Научная статья на тему 'INGLIZ TILINING FONETIK VARIANTLARI'

INGLIZ TILINING FONETIK VARIANTLARI Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фонетик вариант / талаффуз вариант / транскрипция / вариформа / сегмент / варияция / phonetic variation / imtonation / tarnscriptionm / variphone / segment / variation

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Gulbahor Mahmudovna Qodirova

Мазкур мақола инглиз сўзларининг фонетик хусусиятлари ҳамда уларнинг вариантларини ўрганишга бағишланади. Бу масалани ѐритишдан аввал инглиз тили фонетик тизими хусусиятлари ҳақида фикр юритиш мақсадга мувофиқ бўлади. Бундан ташқари, бу масалага алоҳида эътибор бериш, у билан боғлиқ баъзи бир тарихий маълумотларни эсга олиш мазкур масалага ойдинлик киритиш имконини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHONETIC VARIATIONS IN ENGLISH LANGUAGE

This article is dedicated to the study of the phonetic features of English words and their variants. Before covering this issue, it is worthwhile to think about the features of the English phonetic system. In addition, paying special attention to this issue, recalling some historical information related to it, allows us to clarify the issue.

Текст научной работы на тему «INGLIZ TILINING FONETIK VARIANTLARI»

INGLIZ TILINING FONETIK VARIANTLARI

Gulbahor Mahmudovna Qodirova

Jizzax viloyati, Sharof Rashidov tumani, 17-IDUM, JDPI II kurs magistranti gulbahor. qodirova87@gmail .com

AННОТАЦИЯ

Мазкур макола инглиз сузларининг фонетик хусусиятлари хамда уларнинг вариантларини урганишга багишланади. Бу масалани ёритишдан аввал инглиз тили фонетик тизими хусусиятлари хакида фикр юритиш максадга мувофик булади. Бундан ташкари, бу масалага алохида эътибор бериш, у билан боглик баъзи бир тарихий маълумотларни эсга олиш мазкур масалага ойдинлик киритиш имконини беради.

Калит сузлар: фонетик вариант, талаффуз вариант, транскрипция, вариформа, сегмент, варияция.

PHONETIC VARIATIONS IN ENGLISH LANGUAGE

ABSTRACT

This article is dedicated to the study of the phonetic features of English words and their variants. Before covering this issue, it is worthwhile to think about the features of the English phonetic system. In addition, paying special attention to this issue, recalling some historical information related to it, allows us to clarify the issue.

Keywords: phonetic variation, imtonation, tarnscriptionm, variphone, segment, variation

КИРИШ

Инглиз тили Буюк Британия худудидан чикиб хозирги А^Ш, Канада, Астралия, Янги Зеландияга, Жанубий Африка ва бошка купгина худудларга таркалган. Хрзирги кунда инглиз тили 54 давлатнинг расмий тили хисобланиб[1], сайёрамизда яшаётган 7 млрд. ахолининг 380 - 400 млн. ушбу тилдан она тили ва 1.4 млрд.га якин ахоли ундан иккинчи тил сифатида фойдаланади[2].

Инглиз тилининг бошка вариантларини урганишга кизикиш ХХ асрнинг 50-60 йилларига тугри келади. Инглиз тилининг турли вариантларига оид масалалар билан XIX асрнинг охири ХХ асрнинг бошларида жуда куп тилшунослар, жумладан, америкалик, канадалик, россиялик ва инглиз олимлари шугулланишган[3].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МEТОДОЛОГИЯ

Россияда бу масалалар билан, айникса инглиз тилининг британия ва унинг бошка вариантлари билан киёсий урганишга эътибор ХХ асрнинг 70-80 йилларига тугри келади. Россия олимлари тил вариантларининг бир-биридан ижтимоий фаркланишини, стилистик жихатдан узига хос жихатлар мавжудлигини турли методлар билан чукур ургана бошлашди. Масалан, Н. Н. Быховец инглиз тилининг Канада варианти лексик катламларини XV асрдан то шу кунгача булган суз ясалиш хусусиятларини объектив метод - статистик йул билан урганиб чиккан (Быховец, 1988).

Д. А. Шахбагованинг шаходатлик беришича, адабий тилнинг турли вариантларини киёсий урганишга тилшуносликдаги янги йуналиш сифатида каралади (Шахбагова, 1982).

Шу йуналишда бажарилган ишлар адабий вариант ичидаги, вариантлар орасидаги фаркларнигина эмас, балки фаркларни камраб олган фонетик, лексик, грамматик, стилистик ходисаларни хам тадкикот объекти сифатида урганилганлигидан далолат беради.

Инглиз тили адабий вариантларининг бошка инглиз тилида сузлашувчи мамлакатлардаги талаффуз фаркларига аввало шу мамлакат олимларидан ва мамлакат билан маданий, ижтимоий, сиёсий, иктисодий ва шу каби алокалар урнатган кишилар учун мухим хисобланган.

Хрзирги кунга келиб, масалан, инглиз тилининг Британия ва Америка вариантлари уртасидаги катта фарк биринчи навбатда фонетикада, фонологияда, лексикада ва грамматикада сезилади. Энг кам фарк грамматика сохасида куринади.

МУХОКАМА

Дастлаб инглиз тилининг Америка, Канада, Австралия, Янги Зеландия ва Жанубий Африка вариантларидаги фонетик, фонологик (Лысенко, 1979; Швейцер 1967, 1971; 1971а; Шахбагова, 1982;), лексик (Орлов, 1978; Попова, 1974; Быховец, 1988; Почепцова, 1973), грамматик (Касаткина, 1973) хусусиятлари урганилди. Тадкикотларнинг иккинчи боскичи инглиз тили Британия вариантининг Америка, Канада ва бошка варианлари билан боглик масалаларни камраб олган.

Бу сохада А. Д. Швейцер (Швейцер 1967; 1971), Т. М. Беляеева, И. А. Потапова (Беляеев, Потапова, 1961), Л. Л. Графова (Графова, 1971), Л. Г. Попова (Попова, 1974), Г. А. Орлов (Орлов, 1978), Д. А. Шахбагова (Шахбагова, 1982), Н. Н. Быховец (Быховец, 1988) нинг тадкикотларини санаб утиш мумкин.

Инглиз тилининг фонетик системаси бошка адабий тиллар фонетик системасидан тубдан фарк килади. Бу фарк уз ичига унинг микдор ва сифат

курсатгичларини олади. Инглиз тили фонетик инвентарининг унлилар гурухини эътиборга оладиган буласак, у сон жихатидан бошка герман тилларидаги унлилар сонидан куплиги билан ажралиб туради. Инглиз тили унлилари хакида фикр юритилганда бошка тилларга хос булган хусусиятлар инглиз тили фонетик тизимида, айникса сонантлар ёки сонор товушларнинг бугин ясаш хусусиятлари мавжудлиги билан ажралиб туради, масалан, у немис ёки швед тилларидан фарк килади. Узбек ва рус тилларида бугинлар сонини аниклашда суздаги унлилар сонини билиш кифоя булса, инглиз тилида бугинлар сонини аниклаш учун унлилар сонини билишнинг узи етарли булмайди, чунки [n], [m], [l] сононат товушлари бугин ясаш хусусиятига эгадир. Бу маънода юкорида тилга олинган сонант товушлар мавжуд булган сузлар фонетик вариантга эга булади. Бунинг учун лугатларда бир суз бир неча хил укилишга эгалигини курсатувчи белгилардан фойдаланилади. Бундай белгилар сирасига кавс () мисол була олади. Бундай белгиларни барча сузларнинг транскрипцияси берилган бир, икки, яъни таржима лугатларга хос хусусият хисобланади. Изохли ва икки тилли лугатларда сузлар талаффузи, айникса махсус талаффуз лугатларида сузларнинг талаффуз вариантларига алохида эътибор берилади. Масалан, autumn сузининг транскрипцияси куйидагича берилди: autumn ['ot(s)m]. Суз талаффузида, яъни транскрипциясидаги кавс суз икки хил талаффузга эгалигидан далолат беради. Бу сузни ['o:tsm] ёки ['o:tm] укиш тавсия этилган. Нейтрал [э] унлиси талаффуздан тушиб колган холатда [m] сонант товуши бугин ясайди. Бу холатга яна бир ёркин мисол була оладиган инглиз тилидаги dictionary сузининг укилиш вариантларини келтириш мумкин. Мазкур суз турли лугатларда турлича берилган. J.Windsor Lewis лугатида бу суз [dikfnri] тарзида берилган [Lewis, 1972; 53], В.К.Мюллернинг инглизча-русча лугатида эса бу сузнинг [dikjbnri] шакли келтирилган [Мюллер, 1977: 210].

НАТИЖАЛАР

Тилшуносликда сузларнинг фонологик ёки фонематик ва фонетик вариантлари фаркланади. Сузларнинг фонематик варианти уларнинг маъноларини фарклашга хизмат килган. Фонематик вариантларнинг мавжудлиги бутун лексикани камраб олиб, битта суз бир фонематик шакли билан хам чекланиши мумкин.

Мазкур маколада юкорида айтиб утганимиздек, асосий эътиборни сузнинг фонетик вариантларига каратамиз.

Тилшунослик сохасининг фонетика булимидаги энг мухим масалаларидан бири хисобланган сузларнинг талаффуз вариантлари турли тилда хам бир хил даражада урганилмаган.

Х,ар бир тилда сузларнинг талаффуз вариантлари узига хос хусусиятларга эга. Унинг юзага келиши турли тилларда узига хослик билан бир каторда, фарк килувчи жихатларга хам эгадир. Жахондаги мавжуд тил фонетик тизимларининг тараккий этиши, уларда турли фонетик ходисаларнинг юзага келиши тилнинг ривожланиши билан бевосита боглик хисобланади.

Маколада кулланилаётган "сузларнинг фонетик варианти" термини, фонетика ва фонологияга доир чоп этилган аксарият адабиётларнинг курсатишича, бир хил эмас, яъни айни бир ходиса турли терминлар билан номланади (Попова: 1997; 2004).

Бу ходиса гох дублет, гох вариант деб хам номланади (Попова: 1997, 4). О. С. Ахманова таърифлаган сузнинг фонетик варианти тушунчасига тугри келувчи, лекин бошка ном билан аталувчи хусусан, "вариформа" деб юритилувчи тушунча мавжуд булиб "variphone" Р. Л. Траск томонидан куйидагича изохланади:

1. One or two or more phonetically distinct segments or segment sequences used interchangeably by a single speaker in the same environment; the use of variphone constitutes the most popular type of free variation. For example, some midland speakers of England have [q] and [qg] alternating freely in words like sing and singer.

2. A single abstract unit of which a set of interchangeable variphones in sense 1 are the possible relations. Jones (1929); Jones appears to have meant the term in sense 2, but it has been more commonly used in sense 1, a usage promoted by E. Haugen (1957)".

Р. Л. Трак бошка уринда варияция (variation) терминига куйидагича таъриф беради: "Any of various phenomena involving departure from a single type of pronunciation for a linguistic form. Individuals may exhibit free variation in particular forms and may also show variable pronunciations correlated with rate (tempo) or style; speech communities may exhibit variation correlating with such factors as sex, age or social class".

Юкоридагиларни хисобга олиб, биз аввало сузнинг талаффуз вариантлари тушунчасини таклиф этамиз. Бу тушунча сузнинг барча талаффуз нусхаларини уз ичига олади ва унда суз таркибида унли ва ундош товушларнинг алмашинуви, узгариши, биринчи ва иккинчи даражали ургунинг урни узгариши, сузнинг лексик маъноси (build - built, sit - sat) узгариши каби барча хусусиятларни камраб олади.

Сузнинг талаффуз вариантлари куйидаги турларга булинади:

1. Сузнинг фонологик ёки фонематик варианти; у сузларнинг маъноларини фарклаб турувчи (bet - set - net - yet каби), бирор холатда суз таркибидаги фонемаларнинг оппозицияси ёки ургунинг урни билан

белгиланувчи вариант (атлас - атлас, 'present - pres'ent, олма - олма каби) хисобланади.

2. Сузнинг фонетик вариантлари; у бир сузнинг бир неча тур талаффузи булиб, уларнинг маъноларини фаркламайди: phonetics ['founetiks, 'fonetks, f(o)'unetiks, fs'netiks]; intonation ['intoneijh, 'intouneijn, mts'neijn] каби.

3. Сузнинг морфонологик варианти; у сузлардаги товушлар ёки ургунинг урнига кура турли суз туркумлари ёки грамматик маъноларни фарклайди: босма' (когоз) - от, босма (феълнинг булишсиз шакли), 'import -импорт, от, import - импорт килмок - феъл каби. Бу талаффуз вариантлари факат ургунинг урнига кура фаркланиши сабабли уларга сузларнинг акцентологик вариантлари сифатида караш мумкин.

Юкоридаги сузларнинг талаффуз вариантлари таркибидаги унли ва ундош товушларнинг алмашинуви, ургунинг урни билан фаркланади.

Сузларнинг барча талаффуз вариантларини аниклашда биз факат адабий талаффуз доирасида иш тутамиз, шевалар вариантларидаги сузларнинг талаффуз вариантларини истисно киламиз.

Мана шу икки тушунчанинг таърифи бир-бирига тугри келадиган жихатлари билан бир каторда, улар уртасида фарклар хам мавжудлигини ёркин курсатади.

Сузнинг фонематик вариантида асосан сузлар фарк килса, сузларнинг фонетик вариантларида унинг таркибидаги товушлар фарк килади. Сузларнинг вариантлари дублет ва синоним сузларни уз ичига олиши мумкин. Бу маънода сузларнинг фонетик варианти улардаги товушлар ёки фонема аллофонлари фарк киладиган суз вариатнти сифатида каралиши мумкин.

ХУЛОСА

Сузларнинг фонетик вариантлари ташки шакли жихатдан фарк килади, маънонинг бир хиллиги, бир карашда, синонимларни эслатади. Синонимлар маъно жихатидан якин булса-да, маъно, стилистик хамда эмоционаллик хусусиятлари билан бир-биридан фарк килади. Сузларнинг фонетик вариантлари бундай хусусиятларга эга булиб, улардан бири фоностилистик вариант деб хам аталади.

Шунинг учун сузларнинг фонетик вариантлари товуш жихатидан фарк килишини курсатиш максадида сузларнинг фонетик варианти чизикча эмас, балки кавс билан ажратилади. Масалан, again\again [s'gein] - [s'gen].

Тилшунослар сузларнинг шакллари хакида фикр юритганда уларга турлича таъриф бериб, турлича талкин этишади. Аксарият замонавий тилшунослар фонетик вариантларни айни бир маънога эга булган сузнинг турли куриниши ва кисман товуш жихатидан фарк килишни тушунади.

Аксарият холларда сузларнинг талаффуз вариантлари экспрессив ва стилистик буёкка эга булиши мумкин.

Сузларнинг фонетик варинтлари огзаки ёки ёзма нуткка тегишли тегишлимаслиги борасида хам баъзи олимлар уртасида тортишувлар мавжуд. Бу мунозарали масалалар сирасига киради. Инглиз тилида ёзма ва огзаки нуткда кулланадиган воситалар бир хил булмаганлиги учун, инглиз тилининг узига хос фонетик хусусиятини хисобга олиб, сузнинг фонетик варианти хар иккала нутк шаклига хам тааллукли деб хисоблаймиз.

REFERENCES

1. Беляеева Т.М., Потапова И.А. Английский язык за пределами Англии. - Л., 1961.

2. Быховец Н.Н. Лексические особенности английского языка Канады. Киев.: Наукова думка, 1988.

3. Орлов Г.А. Современный английский язык в Австралии. - М., 1978.

4. Орлов Г.А. Современный язык в Австралии: его природа и основные особенности. - Филологические науки, № 5, 1973.

5. Попова Л.Г. Лексика английского языка в Канаде. - М,: Высш. шк., 1978.

6. Попова Л.Г. Некоторые лексические особенности канадского варианта современного литературного английского языка. Автореф. канд. дисс., М., 1974.

7. Шахбагова Д.А. Фонетические особенности произносительных вариантов английского языка. - Varieties of English Pronunciation. - М.: Высш. школа, 1982.

8. Швейцер А.Д. Фонетические особенности произносительных вариантов английского языка. - М.: Высш. школа, 1982.

9. Швейцер А.Д. Очерки современного английского языка в США. - М.:Высш. школа, 1963.

10. Швейцер А.Д. Вопросы социологии языка в современной американской лингвистике. - Л., Наука, 1971а.

11. Швейцер А.Д. Литературный английский язык в США и Англии. - М.: Высш. школа, 1971.

12. Швейцер А.Д. Социальная дифференциация английского языка в США. -М.: Наука, 1983.

13. Abduazizov A.A. English Phonetics. A Theoretical Course. 2nd revised edition. -Tashkent, 2007.

14. McArthur T. The Oxford Guide to World English. - London.: Oxford University Press, 2002.

15. Ахманова О.С. Словарь лингвистических терминов. - М.: Сов. энциклопедия, 1969.

16. Jones D. Cambridge English Pronouncing Dictionary edited by Peter Roach, James Hartman and Jane Setter. New edition. Cambridge University Press, 2003.

17. Kenyon J.S., Knot Th.A. A Merriam-Webster. A Pronouncing Dictionary of American English. - Springfield, Mass., U.S.A., 1953.

18. Lewis J.Windsor A Concise Pronouncing Dictionary of British and American English. - London, OUP, 1972.

19. Silverstein B. NTC's Dictionary of American English Pronunciation. National Textbook Company. A Division of NTC Publishing Group. - Lincolnwood, Illinois, USA. 1996.

20. Trask R.L. A Dictionary of Phonetics and Phonology. Routledge, N.Y. and London., 1996.

21. Waller L. Our American English. - N.Y.: Holt, Rinehart and Winston, 1961.

22. Wells J.C. Longman. Pronouncing Dictionary. - 3d edition. Pearson Education Limited, 2008.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.