Научная статья на тему 'ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА ВЕНЧУР ФОНДЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАЛАРИ ВА ЎЗБЕКИСТОННИНГ БУ БОРАДАГИ МУАММОЛАРИ'

ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА ВЕНЧУР ФОНДЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАЛАРИ ВА ЎЗБЕКИСТОННИНГ БУ БОРАДАГИ МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
123
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инновациялар / венчур капитал / венчур фонд / диверсификация / пенсия фонди / суғурта компаниялари / инфраструктура. / инновации / венчурный капитал / венчурный фонд / диверсификация / пенсионный фонд / страховые компании / инфраструктура.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Атамурадов Шерзод Акрамович

Мақолада Ўзбекистонда инновацион соҳани шакллантириш ва ривожлантириш мақсадида кичик бизнесни қўллаб­қувватлаш бўйича хулосалар берилган. Тадқиқот натижаларига кўра венчур молия­ лаштиришнинг янги моделларини миллий иқтисодиётимизга жорий қилишга тўсиқ бўлаётган муам­ молар ўрганилди, соҳани ривожлантириш истиқболлари кўриб чиқилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОПЫТ РАЗВИТЫХ СТРАН В СОЗДАНИИ ВЕНЧУРНЫХ ФОНДОВ В ФИНАНСИРОВАНИИ ИННОВАЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ И ПРОБЛЕМЫ УЗБЕКИСТАНА В ЭТОМ ВОПРОСЕ

В статье приводится вывод о необходимости поддержки малого бизнеса с целью формирования в Узбекистане инновационной экономики. по результатам исследования систематизированы проблемы, ограничивающие внедрение новых моделей венчурного финансирования в нашей экономике, и рассмотрены перспективы его развития.

Текст научной работы на тему «ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА ВЕНЧУР ФОНДЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАЛАРИ ВА ЎЗБЕКИСТОННИНГ БУ БОРАДАГИ МУАММОЛАРИ»

Атамурадов Шерзод Акрамович,

Навоий давлат кончилик институти мустак,ил тадк,ик,отчиси

ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА ВЕНЧУР ФОНДЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАЛАРИ ВА УЗБЕКИСТОННИНГ БУ БОРАДАГИ МУАММОЛАРИ

УДК: 334.72

АТАМУРАДОВ Ш.А. ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА ВЕНЧУР ФОНДЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАЛАРИ ВА УЗБЕКИСТОННИНГ БУ БОРАДАГИ МУАММОЛАРИ

Ик,тисодиётни модернизациялаш шароитида юк,ори технологияларга асосланган сохалар хамда инновацион лойихаларни ривожлантириш учун кушимча молиявий ресурсларга эхтиёж сезилади. Мак,олада таваккалчилик инвестицияларини молиялаштиришнинг анъанавий хамда замонавий ман-балари куриб чик,илмок,да. Тадк,ик,от мак,сади инновацион лойихаларни венчур молиялаштиришнинг мукобил воситалари имкониятларини бахолаш хисобланади.

Мак,олада Узбекистонда инновацион сохани шакллантириш ва ривожлантириш мак,садида кичик бизнесни куллаб-кувватлаш буйича хулосалар берилган. Тадк,ик,от натижаларига кура венчур молиялаштиришнинг янги моделларини миллий ик,тисодиётимизга жорий к,илишга тусик, булаётган муам-молар урганилди, сохрани ривожлантириш истик,боллари куриб чик,илди.

Таянч иборалар: инновациялар, венчур капитал, венчур фонд, диверсификация, пенсия фонди, сугурта компаниялари, инфраструктура.

АТАМУРАДОВ Ш.А. ОПЫТ РАЗВИТЫХ СТРАН В СОЗДАНИИ ВЕНЧУРНЫХ ФОНДОВ В ФИНАНСИРОВАНИИ ИННОВАЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ И ПРОБЛЕМЫ УЗБЕКИСТАНА В ЭТОМ ВОПРОСЕ

В связи с модернизацией экономики возникает необходимость дополнительных финансовых ресурсов на развитие высокотехнологичных сфер деятельности и инновационных проектов. В статье рассмотрены традиционные и новые источники финансирования рисковых инвестиций. Целью исследования является оценка возможностей развития альтернативных инструментов венчурного финансирования инновационных проектов.

В статье приводится вывод о необходимости поддержки малого бизнеса с целью формирования в Узбекистане инновационной экономики. По результатам исследования систематизированы проблемы, ограничивающие внедрение новых моделей венчурного финансирования в нашей экономике, и рассмотрены перспективы его развития.

Ключевые слова: инновации, венчурный капитал, венчурный фонд, диверсификация, пенсионный фонд, страховые компании, инфраструктура.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

ATAMURADOV SH.A. THE EXPERIENCE OF DEVELOPED COUNTRIES IN CREATING VENTURE CAPITAL FUNDS IN FINANCING INNOVATIVE ACTIVITIES AND THE PROBLEMS OF UZBEKISTAN FOR THESE ISSUES

There is discussed in the article the issues of economy modernization and states that there is necessity for additional financial sources for the high-tech industries and innovation projects development. There are considered traditional and new sources of funding for risky investments. The author evaluates the potential for developing alternative tools of venture financing of the innovative projects.

The article concludes that it is necessary to support small businesses in order to create an innovation economy in Uzbekistan. The study systematizes the issues that restrict the introduction of new models of venture capital financing in Uzbekistan and discusses the prospects for its development.

Keywords: innovation, venture capital, venture capital fund, pension fund, diversification, insurance companies, infrastructure.

Кириш.

Сунгги йилларда мамлакатимизда бевосита давлатимиз рах,бари томонидан демократик ва х,ук,ук,ий жамият к,уриш х,амда ижтимоий-ик,тисодий ривожланиш стратегияси белгилаб берилди, тарак,к,иётнинг узига хос стратегияси ишлаб чик,илди. Жамият х,аётининг барча жабх,аларида эркинлаштириш, таркибий к,айта куриш ва модернизациялашга йуналтирилган туб ислох,отлар амалга ошириб келинмокда.

Шунингдек, мамлакатимиз ик,тисодиётининг модернизация к,илиниши муносабати билан юк,ори технологияларга асосланган фаолият сох,алари ва инновацион лойих,аларни ривож-лантириш учун кушимча молиявий ресурсларига эхтиёж пайдо булмокда. Ушбу мак,олада тавак-калчиликка асосланган инвестицияларнинг анъа-навий ва замонавий манбалари куриб чик,илган булиб, мамлакатимизда венчур молиялаштириш-нинг мукобил воситаларини ривожлантириш имкониятларини бах,оланади.

Мамлакатимиз Президенти уз маърузалари ва фармонларида миллий ик,тисодиётни модернизация килиш ва уни янгидан саноатлашти-риш, уни инновацияли ривожлантириш йулига утказиш вазифаларини олдимизга куймокда. Шу мак,садда мамлакатимизда 2017 йилда Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги ташкил этилди. Мазкур вазирлик томонидан инновацион ик,тисодиётга утиш учун зарур булган институционал ва меъёрий-х,укук,ий асосларни шакллантириш, илмий тадк,ик,отлар натижаларини тижоратлаштиришга йуналтириш буйича бир катор ишлар амалга оширилди. Аммо шунга к,арасдан, илмий муассасаларнинг бугунги кун талабларига мос равишда фаолият юритиши, инновацион ишланмаларни тижо-

ратлаштириш ва ишлаб чик,аришга жорий этиш буйича олиб борилаётган ишлар давомида бир канча муаммоларни х,ам кузатишимиз мумкин1. Шунинг учун х,ам Узбекистон Республикасини 2019-2021 йилларда инновацион ривожлантириш Стратегиясининг устувор йуналишларидан бири сифатида илмий-тадк,ик,от ва тажриба-конструкторлик ишларига сарфланадиган дав-лат харажатларини купайтириш ва 2021 йилга кадар бу курсаткични ЯИМ х,ажмининг 0,8 фои-зига етказиш белгиланган.2

Бугунги кунда, бутун жах,онда булгани каби Узбекистонда х,ам мамлакатимизга хом-ашё экс-портига боFликликдан халос булиш ва бугунда тупланиб колган технологик к,олок,ликни енгиб утишга ёрдам берадиган ик,тисодий ривожла-нишнинг янги моделига утиш муаммолари дол-зарб булиб к,олмок,да. Сармоянинг янги ишлаб чик,аришларни ривожлантиришга ок,иб утишини таъминлашга к,одир булган миллий молиявий-инвестиция тизимини шакллантиришнинг истикболли йуналишлари орасида, янги технологик тартибнинг ишлаб-чик,ариш-технологик ком-плекслари, шунингдек уларнинг мах,сулотларини истеъмол килиш сох,аларини яратиш ва ривожлантириш лойих,аларини молиялаштириш инсти-тутларини шакллантириш ажралиб туради. Шун-дай институтлардан бири булиб венчур бизнеси ва молиялаштириш модели х,исобланади. Бирок, венчур молиялаштиришнинг, айник,са иннова-

1 Узбекистоннинг инновацион ривожланиш истикболлари - Узбекистон Руспубликаси инновацион ривожланиш вазирлиги. «Илм-фан ва инновацион ривожланиш» журнали/ 2018 №4, 20-бет

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 21 сентябрдаги «2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини инновацион ривожлантириш Стратегиясини тасдиклаш туFрисида»ги ПФ-5544-сон фармони.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

ция сохасидаги жозибадорлигини яратишда бош менеджер сифатида давлат асосий роль уйнайди. Ана шу масалаларни илмий тадк,ик,от этиш лозимлиги билан мазкур изланишларнинг долзарблиги белгиланади.

Илмий муаммонинг цуйилиши.

Инновацион фаолиятни ташкил этиш хамда молиялаштириш, инновацион бошк,арув усулла-рини такомиллаштириш масалалари мамлакати-миз, мустакил давлатлар хамдустлиги ва хори-жий давлатлар ик,тисодчи олимлари томонидан назарий хамда илмий нуктаи назаридан урганиб чикилмокда.

Жумладан, ик,тисодиётни инновацион ривож-ланиши ва инновацион фаолиятни молиявий таъминлаш масалалари тадк,ик,оти хорижлик олимлардан, Лундвалл Б, Менш Г., Портер М., Солоу Р., Тоффлер Э., Фримен К., Шумпетер й. ва бошк,аларнинг илмий ишларида уз ифодасини топган.

Ик,тисодиётнинг инновацион ривожланишида инсон капитали ва бошк,а омиллар ролини оши-ришга каратилган тадк,ик,отлар МДХ мамлакат-лари олимларидан А.Виролайнен, Е.Игнатущенко, И.Мельникова, А.Нечаев, И.Родионов, Ю.Рюмина, Т.Тумина, Р.Фатхутдинов кабиларнинг илмий ишлари баFишланган. Миллий ик,тисодиётни инновацион ривожланишининг айрим жихатлари мамлакатимиз ик,тисодчи олимларининг илмий тадк,ик,отларида хам к,араб чик,илган. Булар жум-ласига Бегалов Б.А., Вахабов А.В., Пардаев М.К,., Воронин С.А., Гаибназарова З.Т., Кадиров А.А., Махкамова М.А, Назарова Р.Р., Хамидулин М.Б., Юлдашев Ш.Г. ва бошк,аларнинг илмий ишларини киритиш мумкин.

Ушбу ик,тисодчи олимларнинг илмий ишларида миллий ик,тисодиётнинг инновацион ривожлантиришнинг илмий-назарий ва методо-логик асосларини такомиллаштиришнинг айрим жихатлари ёритилган. Аммо хозирги кунда ишлаб чик,арилаётган инновацион махсулот хажмини оширишнинг асосий омили булган инновацион фаолиятни молиявий таъминлашни такомиллаштириш буйича комплекс тадк,ик,от мавжуд эмас. Буларнинг барчаси миллий ик,тисодиётнинг инновацион омиллар асосида ривожланиш йулларини тадк,ик, этиш ва уларни молиявий таъминлаш-нинг илмий-назарий ва методологик асосларини такомиллаштириш буйича чукур тадк,ик,отларни амалга оширишни, буларни мамлакатимиз ама-

лиётига тадбик, к,илиб инновацион ик,тисодиётни шакллантириш жараёнларини жадаллаштириш лозимлигини талаб к,илади.

Шунингдек, соха буйича тупланган тажриба ва амалиёт шуни курсатадики, бугунги кунда Узбекистан Республикасида инновацион фаолиятни янада ривожлантириш йулида бир к,атор муаммолар мавжуд булиб, улар ичида айник,са, инновация фаолиятини молиялаштириш схема-сининг якуний тизими йуклиги; айник,са, инно-вацияларни яратувчи субъектларга ва иннова-циялардан фойдаланувчиларга тегишли имтиёз-лар берувчи ва рарбатлантирувчи механизмлар кузда тутилмаганлиги бу борада зудлик билан хал килиниши лозим булган вазифалардан бири хисобланади.

Тадк,ик,от методологияси

«Венчур молиялаштириш» тушунчасининг куплаб таърифлари мавжуд. Ушбу таърифлар буйича тухталиб утмасдан, фак,ат, венчур молиялаштириш хусусияти компанияга унинг устав сармоясидаги улуши урнига пул маблаFини таклиф килишдан иборат эканлигини тушун-тириш билан чекланамиз. Бу уз навбатида уз ривожланишининг бошланFич даврида юк,ори таваккал хисобланган бизнеснинг ривожлани-шига ёрдам беради.

Хусусий бизнесни молиялаштиришнинг мукобил манбаси сифатидаги венчур капитали АКШда ХХ асрнинг 50 йилларида замона-вий информатика ва телекоммуникациянинг бешиги булган Силикон водийси (Калифорния штати)да вужудга келган. Ушбу бизнеснинг асосчилари Том Перкинс, Юджин Клей-нер, Франк Кофилд, Брук Байерс ва бошк,алар молиялаштиришни ташкиллаштиришнинг янги асос солувчи тояларини ишлаб чик,ишган. Булар: венчур фондлар куринишидаги шерикликни яра-тиш, инвесторларнинг манфаатларини химоя килиш коидаларини белгилашдир. Инвести-циявий жараённи ривожлантиришнинг мазкур йуналиши узининг янгилиги билан Американинг рак,обатбардош устунлигини яратди. Тадбиркор-ликнинг бир сохаси сифатида шаклланган вен-чур бизнеси, микроэлектроника ва компьютер технологияларининг муваффак,иятли ривожла-нишига кучли туртки берди. Венчур инвестиция-лар туфайли Microsoft, Intel, Apple Computers, Compaq каби компаниялар илк боск,ичларда

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

1-расм. АК.Ш Миллий венчур капитали уюшмаси томонидан инновацион лойих,аларни

молиялаштириш даври.

Лойи>(анинг ривожланиш боскичи Инвестициялаш бос^ичлари

Гоя/Стартап Ривожланиш Юксалиш Етуклик

Бизнес ангел ВК Илк боскич ВК Кечки боскич Чициш

Вацт

Пул оцими

Молиялаштириш манбалари: ВК(Венчур капитал). Бизнес фаришталар, бизнес-инкубаторлар, стратегик инвесторлар, хусусий акциядорлар, акциядорлик компаниялари, царз инвесторлари

вужудга келишган ва компьютер сох,асининг жах,ондаги етакчиларига айланишган.

Венчур бизнеси, сармояни киритишнинг юкори тавакаллиги натижасида илк боск,ичларда кичик инновация корхонларининг карийб ягона молиявий манбаси х,исобланади. Та^лил ва натижалар 1958 йилда АКШ Конгресси ёш ва энди усиб келаётган компанияларни молиялаштириш дасту-рини кабул килган булиб, ушбу дастур давлат кафолатлари механизми оркали хусусий капи-тални жалб килиш оркали амалга оширилди. Худди шу вактда АКШда биринчи мустакил хусусий венчур фондлар пайдо булди. Венчур моли-ялаштиришни ривожлантириш максадида SBA (Small Business Administration) - махсус институт тузилган ва кичик бизнесга инвестициялаш туFрисидаги махсус конун кабул килинган эди. Давлат кичик фирмаларни имтиёзли кредит-лашни амалга оширди, хусусан, улар SBA томонидан маъкулланган такдирда, турли лойих,алар учун имтиёзли кредит ажрата бошлади.

1960 йилларда венчур бизнесининг яккол муваффакияти ва унинг кейинги кучли ривож-ланиши, молиявий ва бошкарув доираларининг

1 https://nvca.org/about-us/what-is-vc/ - Миллий венчур капитали уюшмаси (National Venture Capital Association, NVCA) расмий сайти

катта кизикишига сабаб булди ва унинг инфра-структурасини яратиш, туFридан-туFри инвести-циялар сох,асида узаро алокаларни такомиллаш-тиришни талаб килди. 1973 йилда кенг доира-ларда АКШ иктисодиётининг мустах,камлиги учун венчур бизнесининг накадар мух,имлиги тушун-часини шакллантириш ва жамиятда венчур капи-талистлари ва ривожланаётган компанияларнинг манфаатларини х,имоялаш максадида Миллий венчур капитали уюшмаси (National Venture Capital Association, NVCA) тузилди.

Хозирги кунда бу уюшма томонидан инновацион лойих,ага эга ва куйидаги шартларга мос келувчи ривожланаётган корхоналарга венчур капитали киритилади:

- анъанавий банк кредити оркали молиялаш-тирилмаган булса;

- корпорациялар ёки йирик корхоналар мах-сулоти босими мавжуд булса;

- ривожланиши учун одатда 5-8 йил, ёки ундан хам купрок вакт талаб киладиган булса.

АКШ Миллий венчур капитали уюшмаси инновацион лойих,аларни молиялаштиришни 4 даврга булади:

1 - Fоя (стартап)нинг шаклланиши - бизнес концепцияси, бизнес режа, мах,сулот;

2 - ривожланиш (илк боскич) - жараётлар кетма-кетлиги, усиш;

3 - усиш (кечки боскич) - кенгайтириш;

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

4- етуклик даври - уйиндан чикиш.

1980 йилда АКШ конунчилиги пенсия фонд-лари учун венчур фирмаларга инвестициялашга рухсат берди. 1983 йилда америка фонд бозори кескин усди, биржада бирламчи жойлашти-рилган акциялар сони АКШнинг бутун тарихи давомида биринчи марта 100 дан ошиб кетди. Худди шу йилда бугунда фаолият олиб бораётган йирик ва муваффакиятли компанияларнинг катта кисмига асос солинган эди. 1980 йиллар давомида, бирламчи жойлаштирилган акциялар сони-нинг куплиги, шунингдек венчур фондларининг купгина менеджерлари тажрибасизлиги туфайли, венчур капиталидан олинган фойда анча паст булди. Венчур фирмалар уз портфель компания-ларини муваффакиятли килиш учун зур бериб ишлаган холда чикимларни кискартиришга маж-бур булишди.

АКШда венчур капиталининг замонавий бозори бевосита инвестициялар бозорининг бир кисмини ифодалайди ва кичик ва урта иннова-цион корхоналарни вужудга келиш ва бошлантич фаолияти боскичларида к,уллаб-к,увватланишини таъминлайди. 2007 йилда бутунжахон иктисодий инкирози арафасида венчур капиталистлари томонидан 29,4 млрд. АКШ доллари микдоридаги маблаF инвестицияланди.

Куп жихатдан АКШ венчур бизнесининг ривожланиш динамикаси ва баркарорлигини белгиловчи узига х,ос хусусияти маблаFларни илFор технологияларни турли ишлаб чикариш тармокларида амалга оширувчи инновацион фирмаларга киритишга к,аратилгани хисобланади. АКШда венчур бизнеси ривожланишининг асо-сий тармокли йуналишлари: 1970 йилларда -ярим утказгичли электроника; 1980 йй. - шах-сий компьютерлар; 1990 йй. - интернет бизнеси ривожланиши билан боFликдир.

АКШ венчур бизнеси - компьютер техноло-гияларининг кучли ривожланиши давридаги тад-биркорлик сохаси сифатида шаклланди ва ушбу йуналишнинг муваффакиятли ривожланиши унга кучли туртки берди. Компьютер бизнесининг хозирги гигантлари DEC, Apple Computers, Compaq, Sun Microsystems, Microsoft, Lotus, Intel каби компаниялар куп жихатдан венчур капитали ёрдамида муваффакият козонишган. Бун-дан ташк,ари, янги илм талаб сохаларнинг кучли ривожланиши асосан венчур инвестицияларнинг иштироки туфайли мумкин булди.

Хозирги вактда компьютер сохаси венчур инвестициялари учун энг афзалли тармоклар орасида етакчиликни саклаб келмокда. Ушбу тармок доирасида инвестор ва венчур капитал-ларида интернет-технологияларга, хусусан электрон савдога ихтисослашган фирмалар купрок кизикиш уЙFотмокда. Кейинги вактларда янада мухим булиб бораётган ва венчур бизнеси афзал курадиган тармок,лардан бири - бу коммуникация технологиялари, нано ва биотехнологиялар, тиббиёт ва соFликни саклаш, кенг маънодаги хавфсизлик технологиялари (шахсий, ахборот, корпоратив, давлат хавфсизлиги ва бошкалар), шунингдек истеъмолчилик товарлари ва хизмат-лар.

АКШдаги венчур бизнесининг асосий хусусиятларидан бири - бу молиялаштириш ман-баларининг турли-туманлиги булиб, уларга бан-клар, венчур капиталининг хусусий ва жамоат-чилик фондлари, давлат, сурурта компаниялари, йирик саноат корпорациялари, нафак,а фондлари киради. Венчур бизнесининг алохида секторини хусусий инвесторлар ташкил килиб, уларнинг венчур бизнесидаги салохияти йиллик 30-40 млрд. АКШ долларида бахоланади.

Европа мамлакатлари. Европа венчур бизнесининг шаклланиш жараёни, аввалига ноти-жорат уюшмалар сифатида вужудга келишни бошлаган профессионал ташкилотларни тузишни талаб килди. Аввалига миллий уюшмалар ташкил килиниб, уларнинг орасида энг эскиси 1973 йилда асос солинган Британия венчур капитали уюшмасидир.

Европа венчур бизнесининг инфратузил-маси ривожланишининг асосий боск,ичлари куп жихатдан Америка тажрибасини такрорлайди. 1983 йилда Европа венчур капитали ва бевосита инвестициялаш уюшмаси (European Private Equityand Venture Capital Association, EVCA) ташкил килиниб, унинг фаолияти Европада венчур бизнесининг ривожланиши учун кулай шароит-ларни яратиш, шу жумладан муассасавий сар-моячиларни тавакалчилиги юкори булган янги Fояларни молиялаштиришда иштирок этишга жалб килиш, уз аъзолари ва венчур саноатининг бошка иштирокчилари манфаатларини Европа тузилмаларида химоя килиш, венчур капитали чикишининг кулай ва самарали стратегия ва механизмларини ишлаб чикишга каратилган.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

EBpona BeH^yp KanuTanu Ba 6eBocuiTa UHBe-cTu^ua.nam yromMacu umTupoKuga EBponaga M^TucoflUM ycum Ba мннoвaцмa.пapнм KyBBaTnam MexaHUBMnapuHU maKnnaHTupum y^yH BeH^yp KanuTanucMapu, 6upxa flurnep-napu, мнвecтмцмaвмM 6aHKnap Ba 6owK,a UHBe-cTu^aButf UHcTUTyrnapHU 6up^amTupraH EBpona 6upxa gu^ep^apu yrowMacu (European Association of Security Dealers, EASD) Ty3umAU. EASD HUHr 6upuH4u Tama66ycnapu,gaH 6upu - 6y $aon ycu6 KenaëTraH ëm KoMnaHuanap y^yH EBpona $oha 6upxacu - EBpona 6upxa flumepnapu yromMa-cuHuiHr aBToMaTui 6axonam tubumu (European Association of Securities Dealers Automated Quotation, EASDAQ)hu apaTum 6ynu6, yHUHr Ty3u-numu Ba umgarn KouAanapu myHra yxmam aMepu-KaHUHr NASDAQ gaH y3namTupu6 onumraH.

MurnnuM yromManap y3 MaKcag Ba Ba3u$a.na-puga ^apK-apra эгa 6ynu6, 6y gyHë MaMnaiaT-napu Ba x,ygygnapu UKTucoguM puBoxnaHumuHuHr Typnu gapaxacu, myHuHrgeK MumnuM uktucoaum cuëcaTnapHuHr Typnu ycTyBop Ba3u^anapu 6unaH 6enrunaHraH.

EBpona MaMnaKaTnapuga BeH^yp UHBecTu^u-anamHUHr yMyMum 6enrunapu KyMuflarunapflaH u6opaT:

- WKopu TexHonoruanu coxara UHBecTu^u-anapHUHr Huc6uM Ba3Hu opTu6 6opaëTraHura KapaMacgaH, EBponaga BeH^yp uнвecтuцuanam-HuHr unMuM-TexHonoruK puBoxnaHum 6unaH KaMpoK anoKacu (AK.W ra TaKKocnaraHga);

- EM MaMnaKaTnapuga aroHa BanwTa cu^aTuga eBpoHuHr KupuTunumu oKu6aTuga EBpona BeH^yp KanuTanuHuiHr xanKaponamyBu, Ba 6y y3 HaB6a-Tuga ym6y KanuTanHuiHr aroHa EBpona 6o3opuHU maKnnaHumura umkoh 6epaflu (6yHgaM UHTepHa-цмoнanмзaцмaнмнr HaMoëH 6ynumu BeH^yp $oHg-napura xopuxuM MaH6anapgaH xan6 KunuHraH Ma6naFnapHuHr Huc6uM xaxMUHUHr opTumuga lypuHagu);

- TpaHcMunnuM BeH^yp ^oHflnapHUHr aH^a Te3 ycum cyptaTnapu (6y, ym6y ^oHgnapHUHr KaTTa Kucmu yMyM-eBpona noMu^anapuHu MonuanamTu-pumra KapaTunraHu 6unaH u3ox,naHaflu);

- BeH^yp KanuTanu MaH6acu cu^aTUflam 6aH-inap Ba Ha^aKa xaMfapManapHUHr ponuHuiHr WKopupoKnuru;

- BeH^ypnu uнвecтuцuanamнuнг acocuM MuKëcnapuHuHr ^upManapHuiHr puBoxnaHum Ba KeHraMumu 6ocKu4napufla xaMnaHumu.

Охирги вактларда хорижий капиталларнинг Европа венчур фондларига кириб келиши фаол-лашган булиб, бу куп жихатдан сунгги йилларда Европада руй бераётган интеграциялашиш жара-ёнлари томонидан таъминланаётган Европа бозори баркарорлиги ва жозибадорлигининг тобора усиб бораётганидан далолат беради. Бундан ташкари, Европа венчур капитали юкори даражадаги давлатлараро интеграция хусусияти билан ажралиб туради.

Европа хамжамияти Марказий ва Шаркий Европа мамлакатларида, шунингдек МДХ мам-лакатларида венчур бизнесининг шаклланиши ва ривожланиши учун катта эътибор каратмокда. Европа тикланиш ва тараккиёт банки (ЕТТБ) ва EVCA иштирокида тегишли микёсли дастурлар тадбик килинмокда.

АКШдаги тармокларга берилган афзалли-клардан фаркли равишда, Европа венчур фонд-лари купрок диверсификацияланган ва инве-стицияларни иктисодиётнинг карийб барча тармокларига жойлаштиришади. Охирги йилларда Европа венчур инвестицияларининг тех-нологик секторга кайта ихтисослашиши руй бермокдаки, бу саноати ривожланган мамла-катлар учун умумий тенденция хисобланади.

Европа мамлакатлари хукуматлари вен-чур инвестициялаш жараёнларида фаол катнашмокдалар ва бу, бир тарафдан давлат-нинг тижорат инвесторлари билан таваккалларни булишиш, давлатларнинг уз бозорларида миллий хусусий капиталларни саклаб колиш заруриятини тушуниш истаги ва кобилиятини намоён килса, бошка тарафдан иктисодиётнинг реал секторига жамоатчилик маблаFларини жалб килинишини раFбатлантиради. Европа венчур капиталида жамоатчилик маблаFлари (пенсия фондлари ва сугурта компаниялари)нинг улуши барча инве-стицияларнинг 35% гача булган микдорни таш-кил килади. Давлатнинг венчур инвестициялаш-даги бундай иштирокининг мисоли сифатида давлатнинг сезиларли иштирокида (40%) яратилган фондлар хизмат килиши мумкин.

Жахоннинг ривожланган бозор иктисодиётига эга булган етакчи индустриал мамлакатлардан фаркли равишда, иктисодиёти утиш боскичида булган Марказий Осиё ва Шаркий Европа мамлакатлари, шу жумладан Узбекистонда венчур бизнеси шаклланиш боскичида турибди ва юкори таваккалчиликка асосланган инновацион

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

лoйиxaлapни мoлиялaштиpишдa мух,им ypни ceзилмaяпти. Чунки Узбeкиcтoндa вeнчyp биз-нecи xoзиpчa биpинчи кaдaмлapини тaшлaмoкдa. Шyндaй экaн, миллий иктиcoдиëтимизгa вeнчyp мoлиялaштиpиш элeмeнтлapини жopий aввaл кyйидaгилapни эътибopгa олишимиз лозим бyлaди:

Биринчидан, вeнчyp кaпитaли мoлиялaш-тиpишнинг юкopи тaвaккaлчиликкa acocлaн-ган тypини ифoдaлaйди. Kyп xoллapдa тузил-гaн вeнчyp кopxoнacи зapapлилигичa кoлaди. Иккинчи тoмoндaн, мoлиялaштиpилaëтгaн лой^ мyвaффaкиятли aмaлгa oшгaн тaкдиpдa oлинa-ди^н фoйдa, yнгa киpитилгaн capмoядaн yнлaб ëки юзлaб мapтaгa ошиб кeтaди, бу эca юкopи тaвaккaллигигa кapaмacдaн вeнчyp кaпитaлини кУллaшни жyдa жoзибaли кypcaтaди.

Иккинчидан, вeнчyp мoлиялaштиpиш биp нeчтa тaшкилoтлapдaн янги тyзилaëтгaн rapxoha ëки лoйиxaлap фoйдacигa йиpик молиявий инвe-cтициялapни жaмлaш вa кaйтa тaкcимлaшини aмaлгa oшиpyвчи мaxcyc фoндлapни яpaтиш opкaли aмaлгa oшиpилaди.

Учинчидан, шуни xиcoбгa олишимиз кepaкки, жaxoн aмaлиëтидa вeнчyp кaпитaли acocaн axбo-poт тexнoлoгиялapини ишлaб чикapиш бyйичa битимлapни мoлиялaштиpишгa йyнaлтиpилмoкдa. Жyмлaдaн, aйнaн axбopoт тexнoлoгиялapини eткaзиб бepyвчи кoмпaниялap Д^Ш дaги вeнчyp ивecтициялapни олувчи 20 тa йиpик кoмпaния-лap pyйxaтини бoшкapaди.

Туртинчидан, oxиpги йиллapдa вeнчyp кaпитaлининг юкopи тexнoлoгияли пapклap чeгapacидa жaмлaниш тeндeнцияcи кyзaтилиб, ушбу пapклapнинг кУллaб-кyввaтлoвчи инфpa-тyзилмacи инвecтициялaш жapaëнини aнчa eнгиллaштиpaди вa иннoвaциoн лoйиxaнинг мyвaффaкиятли якyнлaниш имкониятини оши-paди.

Бешинчидан, xaлкapo микëcдa жax1oн кaпитaл бoзopининг oбъeкти cифaтидa вeнчyp кaпитaли инвecтициялaшнинг энг caмapaли шapтлapини тaклиф килгaн xyдyдлapгa йyллaнaди. Xoзиpги вaктдa бyндaй xyдyдлap булиб Швeция, Иcpoил, Иcпaния, Kaнaдa xиcoблaнaди вa yлapдa вeнчyp кaпитaлигa булган эxтиëж миллий инвecтopлap-нинг имкoниятлapидaн aнчa oшaди, бу эca xop^ жий вeнчyp инвecтopлap учун жoзибaли шapo-итлapни яpaтишгa тypтки бyлaди.

Мaмлaкaтимиз вeнчyp бизнecининг ^й-инги pивoжлaниши xoзиpги илмий-тexник вa иктиcoдий ^ло^иятимизни xиcoбгa oлcaк, биpинчи нaвбaтдa, иннoвaциялapгa кУшимчa молиявий pecypcлapни жaлб килиш, инвecтиция-лaш учун мумкин бул^н кopxoнa вa лoйиxaлapни тaнлaш тизимини тaкoмиллaштиpиш, юкopи тex-нологияли кopxoнaлapни тaшкил килиш бyйичa жapaëнлapни coддaлaштиpиш вa тeзлaштиpиш, инвecтициялaнaëтгaн лoйиxaлap тoмoнидaн caмapaли бoшкapишни тaъминлaш кaби мyaм-мoлapни eчиш билaн бoFлик. Ушбу мyaммoлap якингaчa Fapбий Eвpoпa учун х^м xoc мyaммo эди. Бyндa, мaзкyp йyнaлишлapдa aмaлгa oшиpи-лaëтгaн xapa^Lnap уйтун вa eтapличa тeз булиши лозим, чунки юкopи тexнoлoгиялap pивoжлaни-шининг хoзиpги cypъaтлapи xap 4-5 йилдa мaв-жуд кoмпaниялapнинг ишлaб чикapиш фaoлия-тини 50% Ta ^ïa иxтиcocлaштиpиш вa тaбиийки, янги лoйиxaлapни aмaлгa oшиpиш учун тaлaб килингaн мyтaxaccиcлapни тaйëpлaш зapypия-тини кeлтиpиб чикapмoкдa.

Мapкaзий O^ë мaмлaкaтлapидa, жyмлaдaн Узбeкиcтoндa вeнчyp бизнecи pивoжлaнишигa тaшкилий жиxaтлapини тaxлил ^ap экaнмиз, тaдбиpкopлик мaдaниятининг eтишмacлиги, шунин^к конунчилик вa coлик тизимлapининг тaкoмиллaшмaгaнлиги кaттa тycик булиб xиз-мaт килмoкдa. Бyндaн тaшкapи, молия вa бoзop тyFpиcидaги ишончли axбopoтни олиш, иннoвa-цион мeнeжмeнт coxacидa мaлaкaли мyтaxaccиc-лapнинг eтишмacлиги биp KaTOp мyaммoлapни кeлтиpиб чикapмoкдa.

Жyмлaдaн, мaмлaкaтимиздa вeнчyp бизнecи pивoжлaнишининг умумий мyaммoлapи xaкидa гaпиpap экaнмиз, бугунги кyндa вeнчyp кaпи-тaли acocah xopижий инвecтициялapгa acocлaн-гaн вa шaxcий молиявий мaблaFлapнинг яккол тaкчиллиги ceзилмoкдa. Шу билaн биpгa cyFypтa, ^н^я вa бoшкa фoндлapни вeнчyp мoлиялaш-тиpишгa кушиш мexaнизмлapи кapийб pивoж-лaнмaгaн, мaзкyp йyнaлишни тapтибгa голиш-нинг мeъëpий-xyкyкий бaзacи xaли тулик ишлaб чикилмaгaн булиб, бу вeнчyp фиpмaлapи вa вeн-чyp инвecтициялaшни тaшкиллaштиpиш жapaë-нининг opтикчa бюpoкpaтлaшигa caбaб булиши мумкин.

Хaлкapo инвecтиция мaнбaлapини жaлб Kилишдa мyxим биp нapcaни yнyтмacлигимиз кepaкки, aгap юкopи дapoмaд олиш имконияти

ИKÏИCОД BA MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHAHCЫ 2019, 12(132)

бyлмaгaн тaкдиpдa, бигга xyдyддaги эpкин ^пи-тaл янaдa кyлaй шapoитли жoйлapни излaйди ßa ушбу мaмлaкaтлapнинг жoзибaли инвecтиция-вий мyxити тyфaйли вeнчyp кaпитaлидaн фой-дaлaнишнинг янaдa кeнгpoк имкoниятлapигa эга бyлaди.

Pивoжлaнгaн мaмлaкaтлapнинг тaжpибa-лapини ypгaнгaн xoлдa иннoвaциoн coxaни мoлиялaштиpишнинг вeнчyp тизимлapини жopий килишдaги мyaммoлapимизни кyйидaги чopa-тaдбиpлap opкaли eчимини тoпaди дeб Xиcoблaймиз:

- вeнчyp фoндлapининг биp киcми Дaвлaт бюджeтининг мaкcaдли мaблaFлapи xиcoбидaн мoлиялaштиpилиши, yлap э^ уз нaвбaтидa кичик иннoвaциoн кoмпaниялapни мoлиялaштиpишини кyздa тутувчи тизимни ишлaб чикиш;

- иннoвaциoн coxaдaги кичик кopxoнaлapни кУллaб кyввaтлaш вa тyFpидaн-тyFpи инвecтиция-лaш мaкcaдидa тaшкил этилен xycycий вeнчyp фoдлapигa xaмдa бyндaй фoнлap иштиpoкчилa-pигa мaълyм мyддaт имтиëз бepишни нaзapдa тутувчи конун лoйиxacини ишлaб чикиш;

- кичик кopxoнaлapгa тexнoлoгик янги-ликлapни ишлaб чикиш вa aгap ушбу лoйиxa мyвaффaкият кoзoнмaгaн тaкдиpдa Kaйïapилмacликни кyздa тутувчи молиявий ëpдaм тypини жopий килиш;

- фaoлиятини энди бoшлaëтгaн иннoвaция фиpмaлapгa лoйиxacининг мyддaтидaн ^либ чиккaн xoлдa 6-10 йил мyддaтгa кapзлap (ccy-дaлap) жopий килиш. Бyндa ушбу кapзлap бyйичa биpинчи икки йил дaвoмидa фоиз тyлaнмacлиги вa биpинчи уч йил дaвoмидa acocий кapзни Kaйтapилмacлиги нaзapдa тyтилaди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Иннoвaциoн coxaни вeнчyp бизнecи opкaли мoлиялaштиpишдaги колоклигимизнинг acocий caбaби - бу вeнчyp тaдбиpкopлиги вa инвecти-циялap учун кyлaй вa жoзибaли бyлмaгaн шapo-итлap, дaвлaт тoмoнидaн кУллaб-кyввaтлaшнинг caмapacиз ycyллapи вa caнoaт вa интeллeкyтaл мулк oбъeктлapидaн фoйдaлaнишдa тypли мaъ-мypий тycиклapнинг мaвжyдлиги xиcoблaнaди. Ушбу бapчa oмиллap юкopи тexнoлoгияли инвe-cтициялapнинг Узбeкиcтoнгa киpмacилигa олиб кeлмoкдa.

Taдкикoтлap дaвoмидa вeнчypли кичик вa Уpïa бизнecнинг pивoжлaниши юкopи ïexнoлoги-ялapнинг pивoжлaниши учун зapyp бyлгaн мyxим шapт э^нлиги тyFpиcидa xyлocaгa кeлинди. Шу

caбaбли иктиcoдиëт, aйникca юкopи тexнoлo-гиялap бoзopининг бeкapopлигигa кapaмacдaн, илмий тaдкикoтлapни мoлиялaштиpиш учун кaттa инвecтициялap жaлб килиш мaкcaдидa лoйиxaлapгa кул ypишимиз кepaк. Нaтижaдa йиpик xaлкapo кoмпaниялap вa молия и^титут-лapи мaмлaкaтимиздa вeнчyp бизнecигa ишон-члapи opтaди вa инвecтициялaшни aфзaл ^иш имкoниятлapи opтaди.

Хулоса килиб aйïгaндa мaмлaкaтимиз иннoвa-цион caлoxиятини paкoбaтбapдoш, кучли pивoж-лaнaдигaн вa зaмoнaвий билимлapгa acocлaнгaн дapaжaгa aйлaнтиpишни мaкcaд кил^н дacтypни ишлaб чикишни тaклиф килaмиз. Бу дacтyp инно-вaциoн coxa^ pивoжлaнтиpиш, cтpyктypaли вa иннoвaция cиëcaтнинг acocий пapaмeтpлapини бeлгилaб бepиши ^pa^

Дacтypни aмaлгa oшиpиш бyйичa тaдбиp-лap peжacи yчтa acocий ^мни уз ичигa олиши кepaк:

- дaвлaт тoмoнидaн xaм молиявий, xaм инcoн pecypcлapини жaлб килишгa вa дaвлaт тexнo-логик бaзacини яpaтишгa кapaтилгaн илмий тaдкикoтлapни кyллaб-кyввaтлaш ycyллapининг caмapaдopлигини oшиpиш;

- дaвлaт pecypcлapини кaйтa тaкcимлaш вa yлapни caмapaли тaкcимлaш opкaли фaн вa тex-нoлoгиялapгa йyнaлтиpиш, дaвлaт тoмoнидaн кyллaб-кyввaтлaш мexaнизмлapини тapтибгa coлyвчи конунчиликни тaкoмиллaштиpиш, дaв-лaт бyюpтмacи мexaнизмидaн янaдa caмapaли фoйдaлaниш;

- илмий тaдкикoтни yткaзиш учун кyлaй шapoитни яpaтиш, шу жyмлaдaн интeллeктyaл мулк xy^^^ xимoя килишнинг xyкyкий ^фо-лaтлapини яpaтиш, тoвap вa молиявий бoзop-лapни тapтибгa coлиш, paкoбaт тyFpиcидaги конунчилик, coлик вa кopпopaтив конунчиликни тaкoмиллaштиpиш, кopпopaтив бoшкapyв caмa-paдopлигини oшиpиш.

Дacïypнинг квйинги бocкичидa yнивepcитeт вa илмий-тaдкикoт инcтитyтлapи кoшидa нoдaвлaт вeнчyp фoндлapи ïaшкил килинca бyлaди. Мaзкyp фoндлap xaлкapo xaмкopликдaги лoйиxaлapни aмaлгa oшиpиш учун кopпopaтив вa xopижий вeнчyp фoндлapи билaн xaмкopлик килишaди. Улap дaвлaт тoмoнидaн кyллaб-кyввaтлaнaдигaн вeнчyp фoндлapигa кapaгaндa мycтaxкaм молиявий acoc, вa янaдa мaлaкaлиpoк бyлгaн бoшкapyв кaдpлapигa эгa бyлишлapи кepaк.

ИKÏИCОД BA MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHAHCЫ 2019, 12(132)

Адабиётлар руйхати:

1. Boйтoв И.В., Днищик B.M., Гpишaнoвич Д.П., Toлoчкo Н.К. Иннoвaциoннaя дeятeльнocть и вeнчypный бизнec: нayчнo-мeтoдичecкoe пocoбиe. - Mинcк: ГУ «^лИ^», 2011. -С. 188.

2. Бypoв В.Ю. Стpyктypa экoнoмичecкoй бeзoпacнocти и пpoблeмa кoнцeптyaльнoгo выбopa paзвития экoнoмики Рoccийcкoй Фeдepaции. || Becтник Бypятcкoгo гocyдapcтвeн-нoгo yнивepcитeтa. Сepия: Экoнoмикa и мeнeджмeнт. 2012, № 2. -С. 5-15.

3. Epмaкoвa E.Д. Фopмиpoвaниe нeфтeгaзoвыx дoxoдoв Рoccии: нaлoгoвый a^e^. || Финaнcoвaя aнaлитикa: пpoблeмы и peшeния, 2012, № 9.

4. Tюпaкoвa Н. Нaлoгoвый мexaнизм ^к фaктop paзвития иннoвaциoннoй дeятeльнocти. || Рeгиoнaльнaя экoнoмикa: тeopия и пpaктикa, 2011, № 13.

5. Bиpoлaйнeн Д.О. Финaнcиpoвaниe инвecтиций пpи пepexoдe к иннoвaциoннoмy paз-витию экoнoмики: aвтopeфepaт диcc. нa coиcкaниe уч. а. д.э.н. - Сaнкт-Пeтepбypг, 2008. -С. 47.

6. Игнaтyщeнкo E.И. Иннoвaциoннaя Гepмaния в экoнoмикe Eвpoпeйcкoгo Сoюзa в эпoxy миpoвoгo экoнoмичecкoгo и финaнcoвoгo кpизиca. || Moлoдoй yчeный, 2012, №7, -С. 78-82.

7. Meльникoвa И.Д. Стимyлиpoвaниe нayчнo-иннoвaциoннoй дeятeльнocти: миpoвoй <эпыт. || Жypнaл мeждyнapoднoгo пpaвa и мeждyнapoдныx oтнoшeний, 2010, № 3.

8. Бeгaлoв Б.Д. Оcнoвныe тeндeнции paзвития иннoвaциoннoй экoнoмики. || Экoнoми-чecкий вecтник Узбeкиcтaнa, 2013, № 3-4. -С. 107-110.

9. Пapдaeв M.K,. Moдepнизaция, дивepcификaция вa иннoвaция - икдитодий ycишнинг мух,им oмиллapи. Moнoгpaфия. - T.: «НaвpУз», 2014. -104-б.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ I ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.