Научная статья на тему 'ИШЛАБ ЧИҚАРИШ КОРХОНАЛАРИДА ХАРАЖАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ'

ИШЛАБ ЧИҚАРИШ КОРХОНАЛАРИДА ХАРАЖАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1295
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИШЛАБ ЧИқАРИШ ХАРАЖАТЛАРИ / ТАНАРХ / қИЙМАТ / УМУМ ХЎЖАЛИК ХАРАЖАТЛАРИ / ДАВР ХАРАЖАТЛАРИ / ЯЛПИ ДАРОМАД / СОФ ФОЙДА

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Азимова Л.С., Сайдазимова М.М.

Корхоналар фаолиятида ишлаб чиқариш харажатлари катта рол ўйнайди. Улар маҳсулот бирлигига тўғри келадиган харажатлар йиғиндисини англатади, яъни ишлаб чиқариш таннархи қиймати. Таннарх қийматининг бир қисми бўлган барча харажатлар қуйидаги гуруҳларга бўлинади: моддий ресурслар, тўлов харажатлари, ягона ижтимоий тўловлар, асосий фондларнинг амортизацияси ва ишлаб чиқариш характерига кўра бошқа харажатлар. Ушбу мақолада товар бирлигига харажатларнинг камайиши таннархнинг пасайишига, корхона фойдаси ва рентабеллигини оширишга имкон берадиган омиллар таҳлили амалга оширилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COST FORMATION IN MANUFACTURING ENTERPRISES

In the activity of enterprises, the big role is played by production costs. They mean the sum of costs per unit of goods, that is the production cost value. All costs, which are a part of the cost value, are divided into following groups: material inputs, costs on payment, uniform social payment, depreciation of basic funds and other costs on production character. Decrease in costs per unit of goods allows cost value decrease, and increases in profit and profitability of the enterprise.

Текст научной работы на тему «ИШЛАБ ЧИҚАРИШ КОРХОНАЛАРИДА ХАРАЖАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ»

UDC: 657.471.1

Азимова Л.С. катта уцитувчи Сайдазимова М.М. магистрант

ИШЛАБ ЧЩАРИШ КОРХОНАЛАРИДА ХАРАЖАТЛАРНИНГ

ШАКЛЛАНИШИ

Аннотация. Корхоналар фаолиятида ишлаб чицариш харажатлари катта рол уйнайди. Улар маусулот бирлигига тугри келадиган харажатлар йигиндисини англатади, яъни ишлаб чицариш таннархи циймати. Таннарх цийматининг бир цисми булган барча харажатлар цуйидаги гурууларга булинади: моддий ресурслар, тулов харажатлари, ягона ижтимоий туловлар, асосий фондларнинг амортизацияси ва ишлаб чицариш характерига кура бошца харажатлар. Ушбу мацолада товар бирлигига харажатларнинг камайиши таннархнинг пасайишига, корхона фойдаси ва рентабеллигини оширишга имкон берадиган омиллар таулили амалга оширилган.

Калит сузлар. Ишлаб чицариш харажатлари, танарх, циймат, умум хужалик харажатлари, давр харажатлари, ялпи даромад, соф фойда.

Azimova L.S. senior teacher Saydazimova M.M.

master

COST FORMATION IN MANUFACTURING ENTERPRISES

Abstract. In the activity of enterprises, the big role is played by production costs. They mean the sum of costs per unit of goods, that is the production cost value. All costs, which are a part of the cost value, are divided into following groups: material inputs, costs on payment, uniform social payment, depreciation of basic funds and other costs on production character. Decrease in costs per unit of goods allows cost value decrease, and increases in profit and profitability of the enterprise.

Key words. Production costs, cost, value, general operating expenses, current expenses, gross income, net profit.

Корхоналар фаолият юритиш жараёнида моддий ва пул харажатларини сарфлайдилар. Корхонанинг умумий харажатлари ичида ишлаб чикариш харажатлари энг катта салмокка эга. Ишлаб чикариш харажатлари мажмуаси корхонага махсулот ишлаб чикариш канчага

тушишини курсатади, яъни махсулотнинг ишлаб чикариш таннархини ташкил килади.

Корхоналар, шунингдек, махсулотни сотиш буйича харажатларни, яъни ишлаб чикаришдан ташкари ёки тижорат (ташиш, кадоклаш, саклаш, реклама килиш ва хоказо) харажатларини хам амалга оширадилар

Махсулот (иш, хизмат) таннархини ташкил килувчи харажатлар иктисодий мазмунига кура, куйидаги элементларга асосан гурухларга таксимланади:

* моддий харажатлар;

* асосий фондлар амортизацияси;

* мехнатга хак тулаш билан боглик булган харажатлар;

* ижтимоий эхтиёжларга мулжалланган харажатлар;

* бошка харажатлар.

Моддий харажатлар ишлаб чикариш харажатларининг энг катта кисми булиб, умумий харажатларнинг 60 - 80 фоизини ташкил килиши мумкин. Моддий харажатлар уз ичига куйидагиларни камраб олади:

* хом ашё ва материаллар харажатлари;

* технологик максадлар ва хужалик эхтиёжлари учун сарфланувчи ёкдлги ва энергия;

* харид килинувчи бутловчи кисмлар ва ярим тайёр махсулотлар;

* сотиб олинган кадоклаш ва уров материаллари харажатлари;

* машина ва асбоб-ускуналарни таъмирлаш учун эхтиёт кисмлар;

* бошка корхона ва ташкилотлар томонидан курсатиладиган ишлаб чикариш хизматлари;

* хизмат даври бир йилгача булган кичик кийматли ва тез эскирувчи предметларнинг эскириши ёки хар бир инструмент, инвентарь, лаборотория ускуналари ва махсус кийим-бош учун энг кам ойлик иш хакининг 50 баравар микдоригача киймати;

* табиий хом ашёдан фойдаланиш билан боглик солик, йигим ва бошка туловлар;

* ишлаб чикаришда бекор туриб колиш ва сифатсизлик (брак) туфайли юзага келадиган йукотишлар;

* табиий йукотишлар билан боглик булган ёки айбдор шахслар мавжуд булмаган холда юзага келадиган йукотишлар.

Амортизация ажратмалари микдорига тенг булган асосий ишлаб чикариш фондларининг эскириши харажатларнинг йирик элементларидан бири хисобланади. Булар каторига асосий фондларнинг тезлашган амортизацияси ва унинг индексациясини киритиш мумкин.

Мехнатга хак тулаш билан боглик булган харажатлар-корхонанинг асосий ишлаб чикариш персонали мехнатига хак тулашга сарфланадиган харажатлар булиб, ишлаб чикаришдаги юкори натижалар учун мукофотлар, рагбатлантирувчи ва компенсация туловлари, жумладан, конунчиликда белгиланган нормативлар чегарасида нархларнинг усиши ва

индексaция УЧУН тyловлaр, шyнингдек, корхонa ходимлaри штaтидa бyлмaгaн, лекин aсосий ишлaб чик;aришдa бaнд бyлгaн ишчилaр учун тyлaнyвчи хэкни УЗ ичигa олaди.

Мозкур хaрaжaтлaр элементлaри ^торита кyйидaгилaр киритилгж:

* aмaддa бaжaрилгaн иш учун тaриф стaвкaдaри, лaвозим мaошлaри Ba шу кaбилaр aсосидa тyлaнyвчи иш хэки;

* ходимлaргa штурм тулов шaкдидa берилувчи мaxсyлотлaр киймоти;

* ишлaб чикaришдaги юкори нaтижaлaр учун берилувчи мукофот Ba бошкд тyловлaр;

* конунчиликко aсосaн бaъзи тaрмокдaрдaги ходимлaргa бепул берилувчи кийим-кечaк, озик;-овк;aт, уй-жой, коммун&л хизмaт Ba XOкaзолaр киймaти;

* xaр йиллик мех,тат Ba укув тaътили учун aM^ra оширилувчи тyловлaр;

* корхотани к^йто тaшкил килиш, штaтлaр кдскдриши тyфaйли ишдaн бyшaтилгaн ходимлaргa тулжувчи мaблaFлaр.

Ижтимоий эxтиёжлaр учун хaрaжaтлaр нобюджет ижтимоий фондлaригa (гафе^ фонди, ижтимоий сyFyртa фонди, бaндлик фонди Ba хркозо) aжрaтилyвчи мaблaFлaрни aнглaтaди.

Мaxсyлот (иш, хизмaт) тaннaрхидaги бошкд хaрaжaтлaр - бу, конунчиликдо белгилaнгaн тaртибдa Maxcyc нобюджет фондлaригa yткaзилyвчи тyловлaр Ba соликдaр; йул куйиш мумкин бyлгaн микдордaги чикиндилор учун тyловлaр; корхонa мулкини можбурий сyFyртaлaш; рaционaдизaторлик тaкдифлaри учун мyкофотлaр; конунчиликдо белгилaнгaн стaвкaдaрдa кредитлaр бyйичa тyловлaр; мaxсyлотни сертификaтлaш учун бaжaрилгaн ишлaргa xas; тyлaш; конунчиликдо белгилaнгaн нормaлaр бyйичa хизмaт сaфaрлaригa xas; тyлaш; ёнFингa кдрши кyрaш Ba куриклош мyaссaсaдaригa xas; тyлaш; кaдрлaр тaйёрлaш Ba мaдaкaсини ошириш, ходимлaр то^гашни тaшкил килиш, aro^a хизмaти, Xисоблaш моркозлори, бонктар хизмотига xas; туташ; ососий ишлоб чикдриш фондтарини ижорога олганлик учун xas; туташ; номоддий aктивлaрнинг эскириши Ba xокaзолaр.

Ишлоб чикдриш хaрaжaтлaригa, ососий ишлоб чикдриш фондтарини ишга тойёр xолaтдa соктаб туриш - копите, урто Ba жорий тоъмирлош, мошита Ba aсбоб-yскyнaлaргa кдрош Ba эксплуотоция килиш учун сaрфлaнyвчи борчо хaрaжaтлaр киради. Асосий ишлоб чикдриш фондтарини тоъмирлош буйичо муроккоб ишлор ом^га оширилиб, хaрaжaтлaр бир хилдо тaксимлaнмaгaндa корхонотар (Молия Возирлиги рухсоти билон) мaxсyлот тонтархи xисобигa ососий фондтарни тоъмирлош учун зaxирa фондтари тошкил килиши мумкин.

Хорижий вaдютaдaги хaрaжaтлaр Моркозий бонкнинг операдиялор ом^га оширилган кундоги курсига ососон сумлордо белгилоноди.

Мax1сyлот ишлaб чикдриш Ba сотишгa килинaдигaн хaрaжaтлaрни yсишигa,хом aшё, мaтериaллaр, ёкдгаи энергия, aсбоб-yскyнaлaр нaрхининг усиши, трaнспорт хизмaти тaрифлaрининг юккорилиги, реклaмa Ba вaкиллик хaрaжaтлaрининг усиши кaбилaр тaъсир килaди. Амортизaция aжрaтмaлaри микдори хдм усиб бормокдa. Нaрхлaр эркинлиги Ba ижтимоий зиддиятлaр кyчaйгaн шaроитлaрдa хaрaжaтлaр тyзилмaсидa иш хдкднинг сaлмоFини ошириш кaттa ax1aмият кaсб этaди. шу билaн бир вйктнинг yзидa ижтимоий Ba тиббий сyFyртaлaш, нaфaкa тaъминоти, ax1оли бaндлик фондлaри, турли хил компенсадион тyловлaргa aжрaтилyвчи мaблaFлaр микдори хдм ортиб бормокдa.

Хyлосa кдлaдигaн бyлсaк, бозор иктисодиёти шaроитидa ресyрслaргa Ba yлaрдaн фойдaлaнишигa бyлгaн тaлaб кyчaяëтгaнлиги, yлaр киймaтини усиши, yлaрдaн фойдaлaниш дaрaжaси охир-окибaт корхонa фaолиятини инкдрозга yчрaмaслиги учун aсос булиши хдр кaндaй ресyрслaрдaн тежaмкорлик билaн фойдaлaнишни тaкозо этмокдa. Хрзирги пaйтдa кдйси мax1сyлотни ишлaб чикдриш Ba кaнчa ишлaб чикдришгита эмaс, шу билaн биргa бу мaxсyлотни ишлaб чикдришга кaнчa ресурс Ba мaблaF тaлaб килиниши хдм кyпинчa корхонaлaр учун aсосий мaсaлaлaргa aйлaнмокдa. Бу хдр бир корхонaни бир томондaн, тaлaбни кондириш, иккинчи томондaн, ресyрслaр xaрaжaтининг кaм чиккимли йyллaрини aхтaришгa yндaйди. Бyлaрдaн тaшкдри, xaр бир корхота учун хaрaктерли бyлгaн меьëрлaштириш Ba ресyрслaрнинг пуллиги xaм шуни тaкозо этaди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Юсyпов У.Ш. Трикотэж корхонaлaридa инновaциялaрни тaдбик этиш тизимини тaкомиллaштириш. Узбекистовдд рaкaмли иктисодиётни шaкллaнтиришдa менежмент Ba корпорaтив бошкдрувнинг axaмияти. Хaлкaро илмий-aмaлий конференцияси мaърyзa тезислaри тyплaми. Тошкент Дaвлaт иктисодиёт yниверситети, 20 мaй, 2020й.

2. Юсyповa Д.Т., Юсyпов С.Ш. Foreign experience in the development of textile fnd light industry/isciense in ua /Жyрнaл: "Актyaльные таучные исследовaния b современном мире", 2020. 6 с.

3. Д.Т., Розиков А. Aspects of Organizing Esport-Oriented Textile Products and Export Development. International Journal of Research in Management & Business Studies. (IJRMBS 2020) Vol.

4. Rozikov A., Yusupova D. Aspects of Organizing Esport-Oriented Textile Products and Export Development. International Journal of Research in Management & Business Studies. (IJRMBS 2020) Vol.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.