Научная статья на тему 'ИНТЕРФАОЛ ТАЪЛИМ ЁРДАМИДА МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ'

ИНТЕРФАОЛ ТАЪЛИМ ЁРДАМИДА МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

198
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
интерфаол таълим / малака / билимдонлик / баҳс-мунозара / мустақил фикрлаш / таксономия / тафаккур / субъект / мантиқ / interactive learning / skills / knowledge / debate / independent thinking / taxonomy / thinking / subject / logic

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хуршида Бахадировна Алимова, Бахтиёр Рамазонович Рамазонов

Ушбу мақолада бугунги кунда таълим методларини такомиллаштириш соҳасидаги асосий йўналишлардан бири интерфаол таълим ва тарбия усулларини жорий қилиш, ўқувчининг далиллар, қоидалар, схемалар, жадваллар билан ишлашлари, тафаккур даражасига мувофиқ феъллар намуналари: ташхислаш, исботлаш, ўлчаш, назорат қилиш, асослаш, маъқуллаш, баҳолаш, текшириш, солиштириш, қиѐслаш каби тушунчалар тўғрисида фикр юритилади. Шу билан бирга интерфаол интерфаол методларни қўллашда ўқувчиларнинг ѐш, психологик хусусиятлари, дунѐқараш даражаси, ҳаѐтий тажрибалари инобатга олинса, дарс самарадорлиги янада ошиши, бу эса ўқитувчилардан касбий маҳорат, малака, билимдонлик, сезгирлик ва интуицияга эга бўлишлари тўғрисида фикр юритилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF SKILLS IN SCHOOLS THROUGH INTERACTIVE TRAINING

In this article, one of the main directions for improving teaching methods today is the introduction of interactive teaching and learning methods, the work of students with evidence, rules, diagrams, tables, examples of verbs corresponding to the level of thinking: diagnostics, proof, measurement, control, justification, approval, assessment, check, compare, compare. At the same time, the use of interactive methods taking into account the age, psychological characteristics, worldview, life experience of students will increase the effectiveness of the lesson, which will lead to professionalism, competence, knowledge, sensitivity and intuition on the part of teachers

Текст научной работы на тему «ИНТЕРФАОЛ ТАЪЛИМ ЁРДАМИДА МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ»

ИНТЕРФАОЛ ТАЪЛИМ ЁРДАМИДА МАКТАБ УЦУВЧИЛАРИНИНГ КОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

Хуршида Бахадировна Алимова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти Биология кафедраси

биринчи боскич магистри

Бахтиёр Рамазонович Рамазонов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти Биология кафедраси укитувчиси, биология фанлари фалсафа доктори (PhD)

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бугунги кунда таълим методларини такомиллаштириш сохасидаги асосий йуналишлардан бири интерфаол таълим ва тарбия усулларини жорий килиш, укувчининг далиллар, коидалар, схемалар, жадваллар билан ишлашлари, тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: ташхислаш, исботлаш, улчаш, назорат килиш, асослаш, маъкуллаш, бахолаш, текшириш, солиштириш, киёслаш каби тушунчалар тугрисида фикр юритилади. Шу билан бирга интерфаол интерфаол методларни куллашда укувчиларнинг еш, психологик хусусиятлари, дунёкараш даражаси, хаётий тажрибалари инобатга олинса, дарс самарадорлиги янада ошиши, бу эса укитувчилардан касбий махорат, малака, билимдонлик, сезгирлик ва интуицияга эга булишлари тугрисида фикр юритилади.

Калит сузлар: интерфаол таълим, малака, билимдонлик, бахс-мунозара, мустакил фикрлаш, таксономия, тафаккур, субъект, мантик.

DEVELOPMENT OF SKILLS IN SCHOOLS THROUGH INTERACTIVE

TRAINING

Khurshida Bakhadirovna Alimova

Master student of the 1st course of the Department of Biology Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

Bakhtiyor Ramazonovich Ramazonov

Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent Region, Doctor of Philosophy in Biological Sciences (PhD)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 1 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

In this article, one of the main directions for improving teaching methods today is the introduction of interactive teaching and learning methods, the work of students with evidence, rules, diagrams, tables, examples of verbs corresponding to the level of thinking: diagnostics, proof, measurement, control, justification, approval, assessment, check, compare, compare. At the same time, the use of interactive methods taking into account the age, psychological characteristics, worldview, life experience of students will increase the effectiveness of the lesson, which will lead to professionalism, competence, knowledge, sensitivity and intuition on the part of teachers.

Keywords: interactive learning, skills, knowledge, debate, independent thinking, taxonomy, thinking, subject, logic.

КИРИШ

Хрзирда таълим методларини такомиллаштириш сохасидаги асосий йуналишлардан бири интерфаол таълим ва тарбия усулларини жорий килишдан иборат. Интерфаол усулларни куллаш натижасида укувчиларнинг мустакил фикрлаш, хар бир мавзуни тахлил килиш, хулосалар чикариш, уз фикрини эркин баён килиш, уни асослаган холда химоя кила билиш, соглом мулокот килиш, бахс-мунозара олиб бориш куникмалари шаклланиб, ривожланиб боради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бу масалада америкалик психолог ва педагог Б.Блум билиш ва эмоционал сохалардаги педагогик максадларнинг таксономиясини яратган. Бу Блум таксономияси деб номланади. Таксономия-борликнинг мураккаб тузилган сохаларини таснифлаш ва системалаштириш назарияси деган маънони билдиради. Унга кура тафаккурнинг ривожланиши билиш, тушуниш, куллаш, тахлил килиш, умумлаштириш, бахолаш даражаларида булади. Булар куйидаги белгилар хамда хар бир даражага мувофик феъллар намуналари билан хам ифодаланади.

Жумладан: билиш-дастлабки тафаккур даражаси булиб, бунда укувчи атамаларни айта олади, аник коидалар, тушунчалар, дадиллар ва шу кабиларни билади. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: кайтара билиш, мустахкамлай олиш, ахборотни етказа олиш, айтиб бера олиш, ёзиш, ифодалай олиш, фарклаш, таний олиш, гапириб бериш, такрорлаш каби тушунчалардан иборат.

Тушуниш даражасидаги тафаккурга эга булганда эса, укувчи далиллар, коидалар, схемалар, жадвалларни тушунади. Мавжуд маълумотлар асосида келгуси окибатларни тахминий тафсифлай олади, хулоса чикараолади. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: асослаш, алмаштириш, якколлаштириш, белгилаш, тушунтириш, таржима килиш, кайта тузиш, ёритиб бериш, шархлаш, масалани ойдинлаштириш кабилардан иборат. Куллаш даражасидаги тафаккурда укувчи олган билимларидан факат анъанавий эмас, ноаънанавий холатларда хам фойдалана олади ва уларни тугри куллайди. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: жорий килиш, хисоблаб чикиш, намойиш килиш, фойдаланиш, ургатиш, аниклаш, амалга ошириш, хисоб-китоб килиш, тадбик килиш, хал этиш. Тахлил даражасидаги тафаккурда укувчи яхлитнинг кисмларини ва улар уртасидаги узаро богликликларни ажрата олади, фикрлаш мантикидаги хатоларни куради, далиллар ва окибатлар орасидаги фаркларни ажратади, маълумотларнинг ахамиятини бахолайди. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: келтириб чикариш, ажратиш, табакалаштириш, таснифлаш, тахмин килиш, башорат килиш, ёйиш, таксимлаш, текшириш, гурухлашдан иборат булган тушунчаларни уз ичига олади.

Умумлаштириш даражасидаги тафаккурда укувчи ижодий иш бажаради, бирор тажриба утказиш режасини тузади, бир нечта сохалардаги билимлардан фойдаланади. Маълумотни янгилик яратиш учун ижодий кайта ишлайди. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: янгилик яратиш, умумлаштириш, бирлаштириш, режалаштириш, ишлаб чикиш, тизимлаштириш, комбинациялаштириш, яратиш, тузиш, лойихалашдан иборат. Бахолаш даражасидаги тафаккурда укувчи мезонларни ажрата олади, уларга риоя кила олади, мезонларнинг хилма-хиллигини куради, хулосаларнинг мавжуд маълумотларга мослигини бахолайди, фактлар ва бахоловчи фикрлар орасидаги фаркларни ажратади. Бу тафаккур даражасига мувофик феъллар намуналари: ташхислаш, исботлаш, улчаш, назорат килиш, асослаш, маъкуллаш, бахолаш, текшириш, солиштириш, киёслаш каби тушунчаларни уз ичига олади.

НАТИЖАЛАР

Замонавий шароитда таълим самарадорлигини оширишнинг энг макбул йули - бу машгулотларнинг интерфаол методлар ердамида ташкил этиш деб хисобланмокда. Хуш, интерфаол методларнинг узи нима? Улар кандай дидактик имкониятларга эга? Таълим жараенида интерфаол методларнинг

уринли, максадга мувофик кулланилиши кандай самараларни кафолатлайди, куйида ана шу каби саволларга кискача жавоб берилади.

Интерфаол таълим инглизча "interact", русча "интерактив"; "inter" -узаро, "active" - харакат килмок деган маъноларни билдириб, талабаларнинг билим, куникма, малака ва муайян ахлокий сифатларни узлаштириш йулидаги узаро харакатини ташкил этишга асосланувчи таълим деган маънони билдиради.

Мохиятига кура, интерфаоллик укувчиларнинг билим, куникма, малака ва муайян ахлокий сифатларни узлаштириш йулида биргаликда, узаро хамкорликка асосланган харакатни ташкил этиш лаекатига эгаликларини англатади. Мантикий нуктаи назардан эса интерфаоллик, энг аввало, ижтимоий субъектларнинг сухбат ёки диалог, узаро савол-жавоб, узаро хамкорликка асосланган харакат, фаолиятни олиб боришларини ифодалайди. Таълим сохасида фаолият юритаётган хар бир мутахассис яхши биладики, анъанавий таълим хам сухбат ёки диалогга асосланган ва бу сухбат узаро муносабат шаклларида ташкил этилади.

Интерфаол таълим укитиш жараёнининг асосий иштирокчилари -укитувчи, укувчи ва укувчилар гурухи уртасида юзага келадиган хамкорлик, кизгин бахс-мунозалар, узаро фикр алмашиш имкониятига эгалик асосида ташкил этилади, уларда эркин фикрлаш, шахсий карашларини иккиланмай баён этиш, муаммоли вазиятларда ечимларни биргаликда излаш, укув материалларини узлаштиришда талабаларнинг узаро якинликларини юзага келтириш, "укитувчи - укувчи - укувчилар гурухи"нинг узаро бир-бирларини хурмат килишлари, тушунишлари ва куллаб-кувватлашлари, самимий муносабатда булишлари, рухий бирликка эришишлари кабилар билан тавсифланади.

МУ^ОКАМА

Укитувчи интерфаол таълим ердамида укувчиларнинг кобилиятларини ривожлантириш, мустакиллик, уз-узини назорат, уз-узини бошкариш, самарали сухбат олиб бориш, тенгдошлари билан ишлаш, уларнинг фикрларини тинглаш ва тушуниш, мустакил, ижодий, танкидий фикрлаш, мукобил таклифларни илгари суриш, фикр-мулохазаларини эркин баен килиш, уз нуктаи назарларини химоя килиш, муаммонинг ечимини топишга интилиш, мураккаб вазиятлардан чика олиш каби сифатларни шакллантиришга муваффак булади. Энг мухими, интерфаол таълим ва тарбияни куллаш оркали укитувчи укувчиларнинг аник таълимий максадга эришиш йулида узаро хамкорликка асосланган

харакатларини ташкил этиш, йуналтириш, бошкариш, назорат ва тахлил килиш оркали холис бахолаш имкониятини кулга киритади.

Укитувчи дарс жараёнида укувчилар билан ишлаш жараёнида куйидаги имкониятларга эга булади хамда укувчиларни ушбу йуналишларга йуналтиради:

- гурух ёки жамоа билан хамкорликда ишлашлари;

- тенгдошлари орасида уз гояларини эркин баён килишлари, билимларини хеч кандай рухий тусикларсиз намойиш этишлари; узларини эркин тутишлари;

- укувчиларнинг муаммони хал килишга ижодий ёндошувлари;

- гурух ёки жамоадошлари билан дустона муносабатда булишлари хамда рухий якинликка эришишлари;

- уз ички имконият ва кобилиятларини тулик намоён кила олишлари;

- фикрлаш, фикрларни умумлаштириш ва улар орасидан энг мухимларини саралаб олишлари;

- уз фаолиятини назорат килишлари ва мустакил бахолашлари;

- уз имкониятлари ва узларига булган кучга ишонч хосил килишлари;

- турли хил вазиятларда харакатланишлари ва мураккаб вазиятлардан мустакил чика олиш куникмаларини узлаштиришлари.

ХУЛОСА

Интерфаол таълим технологиялари таълим сифатини яхшилаш, самарадорлигини ошириш, укитувчи, укувчи, укувчилар гурухи, шунингдек, жамоа уртасида узаро хамкорликни карор топтириш, гоявий ва рухий бирликка эришиш, ягона максад сари интилиш, хар бир таълим олувчи укувчининг ички имкониятларини руебга чикариш, шахс сифатида намоен булиши учун зарур шарт-шароит хамда мухитни яратишда катта имкониятларга эга. Интерфаол таълимнинг энг мухим таркибий элементи булган интерфаол методлар уз мохиятига кура таълим максадларни амалга оширишда маълум даражада самарадорликка эришишни таъминлайди. Энг мухими укитувчилар интерфаол методларни танлашда урганилаетган мавзу, муаммо еки хал килиниши лозим булган масалага эътибор каратишлари лозим. Крлаверса, интерфаол методларни куллашда укувчиларнинг еш, психологик хусусиятлари, дунёкараш даражаси, хаётий тажрибалари инобатга олинса, дарс самарадорлиги янада ошади. Бу эса укитувчилардан касбий махорат, малака, билимдонлик, сезгирлик ва интуицияга эга булишни такозо этади.

REFERENCES

1. Н.Муслимов, М.Усмонбоева, Д.Сайфуров, А.Тураев Инновацион таълим технологиялари. 204 бет.

2. Zakirov, D., & Madaminova, G. (2020). CLUSTER TEACHING METHOD FOR DEVELOPMENT OF ECOLOGICAL EDUCATION AND FORMATION OF ECOLOGICAL CULTURE OF SCHOOLCHILDREN IN GENERAL EDUCATIONAL SCHOOLS. Биология ва экология электрон журнали, 2(2).

3. Rakhimov, A. K., Jononova, R. N., & Egamberdieva, L. N. (2020). Methodological Support Using Innovative Teaching for The Development of Natural and Scientific Outlook of Students methodological Support Using Innovative Teaching for The Development Of Natural And Scientific Outlook Of Students. International Journal of Psychological Rehabilitation, 24(7), 8136-8142.

4. Fayziyev Vahid Bakhramovich, & Vakhabov Abdurasul (2019). The study of the biological properties of potato virus x in common environmental conditions of Uzbekistan. European science review, 2 (1-2), 46-50.

5. Дониёр Уткирович Закиров, & Жасур Хабибуллаевич Гулямов (2020). ЭКСКУРСИОННАЯ МЕТОДИКА ОБУЧЕНИЯ ПО РАЗВИТИЮ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ ШКОЛЬНИКОВ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНА ШКОЛАХ. Science and Education, 1 (Special Issue 1), 37-44.

6. Egamberdieva, L. (2019). Methodical Training Biology Students to Solve Problems. Eastern European Scientific Journal, (1).

7. Закиров, Д. У. (2020). МАКТАБЛАРДА БИОЛОГИЯ ФАНИНИ УТКАЗИШДА УКУВЧИЛАРНИНГ МУСТАКДЯ ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ. Science and Education, 1(7).

8. Рахматуллаева, А. К., & Атабаева, Д. Т. (2020). БИОЛОГИЯ ФАНИДА УКУВЧИЛАР БИЛАН УТКАЗИЛАДИГАН СИНФДАН ТАШКАРИ МАШТУЛОТЛАРНИНГ АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, (3).

9. Закиров, Д. У. (2020). ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМДА МАНТИКИЙ ФИКРЛАШ ВА МУСТАКИЛ ТАЪЛИМДАН УНУМЛИ ФОЙДАЛАНИШНИ РИВОЖЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ. Биология ва экология электрон журнали, 4(2).

10. Zakirov, D., & Madaminova, G. (2020). Ekologik ta'limni rivojlantirish va umumiy o'rta maktablarida o'quvchilarning ekologik madaniyatini shakllantirish. Биология ва экология электрон журнали, 2(2).

11. Муталов, К. А., Рамазонов, Б. Р., & Закиров, Д. У. (2020). Полукустарничковая растительность Юго Западного Кызылкума Материалы международной научно-практической конференции «Охрана и рациональное использование природных ресурсов Южного Приаралья» г.

12. Муталов, К., Рамазонов, Б., Закиров, Д., & Гулматова, М. (2020). ПОЛУКУСТАРНИЧКОВАЯ РАСТИТЕЛЬНОСТЬ ПАРТЕКОВАЯ

ФОРМАЦИЯ CONVOLVULETA HAMADAE. Academic research in educational sciences, (2).

13. Аманов, Б. Х., & Саманов, Ш. А. (2020). НАСЛЕДОВАНИЕ И ИЗМЕНЧИВОСТЬ ПРИЗНАКА ДЛИНЫ ВОЛОКНА У РАСТЕНИЙ F1-F2 ПОЛУЧЕННЫХ ПУТЁМ ГИБРИДИЗАЦИИ ЛИНИЙ И СОРТОВ ВИДА G. BARBADENSE L. ТЕОРИИ, ШКОЛЫ И КОНЦЕПЦИИ УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ НАУКИ, 12.

14. Muminov, K., Ernazarova, Z., & Amanov, B. (2020). Cluster analysis of valuable economic traits in amphidiploid cotton hybrid plants. EurAsian Journal of BioSciences, 14(2), 4973-4981.

15. Zakirov, D. (2020). ECOLOGICAL EDUCATION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS. ACTA NUUz, 1(4), 72-74.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.