Научная статья на тему 'ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ҒЎЗАНИНГ ЯНГИ ТИЗМАЛАРИДА ГАРМСЕЛ СТРЕССИГА МОСЛАШИШ БЕЛГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ'

ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ҒЎЗАНИНГ ЯНГИ ТИЗМАЛАРИДА ГАРМСЕЛ СТРЕССИГА МОСЛАШИШ БЕЛГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ғўза / тизма / ингичка тола / аналттик селекция / синтетик селекция / серҳосил / тез пишар тола чиқими / зарраркунанда / экстремал. / Cotton / ridge / thin fiber / analytical selection / synthetic selection / high yield / quick ripening fiber yield / pest / extreme.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Данабаев А. Б., Мурадуллаев А. М.

Селекциянинг аналитик ва синтетик усулларидан фойдаланган ҳолда замонавий йўл билан яратилган маҳалий ва хорижий нав намуналари дурагайлашга жалб қилинган, улар асосида Сурхон воҳасининг экстремал шароитларида андоза навларга нисбатан серҳосил, тезпишар, тола чиқими ва сифати саноат талабларига жавоб берадиган касаллик ва зараркунандаларга нисбатан чидамли интинсив ўрта ва ингичка толали ғўза навларининг бошланғич ашёлари, дурагайлар ва тизмалар ажратиб олинди ҳамда янги навлар яратилди. Мазкур тадқиқотни мақсади хам Сурхон вохасининг ноқулай – экстремал шароитларига бардошли I, IVтипга мансуб ўрта ва ингичка толали ғўза навларини яратиш ва жорий этишга йўналтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Гуманитарные науки , автор научной работы — Данабаев А. Б., Мурадуллаев А. М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Using analytical and synthetic breeding methods, samples of local and foreign varieties created in a modern way were involved in hybridization, on the basis of which, in the extreme conditions of the Surkhan "Экономика и социум" №6(121)-2 2024 www.iupr.ru 1016 oasis, intensive medium and fine fiber is resistant to diseases and pests, which are fertile, fast-ripening, fiber output, the quality of which meets industrial requirements, the original raw materials of fine-fiber cotton, hybrids and lines have been identified, and new varieties have been created. The purpose of these studies is to create and introduce varieties of mediumand fine-fiber cotton of types I, IV, resistant to unfavorable and extreme conditions of the Surkhan region.

Текст научной работы на тему «ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ҒЎЗАНИНГ ЯНГИ ТИЗМАЛАРИДА ГАРМСЕЛ СТРЕССИГА МОСЛАШИШ БЕЛГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ»

Данабаев А.Б.

Кишлоц хужалигида билим ва инновациялар миллий маркази ингичка толали пахтачилик илмий-тадцикрт институты илмий ходими

Мурадуллаев А.М. Пахта селекцияси уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялар имий-тадцикрт институти докторанти,

Тошкент вилояти Кибрай тумани

ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ГУЗАНИНГ ЯНГИ ТИЗМАЛАРИДА ГАРМСЕЛ СТРЕССИГА МОСЛАШИШ БЕЛГИ КУРСАТКИЧЛАРИ

Аннотация. Селекциянинг аналитик ва синтетик усулларидан фойдаланган уолда замонавий йул билан яратилган маралий ва хорижий нав намуналари дурагайлашга жалб цилинган, улар асосида Сурхон воуасининг экстремал шароитларида андоза навларга нисбатан серуосил, тезпишар, тола чицими ва сифати саноат талабларига жавоб берадиган касаллик ва зараркунандаларга нисбатан чидамли интинсив урта ва ингичка толали зуза навларининг бошланзич ашёлари, дурагайлар ва тизмалар ажратиб олинди уамда янги навлар яратилди. Мазкур тадцицотни мацсади хам Сурхон вохасининг ноцулай - экстремал шароитларига бардошли I, IV-типга мансуб урта ва ингичка толали зуза навларини яратиш ва жорий этишга йуналтирилган.

Калит сузлар: Гуза, тизма, ингичка тола, аналттик селекция, синтетик селекция, серуосил, тез пишар тола чицими, зарраркунанда, экстремал.

Danabaev A.B. researcher

National Center of Knowledge and Innovations in Agriculture, Scientific Research Institute of Thin Fiber Cotton

Muradullaev A.M. doctoral student Research Institute of Cotton Breeding and Cultivation of Agrotechnologies Uzbekistan, Tashkent Region

SYMPTOM INDICATORS OF ADAPTATION TO HARMSEL STRESS

IN FRESH COTTON LINES

Abstract. Using analytical and synthetic breeding methods, samples of local and foreign varieties created in a modern way were involved in hybridization, on the basis of which, in the extreme conditions of the Surkhan

oasis, intensive medium andfine fiber is resistant to diseases and pests, which are fertile, fast-ripening, fiber output, the quality of which meets industrial requirements, the original raw materials of fine-fiber cotton, hybrids and lines have been identified, and new varieties have been created. The purpose of these studies is to create and introduce varieties of medium- and fine-fiber cotton of types I, IV, resistant to unfavorable and extreme conditions of the Surkhan region.

Key words: Cotton, ridge, thin fiber, analytical selection, synthetic selection, high yield, quick ripening fiber yield, pest, extreme.

Кириш. Кейинги йилларда Сурхондарё, Кашкадарё Ва Бухоро вилоятларида амал даврида хароратнинг кескин кутарилиши, шунингдек гармселнинг куп булиши туфайли ушбу вохаларда экилиб келинаётган урта толали гуза навлари хосил элементларининг тукилишига олиб келмокда. Бу эса уз навбатида фермер тхужаликларда иктисодий томондан анча зарарга олиб келиши кузатилди. Шундан келиб чикиб юкорида айтиб утилган худудларнинг ута иссик икдимга бардоршли булган гуза турлари ёки навлари жорий этиш буйича хукумат даражасидаги чора-тадбирлар ишлаб чикилди ва амалга ошириш вазифалари куйилди. Шулар каторида ута иссик иклимли худудларга гузанинг ингичка толали турига мансуб яратилган гуза навларини жорий этиш хамда уларга мос булган агротехнологиялар тизимини тадбик этиш кузда тутилган эди. Чунки, ингичка толали гуза навлари биологик хусусиятларга кура, урта толали гуза навларига нисбатан табиий экстримал шароитларига, жумладан, сувсизликка, гармселга ва бошка табиий нокулайликларга бардошли хисобланади. Шунингдек, ингичка толали гуза навлари морфобиологик жихатдан урта толали гуза навларидан фаркланади. Яъни поясининг тукланганлиги, барг пластинкасининг калинлиги ва бошка хусусиятлари уларнинг зараркунандаларга бардошли эканлигини курсатади. Бу айникса, кейинги йилларда жанубий минтакаларда, жумладан Сурхондарё вилоятида гузанинг гуза кандаласи каби ута хавфли хашоратлар зараридан сакланишга фермер хужаликларига кул келади. Бу эса мамлакатимиз жанубий минтакалари пахтачилиги келажаги учун мухим стратегик чора-тадбирлардан биридир.

Шуни хам таъкидлаб утиш керакки, Узбекистоннинг йирик селекционер олимлари М.С.Истомин ва Е.Г.Гавриловлар Сурхондарё вилояти шароитида урта ва ингичка толали гуза навларининг вохада гармселга бардошлилиги урганилганда хосил элементларининг тукилиши урта толали гуза навларида 75% ни, ингичка толали гуза навларида эса 35% ни ташкил этиши аникланган. Уз-узидан ингичка толали гузалар урта толалиларга нисбатан воха иклимига мос келиши исботлаб берилган. Ундан ташкари бугунги кунда Сурхондарё вилоятида сув ресурсларининг чекланганлигини ва хаво хароратининг нисбатан кутарилишини хам эътиборга олиш керак деб хисоблаймиз. Шу нуктаи назардан, ушбу

вохаларда ипак пахтани етиштириш Республика учун иктисодий томондан максадга мувофикдир. Шундай экан, Термизда ингичка толали гуза етиштириш ва янги навлар яратиш ишлари давом этирилмокда.

Тадкикот натижалари. Чигит экиладиган туманларда харорат билан намликнинг кескин узгариб туриши, шунингдек, каткалок туфайли тупрок аэрациянинг ёмонлашуви натижасида, экилган чигитлар баъзан сикилиб колиб, майса бермаслиги ёки нобуд булиши мумкин. Бундай холат чигит эрта бахорда экиладиган муътадил худудларда тез-тез учраб туради. Бундан ташкари, Республикамизнинг купчилик худудларида чигит экиш даврларида ёгингарчиликнинг микдори, хаво нисбий намлигининг юкори даражада булиши хамда тупрок хароратининг пасайиб кетиши, экилган чигитларнинг униб чикишига салбий таъсир этиши мумкин ёки умуман униб чикмасдан чириб кетиш холатлари хам кузатилган.

Катта нав синаш майдонидаги чигитларнинг унувчанлиги 80-85,7% гача ораликда булганлиги маълум булиб, бу ерда ижобий курсатктчлар Термиз-230 85,7 %, Термиз-233, Термиз-234 мос равишда 85% га тенг булганлиги аникланди. Ушбу навлар назорат вариант Сурхон-14 навига нисбатан мос равишда 4,5; 4; 4 % га юкори булганлиги 2-жадвал маълумотларида кайд этилган чигитларнинг тулик эрта униб чикиши хосилдорлик тезпишарлик курсаткичларидан бири саналади.

2-жадвал

Ингичка толали кичик ва катта нав синаш тажриба даласида чигит

унувчанлиги. (%хдсобида)

т/р Навлар I II III IV Уртача

Кичик пав синаш май до]! и

1 $Т-Сурхон-14 эо 95 90 90 88,7

2 Л-96 75 95 90 95 88,7

3 Л-118 эо 85 95 95 88,7

4 Л-261 90 95 85 95 91,2

5 Л-205 88 90 85 85 87,0

6 Л-128 85 85 90 90 87,5

Катта пав си нови

1 £Т-Сурхон-14 85 85 75 80 81,2

2 Тсрми1-230 90 90 85 78 85,7

3 Терми1-232 75 90 80 75 80,0

4 Терми1-233 85 90 85 80 85,0

5 Терми1-234 ЭО 90 85 85 85,0

6 Тсрми1-235 78 85 90 85 84,5

Ингичка толали кичик нав синаш тажриба даласида олиб борилган биологик кузатувлар шуни курсатдики усимликларнинг кусак сони кичик нав синаш майдонида 14,8-16,8 дона оралигида кайд этилиб юкори курсаткич Л-

205, Л-128 кайд этилди ушбу тизмалардаги кусак сони мос равишда 17,2; 16,8; донани ташкил этди назорат вариант Сурхон-14 навига нисбатан эса мос равишда 2,2; 2,0 донага куп кусак сакланиб колганлиги аникланди. Тажриба майдонидаги Л-96, Л-118, Л-261 ларда хам кусак сони мос равишда 15,4; 15,2; 15,7 дона куса саклниб колганлиги кузатилди. Тола чикми ва бир

кусакдаги пахта вазни буйича ижобий курсаткичка эга булган Л-128, Л-205 тола чикми мос равишда 37,2; 35,6 % га тенг булиб, бир кусакдаги пахта вазни икки линияда хам бир хил яъни 3,4 г га тенг булган. Сурхон -14 навига нисбатан тола чикми Л-128 3,7%, Л-205 1% бир кусакдаги пахта вазни эса икки линияда хам мос равишда 0,6 г га юкори булганлиги билан ижобий бохоланди.

Хулоса. Ингичка толали гуза тизмаларининг дала унувчанлиги андоза Сурхон-14 навига нисбатан 4-5 кунга юкори эканлиги аникланди.Тезпишарлик буйича ажратиб олинган тизмалар Л-205, Т-235, Т-232 Сурхон-14 гуза навига нисбатан 2-3 кунга эрта гуллагнлиги ва тола чикми хам назорат вариантга якинлиги билан ижобий натижани курсатди. Л-128, Т-230, Т-232 тизмалар биологик хусусиятларига кура юкори хаво харорти ва гармсел шароитида хам куп хосил элементларини сакланиб колганлиги ва махсулдорлик, хосилдорлик, бир дона кусакдаги пахта вазни ва эрта пишарлиги буйича назорат вариантга нисбатн ижобий булиб, ушбу тизмалардан Сурхон-Шеробод вохасининг экстремал шароитларига бардошли тезпишар интенсив ингичка толали гуза навларини яратишда, бошлангич ашё сифатида фойдаланиш мумкинлигин курсатади.

Адабиётлар:

1. Carmo-Silva AE et al. Decreased CO2 availability and inactivation of Rubisco limitphotosynthesis in cotton plants under heat and drought stress in the field. // Environmental and Experimental Botany. 2012.-V.-83.-P. 1-11.

2. Gipson J, Joham H. Influence of night temperature on growth and development of cotton (Gossypium hirsutum L.). II Fiber properties // 1. Agronomy Journal. 1968.-V.-60 (3).-P. 296-298.

3. Meredith W. Influence of cotton breeding on yield and fiber quality problems. // In: Proc.Cotton Incorporated Annual Engineered Fiber Selection Conf., 18th, Memphis, Tn.Raleigh, NC: Cotton Inc.; 6-8 June 2005.

4. Фозилов Ш. М. Периодичность роста и формирования урожая у внутривидовых форм пшеницы //Интернаука. - 2019. - №. 45-1. - С. 18-20.

5. Amonova G. R., Rashidov N. E. Useful Properties of Medicinal Chamomile (Matricaria Recutita) //European journal of innovation in nonformal education. -2024. - Т. 4. - №. 4. - С. 130-132.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.