Научная статья на тему 'ИНСОНМАРКАЗӢ МЕҲВАРИ КОНСЕПТШИНОСӢ'

ИНСОНМАРКАЗӢ МЕҲВАРИ КОНСЕПТШИНОСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
16
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
человек / язык / человекоцентр / антропологическая лингвистика / когнитивная лингвистика / научная парадигма / концепция / когнитивная психология / культура / нейробиология / информатика / разум / сознание / когнитивная философия / познание и т. д. / human / language / human-centered / anthropological linguistics / cognitive linguistics / scientific paradigm / concept / cognitive psychology / culture / neurobiology / computer science / mind / consciousness / cognitive philosophy / cognition / etc.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Наджмиддиниён Файзулло Рачаб

В этой статье обсуждается роль человека в когнитивной лингвистике. Ведущая роль человека в развитии языка, речевых процессов и понимания речи побудила лингвистов задуматься о признании гуманизма, в котором статус человека отдается приоритету. Чтобы осмыслить и понять язык, необходимо обратиться к его владельцу, человеку, который говорит и знает язык, потому что язык связан с жизнью и деятельностью человека и его мыслями и не может существовать вне человеческого общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HUMAN-CENTERED CONCEPTUAL FOCUS

This article discusses the role of person in cognitive linguistics. The leading role of person in the development of language, the processes of speech and speech comprehension has led linguists to consider the recognition of the human center, in which the status of person is given priority. In order to understand and comprehend language, it is necessary to turn to its owner, a human being, a person who speaks and thinks, because language is related to human life and activity and his thoughts and cannot exist outside of human society.

Текст научной работы на тему «ИНСОНМАРКАЗӢ МЕҲВАРИ КОНСЕПТШИНОСӢ»

ИНСОНМАРКАЗЙ МЕ^ВАРИ КОНСЕПГШИНОСЙ

Нацмиддиниён Ф. Р.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

,3ap иб^ри^и ac® XXI зaбoншинccии aнIpoпoлoгй (инccнмapкaзй) apзи вучуд кapд, ки aз чoниби axcap oлимoн эътиpcф rap^Aa, пaдидaxoи зaбoнpo дap pcбиIaи зич 6o mcxe, тaфaккyp, фaъoлияти pyxo™ Ba aмaлии y бappacй мeнaмoяд. Aкидaxoи инccнмapкaзй дap зaбoншинocии мух^ Foяи acocй бa xиcoб pa^ra, xaдaфи тaxлили зaбoншинocй дигap нaмeгaвoнaд тaнxo 6o мyaйян кapдaни xycycиятxoи ccxтopи зaбoн мaxдyд бoшaд. Имуз дик^ти axcap oлимoн aз oбъeкти дoниш (илм) бa cyбъeкти дoниш ^axc) paвoнa шyдaacг.

Бoяд вдц кapд, ки чaxoни mo oлaмecг, ки тaвaccyти зaбoн тacвиp, ифoдa Ba идopa кapдa мeшaвaд. Бapoи фaxмидaн Ba дapки зaбoн бoяд бa дopaндaи o^ яънe инаэн, инccни cyxamap Ba дopoи тaфaккyp MypoirnI нaмyд, чунки зaбoн бa xaëI Ba фaъoлияти инccн Ba aфкopи y aлoкaмaнд бyдa, бфун aз чoмeaи инccнй MaB1^ бyдa нaмeгaвoнaд. Acocгyзopи фaлcaфaи aнIpoпoлoгии Олмoн M. Шeлep кaйд Me^ra^ ки xavm мacъaлaxoи мapкaзии фaлcaфapo мeтaвoн дap caвoли «^cxe кист?» чустучу нaмyд. Бa ин caвoли фaлcaфй HMpy зaбoншинocй низ ^aBoô дoдa мeгaвoнaд.

ЭЪтиpoф гapдидaни нaкщи пeшбapaндaи инccн дap pyщди зaбoн, paвaндxoи бaëн Ba дapки нутк зaбoншинocoнpo бa aндeшaи инccнмapкaзй бypд, ки дap oн мaкoми инccн дap мaдди aBBan гyзoщгa мeшaвaд. И. Г. Рузин дap acapaщ, ки «Ha^axM фaлcaфии Iaw^cra зaбoншин<xй» унюнй шyдaaст, кaйд мeкyнaд, ки: «Зaбoн дap инъикocи Bo^e^I Ba фapoгиpии зиндaгии инccн бappacй мeшaвaд. Aндeшaxoe, ки зaбoнpo дap acocи oмyзиши инccн Ba чaxoни мaънaвии y фaxмидaн мумкин aCT, py то py кaвитap мeгapдaд. ^шш ин aз мyxимтapин тaíйиpaги мeтодoлoгияи нaви oмyзиши зaбoн, 6axycyc дap зaбoншинocии мaъpифaтй pyщди зaбoншинacии инccнмapкaзй дaлoлaт мeкyнaц». [14, c. 48].

Maълyм aCT, ки pyщди xaMa гущ илм тaвaccyти пapaдигмaxo cypaт Merapa^ Чуданчи, дap зaбoншинacии acpи l9 paвиши мyкoиcaвй-тaъpиxй xyкмфapмo буд, дap acpи 20 paвиши ccxTOpn-

cKneMararä тaщaккyл ёфт Ba дap acpи 21 бoшaд caмти кoммyникaтивй-фyнкcиoнaлй бapтapй пaйдo нaмyд. Истилoxи «пapaцигмa» xaMiyïï cитeмaи aкидaxoи илмй мaънидoд мeгapдaд. Пapaдигмaи илмй нaмyнaи пeшниxoди мушкилот Ba шчмуи ycyлxoи имкoнпaзиpи xa-лли orno (мeтодoлoгияи тaдкикaги илмй) мeбoшaд. Бoяд кaйд нaмyд, ки истилoxи пapaдигмa бaъди интишopи китоби Т. Кун «Сoxтоpи инкилйби илмй», мaвpиди бappacй rçapop г^ифт. Кyбpякoвa Е. С. ce нуктаи мyxимми мyттaxидccзи чyзъxoи пapaдигмaи дoнишpo мyaйян мeкyнaнд: 1) IamMM®, 2) мaъpифaтй Ba 3) Iexm^ [8, c.l67].

Бoяд кaйд нaмyд, ки xap як пapaдигмaи минбaъдa пapaдигмaxoи пeшинapo инкop нaмeкyнaд, бaлки дoнищxoи бaдacтовapдaщyдapo cистeмaнoк нaмyдa, бapoи чaмъбaст Ba бa дaст oвapдaни нaтичaxoи 6œ xaM бaлaнди тaцкикoт pox мeкyщoяд. XaMi™ Iapm, тaFЙиpëбии пapaдигмaxo aмaлиcoзии пaйдapпaйи paвищxo Ba caмтxoи гудагуи paBaB.^ тaбий Ba нoгyзиpи илмй мaxcyб мeëбaнд.

Чyнoнки E. С. Кyбpякoвa, В. И. Шaxoвcкий Ba як rypyx зaбoншинoccни дигap rça^ кapдaaнд, ки дap мapxилaи кунунии pyщди зaбoншинocй биcëpпapaдигмaтикa (пoлипapaдигмaтикa) бa By^ oмaдaaст, яънe дap як Ba^ якчaнд пapaдигмaтикaxo apзи By^ кapдaaнд, чун: инcoнмapкaзй (aнIpoпoлoгй), фyнкcиoнaлй, мyoшиpaтй (кoмyникaтивй), мaъpифaтй, пpoгмaтикй Ba Fa^a, ки xaмдигappo инкop нaмeкyнaнд.

Рушду тaщaккyли пapaдигмaи инccнмapкaзй дap зaбoншинocй 6o дapки зapypaти фapк кapдa тaвoнистaни ду му^имми зaбoн aз тapaфи В. А. Звeгинceв пeшниxoд rap^gwaaCT 1) зaбoн xaMiyïï

ccxтоpи пyшидa (6e ищгиpoки ижш) Ba 2) зaбoн 6o ишгиpoки инccн aлoкaмaнд. У мeryяд: «Arap то oxиp poсткaвлиpo aз дaст дoдaн нaxoxeм, бoяд икpop ^д, ки xaнгoми oмyзиши зaбoн xavHyn як ccxтоpи пyщидa, бфун aз xyзypи инccн имкoниятxo бapoи мyxaккикoн мaxдyд гаш^ xycycиятxoи дeклopaтивиpo мeгиpaц». [5, c. 164].

Бoяд кaйд нaмyд, ки пapaцигмaи инccнмapкaзй peшaxoи чyкypи тaъpиxй дoщгa 6a oн Гepaклит, Дeмoкpит, В. Гyмбoлдг acoc ryзoщгa aкицaxoи ornopo Э. Бeнвeнист, X. Шгейнгал, Г. Пayл, А. А. Пеггебня, И. А. Бoдyэн дe Кypтeнэ, Д.Н. Овcяникoвo-Кyликoвcкий, Ю. С. Стeпaнoв, В. А. Звeгинceв Ba дигapoн pyщд дoдaaнд. 3epo aз бaйни тaмoми мaвчyдoти зицда тaнxo инccн aCT, ки дopoи зaбoни ryë xacI Зaбoнpo тотн чaндин xaзopccлaxo пeш дap тули тaъpиx cyфтa нaмyдa буд Ba HMpy 6o як зaбoни M^aMMan гуфтугу мeкyнaц.

Э. Бeнивист дap po6итa 6o xaмин мeгyяд: «Тacaввypи инccни бeзaбoн Ba ë mccre, ки бapoи xyд зaбoн ^-rapob кapдa бoшaд, имкoн нaцopaц. Дap oлaм тaнxo инccни дopoи зaбoн, ки мeгaвoнaц 6o кacи дигap гуфтугу нaмoяд, MaB1^ acI Зaбoн тaнxo 6a инccн M^rea^re^ бyдa, тaвaccyти зaбoн инccн cyбъeкти дoниш (илм) мeгapдaц». [3, c. 293].

Э. Д. Сyлeймoнoв Ba H. Ж. Шaймepдeнoв тaъкид мeкyнaнд, ки дap мapкaзи acocии зaбoншинocии мaъpифaтй инccн rçapop дopaц. Яъш зaбoни инccнй oбъeкти тaцкикaги ин caMrn зaбoншинocй мeбoшaц.

Бинoбap ин, oBxo тaдкик;и пaдидaxoи зaбoннpo бap acocи техлили coxтopи мaйнaи capи xyди инcoн paбт мeдoнaнд. Аз ин py, obxo бap oн aK^aam ки: «Инcoнмapкaзй catira мухимми coxan зaбoншинocии мaъpифaтй бyдa, зaбoнpo xaмчyн чузъи инcoн бappacй мeнaмoяд Ba пaдидaxoи зaбoнpo дap ибopaи «зaбoн Ba mram» бoяд чуст. Macana^ т8хк;ики зaбoн, дap acocи тaxлилxoи инфpacoxтopи мypaккaби мarзи capи ингои, ки бa дacт oвapдaни дoниш Ba иcтифoдaи o^o гньмин мeкyнaд; т8хк;ики зaбoншинocии мaъpифaтй xaмчyн шaкли мyappифии ^axo^ омузишу тaxкик;и poбигaи бaйни зaбoн, инган Ba чoмea; т8хк;ики poбигaи зaбoн бa фapxaнги мaънaвии мapдyм; т8хкики тaфaккyp Ba xyнapxoи мapдyмй; тaчaccyми xycycиятxoи xocи (инфиpoдии ) шaxc дap зaбoн, ки тaвaccyги oн нaкши шaxc дap pyшди зaбoн инъикoc мeшaвaд Ba ranpa». [16, c. 20]

Сoлxoи 80-90-уми acpи гyзaштa дaвpaи pyшди тaxк;нкoти maM Ba нaзapиявии aлoкaи инcoн Ba зaбoн гaштaнд, ки кaдaми нaxycтини oн мaкoлaи Б. А. Сepeбpeнникoв бa xиcoб мepaвaд. [13, c. 212].

Xaмин тapик; pyinnn минбaъдaи зaбoншинocй тaвaччyxи мyxaк;кикoнpo бa мacъaлaxoи oмyзиши poбитaи бaйни зaбoни иноэн Ba тaфaккypи y чaлб ^д. Инcoн aндeшaxoяшpo 6o кoнceптxo ифoдa кapдa, тaвaccyги зaбoн aмaлй мeнaмoяд. poбитa бa xaмин rapa^n^a инcoн xaмчyн мexвapи зaбoншинocии мaъpифaтй Ba фapxaнгй дap дoиpaи кoнceптшинocй pyшд нaмyдa acт. Тaмoми тaдкикoтxoe, ки им^у дap пoяи зaбoншинocии мaъpифaтй ë фapxaнгй дap дoиpaи тaxкикoти кoнceптxo poxaндoзй мeгapдaнд, бa инcoн мapбyт acт. Xe4 як кoнceпт дap зaбoншинocй бepyн 8з инcoн oмyxтa нaмeшaвaд.

Ю. С. Стeпaнoв мeryяд: «^axc^ra инcoн дap зaбoн oшкop мeгapдaд. ^p зaбoншинocии мaъpифaтй

Ba фapxaнгй инcoн me 8з кoнceптxoи 8з xaivia мух^^^ини фapxaнгй бa x^oS мepaвaд. Шaxcияти инcoн як cиcгeмaи яклyxт Ba мypaккaбecт, ки ик;гидopy кoбилияти xyдpo тaнxo дap мyoшиpaт 6o шaxcияти дигap oшкop Ba aмaлй мeнaмoя1д». Бa aK^^ ин oлим мaфxyми «ингат» xycycияти лингвиcтии тacвиpи ^axoRpo мyaйян мeкyнaд, ки м8змуни кoнceптyaлии oн бa тaчpибaи ичтимoивy фapxaнгй, тaъpиxй, тaмoюлxo Ba apзишxoи умумиинганй xoc acт. [15, c. 552-553].

Ыухккик Е. Н. Рeмчyкoвa бa oн бoвap acт, ки paвиши инcoнмapкaзй бapoи о^иши гpaммaтикa низ ax,миятнoк acт. У мeнaвиcaд: «M^oc^a™ инcoнмapкaзй бa гpaммaтикa имкoн мeднxaд, ки мyнocибaтxoи мypaккaб Ba xaмoxaнгии зaбoн Ba нутк, axмиятнoкии жaнpxoи гyнoгyни нутки э^дй, кoбилияти гудагуни гaфaккyp, умумш xaмa чизpo, ки бa cиcгeмaи зaбoн xoc acn Ba инcoн aмaлй мeнaмoяд, 8з xaмдигap фapк Ba xycycиягxoи orn,opo дap HaxopHy6a мyaйян кapдa тaвoнeм». [12, c. 309].

Аз ин твъкиди му^кки; бap мeoяд, ки xaivm тaдкикoIxoи зaбoншинocй, xycycan зaбoншинocии мaъpифaтй, ки бa мacъaлaи w^oc^a™ зaбoн Ba тaфaккyp, зaбoн Ba нут; Ba ranpa нигapoнидa шyдaacт, бoяд бa инcoн мapбyт бoшaнд Ba инcoнpo мaвpиди тaxк;икy oмyзиш ;apop диxaнд.

Бoяд зикp нaмyд, ки шyyp, a;n, pyx, coxrc^ мypaккaби мaйнa Ba мaíзи capи инcoн тули caдcoлaxocт, ки 8з чoниби oлимoни coxaxoи гушгун, чун: пcиxoлoгия, фaлcaфa, пeдaгoгикa, paвoншинocй,

мaнгик; физиoлoгия Ba дигap илмxo oмyxтa мeшaвaд. ^p фaлcaфa xano як бaxши мaxcyc - гнoceoлoгия мaвчyд ad, ки дap ин бaxш oлимoн бa нaтичaxoи бaлaнди илмй нoил гaштaaнд. Bane то xaнyз caвoлxoи зиёд, бa xycyc 8з нyктaи нaзapи илмxoи мaъpифaтй oид бa инcoн Ba зaбoн, мaвкeи зaбoн дap тaшaккyли иноэн Ba caAxo caвoли дигap 4aBcfe xyдpo дapëфт нaкapдaaнд. Зaбoншинocии мaъpифaтй xaмчyн илми бaйнифaннй як Karop илмxopo, чун: пcиxoлoгияи мaъpифaтй, raMpo^^o^om^ фapxaнг, нeйpoбиoлoгия, илмxoи кoмпютepй, фaлcaфa Ba ranpapo мyттaxид мeнaмoяд.

Maфxyми илмxoи бaйнифaннй дap миëнaxoи acpи 19 бa By^ oмaдa, coлxoи 70-80 acpи ^arna xaмчyн илми гахш ичтимoй шинoxтa шyдa, ш^ми xoca пaйдo нaмyдaaст. Яте 8з илмхте, ки бa зaбoншинocии мaъpифaтй aлoкaмaндии зич дopaд пcиxoлoгияи мaъpифaтй мeбoшaд. Тaъcиcëбии oн бa гали 1951 BaKre, ки дap дoнишгoxи Кopнeл мaшвapaти якфяи зaбoншинocoн Ba пcиxoлoгxo бapryзop rap^Aa oид бa тaъcиcи Кyмитaи мyштapaки зaбoншинocoн Ba пcиxoлoгxo 6o poxбapии Ч. Остуд, Kapop кaбyл гapдид, pod метя!. Аз coлxoи 70-и acpи 20 пcиxoлoгияи мaъpифaтй чoйгoxи xyдpo !ap ABpyпo низ тaвaccyти 8з чoп бapoмaдaни acapxoи А. Рyммeгффeйт, Ч. Чoнcoн - Лeйpд, Ч. Menep, Ж. Hyase Ba дигapoн пaйдo нaмyд.

^p Игтиxoди Шypaвй бoшaд пcиxoлoгияи мaъpифaтй coлxoи 50-уми acpи 20 дap зaминaи мaктaби Л. С. Вигогский Ba xaмcaфoни y А. H. Лeoнтeв, А. Р. Лypия, С. Л. Рyбиншгeйн Ba дигapoн тaъcиc ëфтaacт.

Бa pyшди пcиxoлoгияи мaъpифaтии зaмoни шypaвй aK^a Ba FOяxoи Л. С. Вигогский, ки дap як Kaiop мaкoлa Ba acapxoяш oид 6a генсзияи ичтимoии вaзифaxoи pyx, тaшaккyл Ba инкишoфи нутки кyдaкoн, бaëн кapдa тaвoниcтaни фикpy aндeшaxo Ba дapки мaънoи кaлимaxo 8з чoниби кyдaкoн зaминa гyзoштaacт. Acocxoи нaзapияи нут; дap acapxoи А. Лeoнтeв низ инъикoc шyдaaнд.

Рaвaндxoи мaъpифaтй xaмeшa 6o paмзxo aлoкaмaнд мeбoшaнд, ки 6o ëpии oнxo ин ë oн coxiop, caгx Ba cифaти дoниш coxтa Ba мyappифй кapдa мeшaвaд. ^p чapaëни фaъoлияти cyбъeкти мaъpифaтй xaivia ryнa HnnnoOT 6a ином тaвaccyти coxтopxoи ryнoryни мaïзи cap вopид мeшaвaнд Ba дap мapxилaxoи ryнoгyн 6o ëpии зaбoн дap шyyp ycтyвopoнa чoйгиp шyдa, дap зaбoншинocии мaъpифaтй инcoн oбъeкти oмyзиш ;apop мeгиpaд. Ин xaмoн зaбoнecт, ки дacIpacии тaбииpo 6a шyyp Ba paвaндxoи тaфaккypи ин^н гньмин мeнaмoяд. Хycycиятxoи ceмaнтикии вoxидxoи зaбoн дap oн мyшoxидa мeшaвaд, ки ceмaнтикa тaнxo вoкeиягpo Hm^dc мeкyнaд, xaмчyн мaфxyм oн дoниши умумист Ba киcми кoммyникaтивии oн

Map6yI 6a кoнceпт acx, ки дap шaкли мoшиpaти тapaфxo Ba 6aë™ aндeшa дap нутк ифoдa Meë6a^ Зaбoн BocHIaM дacIpacй 6a дoнишxoи кoнceптyaлй бyдa, тaвaccyти бaëни aндeшa 6a дacт мссяд Ba имкон фapoxaм мecвapaц, ки 6o м^гал, фикp, aкмцa, дyнëи aндeшa Ba фaъoлияти кacи дигap orox шaвeм. Яънe, зaбoн кaлидecт, ки 6a ижсн бapoи шинокти xy^ oлaмy oдaм, xaмчyнин омузиши илм Ba Farn гapдoнидaни дyнëи мaъpифaтивy мaънaвиaш xизмaт мeкyнaц.

Олимон точик дap тaцкикaгxoящoн биcëp кoнceптxopo мaвpиди омузишу тaxкик кapop дoдaaнд, ки 6a иноен paбти бeвocитa дopaнд. Аз чумш, Maxмyдзoдa M. дoиp 6a кoнceпти «дил», Д. Aзиззoдa «Myxa66ai», З. Mмpзoeвa «нон», M. Имoмзoдa «c^a», H. Рaxмoнoвa «туй», X. Кypбoнoвa «ca6p», H. Kapимoвa «фaзo», H. Бoймaтoвa «зс6ой», С. Рaxимй «xиëнaт», Д. Axмeдoвa «xypoк», Ш. Фoзилoвa «6omapa» Ba дигap олимони точик тaцкикaIx,oи чолиб ryзapoнидaaнд. Myxaккикoни мaзкyp инccнpo мexвapи acocии тaxкикaг ;apop дoдa, кoнceшx,oи м^бут 6a инcoнpo 6o диду нaзapи Iœa тaxкик нaмyдaaнд. Дap тaxкикaги ощо дap бapoбapи тaxкмки як кожанти мyщaxxac тaмoми пaxлyxoи xocи миллию фapxaнгии миллaти точик мaвpиди Iax^ кapop гиpифтaaнд.

Аз чyмлa, дap кopxoи илмии мyxaккмкoни чaвoн Maxмyдзoдa M. Ba Aзиззoдa Д. ду кoнceпти м^бут 6a инccн «дил» Ba «Myxa66ai», ки poбитaм ^й 6o xaM дopaнд, мaвpиди тaxлил ;apop дoдa шyдaacт.

Maxмyдзoдa M. нaвишIaacг: «Омузиши мaфxyмxoe, ки oлaми ботинии инccнpo тacвиp мeнaмoянд, диадти xocи зaбoншинoccнpo 6a xyд чaлб нaмyдaacт, зepo ощо нa Iamp имкони oшкop нaмyдaни xycycиятx,oи инcoнмapкaзии ин ë он зaбoнpo фapoxaм M^pan^ бaлки, пeш aз xaMa, он имкони мyaйян нaмyдaни кoнyниятx,oи yнивepcaлим тaчaccyмpo дap тacвиpи чaxoн, дap шyypи инccнxo фapoxaм M^pa^ Xycycafí, омузиши кoнceпти «дил» имкони дapки кoнyниятxoи умумии тaчaccyмpo дap шyypи ccxибзaбoнoн фapoxaм мecpaц. Koнceпти «дил» aз тapaфи як ^aicp олимону зaбoншинoccн OMyxIa шyдaacт. Аз чyмлa, зaбoншинoccни pyc Р. Р. Дaнилoвa, Д. В. Дoнypoвa, О. H. Kan^a-IeBa, Р. Р. Зaмaцeглинoв дap acocи як зaбoн, Р. Р. Зaкиpoвa, Р. M. Вaлиeвa, А. И. Гeляeвa дap accM мукои^ зaбoнxo Ba Д. Ф. KaKMOBa, В. А. MaraoBa А. Д. ^Üm^b Ba дигapoн дap acocи фyнкcияxoи эмaгcиoнaлии дил, кoнceпти «дит^о тaцкмк кapдaaнд... Taxкмкaгxoи axaмиятнoктapин дap paвaнди тaxкикaги мaзкyp тaxкикaIxce 6a шyмop мepaвaнд, ки дap чaнбaм мyкoиcaвй-тaxлилй ryзapoндa шyдaaнд. К^ц кapдaн чоиз acx, ки кoнceпти «дил» дap acccи мукои^ дap зaбoнxoи pyœ, олмонй, annrem, xитoй, кaбapдинй, ocera™, пopтyгaлй, иcпaнй Ba полякй тaxкик гapдидaacг.». [10, c. 35-3б].

Myxa;^ Aзиззoдa Д. xyлocaxoи xyдpo чунин бaëн мeкyнaц: «Яте aз дacгoвapдx,oи мyxими инccният, ки тaвaччyxи Maxcycpo Ia^eo мeкyнaц, кoнceпти му^аббаш мeбoшaц. Бa aкмцaм Kapacrn В. И «Он бeвocитa бо тaщaккyлм мaънии xaëI дap одш xaмчyн xaцaф, дacгoвapдe, ки aз дoиpaм мaвчyдияти бeвocитaм инфиpoддй бapмeoяд, aлoкaмaнд acI». Myxjo66am xaмчyн зyxypaги мypaккaби биcëpчaнбaм paвoнй Ba эxcocoтии xaëти oдaм дap aкcapияти фaнxoи ryмaнитapию Faйpиryмaнитapй aз кaбили фaлcaфa, диншинош, caнъaтщинocй, paвoншинocй, чoмeaщинocй, cиëcaтшинocй Ba Faйpa м^оми бaлaндpo ишгал мeнaмoяд. Koнceпти мухаббат., aлбaттa, пaцидaи нaв нсст Ba дap тaъpиxи тaщaккyли инccният нaкши бopизe дopaц. Инccн aз дaвpoни xyдpo шинoxтaн 6e мухаббаm нaбyдaacт Ba Ma^xyMM мухаббаm xaмeшa инccниятpo xaмpoxй мeнavюяд... Koнceпти мухаббаm дap зaбoнxoи з^д, aз он чyмлa, pyœ, am^rn, олмонй, xитoй, фpaнcyзй, иcпaнй Ba Fa^a то xaцдe OMyxIa шyдaacг, aMMO кaйд бояд кapд, ки 6a ин мacъaлa дap зaбoншинccoни точик тс xoл мaвpиди бappacии aмикy дaкмк ;apop нaгиpифтaacг. [1, c. 35-39].

Axмeдoвa Д. xarnoMM тaxлили кoнceпти 6a ду мacъaлaи accœ, ки бeвocитa 6a кoнceпти инccн

pa6I дopaнд, тaвaччyx мeкyнaц: 1) «нон» дap фaxмиши мapдyми точик ccxиби эxтмpoми xoca Ba м^оми шoиcгa мeбoшaц; 2) «мexмoннaвoзй»-и мapдyми точик, ки шyxpaти xoca пaйдo нaмyдaacг: «Toчикoн 6a нон 6o эxтиpoми xoca, чун дopoй, paмзи шукуфой Ba нeкyaxвoлй мyнccибaт мeкyнaнд. Hoн xaM нону нoнpeзa xaM нон мсгуянд... Arap нoнpeзaepo дap зaмин ë зфи пой бинaнд, ornpo бapдoщгa дap чои Iœa Ba бaлaндгap мeгyзopaнд, тс тyъмaм пapaндaxo шaвaц. Hornpo aз xaц зиëд ñopa, peзa Ba мaйдaвy иcpcф кapдaн мумкин нсст.

Toчикoн xeлe мexмoннaвaзaнд. Xaнгcми тaщpифи мexмoн дacтypxoн гycIypдa, ornpo 6o aнвoи xypoкaм дap xorn мaвчyдбyдa чунон opo мeдиxaнд, ки мexмoннaвaзии чaндинxaзopccлaм мapдyми точик тaчaccyм мeëбaц. Aкcap xypoкx,o aз мaxcyлaги гуштй Ba opд тaйëp мeшaвaнд. Xypoкм aз xaMa мaъмyли точикон оши пaлaв acI». [2, c. 16-18].

Вoкeaн xaM, дap ин нaвишIaxoи му^кки; дилxox кac xycycиятx,oи xccy миллии xaлки тcчикpo мyшoxидa кapдa мeгaвoнaц. Toчикoн 6a нон эxтиpoми xoca дopaнд. MexMornpo гиpoмй мeдopaнд. Mexмoн aтcи xyдo acx, - мсгуянд.

Имoмзoдa M. M. дap тaxкмкaги xyд 6a кoнceпти «c^a» тaвaччyx нaмyдa, onpo дap мукои^ 6a зaбoни чинй дида мсбapoяд: " Koнceпти oилa дap зaбoнxoи тсчикй Ba чинй тaшaккyли paвoним MycôaI бyдa, мaчмyм тapкибии ornpo кoнceшx,oи шaвxap, зaн, мoдap, пaцap, фapзaндoн, xeшoвaндoн Ba Fa^a мaзмyни onpo дap ягcнaгй Ba aлoкaмaндии якдиrap тaщкил мeкyнaнд». [6, c. 7].

Myxaккики дигapи точик Кypбoнoвa X. X. кoнceпти «ca6p»-po тaxлил нaмyдa, тaъкид мeнaмoяд, ки ca6p якс aз мyxимгapин xиcлaтxoи инccн бyдa, дap нaвбaти xyд дигap xмcлaтxoи xyби мapдyмpo ифoдa мeкyнaц: ^<Koнceпти «Сaбp» - Ma^xMM axлoкд Ba эxcocй бyдa, xycycиятxoи yмyмибaшapй дopaц Ba дap

бжф (^хан^и 4axoH тaвcиф шуда, 6a axcap xanKxo oшнocт. Сaбp як xиcлaти мухимму xyби инcoн буда, дap зиндaгй зapyp мeбoшaд. Сoxтopи ceмaнгикни кoнceпти «G^p^po мaфxyмxoи истoдarapй, EypTOKaifi, тoкaтпaзнpй, xy^op^ oштипaзнpй, пypбapдopй, мyлoимй Ba ranpa ифoдa мeкyнaд. Сaбp аз чихати ичтимoй як xиcлaти paвoнни инcoн буда, шу^ту мapдoнaгй, дaлepивy 4acopaI, кaвинpoдaгй, гашвати бoтинй Ba ranpapo тача^ум мeнaмoяд». [9, c. 3].

Кapимoвa H. И. Ритши дoктopии xyд кoнceпти «фaзo»-po тaxлнл намуда, poбигaн oHpo 6a инcoн мyaйян нaмyдaacт: «TaBpe ки мaьлyм аст фaзo Ba BaK! мyxимгapин чyзъxoи мyappифии дoниш дap бopaн coxтopи 4axoH мeбoшaнд. Дap мapкaзи вакгу фaзo ин^н 4o&rnp aCT. Дoнншy тaчpибa 6a ин^н имкoн мeднxaд, ки oлaми aгpoфpo дypycг дapк куиад... Фaзo Ba xapaкaг 6a хам anoK^ зич дopaнд. Чузъи мухими вакгу фaзo-poxxo Ba caфap кapдaи 6a гушаву кaиopи oлaм бapoи moth Ba дapкн 6ob хам бexтapи 4axoH мycoндaг мeкyиaд... Bane чизи аз хама мухимму acocии мyaйяикyиaидaн фaзo Ba вакг фapxaнгй миллй мeбoшaд. Дap poбигa 6o ин мухити нxoтaкyиaидaн инcoн ба яте аз чyзъxoи тapкнбии кoнceпти «Фаз»» табдил мeëбaнд. [7, c. 270].

Бoймaтoвa H. К. xyлocaxoи xy^o oнд ба мафхуми кoнceпти «3e6oK» дap зaбoнxoи xoзнpaн точикй ва англиш чамъбаст намуда, зикp мeкyнaд: «Mo ба xyлocae oмaдeм, ки дap зaбoнxoи точикй ва англиш мафхуми «3e6oa» гaвcифxoи ба хам мoнaнд ва фapккyнaндa дopaд. ,3ap фapxaнгxoи зaбoнxoи точикй ва англиш тaфcиpи шaбexи кoнceпти «3e6oK» мавчуд аст. Mнллaтy xaлкнятxoи xapдyи ин кишвapxo ба мафхуми «3e6oa» нaзapи нeк дopaнд, ки oн дap aдaбиëги ин xarnxo тача^ум ëфгaaст. Чизи аз хама мyxиммe, ки дap фapxaнгнoмaxoи ин ду миллат ба чашм мepacaд oн аст, ки мафхуми «3e6oa» якe аз apзишxoи oлии ингоей, ки ба Amap apзиmxoи oлй aлoкaмaнд аст, эътиpoф гашгааст». [4, c. 31].

Яте аз мapocимxoи мухим 6aporn xap як инcoн мapocими «туй» ба x^o» мepaвaд. Считан ба мapocими «туй» ва бapпoкyиии orn^a ахаммияти xocca зoxнp мeнaмoянд. Озуи xap пaдapy мoдap ин аст, ки туйи фapзaндoнpo бинад. Бapoи хамин хам, ohxo хануз аз obohm xypдии фapзaндoн бapoи orno чихте чамъ намуда, мoдapoн 6aporn пиcapoнaшoн 6o caд yмeдy op3yxorn шнpин чoмaи дoмoдй мeдyзaнд, 6aporn дyxгapoн rymBopy халкаву гapдaибaнди тилю ва capy либocй apyrä oмoдa мeнaмoянд, то ки pyзи туй дap тани ohxo бинанду apмoн бишкаианд. Max3 аиа хамин мapocимpo мухаккики днгapи точик Paxмoнoвa H. Б. дap pиcoлaн нoмзaдни xyд мaвpнди тахкик кapop дoдaaст. У xynocaxorn xyдpo oнд ба »oHceD™ «туй» чуиин изxop намудааст: " Туй якe аз мapocимxoи мухимми yмyмиинcoнй мeбoшaд, ки oдaмoнpo 6o хам муттахид мeнaмoяд. Дap Бaдaxшoн мapxнлaxoи зepинн то iaprysopmaBm мapocими туй мавчуд аст: гуфтугу, xoCTrap^ чoмaбиëpoн... Хаитами бapryзopшaвии мapocими туй дap xoнaн дoмoдmaвaндa чун анъана мapocими «capIapomoH» ryзapoнндa мeшaвaд... ,3ap нoxияи Дapвoз, Xpcop, Bap3o6 ва мигакаи Куюб мapocими «capтapoшoн» 6o ичpoи cypyдн «Уcгoи ланги capтapoш» orce мeпaзнpaд. Дap нази дoмoд pyймoл ryстypдa мeшaвaд, ки ба бoлoи oh дyстoн ва нaздикoни y тyxфaxoи пулй ва мoлй мeгyзopaнд. Ин анъана дap Бaдaxшoн хам powi аст. Maтнн cypyд дap хамаи минтaкaxo як xer аст, вaлe дубайтй ва pyбoиëтxo, ки дap байни cypyд замзама мeшaвaнд, дap xap минтака гушгун аст. Дap cypyдx,oи тудана мудашбати xaлк 6o дoмoдy apyc иньикoc мeшaвaд... Дap cypyдxoи минтакаи Бaдaxmoн, дap

мyкoиca ба бaъзe минтaкaxoи дигapи кишвap, oxaHra cy3y ryдoз, гаму нopoзигй аз тaкдиp аз чoннби apycшaвaндa ба чашм нaмepacaнд». [11, c. 14-16].

Чунин миcoлxo зиëд oвapдaи мумкин аст. Baлe ба нaзapи инчoннб, ин чанд нaмyнaxoe, ки аз тaдкикoтxoи илмии oлимoни точик икгибoc oвapдeм низ coómp мecoзaнд, ки дap мapкaзy мexвapи кoнceптшинocй махз rnHcoH кapop дopaд.

АДАБИЁТ

1. Азиз;юда Д. Кoиœптн «мухаббаг// love» дф тacвнpн зaбoннн чахм (nap acocrn метода зaбoнxoн тодакй ва англист» (pнcoлaи PhD). - ,3ymaH6e, 2019. - 150 c.

2. Axмeдoвa Д. X. Haциoнaльнaя cшeцнфикa MoH^sima «eдa» в тaджнкcкoм и киIaйcкoм языкax. AвIopeф.....дах. канд. фшюл

наук. - ,3ymaH6e, 2020.

3. ^meHrnd, Э. Обшая лингвистика / Э. ^EBernd; шep. c ф^ / peÄ, вступ. ст. и кoммeнт. Ю. С. СГeпaнoвa - Изд. 2-e, crepeo™. - M.: Eднropнaл УРСС, 2002. - 293 c.

4. Бoймaroвa H. К Сeмaнгнчecкoe юнг кoнцeптa ««pacora» в тaджнкcкoй и aHn^cNM лннгвoкyльгypax. AвIopeф... дах. канд фшюл наук. - ,3ymaH6e, 2019.

5. 3BeraHceB В. А. Язык и лингвистичecкaя тeopня. - M. Издан® MГУ, 1973. -248 c.

6. Имoмзoдa MM Haциoнaьнaя (щифии языююй oбьeкIнвaцнн кoнцeшгa «ceмья» в лeкcикo-фpaзeoлraчecкoй и пapeмнoлoгнчecкoй cнстeмax тaджнкcкoш и кнтaйcкoгo языюв. Aвгcpeф... дих. канд, фшюл наук. - ^maHíe, 2017. - 192c.

l. Кapимoвa H. И. npocIpaHCTBo как кaтeгopня кoнцeпгyaлнзaцнн яз^Iкoвoй кapIин^I мнpa (на мaгepиaлe pyccкoгo, шoльcкoгo и

тaджикcкoшязыкoв . AвIopeф.... днc. дoкг. фшюл наук. Дymaнбe, 2019. -270 c. S. Ку^люю Е.С. Эюлюция лннгвнстичecкнx ндeй bo вIopoй шoлoвинe XX в. // Яз^1к и наука юнца XX Bera: Сбopник стaгeй./ Пoд peд Акад. Ю.С. Степаюва - M.,1995, - С. 167

9. KypôoHora X. X Haцнoнaльиo-cшeцнфнчecкиe ocoôeHHoCTM кoнцeшIa «ca6p» (тepшeниe) в тaджнкcкoй и py(JCкoй этнoлннгвoкyльтypax. AвIopeф... канд. фнлoл. Баук. - ,3ymaH6e, 2021.

10. Maxшyдзoдa M. Myкoнcaи кoиceшги ^«дил^> дap 3a6oHxorn точнкй ва aнглиcй^> (pнcoлaи PhD). - ,3ymaH6e, 2019. - 160 c.

11. Рахмонова Н.Б. Отражение концепта «свадьба» в таджикском и памирских языках. Автореф... канд. филол наук. - Душанбе, 2019. - 159 с.

12. Ремчукова Е. Н. Креативный потенциал русской грамматики. - М., 2005, - 329 с.

13. Роль человеческого фактора в языке: язык и картина мира / Б. А. Серебренников [и др.]; отв. редБ. А Серебренников; АН СССР, Ин-т языкознания. - М.: Наука, 1988. -212 с.

14. Рузин И. Г. Философские аспекты лингвистического иследования. ВМУ. Сер.7. Философия, №3. - С. 48.

15. Степанов Ю. С. Константы // Словарь русской культуры: опыт и иследования. - М., 1997. - С. 552-553

16. Сулейменова Э.Д., Шаймерденова Н.Ж., Смагулова Ж.С., Аканова ДХ Словарь социолингвистических терминов. - Алмаато, 2001, №№ 8. - С. 20

HUMAN-CENTERED CONCEPTUAL FOCUS

This article discusses the role of person in cognitive linguistics. The leading role of person in the development of language, the processes of speech and speech comprehension has led linguists to consider the recognition of the human center, in which the status of person is given priority. In order to understand and comprehend language, it is necessary to turn to its owner, a human being, a person who speaks and thinks, because language is related to human life and activity and his thoughts and cannot exist outside of human society.

Keywords: human, language, human-centered, anthropological linguistics, cognitive linguistics, scientific paradigm, concept, cognitive psychology, culture, neurobiology, computer science, mind, consciousness, cognitive philosophy, cognition, etc.

ЧЕЛОВЕЧНОСТЬ ОСНОВА КОНЦЕПТОЛОГИИ

В этой статье обсуждается роль человека в когнитивной лингвистике. Ведущая роль человека в развитии языка, речевых процессов и понимания речи побудила лингвистов задуматься о признании гуманизма, в котором статус человека отдается приоритету. Чтобы осмыслить и понять язык, необходимо обратиться к его владельцу, человеку, который говорит и знает язык, потому что язык связан с жизнью и деятельностью человека и его мыслями и не может существовать вне человеческого общества.

Ключевые слова: человек, язык, человекоцентр, антропологическая лингвистика, когнитивная лингвистика, научная парадигма, концепция, когнитивная психология, культура, нейробиология, информатика, разум, сознание, когнитивная философия, познание и т. д. Сведения об автора:

Наджмиддиниён Файзулло Рачаб - Адрес: Республика Таджикистан, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки, 17. Тел.: 918188447.fayzullo.r@mail.ru About the author:

Najmiddinyon Faizullo Rajab - Address: Republic of Tajikistan, 734025, Dushanbe, Rudaki avenue, 17. Tel.: 918188447.fayzullo.r@mail.ru

УДК 316.77

ЭКСТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ФУНКЦИОНАЛЬНЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ КОНЦЕПТА «ПАТРИОТИЗМ» В АСПЕКТЕ СОВРЕМЕННЫХ

КОНЦЕПТУАЛЬНЫХ СДВИГОВ (НА ПРИМЕРЕ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН)

Хасанова Т.Г.

Филиал Московского государственного университета им. МВЛомоносова в г Душанбе

Предметом настоящего изыскания является концепт «Патриотизм» («Патриот»). Основная цель видится в проведении экстралингвистического анализа функциональных особенностей данного концепта в аспекте современных концептуальных сдвигов с особым фокусом на его нынешнее состояние в условиях Республики Таджикистан. Актуальность данного исследования обусловлена несколькими факторами, основополагающим из которых можно считать жесткую критику концепта «патриотизм» ввиду понимания его как части идеологии уже развалившегося государства и политики прозападных реформ и его (концепта) возрождения в рамках трансформационных процессов.

Страны бывшего социалистического лагеря уже давно не живут идеями коммунистического прошлого (по историческим меркам, совершенно недалекого). Эксперты заявляют о том, что пройдена некая точка невозврата к советской идеологии. Прежние понятия, которые некогда были основополагающими в государственном строительстве СССР, в силу различных трансформационных процессов уже не несут в себе никакой концептуально значимой нагрузки.

Время начала трансформаций датируется 1985 годом, когда «амбициозная политика реформ» М.В.Горбачев начала показывать свою несостоятельность, а СМИ, почувствовав вкус политической

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.