Internet tehnologija kao okruženje za razvoj informacionih sistema Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

Miloš Pejanović,

major, dip], ini. GcncraKtab VJ. Beograd

INTERNET TEHNOLOGUA KAO OKRUŽENJE ZA RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

UDC: 007.5:621.391:681.324

Rezime:

U radu su prikazani razvoj i organizacija Iniemeta kao giobalne računarske mrele, uključujući institucije koje omogućavaju koordinaciju i funkcionisanje njegovih servisa. Predstavljen je koncept Intraneta kao intemog informacionog sistema zasnovanog na korišćenju Internet tehnologija i klijent-server arhitekture lokalne računarske mrete.

Ključne red: raiunarske mreie, Internet, servisi, organizacija, Intranet.

INTERNET TECHNOLOGY AS AN ENVIRONMENT FOR INFORMATION SYSTEMS DEVELOPMENT

Summary:

Development and the organization of the Internet as a global computing network have been discussed including the institutions which provide coordination and functioning of its servises. The paper presents the concept of the Intranet as an internal information, system based on the use of Internet technologies and consumer-server architecture of local computing networks.

Key words: computing networks, Internet, servises, organization, Intranet.

Uvod:

Kao obeležje određene epohe razvoj a u oblasti informatike u pojedinim periodima pojavljivali su se pojmovi kao, na primer, multiprogramski, interaktivni, grafički, PC, mrežni, multimedijalni, itd. Imajući u vidu stalno nezadovoljstvo do-tadašnjim načinima primene računara, kod slabije upućenih stvarao se privid da primena novih postupaka u radu ili pri-mena novih tehničkih sredstava predstav-Ija konačno re&enje njihovih problema. Današnje vreme obeleženo je terminima Internet i Intranet. U ovom radu se nc potazi od pretpostavke da će se korišće-

njem Intemeta i Intraneta trajno rešiti probiemi u oblasti informacionih sistema, već da će se njihovom primenom ubrzati i pojeftiniti razvoj i cdržavanje informa-cionih sistema.

Pre desetak godina teško je bilo predvideti u kom smeru će se razvijati računarska tehnologija. Hardver je bio sve bolji, pouzdaniji i jeftiniji. Razvoj softvera omogućio je pogodan interfejs za korisnike, a baze podataka postajale su veće. Ono što se nije moglo predvideti, to je bio razvoj World Wide Web-a. U ovom radu prikazana je organizacija Intemeta i način rešavanja problema koor-dinaeije i standardizaeije.

588

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 6/2000.

Internet je i dalje u razvoju. Ključni problem jeste obezbeđenje korisnosti ve-likog broja podataka na mreži $to znači da treba rešiti problem pretraživanja podataka. U radu je prikazan deo program-skih servisa koji podržavaju rad Inter-neta.

Internet sadrži različite podatke i informacije. Za pojedine potrebe do sada razvijeni načini pretraživanja ovakvih ne-strukturiranih informacija sasvim su za-dovoljavajući. Za potrebe odlučivanja po-trebno je imati, pre svega, strukturirane informacije.

U većini organizacija, uključujući i vojnu, informacije se koriste u svim fun-kcijama, i to posebno za potrebe donoše-nja odluka. Kada su računari počeli inten-zivno da $e koriste, kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, kompjuterski stručnjaci su tvrdili da te se u godinama koje dolaze informacije iz svih poslovnih oblasti nalaziti u velikom i globalnom informacionom sistemu. Ne tako davno, međutim, ustanovljeno je da se to neće lako realizovati, pogotovo ne u velikim organizacijama kao što je vojna. Osim toga, informacije su dinamične i brzo se menjaju, što razvoj i implementaciju jed-nog takvog sistema čini vrlo složenim.

Tokom osamdesetih godina veliki broj stručnjaka za strateško odlučivanje počeo je da ističe mogućnosti i značaj korišćenja informacionih tehnologija. Pre toga, donosioci odluka su generalno po-smatrali računare kao sredstva za pobolj-šanje rada unutar organizacije.

Internet je izvršio značajan uticaj na procese u odiučivanju u većini organizacija koje ga koriste. S obzirom na to da su te promene bile pozitivne i doprinele procesima odlučivanja i upravljanja, do-god ilo se da je nauka o upravljanju počela da prilagođava Internet svojim potreba-

ma. Tako su nastala različita rešenja primene Intemeta, od kojih su danas najpoznatiji Intranet i Ekstranet. Razvijen je koncept „elektronskog poslovanja“ koji je doneo niz promena u odnosima organizacija - okruženje. Stvoreni su novi servisi priiagođeni osnovnim procesima koji se pojavljuju u okruženju.

U radu je prikazana mogućnost pri-menc Intraneta kroz implementaciju Internet tehnologije u internim informacio-nim sistemima, zasnovanih na korišćenju lokalnih računarskih mreža. Intranet može biti posebno interesantan za zatvo-rene informacione sisteme, kao što su oni koji se koriste u vojnoj organizaciji.

Nastanak i razvoj Interneta

Smatra se da je idejni koncept gio-balne računarske mreže prvi postavio J.C.R. Lickleader sa MIT (Massachusets Institute of Technology) univerziteta 1%2. godine. On je u svojim radovima uveo pojam „on-line" komuniciranja, koji se danas često koristi. Rad Lickleadera t saradnika sa MIT-a doprineo je razvoju koncepta globalnih mreža. Njihov rad zainteresovao je Agenciju za istraživanja Ministarstva odbrane SAD, tada poznatu pod nazivom ARPA (Advaced Research Project Agency). Srcdinom šezdesetih godina jedan od istraživača sa MIT-a prelazi u ARPA-u i počinje rad na razvoju mreže koja bi povezivala centralne računare (host computers) određenih in-stitucija američke armije u jedinstvenu mrežu - ARPANET [1].

Specifikacija ARPANET-a završena je krajem 1968. godine. ARPA tada ras-pisuje konkurs za uspostavijanje „pilot" mreže, a posao je dodeljen firmi BBN. Na univcrzitetu UCLA (University of California Los Angeles) i Stranford insti-

VOJ NOTEHNIĆKI GLASNIK 6^000.

589

tutu SRI (Stanford Research Institute) izvrSene su pripreme za postavljanje „pilot" mreže i povezivanje sa čvorovima na Univerzitetu Santa Barbare UCSB (University California Santa Barbara) i Juta Univerzitetu (Utah University). Rcaliza-cija predviđena četiri čvora ARPANET mreže uspešno je završena krajem 1969. godine. Izrada protokola i softvera pove-rcna je NWG (Network Working Group). Tokom 1970. godine NWG je objavila prvu verziju protokola koji jc omogućio da bilo koja dva računara u mreži razmenjuju podatke. Protokol je nazvan NCP (Network Control Protocol) i Telnet za rad na udaljenom računaru. Prvobitna ARPANET mreža predstav-ljena je javnosti 1972. godine [1].

Širenje ARPANET-a ka naučnoi-straživačkim institueijama širom SAD ubrzo je pokazalo sve nedostatke NCP protokola. Predloženo je da se NCP protoko] zameni novom grupom protokola, kasnije nazvanom TCP/IP (Transmition Control Protocol/Internet Protocol). Iz-veštaj o prvoj verziji ove grupe protokola objavljan je u IEEE Transactions of Communications 1974. godine.

Novu grupu protokola TCP/IP čine dve grupe protokola TCP i IP. Verzija TCP/IP protokola, koja se danas koristi, dokumentovana je 1978. godine. Iste godine grupa istraživača sa Berkli univerzi-teta (Berkeley University) počela je im-plemcntaciju ovih protokola pod Unix operativnim sistemom. Pojava prvih ko-mercijalnih lokalnih računarskih mreža poćetkom osamdesetih godina uslovila je naglu ekspanziju ARPANET-a. Prelazak ARPANET-a u posebnu. odvojenu mrežu za vojnc potrebe MILNET. uslo-vio je dase ARPANET prepusti naučnoi-straživačkim aktivnostima.

Stvaranje ARPANET-a i povezivanje akademskih centara predstavlja prvu

fazu u razvoju Intemeta. Sve vcći broj korisnika zahtevao je ozbiljnu reformu. Nacionalna fondaeija za nauku SAD -NSF (Nacional Science Foundation) od-lučila je da finansira razvoj magistrate mreže moćnih računara, kao okosnice globalne mrežc. Šest najmoćnijih univer-zitetskih računara u to vreme povezani su u jedinstvenu mrežu, pod nazivom NSFnet, 1986. godine. Nastanak NSFnet--a predstavlja drugu fazu u razvoju Inter-neta, koji karaktcriše njegovu populariza-ciju u akademskoj sredini SAD. Krajem osamdesetih godina skoro svi veći univer-zitetski centri u SAD imali su vezu sa NCFnet-om. ARPANET je time potpuno izgubio na znaćaju i ugasio se 1989. godine [lj.

Nakon uspeha u akademskom okru-ženju Internet je polako dobijao komerci-jalne oblike i širio se izvan granica SAD. Da bi podstakao razvoj velikih „privatnih mreža‘\ NSFnet je doneo odluku o za-brani korišćenja svoje mreže. Tako su nastale velike „privatne mreže“, kao §to su PSI. UUNET, ANS i druge. Kada je NSFnet 1988. godine ukinuo pomenutu zabranu, pojavom speeijalizovanih firmi koje su pruiale usluge povezivanja na Internet počinje finalna faza u razvoju globalne mreže. Oni koji pružaju usluge pK>vezivanja na Internet nazivaju se Internet posrednicima ili ,,provajderima“ (Internet Service Providers - ISP).

Finalna etapa u razvoju Intemeta započela je proglašenjem Intemeta glo-balnom informacionom magistralom (Global Information Superhighway). Tokom 1994. godine počela je planirana tranzieija akademskih centara sa NCFnet-om ka mrežama velikih provajdera, da bi se 1995. godine NCFnet potpuno ugasio.

Razvoj Intemeta pratio je razvoj no-vih korisničkih servisa, pre svega e-mail-a

590

VOJNOTEHNlCKt GLASNIK 6/2000.

i World Wide Web-a (WWW), koji kraj-njem korisniku nudi raznovrsne informa- J cije u vidu kombinacije pisanog teksta, i slike i zvuka. Pojava Web prezentacija | uslovila je porast broja korisnika mreže. | Na stici 1 grafički je prikazan porast broja i računara priključenih na Internet. jj

Na primer, sredinom 1998. godine 1

broj WWW strana iznosio je 300 miliona, pri čemu se dnevno izradivalo oko 1,5 miliona Web strana. Broj Internet provaj-dera u SAD i Kanadi sredinom 1997. SI. godine iznosio je 4133, dok je broj provaj-dera u svetu sredinom 1996. godine iznosio 3054. Procenat saobraćaja na Inter-netu udvostručava se svakih 100 dana, i veći je od porasta broja hostova, je je odnos saobraćaja i hostova 14% godišnje.

Broj incidenata vezano za bezbednost, prijavljeno computer Emergency Re-searsh Team Coordinator Serviceu 1995. godine iznosio je 2412, da bi tokom 1988. godine iznosio samo 6. Prodaja putem Intemeta jo§ 1998. godine dostigla je vrednost od 37,5 milijardi dolara.

Navedeni podaci u tekstu i tabeli pokazuju trend razvoja Intemeta.

Trend koriSćenja Intemeta

Vrcme Hosiovi Domcni Web strane WXP <%>'

Jul 1998 36.739.000 4.300.000 4.200.000 12

Jan 1998 29.670.000 2.500.000 2.450.000 8.3

Jul1997 19.540.000 1.310.000 1.200.000 6.2

Jul 1996 12.881.000 488.000 300.000 2.3

Jul1995 6.642.000 120.000 25.000 0.4

Jui1994 3.212.000 46.000 3.000 0.1

Jul1993 1.776.000 26.000 150 0.01

Jul 1992 992.000 16.300 50 0,005

Jul1989 130,00 3.900 - -

Jul1969 4 - - -

1 Ođnos Web strana i hostova: ovaj odnos zapravo ■okazuje procenat ljudi koji kntarc Wcbom. onih koji tele da rciraju svoje sopstvene Web strane.

V R F. M C

/ - Trend rasta broja priktjuiemh raiunara na Internet

Organizacija Intemeta

Internet je decentralizovani sistem međusobno povezanih mreža. Pošto vla-sništvo nad Intemetom ne postoji, neko-liko organizacija obavija poslove vezane za koordinaeiju aktivnosti korisnika mre-že, kao što su: dodela adresa i naziva računara. registraeija pojedinih mreža i dr. Svaki računar na Intemetu ima svoju numeričku IP (Internet Protocol) adresu i jedinstveni alfanumerički FQDN (Fully Qualified Domain Name) naziv, odnosno jedinstveni skup adresa kada je potrebno da računar ima više acresa. Ovakav pore-dak obezbeduju speeijalizovane instituci-je, tzv. Internet regislri koji se formiraju kod Internet provajdera, u većim kompa-nijama, i opslužuju odredeni skup korisnika koji se priključuju na Internet. Rad Internet registara koordinira nekoliko re-gionalnih registara, kao na primer [2]:

- RIPE NCC obavija koordinaeiju za područje Evrope i Male Azije;

- APNIC obavija koordinaeiju za područje Azije i Pacifika;

- ARIN obavija koordinaeiju na svim područjima koja ne opslužuju RIPE i APNIC;

VOJNOTEHNIČKl GLASNIK W2000.

591

- Inter NIC-centraIni Internet regi-star obavlja ostale globalne koordina-cionc poslove, koji nisu obuhvaćeni zadu-ženjima prva tri pomenuta registra.

Osim Internet registara odredeni broj poslova vezanih za funkeionisanje Intemeta obavljaju uskospeeijalizovane ageneije i organizaeije. Najvažnije su:

- IAB (Internet Architecture Board) donosi odluke o pravilnicima, standardima, preporukama za efikasno upravljanje mrežom; odlučuje o gtobalnoj arhitekturi mreže;

- IETF (Internet Engineering Task Force) donosi komunikacione protokolc i standarde u mreži;

- IANA (Internet Assigned Number Authority) obavlja koordinaeiju adresa i naziva pojedinih računara i dodelu alfa-numenčkih znakova neophodnih za im-plementaciju pojedinih Internet standards.

Pored pomenutih postoje još neke speeijalizovane organizaeije:

- EFF (Electronic Frontier Fonda-tion) organizaeija čiji je cilj Širenje Inter-neta i računarskih komunikaeija;

- ISOC (Internet Society) bavi sc društvenim aspektima razvoja Intemeta u pojedinim zemljama i regionima;

- IANC (International Ad-Hoc Commitce) bavi se uskladivanjem proce-dura za registraeiju naziva domena na Intemetu i tekuće pravne regulative u oblasti zaStite imena i autorskih prava;

- CERT (Computer Emergency Response Team) naziva se „Internet polici-jomu. Bavi se pitanjima bezbednosti raču-narskih sistema i mreža povezanih na Internet.

Evropski deo Intemeta koordiniraju organizaeije sponzorisane od Evropske Unije i velikih kompanija. Jedna od ta-kvih institueija je TERENA čije je delo-

vanjc vezano za razvoj akademskih mreža u evropskim zemljama.

Veliku važnost ima i klasifikacija informaeija na Intemetu. S obzirom na njihovu brojnost onesu i veoma različite. Neke od njih dostupne su svima, a druge nisu. Opšte pravilo je da su informaeije na Intemetu besplatnc, medutim. danas je sve veći broj onih za čije posedovanje je potrebno platiti odredenu cenu.

Standardizacija informaeija na Internet predstavlja problem koji zaokuplja pažnju. Ne postoji organizaeija koja je direktno zadužcna za standardizaeiju po-dataka na globalnoj računarskoj mreži. već poslove vezane za tu oblast obavljaju neke od brojnih organizaeija.

Servisi Intemeta

Posebnu pogodnost Intemeta čine njegovi servisi. Ncki od njih nastali su u vreme razvoja ARPANET-a krajem še-zdesetih i početkom sedamdesetih godi-na. Dili su to FTP (File Transfer Protocol), protokol za prenos datoteka i Telnet, protokol za pristup udaljenim raču-narima. Kasnije su se pojaviii elektronska pošta (e-mail). Newsgroups, a nešto kasnije i World Wide Web (2).

Elektronska pošta (e-mail) jeste ser-vis Intemeta koji telefonskim uspostavlja-njem veze obezbeduje prenos poruka i njihovo skladištenje. Korisnici imaju na serveru svoje „sanduče“ za elektronsku poštu u koje se smeštaju primljene poru-ke. Elektronska pošta prenosi se pomoću SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) protokola. Za čitanje poruka pristiglih elektronskom poStom nije potrebna stalna veza sa Internetom. Razmena se može izvršiti nckom od metoda povreme-nog pristupa. Elektronska pošta jedan je od najpopulamijih servisa Intemeta. Na-

592

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 6^000.

stala je u ranim fazama razvoja globalne računarske mreže i danas se mnogo kori-sti. Postala jc ravnopravna sa običnom poštom i telefonskim pozivima. Elektron-ska pošta brža je od obične, a efikasnija ncgo faks. U komunikaciji putem e-maila vreme i mesto postaju nevažni. Korišće-nje e-maila u svakodnevnom je porastu. Do 1998. godine preko 30% odraslih u SAD i Kanadi koristilo je ovaj servis. Po podacima Neilse NetRatingsa maja 1999. godine broj korisnika e-maila iznosio je 101 milion (izvor: www.nua-net/surveus/ xow mani on-line/h america.xtm).

FTP (File Transfer Protocol) jedan je od najviSe korišćenih servisa Intemeta. Ovaj protokol omogućuje prenos datote-ka, programa i si., sa scrvera na računar korisnika. Pri tome su moguća dva načina pristupa serveru. Prvi je pristup kao ano-nimnog korisnika (anonimus FTP), a drugi kao redovnog korisnika, a što po-drazumeva korišćenje „passworda" korisnika.

Telnet omogućuje pristup udaljenim računarima i predstavlja jednu od najsta-rijih aplikaeija na Internctu. Pojavio se ranih sedamdesetih godina. Telnet je servis koji omogućuje pristup različitim vrstama informaeija koje su uskladištene na računarima koji su udaljeni od korisnika.

News je servis Intemeta koji omogu-ćuje grupnu komunikaeiju. Slanje elek-tronske pošte podrazumeva da će poruku koja je poslata pročitati samo jedna oso-ba. Kada se pošalje pismo USENET News može ga pročitati svako ko je na Intemetu. To omogućuje sukobljavanje različitih mišljenja i diskusiju o svim mo-gućim temama. USENET je organizovan po diskusionim grupama, a njihov broj je veliki. Svaka od grupa predstavlja konfe-reneiju ili forum za odredenu temu. Svaka

diskusiona grupa ima svoje ime i može pokrivati Sira ili uža područja intereso-vanja.

IRC (Internet Relay Chat) je servis Intemeta koji omogućuje komunikaeiju u realnom vremenu. Brži je od elektron-ske pošte, a korišćcnjc chata zahteva poznavanje određer.ih pojmova. Za vreme korišćenja IRC-a potrebno je sve vreme biti na Internctu.

Gopher je predstavljao revoluciona-ran korak pri prvom pojavljivanju u raz-voju Intemeta. Jednostavan je za kori&e-nje, a služi za pretraživanje baza poda-taka dostupnih na mreži i lako pronalaže-nje informaeija. Ovaj servis daje jednostavan, na menijima zasnovan interfejs za povezivanje sa serverima koji koriste Gopher. Pomoću Gophera može se pri-stupiti velikom broju informaeija, ali se on danas manje koristi zbog toga što World Wide Web nudi bogato grafičko okruženje.

WWW (Worid Wide Web)

Do pojave World Wide Web-a (WWW) Internet je predstavljao izvor velikog broja informaeija Čije pretraživa-nje i prikupljanje nije bilo jednostavno. Ličilo je na pretragu biblioteke u kojoj se, u mnoštvu knjiga nalazi tražena, a zatim i na čitanje cele knjige kako bi se došlo do željenog pojma. Informacije je bilo teško prikupiti i povezati sa sličnim pojmovima.

Napori za omogućavanje lakše pre-trage i prikupljanje informaeija započinju 1989. godine, idejom Tim Barnes Lee-a iz CERN-a, istraživačkog centra u Švaj-carskoj. Počet je razvoj softvera i mrežnih protokola (protokol je skup komandi ko-jima se omogućuje komunikaeija raču-nara unutar mreže), koji omogućuju lakše

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2000.

593

pretraživanje. Napori su rezultirali na-stankom softvera, 1993. godine, zvanog Web brouzer [2],

Nastali softver i protokoli daju mo-gućnost pretrage ,,kretanja“ dokumenata, kako po različitim dokumentima jednog računara. tako i po dokumentima različi-tih raćunara, dakle po Intemetu, pomoću vrlo jednostavnih komandi. Osnovu kon-cepcije čine hiperlinkovi, koji omogućuju da se pozicioniranjem na podvučene reči, ostvaruje prelazak na sledeću stranu istog dokumenta, ili na drugi dokument. Ovaj princip načinio je od Intemeta mrežu informacija koja povezuje svet. Web je Internet učinio svuda prisutnim i jedno-stavnim za korišćenje.

Web je jedan od najvažnijih servisa Intemeta čija upotreba omogućuje:

- prikupljanje podataka i informacija:

- pretragu, pronalaženje i čitanje dokumenata na različitim računarima;

- prikupljanje softvera, slika, zvuč-nih zapisa, tabela, teksta i CAD crteža;

- korišćenje Internet servisa kao što su Telnet, FTP, Gopher,

- pretragu baza podataka.

Web omogućuje prelazak sa dokumenta na dokument, sa sajta na sajt po čitavom Intemetu. Široko je rasprostra-njen i omogućuje pnstup velikom broju korisnika. Ono što ga čini posebno popu-larnim jeste lakoba kojom pojedinci i organizacije mogu pristupiti Webu. Web koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language), koji omogućuje, putem linko-va, prelaz sa jednog na drugi dokument, koji može biti lociran na istom ili udalje-nom računaru. Pozicioniranjem na iza-brani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt, po-moću HTTP (Hiper Text Transfer Protocol). Pretraga je omogućena softverom Web brouzer. Klijent postavlja zahtev, Salje ga Web serveru, koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface) preuzima razliSite aplikacije.

Na slid 2 predstavljen je opšti kon-cept arhitekture Weba [2j. Cine ga tri velika segmenta: Web klijent, Web server i dostupni servisi. Brouzer klijenta je u interakciji sa serverom, koji zapravo

594

VO/NOTHHNIĆKI GLASNIK 6^000.

predstavlja posrednika u interakciji kli-jenta sa dostupnim servisima. Osnovni pojmovi vezani za Web su: HTML, HTTP, CGI, URL, Web klijent. Web server.

HTML (Hypertext markup Language) jeste jednostavan jezik koji čini osnovu Weba, a zasnovan je na SGML standardu (Standard Generalizad Markup Language). HTML dokumenti mogu se izraditi u bilo kom standardnom tekst-editoru. Neki HTML editori mogu kon-vertovati običan tckst u HTML doku-ment. HTML omogućuje i kreiranje na-slova, zaglavlja, slika i linkova, i vrlo je jednostavan.

Još jedna od prednosti ovih dokume-nata je i njihova dinamička organizacija. Linkovi se biraju i menjaju proizvoljno, i čuvaju za pojedinačnog korisnika (slika 3). Ovakva koncepcija omogućuje kori-snicima da kreiraju, označe, povežu, i podele informacije prezentovanc u razli-čitim oblicima, kao tekst, slike, audio i video zapise i programc.

Opisani statički HTML zamenjen je dinamičkim HTML-om. Statički HTML zahtevao je dodatno kori&enje odredenih programskih jezika, kao što su C ili C+ +, dok dinamički HTML ima u sebi već ugrađene te mogućnosti. Posebno popu-larno je korišćenjc JAVA-c2. program-

Sl. J - Mrata hiperteksi dokuinenaiu

2 JAVA je programs*! jezik koji je 1995. godine razvio .Sun Microsytleim. Inc.**.

skog jezika razvijenog za Internet. JAVA je svoju popularnost stekla činjenicom da nije zavisna od piatforme i da je njeno korišćenje upravo namenjeno Web-u. JAVA je jezik opSte namene, a baziran je na objektno orijentisanom programira-nju. Osnovna ideja pri formiranju JAVA bila je postizanje Sto veće nezavisnosti od karakteristika računarskog sistema, i omogućavanje kodiranja aplikaeija koje se mogu koristiti bilo gde na Intemetu.

HTTP protokol (Hipertext Transfer Protocol) jeste Internet protokol, sličan File Transfer Protocolu (FTP) ili Network News Transfer Protocolu (NNTP), koji siuže prcnošenju fajlova i vesti na Intemetu već niz godina. HTTP je protokol zasnovan na kor.cepciji postavljanja zahteva - dobijanja odgovora, koji čini osnovu Word Wide Weba. To je protokol koji obezbeđuje efikasno prenošenje in-formaeija izmedu klijenta koji zahteva informacije i servers koji odgovara na postavljene zahteve. Podaci koji se prenose mogu biti u formi teksta, slika, audio ili video zapisa.

Common Gateway Interface (CGI) jeste standardni interfejs između Web servera i aplikaeije (Brouzer-server-CGI skript-animaeija). CGI se koristi uvek kada server šalje ili prima podatke od neke druge aplikaeije. To je program koji usmerava kretanje podataka izmedu Web servera i aplikaeija. CGI vr$i prenos HTML formi korisnika, od Web servera do baze. Podaci se mogu vratiti do korisnika pomoću CGI. CGI programi skrip-tovi napisani su u nekom od populamih programskih jezika, kao što je C.

URL daje podatke o iokaeiji raču-nara na kojem se nalazi određeni fajl, ime fajla i Internet protokol koji treba koristiti kako bi mu se pristupilo. Neki primeri URL-a su:

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2000.

595

- http.Hwww. vj.bg.ac.yufindex.htm

- telnet://www.eunet.yu

- FTP://FTP.imp.bg.ac.yu

- news://mews.vj.bg.ac.yu

Prvi deo URL-a predstavlja metod pristupa, a u navcdenom pristupu to su: Hypertext Transfer Protocol, Talnet, file Transfer Protocol, News. Nakon dve tačke slede dve kose crtc, a zatim ime mašine. Posle adrese sajta sledi kosa crta, a zatim putanja do fajla ili njegov naziv.

Web klijenti omogućavaju koriSčenje komandi Web brouzera, koje nude uspo-stavljanje veze i prenos zahtevanih poda-taka od servera. Upotrebom brouzera može se pristupiti različitim sadržajima. Na primer, ako se zahteva neki grafički fajl od Web servera, brouzer automatski započinje sa prikazom fajla odredene eks-tenzije. Postoje različiti formati fajla: JPEG, GIF, bmp, i dr. Brouzer raspo-znaje format fajla koji se prenosi i ,,pri-prema“ za njegov prikaz.

Arhitektura Weba obezbeduje kon-takt klijenta sa mrežom, dozvoljavajući pristup udaljenim bazama i drugim resur-sima. Takođe, korisnicima je omogućcn pregled različitih aplikacija.

Web serveri su hardver i softver koji ,,čuva“ različite sadržaje koje može ponu-diti pomoću Web brouzera. Najviše koriš-deni su Microsoft Internet Information Server i Netscape Communications Server. Funkcije servera mogu se podeliti u nekoliko grupa. Serveri obezbeduju in-formacije, prenos podataka i informacija, a isto tako daju odgovarajuću sigumost u radu.

Da bi se informacije publikovale mora postojati odgovarajući program na serveru. Prenos podataka izmedu servera i klijenta vr$i se putem TCP/IP mreže pomoću HTTP protokola. Sa druge stra-ne, server je povezan sa različitim apli-

kacijama koje treba da posluže korisnicima. To su različiti dokumenti, baze podataka i si. kojima se pristupa putem CGI-a. Server, u stvari, predstavlja posrednika između korisnika (klijenta) i aplikacija koje on zahteva.

Multimedija povezuje informacije sadržane na različitim medijima, na video traci, CD-u, fotografijama i si. Popular-nost Weba može se pripisati činjenici da ovaj servis Interneta podrlava multimedi-ju. Ona sadrži četiri osnovne komponen-tc: zvuk. statične si ike, video zapise i animaciju.

Editovanje zvuka moguće je pomoću odgovarajućeg hardvera (muzičke karti-ce) i soflvera. Proizvedeni zvuk može prcdstavljati kombinaciju zvuka sa CD-a, zvuka snimljenog mikrofonom, kasetofo-nom ili prethodno snimijenim zvucima. Audio sistemi mogu biti na CD-audio, weaform audio i MIDI audio.

Statične siike mogu biti slajdovi, fo-tografije, ručno izradcni crteži, CAD ili računarom generisani crteži. Video kar-tice omogućuju prikazivanje različitih vi-dova statičnih slika. Odgovarajući softver omogućujc obradu i rad na ovim slikama. Zahtevi za dobrim kvalitetom siike po-drazumevaju što više nijansi boja, u što većoj rezoluciji.

Uz pomoć odgovarajućeg softvera računari su našli primenu u kontroli edi-tovanja video zapisa. Za vezu izmedu videa i multimedijc računara potrebne su specijalne računarske komponente.

Intranet

Intranet predstavlja izolovani lokalni Internet, čiji su servisi organizovani za podršku odlučivanju i razmeni informacija. Intranet karakteriše klijent-server arhitektura, koja koristi brze lokalne raču-

596

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 6/2000.

narske mreže sa više servers i većim brojem radnih stanica za potrcbc krajnjih korisnika. Server skladišti podatke i snab-deva klijente potrebnim podacima. Intranet je naziv za interne informacione si-steme zasnovane na korišćenju Internet tehnologija, sa posebnom primenom WWW tehnoiogije. Intranet je zaStićen zaštitnom barijerom tzv. ,,firewall-om” u odnosu na okruženje (slika 4). To je kombinacija softvera i hardvera koja Štiti intran korisnike od neželjenih pristupa zaštićenim podacima organizacije.

Intranet može da pruža podršku svim funkcijama nekog organizacionog siste-ma. Softverska podrška funkcijama organizacionog sistema obezbeđuje se koriš-ćenjem standardnih Internet servisa koji su povezani sa lokalnom bazom podata-ka. Baze sadrže različito organizovane podatke, tekstualne dokumente, grafičke aplikacije, audio i video zapise. Elektron-ska pošta omogućuje komunikaciju iz-medu zaposlenih unutar organizacije.

WWW služi „on-line** izdavaštvu koje obezbeđuje različite vrste informa-cija korisnicima u organizaciji, a dostupne su ovlašćenim korisnicima, bez posred-

nika u distribuciji i vremenskih kašnjenja uobičajenih za tradicionalni način distri-bucije.

Intranet prvenstveno siuži kao podr-Ška operativnom nivou odlučivanja, koji koristi informacije iz okruženja i one koje postoje unutar organizacije. Na operativnom nivou odlučivanja formulišu se operative ciljevi i vr$i organizovanje i kon-trola ostvarenja operativnih ciljeva organizacije.

Poseban značaj sa stanovišta intcrnih poslovnih komunikacija ima „groupware”. To je, u stvari, softver za timski rad, a njegov razvoj je u ekspanziji. Namcnjen je timovima ljudi koji zajcdno rade deled informacije. Rad i produktivnost grupe zavise od raspoloživih resursa, prirodc zadataka i procesa. „Groupware” treba prvenstveno da podrži komunikaciju, tako da saradnja čianova unutar grupe bude lakša, jeftinija i brža. „Groupware” podrazumeva sisteme za obezbedivanje raspodcie informaeija korisnicima mreže, automatizovane sisteme za filtriranjc informaeija i njihovu obradu, sisteme za stvaranje dokumenata, mukimedijalne konferencijske sisteme i sisteme za komu-

SI. 4 - hiinktiunalna arhiteknmi httranetu

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 6/2000.

597

nikaciju u realnom vremenu. Najviše ko-rišćen „groupware** je Lotus Notes.

Intranet se posebno razvija u organi-zacijama koje imaju zastupljenu funkciju proizvođnje. Medutim, Intranet je intere-santan i za druge organizacione sisteme, kao što je vojna organizaeija. Na primer, da bi se obezbedila neprekidna podrška odlučivanju u vojnoj organizaeiji po-trebno je da se koriSćenjcm postojećih baza podataka i tokalnih informacionih sistema u Intranet okruženju, omogući:

- obrada i prezentaeija informaeija o stanju, dogadajima i aktivnostima,

- „inteligentno upravljanje procesi-ma“ u funkeiji donošenje odluka.

Informacije se mogu pratiti korišće-njem nekog od servisa Intemeta, odno-sno Intraneta: e-maila, Newsa, WWW-a.

Primena servisa Intemeta, odnosno Intraneta, ogleda se u primeni clektron-ske poSte za izdavanje zadataka i koordi-naeiju poslova, Talnet za praćenje reali-zacije u organizaeiji, a FTP za transfer dokumentaeije (na primer, tehničke do-kumentaeije i si.).

Primena računara i komunikacionih tehnologija u administraeiji omogućuje povećanje produktivnosti kancelarijskih službenika i rukovodilaca. Osnovni zada-tak uvodenja Internet servisa u admini-strativnu funkciju jeste da se stvore uslovi za kreiranjc i prenos multimedijalnih do-kumenata. Ovakvi dokumenti mogu da uključuju različite tipove podataka: tekst, numeričke podatke, slike, audio i video zapise.

Najveću primenu imaju elcktronska pošta koja služi informisanju zaposlenih, FTP koji služi za prenos dokumentaeije, IRC za direktan kontakt izmedu zaposlenih i WWW za različite tipove prezentaeija unutar organizaeije. Obezbedenje pristupa važnim informaeijama primaran

je zadatak u ovoj oblasti, a daju se u obliku jednog tzveštaja Hi pregleda. Po-sebnu pažnju treba posvetiti zaštiti ovih informaeija.

Kao i u svim funkeijama organizaeije Internet se može koristiti u propagandi. Pre svega, prikuplja informacije koje su potrebne za razna istraživanja, omogu-ćava nastup u javnosti i promoeiju. WWW je doneo najveće mogućnosti propagandi i ovaj servis se danas koristi kao podrška velikom broju aktivnosti propa-gande. Elektronska pošta siuži za pogod-niji kontakt sa „klijentima**, a News za diskusiju sa korisnicima propagandnih poruka.

Prednosti Intemeta ogledaju se u:

- olakšanom pufclikovanju informaeija potrebnih svim funkeijama organizaeije,

- čuvanju velikog broja informaeija,

- smanjenim troškovima komunika-

cije,

- jednostavnoj promeni broja „klije-

nata“,

- jednostavnoj distribueiji softvera.

Nedostaci Intraneta su:

- aplikaeije koje nudi nisu tako moćne kao „groupware**,

- ograničene su mogućnosti povezi-vanja sa drugim bazarna i aplikaeijama iz bezbednosnih razloga.

Perspcktive Intraneta i dalji razvoj kretaće se u smeru:

- boljeg pristupa informaeijama,

- jednostavnijeg korisničkog inter-fejsa,

- boljeg pristupa bazarna podataka,

- pristupa nezavisnim aplikaeijama.

Danas je upotreba elektronske pošte

i Intemeta u ckspanziji. Komercijalizacija Interneta naterala je mnoge da poveruju da je nastala era elektronskog poslovanja. Ipak, postoji konfuzija u shvatanjima na-

598

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 6/2000,

6na korišćenja ovih tehnologija i formu-lisanja najbolje Internet strategije (13).

Ekstranet je uobičajeni naziv za one Intranet sisteme koji koriste Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacio-nim sistemom ili dnigirn delovima internog informacionog sistema. Ekstranet, kao zamena za konvencionalne javne ili privatne mreže za prenos podataka, ima svoje prednosti i nedostatke. U elemente koji idu u prilog Intemeta kao spoljne komunikacione mreže, pre svega, može se uvrstiti cena, koja je više puta niža nego u siučaju korišćenja javnih mreža. Drugi faktor u prilog Intemeta je izu-zetno jednostavna razmena informacija sa delovima organizacionog sistema, i treći, mogućnost globalne propagande, zahvaljujud mogućnosti da potencijalni korisnici lako pristupe ,,na$em“ WWW serveru. Međutim, treba red da rad preko Intemeta nije dovoljno pouzdan, da su performanse merene propusnošću

i vremenskim kašnjenjem praktično ne-predvidive, da ostaju da se reše brojni problemi koji se odnose na zaštitu od upada u sistem, „prisluškivanja” i si.

U teoriji su definisane tri klase apli-kacija elektronskog poslovanja: propaganda orijentisana prema „klijentima", poslovanje orijentisano ka drugim poslov-nim subjektima i poslovanje unutar orga-nizacije. Većina komercijalnih Internet aplikacija, pre svega World Wide Web, koristi se za prenos propagandnih poruka „klijentima", ali i za distribuciju informacija unutar organizadje. Ovakve aplika-cije Internet tehnologije nazivaju se Ekstranet, a njegov zadatak je da poveže Intranet organizadje sa Internetom i tako proširi trenutno usku definiciju elektronskog poslovanja.

Elektronsko poslovanje podrazu-meva korišćenje mrežnih komunikacionih tehnologija za izvršenje različitih aktivno-sti unutar i izvan organizacije. Elektronsko poslovanje uključuje četiri različita

vojnotehniCkj glasnik 6/2000.

599

tipa informacionih tehnologija. To su teh-nologije za prenos poruka, kao što je fax, c-mail, tehnologije za korišćenje poda-taka unutar preduzeća koja pomažu sa-radnju, tehnologije poput EDI-a (Electronic Data Interchange) i EFT-a (Electronic Funds Transfer) i, na kraju, elek-tronsko izdavaštvo za propaganda ogla-šavanje i podršku ,,klijentima“.

Pošto je shvatanjc potencijalne stra-teške važnosti elektronskog poslovanja usko i ograničeno, pomoć u prevazilaže-nju ovih problema može da pruži Ekstra-net.

Na slici 5 prikazani su aspekti koji karakterišu Internet aplikacije. Ekstranet koji je u funkciji medusobno udaljenih delova informacionog sistema organiza-cije poznat je i pod nazivom virtuelna privatna mreža - VPN ill IP tunel.

Zakljucak

Navedena razmatranja pokazuju da je opravdan razvoj i implemcntacija inter-nih informacionih sistema, koristeći stan-darde i tehnologije Interneta. Uvodenjem Intraneta ne narušavaju se postojeći in-formacioni sistemi i metodologija rada korisnika, a osnova za implementaciju je postojanje lokalnih računarskih mreža sa klijent-server arhitekturom. Na taj način postojeći interni informacioni sistemi po-staju skup „manjih zatvorenih Internet mreža", sa svim karakteristikama i servi-

sima koje koriste globalne računarske mreže.

Prednost ovog koncepta je u racio-nalnijem održavanju informacionih sistema, kao i u kori&enju multimedijske komunikacije sa korisnicima, a nedostaci su nedovoljna pouzdanost pri uspostavlja-nju komunikacije izmedu Intranet mreža, odnosno pri korišćenju Ekstraneta. Bez-bednost podataka u internim informacio-nim sistemima ne narušava se u Intranet okruženju. Intranet pruža mogućnost po-većanja nivoa bezbednosti, za razliku od Ekstraneta i Interneta.

Lwnturo:

[1| Leincr. B.M.. Cert V.O.: A brief History of the Internet. Internet Society - <ULR: http://www.isoc.org/intemet-hj-story/)

(2) Merit USA: Internet Architecture - (URL:http://www.me-ril.edu/)

(3| Comer. D.: Internetworking a-ith TCP/IP. Vol. 1. Prentice Hall. 1991.

(4| RIPE L1R Woring Group: European Internet Registry Policies and Procedures. Docatnent ripe - IS9, 06/1997.

(S) Mockapetris. P.: Domain Kanes - Concepts and Facilities. Network Working Group. Document RFC 1034. November 1987.

|6j Gao. Z. J., Chen C.. Toyoshima. Leung, D. K.: Engineering ob The Internet for Global software production. Computer, May 1999.

(7| James. M.: Local Area Networks. Prcniice-HaU. 1994.

[8) Netscape Communications Corporation. Intranet Deployment Guide. 1997.

|9J Norris. M.. Muscharap.P.Sire.S.:The BTIntranet-Information by Design. Computer, march 1999.

[10] The Networked Enterprice. Intranet Redefine Corporate Infon-nacioo Systems. 1997.

|II| Intranet Redefine Corporate Information Systems. Intranet Deployment Guide. 1997.

(12) Riggins. F.J.. Rhc. H-SS, Toward a Unified View of Electronic Commerce. Communications. October 1998, Volume 41. Number 10.

600

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2000.