Научная статья на тему 'ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ЭРТАКЛАРИДА “СИНОВ” МАЪНОСИНИ ИФОДАЛАШНИНГ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ'

ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ЭРТАКЛАРИДА “СИНОВ” МАЪНОСИНИ ИФОДАЛАШНИНГ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

455
69
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
эртак / лингвокультурология / тест / инглиз эртаклари / ўзбек эртаклари / fairy tales / lingvoculturology / test / English fairy tales / Uzbek fairy tales.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сайёра Ташпулот Қизи Исраилова

Ушбу мақолада инглиз ва ўзбек тилларида эртак дискурсининг ўзига хос ҳусусиятлари лингвокултурологик аспектда ўрганилади. Инглиз ҳамда ўзбек эртаклари тузилишининг асосини ташкил этувчи “testing”/“синов” концептининг ифода этилиши атрофлича таҳлил этилади. Эртак қаҳрамонларининг ўз мақсадларига эришиш йўлида ўта оғир машаққатларни бошдан ўтказиши ва эртак якунида шубҳасиз енгиб ўтиши хусусида фикр юритилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LINGUOCULTUROLOGICАL FEATURES OF REPRESENTING “TESTING” IN ENGLISH AND UZBEK FAIRY TALES

This article examines the specific features of fairy tale discourse in English and Uzbek from a linguoculturological point of view. The expression of the concept of "testing", which forms the basis of the structure of English and Uzbek fairy tales, is analyzed to a certain degree. It is thought that the heroes of the fairy tale will go through a lot of hardships to achieve their goals and will undoubtedly overcome them at the end of the fairy tale

Текст научной работы на тему «ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ЭРТАКЛАРИДА “СИНОВ” МАЪНОСИНИ ИФОДАЛАШНИНГ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ»

ИНГЛИЗ ВА УЗБЕК ЭРТАКЛАРИДА "СИНОВ" МАЪНОСИНИ ИФОДАЛАШНИНГ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИК ЖИХДТЛАРИ

Сайёра Ташпулот кизи Исраилова

Узбекистон давлат жахон тиллари университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада инглиз ва узбек тилларида эртак дискурсининг узига хос хусусиятлари лингвокултурологик аспектда урганилади. Инглиз хамда узбек эртаклари тузилишининг асосини ташкил этувчи '1^й^'7"синов" концептининг ифода этилиши атрофлича тахлил этилади. Эртак кахрамонларининг уз максадларига эришиш йулида ута огир машаккатларни бошдан утказиши ва эртак якунида шубхасиз енгиб утиши хусусида фикр юритилади.

Калит сузлар: эртак, лингвокультурология, тест, инглиз эртаклари, узбек эртаклари.

LINGUOCULTUROLOGICАL FEATURES OF REPRESENTING "TESTING" IN ENGLISH AND UZBEK FAIRY TALES

Sayyora Tashpulot kizi Israilova

Uzbekistan State University of World Languages

ABSTRACT

This article examines the specific features of fairy tale discourse in English and Uzbek from a linguoculturological point of view. The expression of the concept of "testing", which forms the basis of the structure of English and Uzbek fairy tales, is analyzed to a certain degree. It is thought that the heroes of the fairy tale will go through a lot of hardships to achieve their goals and will undoubtedly overcome them at the end of the fairy tale.

Keywords: fairy tales, lingvoculturology, test, English fairy tales, Uzbek fairy

tales.

КИРИШ

Эртакларнинг, аввало, халк огзаки ижодининг энг кадимий, оммавий жанрларидан бири сифатида эътироф этилиши бежиз эмас, улар яратилиши

жихатдан ута олис утмишга бориб такалиши, бадиий-эстетик томонлама ранг-баранглиги, гоявий-бадиий юксаклиги, барча этник катлам вакиллари учун бирдек ардокли адабий мерос сифатида курилиши билан бошка жанрлардан алохида ажралиб туради. Ушбу бебахо огзаки бадиий мерос аждодларимиз томонидан сайкалланган ва бугунги авлод кулига етиб келган мумтоз адабиётимизнинг энг нодир асарлари, санъат ва мусикий меросимиз хамда меъморчилик санъатининг тенгсиз намуналари каторида эъзозланади. Шу билан бирга, эртакларнинг асл мохияти заминида эзгулик ва ёвузлик, соддалик ва айёрлик, сахийлик ва бахиллик, тугрилик ва эгрилик, мухаббат ва нафрат, бойлик ва камбагаллик каби бутун инсониятга хос катор гоялар ётади.

Эътиборли жихати шундаки, эртаклар мазмунан халкларнинг утмиши, ижтимоий келиб чикиши, хаёт тарзи, мехнат хужалиги, турли касб-хунарни эгаллаганлик тажрибаси, уй-рузгор буюмлари, курол-яроги, табиат, атроф-мухитга булган муносабати, диний ва дунёвий билимлари хамда миллий-маданий кадриятлари, урф-одатлари билан узаро чамбарчас боглик холда тасаввур этилади. Куринадики, эртаклар уз тингловчиларини маълум бир халкнинг миллий-маданий турмуш тарзи, узига хос менталитетидан бохабар килувчи юксак маънавий воситалардан бири хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Биз замонавий илм-фанда "эртак" тушунчаси кандай талкин килинишини куриб чикамиз.

Шу уринда "Узбек тилининг изохли лугати"да эртак сузига берилган таьрифни келтириш жоиздир:

Эртак 1 Халк огзаки поэтик ижодининг асосий жанрларидан бири; тукима ва уйдирмага асосланган, сехрли-саргузашт ва маиший мазмундаги эпик бадиий асар; чупчак. Эртак айтмоц. Бир арицда сут, иккинчи арицда шарбат -эртакларда булади! С. Анорбоев, Оксой. Илмий-фантастик асарлар билан абадий эртаклар узаро яцин алоцададир. "Фан ва турмуш".

Эртагиё эртаги, эчкиларнинг буртаги эртакнинг бошланишида айтиладиган ибора. - Эртагиё эртаги, эчкиларнинг буртаги.. - деб бошлади боббом эртакни. Ойбек, Болалик.

2 Х,икоя, кисса, вокеа. Унсин уамма воцеани - акаси билан Гулнорнинг севги эртагини кампирдан тула эшитди. Ойбек, Танланган асарлар. Ёлгиз Тиктепа цишлогидагина эмас, теварак цишлоцларда уам мулла Обиднинг

эртаги, экиндаги муваффацияти огиздан огизга юриб кетди. А. ^одирий, Обид кетмон.

Эртакчи - Эртакка уста одам, эртак айтувчи.

Шунингдек, эртак тили махсус тургун иборалар, узига хос клишелар ва фразеологик бирликлар билан ажралиб туради ва, шу уринда, паремиологик бирликлар хам кенг микёсда кулланилади. Масалан: "кадим бир подшоликда", "чекка бир кишлокда" (инглиз тилида "far, far away").

Эртакларда нафакат макон, балки вокеа содир буладиган замон хам реал хаётга тугри келмайди, масалан: "Бир бор экан, бир йук экан...", "кадим утган замонда" ("once upon a time" "long, long ago") ва хк. Шу боис, эртакдаги вакт факат эртак ичида содир булади.

Шуниси эътиборлики, эртакда содир булаётган вокеалар реал хаётда содир булиши мумкин эмас. В.Й. Проппнинг фикрига кура, эртак реал хаётни акс эттиради ва хакикатдан келиб чиккан холда юзага келади, бунда хар бир вокеа "иккинчи даража" характерига эга.

Азалдан эртакларда кахрамонлар зиммасига ута огир, мушкул вазифалар юклатилади, ёхуд кахрамон уз истагига эришиш учун машаккатли йулни босиб утади. Баъзан эртаклардаги вазифалар бажариб булмасдек туюлса-да, бош кахрамон барча кийинчиликларга карамасдан максади йулида дадил кадам ташлайди, бу эса эртакларга хос булган яна бир жихат - кахрамонларни "синов"дан утказиш (testing) хусусиятини юзага келтиради. Жумладан, бу каби бажариб булмайдиган вазифалар - бутун дунё миф ва афсоналари, фолклор ва халк эртакларининг энг оммабоп жихатига айланган. Айтиш жоизки, ушбу эртакларда синов принципи феодализмдан хам илгарирок дунёга келган саналади.

Аввало, ушбу "testing/test" ("синов") сузига турли лугатларда берилган таьрифларни таккослаймиз, жумладан, "Cambridge Advanced Learner's Dictionary & Thesaurus" лугатида шундай изохланади:

TEST noun [ C ] /test/ 1 a way of discovering, by questions or practical activities, what someone knows, or what someone or something can do or is like:

She had to take/do an aptitude test before she got the job. 2 a situation that shows how good something is:Driving on that icy road was a real test of my skill.

TEST verb [ T ] /test/to do something in order to discover if something is safe, works correctly, etc., or if something is present.The manufacturers are currently testing the new engine.to give someone a set of questions, in order to measure their

knowledge or ability. If a situation tests someone, it proves how good, strong, etc. they are. Will you test me on the chemistry I've been learning?

Бунда "test" сузига бирор нарса ёхуд шахснинг кобилияти/имконияти даражасида турли саволлар, бошкотирмалар ёки амалий топширик ва вазифалар оркали салохиятини аниклаш усули демакдир.

"Узбек тилининг изохли лугати"да эса "синов" концептига куйидагича изох берилади:

СИНОВ 1 Синамок фл. хар. н.2 Сифатини, чидамли-чидамсизлигини аниклаш учун утказиладиган текшириш. Синовдан утказмоц. Синов муддати. -Малакали лабораториялар синовидан муваффациятли утган бундай сополлар асрлардан асрларга утади, сацланади. Газетадан. 3 Сабо ва чидам зарур, керак булган палла, вокеа-ходиса; имтихон. Сиз тацдирнинг синовларига бардош бериб келган мард одамсиз. М. Осим, Ибн Сино киссаси. Эл бошига иш тушса, дуст синовдан утади. "Шарк юлдузи". Ёш оиланинг бузилиб кетишига йул цуймаслик мацсадида суд уларга 6 ойлик синов муддати беради. Газетадан.

4 Олий ва урта махсус укув юртлари талаба ва укувчиларининг хамда абитуриентларнинг укув режасидаги фанлардан олган билими ва малакаларини аниклаш ва бахолаш усули. Институтда синовлар бошланди. - Минглаб абитуриентлар студентлар сафига цушилиш учун синов имтщонларидан утишяпти. Газетадан.

СИНОВЧИ 1 Синамок фл. сфдш. Кампир синовчи кузлари билан йигитга узоц тикилди, бошини оуиста чайцаб, сунг енгил бир хурсиниб деди.. Ойбек, Танланган асарлар.2 Махсус синовдан утказувчи мутахассис. Синовчи учувчи.

3 айн. синовчан. Махдум унга синовчи назар билан тикилиб турарди. М. Исмоилий, Фаргона т. о.

Демак, юкоридагилардан куринадики, синов бу маьлум максадда кахрамонни синовдан утказиш максадида бериладиган топширик саналади.

Эртакдаги маълум вазият (бирор ноёб неъматни кулга киритиш, ёхуд севган ёрга етишиш, тавки лаънатни йук килиш каби) кахрамонлар такдирида турли бурилишлар ясаши, уларни турфа мушкулотларга рубару килиши мумкин, боиси, агар улар уша вазифани бажариб ёки тусикларни енгиб утсалар, муродига етишиб, халк олдида кахрамон буладилар. Мисол тарикасида, маликанинг куёвликка номзод шахзодалар олдига куядиган шартлари, Ялмогиз Кампир найрангларига дучор булган кахрамонлар холатини, ёки аксарият узбек халк эртакларида учрайдиган отанинг вафотидан олдин угилларига килган васияти, топширигини келтиришимиз мумкин. Фолклоршуносликда баъзи

инглиз ижодкорлари бу холатни "Fantastic Fragility " ("Фантастик нуноцлик") окими сифатида талкин килишади.

Умуман олганда, синовчи шахс бош кахрамоннинг муваффакият козонишини тасаввур хам этмайди: ундан хийла-найранг йули билан халос булишга ёки келишувларини охиригача саклаб колмаслик учун бахоналар топишга интилади. Баъзан имконсиз туюлган вазифа - бу узбек эртакларида, купинча, ёвуз махлукни енгиш, машаккатли тусикдан утиш кабиларни уз ичига олади, аммо гарб халкларининг купгина эртакларида бу оддий бошкотирма ёки жумбок булиши мумкин.

Баъзан, топширикни бажарувчиси, синалувчи шахс, яъни кахрамон муваффакиятга эришиши йулидаги бу вазифани рад этса, одатда, бу жуда огир окибатларга олиб келади. Бунда синовчи имконсиз вазифалар беришда давом этиши, кахрамонни янада кийин ахволга солиши мумкин, натижада кахрамон курашишдан тухтаб, такдирга тан бериш керак деган карорга келади.

Бир томондан, баъзи эртакларда синовчи шахс кахрамоннинг муваффакиятидан мамнун булади - у энди кайта-кайта вазифалар юбориши мумкин. Бошка томондан, синовчи кахрамоннинг топширикни бажара олмаслигига ишончи комил булади ва хеч качон хеч кандай шароитда уни такдирлаш хакида уйламайди. Шундан кейин эртак кандай якун топиши турли ёш гурухларига атаб ёзилган хикояларда турлича тус олади.

Куйида эса инглиз ва узбек эртакларида синовнинг талкин этилишига бир канча мисоллар билан танишамиз:

• Элакда сув олиб юриш (тешикларни лой ёки мох билан тулдиринг, элакда сув ушлаб турадиган нарсаларни олиб боринг ёки сувни музлатиб куйинг);

• Бир кеча-кундузда жуда куп микдордаги дон ва ясмикларни саралаш (агар сиз якиндагина яраланган куш ёки чумолига ёрдам берган булсангиз, у дустларини сизга ёрдам беришга чакиради);

• Уз ховлисида (дарахт остида, девор орасида) беркитилган хазинани излаш

• Уч бошли аждар билан жанг килиш (шер, арслон каби йирткичлар хам эртакларнинг асосий салбий кахрамонларидандир);

• Денгиз сувининг харакатини бошкариш;

• Ута ноёб ва топиш мушкул булган гиёхни топиб келтириш (куп холларда бетоб ётган эртак кахрамониниг такдири ана шу ноёб гиёх (суюклик, мева, дори) га боглик булади ва бош кахрамон бунинг уддасидан чикади.).

Баъзан кахрамон берилган вазифани бажаришда талаб этиладиган бошка бир имконсиз эхтиёж билан кайтади, масалан, шарф тукиш учун бир нечта ип берилган аклли дехкон кизи подшога новда юбориб, уша новдадан тукилган дастгох кераклигини айтади. Барча имкониятларни тулик истисно килиш оркали бажариш бутунлай имконсиз булган шартлар куйилади. Эртаклардаги бундай топшириклар учта тоифага булинади:

1. Ута каттик куч ва махорат талаб этадиган вазифа, бунда кахрамон максади йулида катъий турадиган, коидаларга буйсунмас булади. (масалан, аждарни енгиш, улдириш ёки мамлакатни унинг зулмидан халос этиш)

2. Физик конуниятларга зид булган топшириклар, аммо кахрамон буларни бутунлай жумбок деб билади, (худди сувни элакда олиб юриш каби) ёки шунчаки буни имконсиз деб билмаганлиги сабабли муваффакиятга эришади.

3. Сехрли афсун, сехрли таёкча ёхуд шу каби сехрли ашё муаммони хал килади (Ака-ука Гриммларнинг "Seven servants" / "Етти хизматкор" хакидаги эртакидаги ёки Алауддиннинг сехрли чироги каби).

Баъзан эса кахрамон умуман хеч кандай шартни адо этишига тугри келмайди, аксинча, у топширик берилишидан олдин бошкаларга мехр курсатиб, барчанинг кунглини олган булади.

Сунгги давр эртакларида куп учраб турадиган яна бир холат - агар сехр-жоду етарлича узок давом этса, замонавий ёки келажакдаги технологиялар имконсизни имконини топгунча кутишдир. Афсунгар ва жодугарлар деярли хеч качон бунга ишонишмаган.

Шу уринда, эртакларда энг куп учрайдиган синовлардан бири сифатида Engagement Challenge (унаштирув машащати), яъни уз севгилисига эришиш учун бош кахрамоннинг олдига куйиладиган вазифа хамда шартларни англатади. Купинча имконсиздек туюладиган бундай вазифалар киз (малика) нинг узи томонидан ёки унинг ота-онаси, якинлари томонидан йигит (шахзода)га берилади.

Инглиз эртагидан олинган куйидаги парчада хам айни мана шу вазиятнинг гувохи булишимиз мумкин:

"Now the young lady was of a very proud, haughty temper, and her anger was raised to such a pitch, that the next morning she ordered three hundred loads of wood to be brought and piled up; and told the prince it was true he had by the help of his servants done the three tasks but that before she would marry him someone must sit upon that pile of wood when it was set on fire and bear the heat. She thought to

herself that though his servants had done everything else for him, none of them would go so far as to burn themselves for him, and that then she should put his love to the test by seeing whether he would sit upon it himself. But she was mistaken; for when the servants heard this, they said, "We have all done something but the frosty man; now his turn is come;" and they took him and put him on the wood and sit it on fire... "

Таржима:"Хозир ёш хоним ута магрур ва кеккайган биратворда эди: унинг шунчалик жаули чицдики, эртаси куни эрталаб у уч юзта ёгоч гуласи туплаб келишни буюрибди; шахзодага уч шартни уам хизматкорларининг кумагида цилганини ва унга уйланишидан олдин яна бир шарт сифатида ана шу ёгоч уюми устида утириши ва ёгоч тагидан олов ёцилганда иссицликка бардош бера олиши кераклигини айтибди. У уйлабдики, гарчи хизматкорлар шахзода учун уамма нарсага тайёр турган булишса-да, улардан уеч бири уз уаётини хатарга цуйиб утга ташламайди ва ана шунда малика шахзоданинг севгиси х^ацицийлигини синаб кура олади. Аммо у адашган эди; хизматкорлар буни эшитган захоти шундай дейишибди: "Биз уаммамиз, мана бу совуц юзлидан бошца уаммамиз цулимиздан келганини цилдик: энди эса унинг навбати келди, " шундай дебуни ёгочустигаутиртириб, тагидан олов цуйишибди... "

Айтиш жоизки, инглиз эртакларида хам, узбек эртакларида хам айнан ухшаш холатни, синовчи шахснинг синалувчига нисбатан узаро муносабат ёхуд ришта боглаётганда турли огир топширикларни беришини кузатамиз. Лингвистик жихатдан узбек эртакларида аксар холларда "шарт" лексемасидан фойдаланилади:

"Подшо цизга уйланмоцчи булибди. Лекин циз на подшога, на вазирларга тегишга кунмабди.

— Шартимни бажарган мардга тегаман, — дебди циз.

— Майдонга цирц цулоцли дошцозон цурилсин. Цозонга сув тулдириб, цайнатилсин. Цайнаб турган сувга узугимни ташлайман. Кимки узукни олиб чицса, цайноц сувда куймаса, уша мардга тегаман. Цизнинг айтганларини уозирлаб, майдонга дошцозон цуришибди, цозонга сув солиб, уч кеча-кундуз ут цалашибди. Шу вацт цозоннинг тепасига юзига парда тутган циз келибди. У цулидаги ёцут кузли узукни цозонга ташлаб юборибди ва юзидан пардани кутарибди. Подшо ва сарой аъёнлари цизнинг ууснига маулиё булиб, узлари нима цилаётганликларини билмай, беууш-беихтиёр циз томонга цараб юришибди. Хаммаси цозонга тушиб кетишибди. Фацат Кенжа ботир узини тутиб цолибди ".

ХУЛОСА

Куринадики, эртакларда кахрамонни синаш энг оммабоп кенг тарзда намоён буладиган хусусиятлардан хисобланади. Юкоридаги кискача тахлилимиз натижасида шундай хулосага келишимиз мумкинки, инглиз ва узбек эртаклари лингвокультурологик жихатдан узаро уникал, изоморфик хамда алломорфик хусусиятларга эга.

Х,ар иккала халк эртакларида хам узига хос эртак курилиши (бошланма, вокеалар ривожи, тугалланма) мавжуд булиб, энг куп учрайдиган холат бу кахрамонни кай йусинда булмасин, махорат (куч, билим, кобилият) ини турли усуллар (бажариш имконсиздек туюладиган топширик, шарт куйилади, аммо бош кахрамон шубхасиз барча тусиклардан утиб, максадига эришади) оркали синаб куриш саналади.

Демак, эртакларда доимо кандайдир ибрат, тугалланган хулоса ётади деб хулоса килишимиз мумкин. Келгуси ишларимизда хам айнан инглиз ва узбек эртакларида "testing" / "синов" тушунчасини ифодаланишининг лингвокултурологик жихатлари устида янада чукуррок изланишлар олиб боришга харакат киламиз.

REFERENCES

1. Исраилова Сайёра, "Инглиз ва узбек эртакларининг лингвокултурологик хусусиятларига доир" Халкаро амалий конференция, Андижон 2020, 98-бет

2. Жураева Малохат Мухаммадовна, "Француз ва узбек эртакларида модаллик категориясининг лингвокогнитив, миллий-маданий хусусияти" мавзусидаги диссертация иши. (БухДУ) Тошкент, 2016

3. "Кенжа ботир" ("Зумрад ва Киммат" Узбек халк эртаклари. Укитувчи - 2013, 18-бет)

4. Пропп В.Я. Морфология сказки. М., 1969.

5. Пропп В.Я. Фольклор и действительность // Избранные статьи. М., 1976.

6. Пропп В.Я. Трансформации волшебных сказок // Русская волшебная сказка. М., 1992.

7. "The Five Servants" (Grimms' Fairy Tales. Printed by Blackie & Son Limited. London and Glasgow. 224-б.)

8. "Узбек тилининг изохли лугати". "Узбекистон нашриёти". Тошкент - 2020. 3-жилд. 513-бет.

9. "Узбек тилининг изохли лугати". "Узбекистон нашриёти". Тошкент - 2020. 5-жилд. 52-бет.

10. "Cambridge Advanced Learner's Dictionary & Thesaurus https://dictionary-cambridge-

org.cdn.ampproject.org/v/s/dictionary.cambridge.org/amp/english/test?amp js v=a6 &amp gsa=1 &usqp=mq331AQHKAFQArABIA%3D%3D#aoh=16157234963726& referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com&amp tf=From%20%251 %24s&amps hare=https%3A%2F%2Fdictionary.cambridge.org%2Fdictionary%2Fenglish%2Ftest

11. https://www.justanothertune.com/html/cambricshirt.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.