Научная статья на тему 'ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ ФАОЛИЯТИМИЗНИНГ БОШ МЕЗОНИ'

ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ ФАОЛИЯТИМИЗНИНГ БОШ МЕЗОНИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
583
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Олий Мажлиснинг Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили – Омбудсман / мурожаат / Олий Мажлиснинг бола ҳуқуқлари бўйича вакили (болалар омбудсмани) институти / ҳуқуқ ва эркинликлар. / Representative of the Oliy Majlis for Human Rights Ombudsman / appeal / Institute of the Representative of the Oliy Majlis for Children's Rights (Children's Ombudsman) / rights and freedoms.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Суннатулла Холмурод Ўғли Авлияқулов

Мақолада инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилувчи асосий орган Олий Мажлиснинг Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили – Омбудсманнинг вазифалари таҳлил қилинган. Шунингдек, юртимизда омбудсманга ҳозирги кунда қандай ваколатлар берилганлиги ва сўнгги йилларда нима ўзгаришлар қилинганлиги ҳақида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROTECTION OF HUMAN RIGHTS IS A MAIN CRITERIA OF OUR ACTIVITIES

The article analyzes the responsibilities of the main human rights body the Representative of the Oliy Majlis for Human Rights the Ombudsman. It was also discussed what powers the ombudsman has been given in our country and what changes have been made in recent years.

Текст научной работы на тему «ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ ФАОЛИЯТИМИЗНИНГ БОШ МЕЗОНИ»

ИНСОН ХУКУКЛАРИНИ ХИМОЯ КИЛИШ ФАОЛИЯТИМИЗНИНГ

БОШ МЕЗОНИ

Суннатулла Холмурод ^ли Авлиякулов

ИИВ Академияси Давлат-хукукий фанлар ва инсон хукукларини таъминлаш

кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада инсон хукукларини химоя килувчи асосий орган Олий Мажлиснинг Инсон хукуклари буйича вакили - Омбудсманнинг вазифалари тахлил килинган. Шунингдек, юртимизда омбудсманга хозирги кунда кандай ваколатлар берилганлиги ва сунгги йилларда нима узгаришлар килинганлиги хакида суз юритилган.

Таянч сузлар: Олий Мажлиснинг Инсон хукуклари буйича вакили -Омбудсман, мурожаат, Олий Мажлиснинг бола хукуклари буйича вакили (болалар омбудсмани) институти, хукук ва эркинликлар.

PROTECTION OF HUMAN RIGHTS IS A MAIN CRITERIA OF OUR

ACTIVITIES

ABSTRACT

The article analyzes the responsibilities of the main human rights body - the Representative of the Oliy Majlis for Human Rights - the Ombudsman._It was also discussed what powers the ombudsman has been given in our country and what changes have been made in recent years.

Keywords: Representative of the Oliy Majlis for Human Rights Ombudsman, appeal, Institute of the Representative of the Oliy Majlis for Children's Rights (Children's Ombudsman), rights and freedoms.

Давлатимиз рахбари Олий Мажлисга мурожаатномасида куйидаги фикрларни билдириб утган: "Мамлакатимиздаги кенг куламли ислохотларнинг самарасини хар бир инсон уз хаётида хис этиши учун кабул килинаётган хужжатлар ижросини уз вактида ва самарали таъминлаш, жамиятимизнинг бошка сохалари каби инсон хукуклари мухофазасига йуналтирилган чора-тадбирларни хам замон талабидан келиб чикиб тубдан такомиллаштириш бугунги куннинг мухим талабидир."

Ушбу вазифа ^онун чикарувчи орган яъни Олий Мажлиснинг Инсон хукуклари буйича вакили - Омбудсман зиммасига хам алохида масъулиятни юклайди. Таъкидлаш жоизки, фукароларнинг бузилган хукук ва эркинликларини

тиклаш, инсон хукукларини кафолатловчи конунчилик базасини мустахкамлаш борасида фаолият юритувчи омбудсман тузилмаси мамлакатимиз хукук тизимида алохида урин эгаллаб келмокда. Марказий Осиё давлатлари буйича биринчи булиб Узбекистонда "Олий Мажлиснинг Инсон хукуклари буйича вакили (омбудсман) тугрисида"ги конуннинг кабул килиниши хам сузимизнинг исботи десак адашмаган буламиз.

2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси доирасида эса утган сунгги йиллар давомида илгор хорижий давлатларнинг тажрибаси, нуфузли халкаро ташкилотларнинг тавсия ва таклифлари асосида парламент омбудсмани ваколатлари янада кенгайтирилди.

2015-2020 йиллар давомида омбудсманга 68 197 та мурожаат келиб тушган. Шулардан царийб 15 мингга яцин мурожаат 2020 йилга тугри келмоцда ва унинг 4486 тасини куриб чицишни уз назоратига олган. Омбудсманнинг 274 та мурожаатига вазирлик ва идоралар уз вацтида жавоб бермаган. Бола омбудсмани йил давомида 85 та мурожаатни олган ва бола ууцуцларини уимоя цилиш мацсадида 8 марта судларда цатнашган.

2020 йилнинг узида "Инсон хукуклари буйича вакил (омбудсман) тугрисида"ги конуннинг 14-моддасига биноан, омбудсман томонидан инсон хукук ва эркинликлари сохасидаги аникланган конунчиликни бузиш холларини, уларга хизмат килувчи сабаб ва шароитларни бартараф этиш буйича давлат органлари ва бошка ташкилотлар рахбарларига 21 та такдимнома киритилган.

Шунингдек, кийнокка солиш ва бошка шафкатсиз, гайриинсоний ёки кадр-кимматни камситувчи муомала хамда жазо турлари кулланилишини олдини олиш максадида утказилган мониторинглар натижасида камокда сакдаш жойларида бир катор камчиликлар хамда уз ечимини кутаётган муаммолар аникланди. Шу уринда, охирги вактларда ОАВда ИИО ходимлари томонидан фукароларнинг кийнокка солининши, кадр-киммати камситилиш холатлари куплаб учрамокда. Тезкор-кидирув, тергов ва жазони ижро этиш сохасида кийнокларнинг олдини олиш тизимини тубдан такомиллаштириш ишлари амалга оширилмокда. Фукароларнинг хукук ва эркинликлари бузилиши масаласига давлатимиз рахбари хам Олий Мажлисга Мурожаатномасида алохида ургу бериб утди. Хусусан, кийноклар, фукаролар хукук ва эркинликларининг поймол булишининг олди олинишида омбудсман ваколатларини кенгайтириш, шунингдек, жамоатчилик назоратини кучайтириш зарурати кайд этилди. Бунда омбудсман томонидан хар чоракда жамоатчилик вакиллари билан биргаликда тергов изолятори ва жазони уташ муассасаларига мониторинг ташрифлари амалга оширилиши, аникланган холатлар ва муаммолар, ечимлари буйича Олий Мажлис палаталарига уз маърузасини такдим этиб бориши белгилаб куйилди.

Бу ваколатлар жуда мухим хисобланади, чунки инсон хукук ва эркинликларини поймол этилишининг энг купол ва кечириб булмайдиган шакли хисобланадиган кийноклар бутун дунё микёсида асосий конунлар билан такикланган, бу такикнинг бузилиши юридик жихатдан хеч качон оклаб булмайдиган холат хисобланади. Шу жихатдан омбудсман хукук-тартибот органлари томонидан махкумлар ва жиноят содир этишда гумон килинаётган шахсларга нисбатан ноконуний таъсир чоралари кулланилиши хакидаги шикоятларга алохида эътибор каратмокда.

Хусусан, сунгги 5 йил мобайнида Узбекистонда инсон хукукларини химоя килиш сохасида куплаб ишлар амалга оширилди. Шунингдек, 2019 йилда Президент хузуридаги Тадбиркорлик субъектларининг хукуклари ва конуний манфаатларини химоя килиш буйича вакил - бизнес омбудсман, 2021 йил 9 август куни «Бола хукукларининг кафолатларини таъминлаш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисидаги» Президент фармони имзоланди. Ушбу хужжат билан Олий Мажлиснинг бола хукуклари буйича вакили (болалар омбудсмани) институти таъсис этилди ва Инсон хукуклари буйича вакили (омбудсман) уринбосари — Бола хукуклари буйича вакил лавозими тугатилди.

Болалар омбудсмани уз ваколатларини мустакил хамда давлат органлари, уларнинг мансабдор шахсларига тобе булмаган тарзда амалга оширади, уз фаолиятида Олий Мажлис палаталарига хисобдордир. Болалар омбудсмани Олий Мажлиснинг Конунчилик палатаси ва Сенати томонидан беш йил муддатга сайланади. Болалар омбудсмани лавозимига номзод парламент куриб чикиши учун президент томонидан киритилиши белгилаб куйилди.

Биргина пандемия окибатида жуда куплаб муассасалар ёпик холатда уз иш фаолиятларини давом эттирди. Бу каби ёпик, шахслар уз ихтиёри билан чикиб кета олмайдиган муассасаларда бола хукукларини таъминлаш юзасидан Болалар омбудсмани Кашкадарё, Тошкент, Андижон, Жиззах, Сирдарё, Фаргона, Бухоро, Наманган вилоятлари ва Тошкент шахрида жойлашган муассасаларга 53 та мониторинг ташрифларни уюштирди. Х,исобот давомида мониторингларда аникланган камчиликлар тахлил килиниб, давлат органлари ва ташкилотлар рахбарларига 3 та такдимнома ва 47 та суров юборилгани хамда 12 та конун лойихасига таклифлар берилганини кайд этилди.

Давлатимиз рахбарининг Мурожаатномасида "Болалар омбудсмани тугрисида"ги конунни кабул килишнинг вакти етиб келганлиги алохида таъкидлаб утилди. Бу хам омбудсман институтининг олдида турган мухим вазифаси булиб, уни амалга оширишда биз, аввало, миллий кадриятларимизга, халкаро тажрибага таянамиз.

MycTaKug Y3ôeKHCTOHHMH3ga hhcoh xyKyKgapuHH xuMoa Kugum th3hmh ннстнтyцнoнag ôa3acuHHHr KeHraHTHpugumH Ba MycTaxKaMgaHumu ymôy HyHagumgaru xagKapo CTaHgapTgapHH MugguH KoHyHnuguKKa HMngeMeHTauua KHgum Ba xagKapo Ma^ôypuaTgapHH ôa^apum HyHagumuga KeHuHru Huggapga ôa^apugaëTraH umgapHHHr Hara^acu ôyggu geô aHTcaK MyôogaFa ôygMaËgu. ^yMgagaH, npe3ugeHTHMU3 ffl.M.Mup3HëeBHHHr 2020 Hug 22 uroHgaru "hhcoh xyKyKgapu ôyHuna Y3ôeKHCTOH PecnyôguKacuHHHr MugguH CTpareruacuHH TacguKgam TyFpHCHga"rH ^apMOHH Kaôyg KuguHHmu Ma3Kyp HyHagumga KyHugraH aHa MyxuM KagaM ôyggu. ^yHKH, hhcoh xyKyKgapu Ba эpкннgнкgapннн xuMoa Kugum MexaHH3MHHH aHaga TaKoMuggamTupum MaKçaguga Kaôyg KHguHraH ymôy MyxuM xy^^arga OMÔygcMaH ^aoguarara ôeBOCHTa agoKagop Ba3H$agap ôegrugaô yTuggu. XycycaH, OMÔygcMaH y3 ^aoguaTH Ba Ta^puôacugaH Keguô nuKuô, Terumgu TaKgu^gap KupmraH xogga MaMgaKarnu H^THMOHH-uKTucoguH puBo^gaHTupumHHHr ycTyBop HyHanumnapuHH, yмyмэtтнpo$ этнgгaн xagKapo CTaHgapTgap xaMga Y3ÔeKHCTOHHHHr hhcoh xyKyKgapu coxacugaru Ma^ôypuaTgapuHH, myHHHrgeK, EMTHHHr ycTaB opraHgapu Ba mapTHoMaBHH KyMHTagapuHHHr TaBCuagapuHH xucoôra oguô, KoHyHHHHHKHH TaKoMuggamTupumra y3 xuccacuHH Kymuô KegMoKga.

TatKuggam ®:oh3kh, Hhcoh xyKyKgapu ôyHuna MugguH CTpareruaga ^HHoaTHHHHKHHHr, aHHHKca, KHHHoKKa cogum, hhcoh Kagp-KHMMaruHHHr KaMCHTHHumu, ogaM caBgocu, кoppyпцнa, yromraH Ba TpaHCMugguH ^HHoaTHHHHKHHHr ogguHH ogum Ba ôy uggargapra Kapmu Kypamum, myHHHrgeK, ymgaô TypugraHgap, KaMoKKa oguHraHgap Ba MaxKyMgapHH caKgam ^ofigapu TH3HMuga ogug cyggoBra Ba hhcoh xyKyKgapura puoa этнgнmннн TatMHHgam Kaôu ôegrugaHraH HyHagumgap xaM ôeBocura oMôygcMaHHHHr acocuH Ba3H$agapugaH xucoôgaHagu. Ymôy HyHagumgapga oMôygcMaH caMapagu Ba TatcupnaH ^aoguaT wpuTumu MyMKHH. ^yHKH, ogguH xagKKa ^yga aKHH, MaKôyg Ty3ugMa xucoôgaHagu. XagK gapgura KygoK coguô, ygapHHHr ôy3ugraH xyKyKgapuHH THKgam opKagu oMôygcMaH uHCTHTyTu ^yKapogap Ba gaBgaT xoKHMuaTH ypTacugaru yfiryHguK MycTaxKaMgaHumuHH TatMHHgaHgu. fflyHHHrgeK, y napgaMeHTHHHr u^po xoKHMuaTH, aHHHKca, yHHHr ypTa Ba KyHu ôyFHHH ^aoguaTH ycTugaH napgaMeHT Ha3opaTHHHHr TatcupnaH BocuTacugup.

^aBgaTHMH3 paxôapuHHHr napgaMeHTra Mypo^aaraoMacuga ôegrugaHraH Ba3H^agapgaH Keguô nuKuô, ^yKapogapHHHr кoнстнтyцнaвнн xyKyKgapu Ba KoHyHHH MaH^aaraapuHH TatMHHgam xaMga xuMoa Kugumra goup gaBgaT cuëcaTHHH xaëTra $aog TarôuK этнm MaKcaguga, Y3ôeKHCToH PecnyôguKacu OguH Ma^gucuHHHr Hhcoh xyKyKgapu ôyHuna BaKugu (oMôygcMaH) y3 oggura KaTop Ba3H$agapHH ôegrugaô oggu.

npe3ugeHTHMH3 TatKuggaraHugeK, OMôygcMaH xy3ypugaru KUHHoKgapHHHr ogguHH ogum ôyHHna MugguH npeBeHTHB MexaHH3M goupacuga BaKug ^aMoaTnuguK

вакиллари ва ОАВ билан биргаликда тергов изолятори ва жазони ижро этиш муассасаларига мониторинг ташрифларини амалга ошириб, уларнинг якунлари юзасидан парламентга хамда бошка мутасадди вазирлик ва идораларга тахлилий маълумотлар такдим этиб боради. Бундан ташкари, ахолидан келиб тушган мурожаатларнинг тахлили хамда минтакавий вакилларнинг ахборотига асосланган холда инсон хукук ва эркинликлари бузилишига олиб келувчи омиллар, сабаб ва шарт-шароитлар тугрисидаги маълумотларни парламент палаталарига такдим килиб бориш ва курсатилган масалалар юзасидан кумиталар, фракцияларда ва комиссияларда масъул идора ва ташкилот вакилларининг эшитувини ташкил этиш амалиётини ривожлантириш лозим. Шунингдек, вакил номига келиб тушган мурожаатларнинг худудлар кесимидаги тахлили асосида Олий Мажлис депутати ва сенаторлари, колаверса, ижро органлари вакиллари билан биргаликда сайёр кабуллар ташкил этиб, муаммоларни жойида хал этиш амалиёти кучайтирилди. Энг мухими шундаки, ахолининг мурожаатлари билан ишлашда натижадорликка, хар бир мурожаат ечими топилишига асосий эътибор каратилди.

Асосий конунимиз - Конституциямизда "Жиноят содир этганликда айбланаётган хар бир шахснинг иши судда конуний тартибда, ошкора куриб чикилиб, унинг айби аникланмагунча у айбдор хисобланмайди. Судда айбланаётган шахсга узини химоя килиш учун барча шароитлар таъминлаб берилади. Х,еч ким кийнокка солиниши, зуравонликка, шафкатсиз ёки инсон кадр-кимматини камситувчи бошка тарздаги тазйикка дучор этилиши мумкин эмас. Х,еч кимда унинг розилигисиз тиббий ёки илмий тажрибалар утказилиши мумкин эмас"1,-деб курсатиб утилган. Ушбу моддадан куриниб турибдики, фукароларни камситишга, уз манфаати йулида хукукларини поймол этишга, рухан ва жисмонан кийнокка солишга хеч ким хакли эмас. Шундай экан, омбудсман институти инсон хукукларини тиклаш, адолатни карор топтириш йулида барча фидоий инсонларни, давлат ва нодавлат ташкилотлари масъулларини хамда халкнинг ишончли вакилларини хамкорликка чакиради. Агар биргаликда, бирдамликда харакат килсак, кузлаган максадимизга албатта эришамиз!

Хулоса килиб айтганда, Олий Мажлиснинг Инсон хукуклари буйича вакили (омбудсман) омбудсман институти бугунги кун талаби асосида ишлаши учун бор куч-гайрат ва имкониятларини сафарбар этмокда. Хусусан, мурожаатлар билан ишлаш жараёнига ахборот-коммуникация технологиялари жалб этилиб, ариза ва шикоятларни ижобий хал этиш, бузилган хукукларни тиклашда парламент, ННТ ва ОАВ билан хамкорликда самарали жамоатчилик назорати юритилиб келинмокда. Мурожаатларни урганиш давомида инсон хукуклари буйича халкаро мажбуриятларни бажариш юзасидан конун хужжатларни

1 Узбекистан Республикаси Конституцияси. 26-модда. LexUZ шаруи

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

TaKoMuggamTupum, xagKapo TamKugoTgapHHHr hhcoh xyKyKgapu coxacugaru TaBCuagapuHH ôa^apum caMapagopguruHH omupum MaKcaguga HHCTmyrHUHr MoHHTopuHr-Taxgug ^aoguaTH KynaHTupHguô, axoguHHHr xyKyKHH caBogxoHguruHH omupum MaKcaguga OAB Ba xag^apo TamKugoTgap ôugaH xaMKopguKga Karop goHuxagapHH aMagra omupMoKga.

REFERENCES

1. Y3ôeKHCToH PecnyôguKacu Кoнстнтyцнaсн. "Y3ôeKHCTOH" HMHY. 2021. 40 ô.

2. "hhcoh xyKyKgapu ôyHuna BaKug (oMôygcMaH) TyFpHCHga"ru KoHyH. T., 2021 h. 21 anpegt, YPK-683-coh

3. "Eoga xyKyKgapuHH xuMoa Kugum TH3HMHHH TaKoMuggamTupum ôyHuna KymuMna nopa-Tagôupgap TyFpucuga" n^. 2020 h. 29 MaH.

4. "hhcoh xyKyKgapu ôyHuna Y3ôeKHCTOH PecnyôguKacuHHHr MugguH CTpaTeruacuHH TacguKgam TyFpucuga" no. 2020 h. 22 hmh.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.