 percent. Also, suggestions were given for the recovery of family members from the state of shock.

Keywords: income, shock, shock index, innovation, innovation index, Factor analysis model, Latent class model, tobit model, multicollinearity, heteroskedasticity, VIF test.

Кириш. Дуне ахолисининг деярли 46 фоизи кишлок худудларида яшаб, сунги йигирма йил давомида камбагаллик сезиларли даражада пасайди. Бирок, пандемия даври дуне ахолиси фаровонлигига салбий таъсир курсатиб, дуне ахолиси даромадлари пасайди ва 2021 йилга келиб кабагал ахоли сони 150 миллион кишини ташкил этган. Дунедаги камбагал ахолининг 80 фоизи кишлок жойларда яшайди ва уларнинг аосий фаолиятидан келадиган даромади кишлок хужалиги фаолияти билан боглик булиб колмокда. Кишлок хужалик фаолиятида хатарларни диверсификация килиш, мавсумий даромадларнинг узгариши ва кишлок хужалиги махсулот(ресурс)ларини сотиб олишни молиялаштириш, ишлаб чикариш самарадорлигини баркарор ривожлантириш, ахолини шок холатларга тушмаслигини олдини олиш мухим ахамиятга эга.

Ахолининг нормал усиши, ривожланиши, фаол ва соглом хает кечириши учун етарли микдорда туйимли ва хавфсиз озик-овкат махсулотлари билан таъминлаш талаб этилади. Ахолининг соглом хает кечириши бевосита уларнинг даромадига боглик булиб, мунтазам равишда етарли микдорда калорияли озик-овкат истеъмол килмаслиги, уларнинг камбагаллик ва саводсизлиги билан богликлиги аникланган. Кишлок худудларда ахоли фаровонлигини оширишда ва камбагалликни кискартиришда нокишлок хужалик фаолияти кишлок хаетини таъминлашнинг мухим стратегиясидир. Шунингдек, уй хужалик фаровонлигини

October 5-6

171

оширишда фаолиятдан келадиган даромадлар мухим йули сифатида каралиб, нокишлок хужалик иктисодиёти ва кишлок ахолиси фаровонлиги уртасида богликлик мавжудлигини курсатмокда.

Кишлок хужалиги ахолини озик-овкат хавфсизлигини таъминлашда мухим ахмиятга эга. Бирок, кейинги йилларда дунё мамлакатларида кургокчилик, кучли ёгингарчилик ва тошкинларнинг булиши, кайсики кишлок худуд ахолисининг асосий даромадларига таъсир курсатмокда. Вахоланки, иклим узгариши кишлок хужалик махсулотлари хосилдорлигига ёки чорва махсулдорлигига таъсир курсатиши натижасида кишлок худуд ахолисининг кишлок хужалик фаолиятидан келадиган даромадларининг пасайишига сабаб булмокда.

Шу уринда, кишлок худуд ахолиси бандлиги, фаолиятдан келадиган даромади бевосита уларнинг маълумоти, жинси, ёши, фаолият тури, оила хужалигининг жойлашган худуди, оила аъзолари томонидан кишлок хужалик махсулотларини етиштиришда фойдаланаётган инновацияларига богликдир. Гарчан, бундай омиллар даромадга таъсир курсатиши билан бир каторда, ахолининг шок холатга келтирувчи сабаблар хам, кайсики оила хужалигида буладиган нохуш холатлар хам таъсир курсатиши мумкин.

Кишлок худуд ахолиси даромадларига таъсир этувчи шокларга иктисодий бахо бериш, улардан чикиш имкониятларини очиб бериш илмий тадкикот ишимизнинг асосий максадидир.

Материал ва усуллар

Материаллар. Илмий тадкикот максадидан келиб чикан холда Самарканд вилоятининг 14 та туман кишлок худудларида ижтимоий суровнома утказилди(1-2-3-жадвал). Ижтимоий суровнома 2021 йил июнь-август ойларида утказилган булиб, аксарият узгарувчилар охирги бир йиллик маълумотларни ифодаловчи курсаткичлар сифатида олинди. Суровнома тупламида 451 нафар респондент ёки оила хужаликлари иштирок этган.

Оила хужаликларидан суровнома утказишда, дастлаб оила хужалигининг жойлашган худудди, кайсики шахар ва туман марказларидан, саноат зоналларидан, асосий йуллардан ва бошка объектлардан кандай масофада жойлашганлиги микдор курсаткич сифатида олинди(1-жадвал).

1-жадвал

Масофани ифодаловчи узгарувчиларни тавсифловчи статистика

Узгарувчилар

Уртача_Ст.огиш

Мин Мах

Вилоят марказигача, (км) Туман марказигача, (км) КХМКИЧСгача, (км) ООМИЧСгача, (км)

38.67 27.412

17.624 11.52

17.491 13.908

11.959 7.473

1 95

1 45

.5 50

.3 34

October 5-6

КМИЧСгача, (км) 12.974 10.64 1 40

ТСгача, (км) 20.397 16.638 2 65

ТКСгача, (км)) 38.275 20.096 4 75

ВБАЮгача, (км) 21.67 21.51 .5 90

ТБАЮгача, (км) 8.927 7.21 .5 26

Дехдон бозоригача, (км) 11.083 8.394 .5 36

Масофани ифодаловчи узгарувчиларни тавсифловчи статистикага кура, оила хужаликлари марказлардан бир хил масофада жойлашмаганлигини курсатмокда.

Илмий тадкикот максади оила хужаликларининг даромадларига шокларнинг таъсирини иктисодий бахо бериш булганлиги учун респондентларда шок холатларни ифодаловчи 6 та сифат курсаткичи урганилди(2-жадвал).

Хусусан, оила аъзолари якинларининг бевакт улими, оила аъзоларининг бетоб булиши, кучли ёгингарчилик, кургокчилик, оила томонидан сотиши режалаштирилган махсулотларнинг бахоси кескин тушиб кетиши ва сотиб олиши режалаштирилган махсулотларнинг бахосининг ошиши сифат курсаткич сифатида суровномада шаклланди. Вахоланки, 451 нафар респондентнинг 9,5 фоизида оила аъзолари якинларининг бевакт улими

2-жадвал

_Шокларни ифодаловчи узгарувчиларни тавсифловчи статистика

Узгарувчилар Уртача Ст.огиш Мин Max

Оила аъзолари ядинларининг бевадт улими, .095 .294 0 1

(Шок_1)

Оила аъзоларининг бетоб булиши, (Шок 2) .162 .369 0 1

Кучли ёгингарчилик, (Шок 3) .102 .303 0 1

Кургодчилик, (Шок 4) .242 .429 0 1

Сотиши режалаштирган махсулот бахосининг .366 .482 0 1

пасайиши, (Шок 5)

Сотиб олиши режалаштирилган .401 .491 0 1

махсулотларнинг бахосининг ошиши, (Шок_6)

кузатилган. Бирод, дишлод худудлари ахолиси оила хужаликларида ишлаб чидарилган ёки хизмат курсатишда махсулот ва хизматларнинг бахосининг узгариши хамда сотиб олиши режалаштирилган махсулотларнинг бахоси ошиши билан боглид шок холатлар мос равишда 36,6:40,1 фоизни ташкил этган.

Кишлод хужалигида фойдаланилган инновациялар ахоли даромадини оширади, дайсики дишлод хужалик махсулотлари хажми ва сифатининг ошиши хисобига. Кишлод худудларида ахоли

October 5-6

www.samaguni.uz Republican Scientific and Practical Conference

томорка хужаликларида фойлаланилган ёки жорий этилган инновациялар 5 та сифат курсаткичда ифодаланди(3-жадвал).

3-жадвал

Инновацияларни ифодаловчи узгарувчиларни тавсифловчи статистика

Узгарувчилар

YpTana Ct.ofhm Mhh Max

Экинларни сугоришда инновацион

технологиялардан фойдаланиши, (Инно1)

Серх,осил янги сабзавот кучат ва уруглардан

фойдаланиши, (Инно_2)

Серх,осил мева дарахтларининг мавжудлиги,

(Инно_3)

Йил давомида экин майдонлардан фойдаланиш, (Инно 4)

Сермах,сул чорва молларининг мавжудлиги, (Инно_5)

304 .46 0

625 .485 0

397 .49 0

.29 .454 0

239 .427 0

Мазкур инновацияни ифодаловчи узгарувчилардан ахоли томонидан томорка хужаликларида серхосил янги сабзавот кучат ва уругларидан фойдаланиш нисбатан юкорилигини курсатмокда. Яъни, респондентларнинг 62,5 фоизи томорка экин майдонида сабзавот экинларини экишда серхосил янги сабзавот кучат ва уругларидан фойдаланишган.

Юкорида ифодаланган жадвалларда берилган курсаткичларнинг хар биридан умумий холатни ифодаловчи курсаткич, кайсики Омиллар тахлил(factor analysis) ва Яширин гурух модел(latent class model)ларидан фойланилган холда шок ва инновациялардан фойдаланиш индекси хамда масофани ифодаловчи микдор курсаткичлардан гурухларга ажратилган янги узгарувчи ишлаб чикилди(4-жадвал).

4-жадвал

_Умумий узгарувчиларни тавсифловчи статистика_

Узгарувчилар Уртача Ст.огиш Мин Max

Уртача ойлик даромад, (даромад, млн сум) 3.222 1.442 .65 8.6

^_даромад 1.067 .472 -.431 2.152

Шок индекси .339 .182 0 1

Масофа_^_ Gaussian, (1-яцин, 0-узоц) .52 .5 0 1

Инно индекси .379 .304 0 1

Оила бошлиги ёши, (Ёши, йил) 48.248 6.907 31 64

Ёши2 2375.499 660.985 961 4096

Оила бошлигининг жинси, (Жинси, 1-эркак, .767 .423 0 1

0-аёл)

® О

October 5-6) Republican Scientific and Practical Conference

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

©

О

174

Оила бошлигининг маълумоти, (Маълумоти, 1-урта, 2-урта махсус, 3-олий) Томорка экин майдони, (Экинмайдон, сотих)

Транспорт хизмати холати, (ТХ^олати, 1-цоницарли, 2-яхши, 3-аъло) Оиланинг асосий даромад манбаси, (Даромадманбаси, 1-ноцишлоц хужалиги, 0-цишлоц хужалиги)

1.931 .71 1 3

7.627 2.801 3 15

1.647 .655 1 3

.585 .493 0 1

Кишлок худудларида оила даромадига шокларнинг таъсирини тахлил этишда оила хужалигининг уртача ойлик даромади микдор курсаткичда олинди. Оила хужаликларининг уртача ойлик даромади 3,222 млн сумни ташкил этган. Оилада оила бошлигининг уртача ёши 48 ёш булиб, уларнинг 76,7 фоизини эркаклар ташкил этади.

Методлар. Респондетлардан олинган суровнома маълумотлар, кайсики шок ва инновациялардан фойдаланиш холатни изохлаб келган узгарувчилар уртасида хатоликлар бир хил улчамда узокликда жойлашмаганлиги мультиколлинеарлик ва гетероскедастик муаммоларни келтириб чикаради. Бирок, бундай муаммоларни кисман бартараф этиш ва олинган барча узгарувчилар оила хужалиги даромадларига таъсирини иктисодий бахолашда тарафкашликни олдини олишда Омиллар тахлил(ас?ог analysis) моделидан фойдаланилди. Шок ва инновациялардан фойдаланишни изохловчи узгарувчилар Омиллар тахлилига мос келишини текшириш учун тест утказилди(5-жадвал).

Утказилган тест натижаларига кура, шок ва инновациялардан фойдаланиш холатини ифодаловчи узгарувчилар туплами Омиллар тахлилига мос келишини изохламокда.

5-жадвал

Шок холати ва инновациялардан фойдаланишни ифодаловчи

№ Узгарувчилар Коррелацион Бартлет тест, Каизер-Мейер-

матрих (p-циймат < Олкин,

(Det > 0.00001 0.01; 0.05; 0.1) (KMO > 0.5)

1 Шок FA 0,941 0,027** 0,508

2 Инно FA 0,868 0,000*** 0,544

Шокларни ифодаловчи узгарувчилардан ташкил топган омилларнинг хос киймати, кайсики 1 дан катта булган 3 та омил изохлаб келмокда(1-чизма).

October 5-6

175

Омилларнинг хос кийматлари

Хос кийматлар - Уртача

1-чизма. Шок холатини ифодаловчи омилларнинг хос киймати Бирок, 4-5-6-омиллар 1 дан кичик кийматни ташкил этганлиги учун шок холатни ифодаловчи омилларнинг хос кийматини ташкил этмайди.

Х,ар бир омилларнинг хос кийматини ташкил этувчи шоклар, кайсики 1 -омилнинг хос киймати учун оила аъзолар якинларининг бевакт улими, кишлок хужалик фаолиятига ёгингарчиликларнинг кучли булиши кишлок худуд ахолисининг шок холатга тушишига олиб келган(2-жадвал).

-•- 1-омил

-•- 3-омил

2-омил

2-чизма. Шок холатини ифодаловчи омилларнинг корреляция

коеффиценти

Бирок, 3 та омилларни изохловчи хос кийматда хам кишлок хужалик фаолиятига кучли ёгингарчиликларнинг булиши шок холатларни келтириб чикаришни ифодаламокда.

Томорка ер эгалари томонидан инновациялардан фойдаланишни ифодаловчи узгарувчилар туплами 2 та

October 5-6

176

омилдан ташкил топган хос кийматини изохламокда(З-чизма). Мазкур 2 омил хам 1 дан катта булган хос кийматдир.

Омилларнинг хос кийматлари

• Хос ^ийматлар - Уртача

3-чизма. Инновациялардан фойдаланиш холатини ифодаловчи омилларнинг хос киймати Вахоланки, 2 омилнинг хос кийматида инновацияларни ифодаловчи узгарувчиларда томорка ер эгалари томонидан насилли чорва молларининг мавжудлиги ёки уларнинг корреляция коэффициенти омиллар хос кийматнинг юкори булишига таъсир курсатмокда(4-чизма).

■»— 1-омил -•- 2-омил

4-чизма. Инновациялардан фойдаланиш холатини ифодаловчи омилларнинг корреляция коеффиценти

October 5-6

177

Бирок, 1-омил учун экинларни сугоришда инновацияларнинг корреляция коэффициенти пастлиги, кайсики шахар ёки туман марказларига якин булган томорка хужаликлари учун хослигини ифодаламокда. Шунингдек, марказлардан узок худудларда жойлашган томорка хужаликлари учун экинларни сугоришда инновацион технологиялардан фойдаланишга мойиллиги юкорилигини курсатмокда.

Мазкур 2 индекс бир-бирига тескари богланишда булиб, кайсики томорка ер эгаларида шок холатни изохловчи индекснинг ошиб бориши улар томонидан томорка хужалик фаолиятига жалб этиладиган инновациялардан фойдаланишига таъсир курсатади(5-чизма).

: iIJA I j ' • ч

• • м в N • • • I

• Ч •••«•«! м • «ИГ* • •

~~1-1—

.4 .6

Шок_индекс

~~1— .8

1

Инно_индекс

Урнатилган ^иймат

5-чизма. Шок ва инновация индекси уртасидаги богликлик

Вахоланки, шок холатларда томорка ер эгалари томонидан, кайсики етиштирилган кишлок хужалик махсулотларининг бахосининг кескин тушиб кетиши натижасида экинларни етиштиришда инновациялардан фойдаланиш имкониятларини чеклайди. Бу инновациялар жорий этилиши бевосита фаолиятдан олинган даромадга богликдир.

Ижтимоий суровномада иштирок этган респондентларнинг оила хужаликларининг жойлашган худуддидан марказларгача, кайсики вилоят, туман, кишлок хужалик махсулотларини кайта ишловчи саноат, озик-овкат махсулотлари ишлаб чикарувчи саноат, транспорт саноати, курилиш материалларини ишлаб чикариш саноат, тог-кон саноати ва бошка марказлардан кандай масофада жойлашиши

October 5-6

178

оила даромадига таъсир курсатиши мумкин. Бундай омилларни бир вактда модделларда изохланиши мультиколлинеарлик ва гетероскедастик муаммоларни келтириб чикариши мумкин. Шунингдек, узгарувчиларни сифат курсаткичда, кайсики бир хил хусусиятни изохловчи узгарувчиларни гурухлашда субъектив омилларни камайтириш максадида Яширин гурух модел(latent class model)идан фойдаланилди(6-жадвал).

6-жадвал

Оила хужаликлари жойлашган масофаларни гурухлашда Акаике ва

_Баесиан ахборот мезонлари_

Модел Респонд AIC BIC Энтроп _ентлар_ий_

1 гурух 451 36052,85 36135,08 -

2-гурух 451 35412,64 35540,09 .6624351

5

3-гурух 451 35241,62 35414,31 .6542765

8

Мазкур модел тахлил натижаларига кура, масофани ифодаловчи узгарувчилар 2 гурухда ифодаланишини изохламокда. Гарчан AIC ва BIC мезонларига кура, масофани ифодаловчи узгарувчилар 3 та гурухни изохласада, энтропийни амалга оширганда 2 гурухни кабул килишни курсатмокда. Бунда масофани изохловчи янги узгарувчи, кайсики респондент оила хужаликлари якин ва узок худудда жойлашганлигини ифодаламокда(б-чизма).

95% лик билан башорат килинган яширин гуру* эх,тимоли

-

z

ш

f«H

т о

I-

о

(О IQ. СО

Е

I -f

о ч:

о

CD Q.

Якин

Масофа

Узок

6-чизма. Респондентларнинг Яширин гурух(аеП class) моделида таксимоти

October 5-6

179

Вахоланки, 451 нафар респондентнинг 60 фоизидан ортиги якин худудда оила хужаликлари жойлашган булса, 30 фоиздан ортиги узок худудда жойлашган. Бирок, якин худудда жойлашган оила хужаликларининг уртача ойлик даромади узок худудда жойлашган оила хужаликларига нисбатан купрок даромадга эга булиши мумкин(7-чизма).

I

0 .2 .4 .6 .8 1

Maco(t>a_LC_Gaussian

• Даромад - Урнатилган киймат

7-чизма. Оила бошлиги даромади ва оила хужалигининг жойлашган худуди уртасидаги богликлик Марказларга якин булган оила хужаликлари аъзоларининг даромадлари юкори булиши худудларда ижтимоий-иктисодий инфратузилмаларнинг баркарор ривожланганлиги ёки оила аъзоларининг нокишлок хужалик фаолиятда банд булиши билан изохланиши мумкин.

Гарчан, юкорида шок ва инновациялардан фойдалани холати хамда марказлардан кандай узокликда жойлашганлигини ифодаловчи янги узгарувчини хосил килишда фойдаланилган моделлар кисман мултиколлинеарлик муаммосини бартараф этсада, мустакил узгарувчиларнинг мултиколлинеарлик холатини аниклаш учун VIF (Variance inflation factor) тест утказилди(7-жадвал).

® о

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

October 5-6) Republican Scientific and Practical Conference

©

О

180

7-жадвал

Узгарувиларнинг мултиколлинеарлик та^лили

VJ Узгарувчилар VIF 1/ VIF

Маълумоти 1,14 0,87

9688

ТХ х,олати 1,13 0,88

3803

Инно индекси 1,13 0,88

5287

Даромад_манбаси 1,08 0,92

5401

Масофа_^_ Gaussian 1,05 0,95

3801

Ёши 1,04 0,96

3017

Жинси 1,03 0,97

5601

Шок индекси 1,03 0,97

5601

Экин майдон 1,01 0,98

9795

Уртача VIF (*VIF test < 10) 1,07

Мултиколлинеарлик - бу икки ёки ундан ортик мустакил узгарувчилар башоратининг узаро боглик булган ходисаси булиб, улар орасидаги богланишнинг кучли булиши стандарт хатоликларнинг ошишига олиб келади.

Математик жихатдан, регрессия моделининг узгарувчиси учун VIF умумий модел дисперсиясининг факат битта мустакил узгарувчини уз ичига олган моделнинг дисперсиясига нисбатига тенг. VIF тест натижасининг юкори булиши, боглик булган мустакил узгарувчининг моделдаги бошка узгарувчилар билан узаро богликдигини курсатади. Бирок, бизда олинган VIF тест натижасига кура унинг уртача киймати 1,07ни ташкил этиб узгарувчилар уртасида мултиколлинеарлик йуклигини курсатмокда.

Боглик Узгарувчи(Y) микдор курсаткичдан ифодаланганлиги учун унга мустакил узгарувчи (X) кай даражада таъсирини иктисодий бахолашда, яъни даромадга таъсир этувчи омилларни тахлил этиш учун tobit моделдан фойдаланилди. Tobit модели, боглик узгарувчининг алохида равишда нолга ёки бошка чегарага утиш хусусиятига эга булган холатларда фойдалидир. Шунингдек, нафакат моделда барча кузатувларни киритиш талаб этилади, балки хар бир мустакил узгарувчининг

October 5-6

181

узгариши натижасида олинган жавобларни хам бахолашга имкон беради.

Мазкур моделдан фойдаланилган холда оила даромади ва унга таъсир этувчи омилларни "STATA-17" дастурида олинган тахлил натижалари асосида иктисодий бахо берилди.

Натижалар. Олинган тахлил натижаларига кура(8-жадвал), оила хужаликларининг уртача даромадига шок холатларнинг таъсири 5 фоиз(** р<.05)ликда статистик ахамиятга эга булиб, шок холатларнинг 0,1 коэффициентга ошиши оила даромадларини 18,1 фоизга камайтиради.

8-жадвал

^_даромад Коэф. Ст.хато t-киймат p-киймат [95% ораликда Мух.

Шок индекси -.181 .088 -2.07 .039 -.353 -.009 **

Масофа^^ .113 .033 3.42 .001 .048 .178 ***

Gaussian

Инно индекси .402 .055 7.30 0 .294 .51 ***

Ёши .111 .025 4.42 0 .062 .161 ***

Ёши2 -.001 0 -4.71 0 -.002 -.001 ***

Жинси .194 .038 5.15 0 .12 .268 ***

Маълумоти .148 .024 6.27 0 .101 .194 ***

Экин майдон .015 .006 2.71 .007 .004 .026 ***

ТХ холати .135 .026 5.28 0 .085 .185 ***

Даромад_манбаси .251 .033 7.59 0 .186 .317 ***

Узгармас -2.44 .598 -4.08 0 -3.616 -1.265 ***

var(e) .111 .007 .b .b .097 .127

Уртача боглик узгарувчи 1.067 SD боглик узгарувчи 0.472

r-квадрат 0.520 Респондентлар 451

Chi2 312.486 Prob > chi2 0.000

Акаике мезони (AIC) 312.636 Байезиан мезони. (BIC) 361.974

*** p<.01, ** p<.05, *р<.1

Бирок, оила даромадига оила хужалигининг марказларга якин худудда жойлашиши оила даромадининг ошишига ижобий таъсир курсатади ва 1 фоиз(***р<.01)ликда статистик ахамиятга эга. Хусусан, оила хужаликларининг марказларга якин худудда жойлашиши хисобига оиланинг уртача ойлик даромадини 11,3 фоизга оширади. Бирок, барча оила хужаликлари марказларга якин худудда жойлашиш имкониятини оширишдан кура, узок худудларда хам ижтимоий-иктисодий инфратузилмаларни жорий этиш юкори самарадорликни бериш мумкин. Хусусан, узок худудларда нокишлок хужалик фаолиятини, кайсики кишлок хужалик махсулотларини кайта ишлаш саноати, озик-овкат махсулотларини ишлаб чикариш саноати, курилиш материалларини ишлаб чикариш саноатини ривожлантириш оркали кишлок ахолиси даромадининг ошишига ижобий таъсир курсатади. Шунингдек, узок худудларда истекомат киладиган ахолининг асосий даромади кишлок хужалик фаолиятидан келадиган даромадларга

October 5-6

182

Sygumu, ToMopKa ep эгagapн ynyH ToMopKa экнн MafigoHgapuga нннoвaцнflgapgaн KeHr ^ofigagaHumga paFSaTgaHTupum th3hmhh ^opufi этнm TagaS этнgagн. ^tHu, KumgoK xygyggapuga, KaficuKu ToMopKa ep эгagapн ToMoHugaH KumgoK xy^aguK MaxcynoTnapHHH eTumTupumga нннoвaцнaпapgaн ^ofigagaHumu ouga xy^annrHHHHr ypTana gapoMaguHu omupagu. EyHgafi ^aogutfraapra HHHoBaKHAnapHHHr ®:agS KuguHumu 1 ^ou3(***p<.07)nHKga CTaTHCTHK axaMH^Tra эгa SyguS, ouga xy«:anHrHHHHr ypTana ofiguK gapoMaguHH 40,2 ^orora omupagu. fflyHHHrgeK, ouga SomguKgapuHuHr emu 1 fiugra omumu ouga xy^aguK gapoMaguHu 11,1 ^orora omupagu. EupoK, ouga SomguruHuHr emu MatgyM Sup emrana eTraHga emHuHr 1 fiugra omumu ouga gapoMaguHu 0,1 ^orora KaMafiTupagu.

Ouga xy^anuruHuHr ypTana gapoMagura ouga SomguruHuHr y3ura xoc xycycutfra, atHu yHuHr ^uhcu Ba MatgyMoTu Tatcupu 1 ^ou3(***p<.07)nuKga CTaTucTuK MyxuM axaMuaTra эгa. XycycaH, ouga SomguruHuHr эpкaк ^MHcgu Sygumu ouga xy^aguruHuHr ypTana ofiguK gapoMaguHu 19,4 ^orora, MatnyMoTuHuHr 1 SupguKKa omumu 14,8 ^orora omupagu.

Ouga xy^aguKgapu gapoMaggapu KumgoK Ba HoKumgoK xy^aguK ^aonutfraapugaH KegaguraH gapoMaggapgaH, KaficuKu ToMopKa xy^aguKgapu Ba HoKumgoK xy^aguK ^aogutfrnga SaHg Sygumu xucoSura maKggaHagu. XycycaH, ouga xy^anuKnapuHuHr ypTana ofiguK gapoMaggapura ToMopKa экнн MafigoHgapu Tatcupu 1 ***p<.01 )guKga CTaTucTuK MyxuM axaMutfira эгa. ToMopKa экнн MafigoHgapuHuHr 1 coTuxra omumu ouga xy^aguKgapuHuHr ypTana fiugguK gapoMaguHu 1,5 ^orora omupagu. BaxpgaHKu, ToMopKa экнн MafigoHgap xa^MuHuHr omupum uMKoHuaTu HeKgaHraHguru, MaB^yg экнн MafigoHgapugaH caMapagu ^ofigagaHumga нннoвaцнaпapgaн ^ofigagaHum TagaS этнgagн. EupoK, ToMopKa xy^anuK ^aogutfrara нннoвaцнaпapнн ^opufi этнgнmн SeBocuTa ouga xy^anuruHuHr gapoMaggapu SorguKgup. XycycaH, ouga SomguruHuHr HoKumgoK xy^aguK ^aogutfrnga SaHg Sygumu ouga xy^aguruHuHr ypTana ofiguK gapoMaguHu 25,1 ^orora omupagu. BaxpgaHKu, ouga SomguKgapuHuHr HoKumgoK xy^aguK ^aogu^raga SaHg Sygum Kapopura KumgoK xygyggapuga TpaHcnopT xнзмaтннннг cu^arara SorguKgup. ^tHu, KumgoK xygyggapuga TpacnopT xroMara cu^arnHuHr 1 SupguKKa omumu ouga xy^aguKgapuHuHr ypTana ofiguK gapoMaggapuHu 13,5 ^orora omupagu.

Ouga xy^aguKgapuHuHr ypTana ofiguK gapoMaggapura moK uHgeKcuHuHr Map^uHag Tatcup тaxgнgн(8-ннзмa), KaficuKu moK xpgaraapHuHr ouga xy^aguKgapuga KynafiuS

October 5-6

183

Sopumu gapoMagnapHuHr KaMafiumuHu rooxgaMoKga.

95% iikiKAa Mapwrnnan 6aiuopaT

.2

.4 .6

IUokJFA)

.8

8-HH3Ma. Ounaga moK xpnarnuHr ouna gapoMagura Map^uHan Tatcupu

EyHgafi ^apaeHga, Maxarnanapga ncuxonoruK Macnaxar MapKa3napHHHHr TamKHn этнпнmн, KaficuKu ouna xy^anuKnapu at3onapHHHHr moK xonaraapgaH HHKHm HMKOHH^TnapuHH ^agannamTupumu MyMKHH. EupoK, moK xonaraap Tatcupu axonHHHHr gapoMagnapuHHHr KaMafiumura KHCMaH Tatcup Kypcaramu MyMKHH. EyHgafi moK xpnaraapga, KaficuKu Ky^nu eruHrapnunuK eKu KyproKHunuKgaH KypunraH 3apapHu cyrypTanam eKu ToMopKa ep эгaпapн ynyH umuMoufi epgaM Sepunumu ouna gapoMagnapuHuHr KaMafiumura u^oSufi Tatcup Kypcaramu MyMKuH. EupoK, Map^uHan Tatcupga moK uHgeKcuHuHr 1 кoэ$$нцнeнтгa AKuHnamuS Sopumu ouna xy^anuKnapuHuHr ypTana ounuK gapoMagnapuHuHr y3rapumu эxтнмoпнгннн omupuS Sopagu. EyHgafi ^apaeH, KaficuKu ouna xy^anuKnapu at3onapuHuHr moK xpnargaH Te3nuKga nuKumu eKu moK xpnar y3oK BaKT gaBoM этнmпнгн SunaH Soraam MyMKuH. .HeKuH, ouna xy^anuKnapuga moK xonaraapHuHr Sup BaKTga Sup Hena TypuHuHr cogup Synumu Ba yHu SapTapa^ этнm ouna SomnuruHuHr y3ura xoc xycycutfrara SorauKgup.

Xy^oca Ba TaK^H$.iap. K^umnoK xygyg^apuga axpnu ^apoBoHnuruHu omupum, KaMSarannuKHu KucKapTupum ouna xy^anuK at3onapuHuHr gapoMagnapura SorauKgup. KefiuHru fiunnapga naHgeMua gaBpuHuHr y3oK Kenumu, uKguMHuHr KecKuH y3rapumu axonu gapoMagnapura canSufi Tatcup KypcamoKga. Ma3Kyp Tatcupnap

October 5-6

184

бевосита ахолининг шок холга тушиши билан изохлашимиз мумкин. Бундай холатда кишлок худуд ахолиси даромадларига шокларни келтириб чикарувчи холатларнинг таъсирини иктисодий бахо бериш мухимлигини курсатмокда.

Илмий тадкикот ишида кишлок худудларидан 451 нафар респондентдан олинган ижтимоий суровнома маълумотларидан фойдаланилди. Тахлилда Омиллар тахлили/actor analysis), Яширин гурух(1^вШ class) ва tobit моделларидан фойдаланилди. Тахлил натижаларига кура, кишлок худудларида оила аъзолари якинларининг бевакт улими, кайсики марказларга якин худудларда истекомат киладиган оила хужаликлари учун шок холати кучли таъсир этишини курсатди. Бирок, шок индексининг 0,1 коэффициентга ошиши оила даромадларини 18,1 фоизга камайтириши аникланди.

Оила хужаликларида шок холатларини камайтириш оила хужалик даромадларини оширади ва аксинча. Бирок, оила аъзоларининг шок холга тушиши, кайсики оила даромадини камайтирувчи шок холатларга хам богликдир. Вахоланки, оила хужаликларининг даромадлари кишлок ва нокишлок хужалик фаолиятидан келадиган даромадлардан шаклланиши, кайсики оила хужалиги учун кишлок хужалик фаолиятидан келадиган даромадлар оила хужалигининг асосий даромадлари хисобланади. Бунда ёгингарчиликнинг кучли булиши ёки кургокчилик даври бевосита кишлок хужалик фаолиятидан келадиган даромадларга таъсир курсатади. Хусусан, бундай жараёнларда хукумат томонидан тизимли ижтимоий ёрдам бериш механизмини ишлаб чикиш талаб этилади. Шунингдек, махалла марказларида, кайсики шок холатга тушган оила хужалик аъзолари учун психологик маслахат марказларини ташкил этилиши лозим.

REFERENCES

1. Al-Malkawi H. A. N. Determinants of corporate dividend policy in Jordan: an application of the Tobit model //Journal of Economic and Administrative Sciences. -

2. Babakholov S. et al. An empirical assessment of the interactive impacts of irrigation and climate on farm productivity in Samarkand region, Uzbekistan //Environmental Challenges. - 2022. - T. 7. - C. 100502.

3. Barrett C. B., Reardon T., Webb P. Nonfarm income diversification and household livelihood strategies in rural Africa: concepts,

dynamics, and policy implications //Food policy. - 2001. - T. 26.

2007.

№. 4. - С. 315-331.

October 5-6

4. Daoud J. I. Multicollinearity and regression analysis //Journal of Physics: Conference Series. - IOP Publishing, 2017. - T. 949. - №. 1. - C. 012009.

5. Cai L. A. Analyzing household food expenditure patterns on trips and vacations: a Tobit model //Journal of Hospitality & Tourism Research. - 1998. - T. 22. - №. 4. -C. 338-358.

6. FAO (2014) The state of food insecurity in the world 2014. Strengthening the enabling environment for food security and nutrition. Food and Agriculture Organization of the United Nation, FAO, Rome

7. Giannakis E., Efstratoglou S., Antoniades A. Off-farm employment and economic crisis: evidence from Cyprus //Agriculture. - 2018. - T. 8. - №. 3. - C. 41.

8. Ike P. C. et al. Determinants of participation in non-farm economic activities in South East Nigeria: a tobit analysis approach //Journal of Biology, Agriculture and Healthcare. - 2015. - T. 5. - №. 2. - C. 102-108.

9. Lanjouw P. Nonfarm employment and poverty in rural El Salvador //World development. - 2001. - T. 29. - №. 3. - C. 529-547.

10.Saydullaeva F. et al. EMPIRICAL ANALYSIS OF SMALLHOLDER PRODUCTION EFFECT TO DIETARY DIVERSITY //ECONOMIC SCIENCE FOR RURAL DEVELOPMENT 2022. - 2022. - C. 555.

11.Saydullaeva F. J. MAIN DIRECTIONS OF FOOD SECURITY IN UZBEKISTAN (THE CASE OF SAMARKAND PROVINCE) //Irrigation and Melioration. - 2021. - T. 2021. - №. 3. - C. 39-44.

12.Muratov Sh. THE ECONOMIC ASSESSMENT OF RESOURCES AND SERVICES AFFECTING TOMORKA (SMALL HOUSEHOLDS) FARM IN RURAL AREAS AND THEIR INCOME //3K0H0MHKa h 06pa30BaHue. - 2022. - T. 23. - №. 1. - C. 317-324.

13.Muratov Sh. et al. ECONOMIC ASSESSMENT OF FACTORS AFFECTING INCOME FROM THE ACTIVITIES OF HOUSEHOLD FARMS IN RURAL AREAS: A CASE OF SAMARKAND PROVINCE //Economic Science for Rural Development Conference Proceedings. - 2022. - №. 56.

14.Muratov Sh. A. Economic Assessment of the Rural Population in Non-Agricultural Activities and the Factors Affecting IT //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - C. 457-463.

15.Pardaev Kh. et al. ASSESSMENT OF ECONOMIC RELATIONS BETWEEN ACTORS OF THE TOMATO PRODUCTION CHAIN

//Economic Science for Rural Development Conference

Proceedings. - 2022. - №. 56.

October 5-6

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16.Pardaev Kh. SMALLHOLDERSPREFERENCES FOR CONTRACT DESIGN ATTRIBUTES, A CASE OF SAMARKAND PROVINCE //3K0H0MHKa h 06pa30BaHHe. - 2021. - №. 5. - C. 59-66.

17.Pardaev Kh. et al. Covid-19 impact to family food consumption and income in Uzbekistan: results of an online survey //Irrigation and Melioration. - 2021. - T. 2021. - №. 1. - C. 63-68.

18. www.worldbank. org - Growing the rural nonfarm economy to alleviate poverty an evaluation of the contribution of the World Bank Group. 2017

19.http://pubdocs.worldbank.org - The World Bank's Access to Information Policy.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.