Научная статья на тему 'Inculcation of the Law On the state language into legislation'

Inculcation of the Law On the state language into legislation Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
182
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҚОНУН «ДАР БОРАИ ЗАБОНИ ДАВЛАТИИ ҶУМҳУРИИ ТОЦИКИСТОН” / ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЦИКӣ / ФАЪОЛИЯТИ қОНУНГУЗОРӣ / БА РАСМИЯТДАРОРИИ САНАДҳОИ ДАВЛАТӣ / ТАГЙИРОТ ДАР қОНУНГУЗОРӣ / ТАЛАБОТИ ЮРИСТЛИНГВИСТИКА / ЗАКОН «О ГОСУДАРСТВЕННОМ ЯЗЫКЕ РЕПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН» / ТАДЖИКСКИЙ ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / ЗАКОНОДАТЕЛЬНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ОФОРМЛЕНИЕ ГОСУДАРСТВЕННЫХ АКТОВ / ПЕРЕМЕНЫ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ / ЮРИСЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ТРЕБОВАНИЯ / THE LAW “ON THE STATE LANGUAGE OF TAJIKISTAN REPUBLIC” / TAJIK LITERARY LANGUAGE / AGISLATIVE ACTIVITY / FRAMING OF STATE INSTRUMENTS / ALTERATIONS IN LEGISLATION / JURISLINGUISTIC REQUIREMENTS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шокиров Туграл Сироҷович

Қабули Қонуни ҶТ «Дар бораи забони давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон» такони бузурге гардид барои рушди забони адабии ҳозираи тоҷик. Аз ҷумла дар соҳаи қонунгузорӣ дар танзими истилоҳоти ҳуқуқшиносӣ, забон, услуб ва техникаи таҳияи асноди давлатӣ дигаргуниҳои назаррасе ба амал омад. Чунин дигаргунии мусбатро дар қонунгузории мамлакат Қонуни Ҷумҳурии Тоҷикистон «Дар бораи санадҳои меъёрии ҳуқуқӣ» таъмин намуд. Вале, ҳанӯз сифати на ҳама асноди меъёрии ҳуқуқӣ ҷавобгӯи талаботи юрислингвистист ва дар мақола бархе аз он масоил баррасӣ гардидаанд.Принятие Закона «О государственном языке Републики Таджикистан» произвело ощутимый толчок в развитии современного таджикского литературного языка. Например, произошли ощутимые положительные изменения в законодательстве республики, регулирующем юридические термины, язык, стиль и технику оформления государственных актов. Такие перемены в законодательстве республики во многом зависели от принятого Закона РТ «О нормативно-правовых актах», который является регулирующим рычагом в законодательной деятельности. Однако пока еще качество принимаемых государственных документов не всегда отвечает юрислингвистическим требованиям, отдельные из которых рассматриваются в данном исследовании.The adoption of the Law of the Republic of Tajikistan “On the State Language of the Republic of Tajikistan” gave a tangible impetus to the development of modern Tajik literary language. For example, real positive changes has occurred in the legislation of the republic regulating of legal juridical, language, style, and technology, design of state instruments. Such changes in the legislation of the republic were largely dependent on the adopted Law of the Republic of Tajikistan “On Normative Legal instruments,” which is a regulating lever of legislative activity. However, the a quality of the adopted state documents still does not always meet jurislinguistic requirements, some of which are considered in this article.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Inculcation of the Law On the state language into legislation»

10 02 00 ЗАБОНШИНОСИ 10 02 00 ЯЗЫКОЗНАНИЕ 10 02 00 LINGUISTICS

10 02 20 СРАВНИТЕЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ, ТИПОЛОГИЧЕСКОЕ И СОПОСТАВИТЕЛЬНОЕ ЯЗЫКОЗНАНИЕ

10 02 20 COMPARATIVE, HISTORICAL AND TYPOLOGICAL LINGUISTICS

УДК 80 ББК 81. 2 Тоц

Шокиров Туграл Сироцович, профессори кафедраи забони тоцикии ДДХ^БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Шокиров Туграл Сироджович,

профессор кфедры таджикского языка ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Shokirov Tugral Sirodgevich, chief of the Tajik language department under the TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: shokirov 1953@mail.ru

Калидвожа^о: Конун «Дар бораи забони давлатии Чумуурии Тоцикистон", забони адабии тоцикй, фаъолияти цонунгузорй, ба расмиятдарории санадуои давлатй, тагйирот дар цонунгузорй, талаботи юристлингвистика

Цабули Цонуни ЦТ «Дар бораи забони давлатии Цумуурии Тоцикистон» такони бузурге гардид барои рушди забони адабии уозираи тоцик. Аз цумла дар соуаи цонунгузорй дар танзими истилоуоти ууцуцшиносй, забон, услуб ва техникаи тауияи асноди давлатй дигаргунщои назаррасе ба амал омад. Чунин дигаргунии мусбатро дар цонунгузории мамлакат Цонуни Цумуурии Тоцикистон «Дар бораи санадцои меъёрии цуцуцй» таъмин намуд. Вале, уануз сифати на щма асноди меъёрии цуцуцй цавобгуи талаботи юрислингвистист ва дар мацола бархе аз он масоил баррасй гардидаанд.

Ключевые слова: Закон «О государственном языке Републики Таджикистан», таджикский литературный язык, законодательная деятельность, оформление государственных актов, перемены в законодательстве, юрислингвистические требования

ТАТЕЩИ ЦОНУНИ ЗАБОНИ ДАВЛАТЙ ДАР ЦОНУНГУЗОРЙ

ВНЕДРЕНИЕ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО «ЗАКОНА О ГОСУДАРСТВЕННОМ

ЯЗЫКЕ»

INCULCATION OF THE LAW ON THE STATE LANGUAGE INTO LEGISLATION

Принятие Закона «О государственном языке Републики Таджикистан» произвело ощутимый толчок в развитии современного таджикского литературного языка. Например, произошли ощутимые положительные изменения в законодательстве республики, регулирующем юридические термины, язык, стиль и технику оформления государственных актов. Такие перемены в законодательстве республики во многом зависели от принятого Закона РТ «О нормативно-правовых актах», который является регулирующим рычагом в законодательной деятельности.Однако пока еще качество принимаемых государственных документов не всегда отвечает юрислингвистическим требованиям, отдельные из которых рассматриваются в данном исследовании.

Keywords: the Law "On the State Language of Tajikistan Republic ", Tajik literary language, Agislative activity, framing of state instruments, alterations in legislation, jurislinguistic requirements

The adoption of the Law of the Republic of Tajikistan "On the State Language of the Republic of Tajikistan" gave a tangible impetus to the development of modern Tajik literary language. For example, real positive changes has occurred in the legislation of the republic regulating of legal juridical, language, style, and technology, design of state instruments. Such changes in the legislation of the republic were largely dependent on the adopted Law of the Republic of Tajikistan "On Normative Legal instruments," which is a regulating lever of legislative activity. However, the a quality of the adopted state documents still does not always meet jurislinguistic requirements, some of which are considered in this article.

Забон ва ;онун хамеша омили пешбари хамдигар будаанд ва ин дар даврони навин бештар аён мегардад. Бехуда нест, ки Асосгузори сулху вахдат, Пешвои мил-лат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон забонро ба масъалаи стратегй табдил дода, пайваста дар маркази фаъолияти хеш ;арор медиханд (7), ки ;абулу тасди;и Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи забони давлатии Чумхурии Точикистон» (4) ва тачлили 10-солагии ин чашни бошукух шаходати он аст.

Во;еан хам ;абули ;онуни мазкур барои рушди забони точикй такони бузург дод ва дар тамоми соха бо душворй ва ба тавру дарачаи гуногун бошад хам, вале табад-дулоти хуввиятй ба амал овард. Аз чумла дар сохаи ;онунгузорй ва ху;у;эчодкунй ;ариб тамоми асноду хуччат ва ;онуну кодекс тачдиди назар гардида, бисёр нуктахо ба талаботи ;онуни забони давлатй мувофи; гардонида шуданд. Моддаи 5-и Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи забони давлатии Чумхурии Точикистон» му;аррар кардааст, ки хама гуна коргузорй дар чумхурй ба забони давлатй сурат мегирад. Моддаи 6, ки «Забони санаддои меъёрии дукукй» номгузорй шудааст, мушаххасан муайн мекунад: «Санаддои меъёрии дукукй дар Чумхурии Точикистон ба забони давлатй тадия ва кабул карда мешаванд. Дар долатдои пешбининамудаи конунгузорй санаддои меъёрии дукукй ба забондои дигар тарчума карда мешаванд» (4, 5).

Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи санадхои меъёрии ху;у;й»(5) бошад, ;онунгузории Точикистонро танзим менамояд. Бинобар он мо ;арор додем, ки дар асоси он татби;и ;онуни забонро дар ;онунгузорй баррасй намоем. Конуни мазкур 26. 03. 2009 ;абул гардида буд. Баъди чорй гардидани Конуни нави забон санахои 11.03. 2010, № 597 (ба 7 модда) ва 28. 2011, № 730 (ба 21 модда) ва 30. 05. 2017, № 1414(1 бобу 19 модда) ба 47 моддаи он тагйироту илова ворид карда шуд, ки 28 тояш

дар асоси ;онуни мазкури забон бyда, асосан вижагии лингвистй доштанд(б; 7). Холо ;онуни мавриди назар аз 12 бобу 96 модда иборат бyда, тамоми асноди меъёрию ху;у;й дар асоси Конститутсияи Ч,Т ва тиб;и му;аррароти хамин ;онуни мавриди тахлил тахия мегардад.

Дар ;онуни мазкур оид ба масоили санадхо ба масъалаи татби;и ;онуни забони давлатй ахамияти махсус дода шудааст. Он фаъолияти ху;у;эчодкуниро танзим намуда, принсипхои асосй, мафхум, анвоъ, таносуб, тартиби тахия, ;абул, интишор, амал, тагйироту илова, тафсир, роххои халли ихтилофот, беэътибор донистан, ;атъ кардан, бекор намудан ва боздоштани амали санадхои меъёрии ху;у;иро муайян месозад.

Дар моддаи 2 мафхумхои асосии ;онуни мазкур ба мисли санади меъёрии ху;у;й, умумихатмй будани санади меъёрии х,у;у;й, ;онунгузорй, санадхои ;онунгузорй, ху;у;и ташаббуси ;онунгузорй, фаъолияти ху;у;эчодкунй, субъектони ху;у;эчодку-нанда, техникаи ху;у;эчодкунй, ихтилофи санадхои меъёрии ху;у;й, норасой ва роххои ислохи он дар ;онунгузорй, мураттабсозии санадхои меъёрии ху;у;й, ;увваи ху;у;ии санади меъёрии ху;у;й, ;иёси ;онун, ;иёси ху;у; тавзех ёфтаанд. 28 моддаи Конуни мавриди назар чанбаи лингвистй доранд, моддахои 47-51, боби 9. Моддаи 82 унвонхои филологию тахрирй доранд.

Модаи 47. Эзо^ ва замима ном дошта, дар б банд холат, ма;сад, чою маврид, фарогирии мафхуми меъёрии ху;у;ии эзохшаванда равшан карда шудааст. Таъкид рафтааст, ки эзох бо чадвал, сурат, харита, на;ша, номгуву фехраст ё бидуни онхо «дар охири меъёр ё меъёрхои чудогонае, ки нисбати онхо эзохот дода мешавад, дар сархати алохида навишта, дар он ани; ;айд карда мешавад, ки эзохот мафхуми меъёри кадом ;исмхои таркибии санадхои меъёрии ху;у;иро дар бар мегирад»(7, моддаи 47, банди 2).

Моддаи 48 ба истифодаи истинод дар санади меъёрии зукукй оид буда, шомили б банди зербанддор буда, холат(маврид), талаботу заруат, тарзу тари;и истифодаи истинодро дар асноди номбурда му;аррар намудааст. Аз он маълум мегардад, ки «Истинод ба ;исмхои таркибии санади меъёрии ху;у;й, инчунин ба дигар санадхои меъёрии ху;у;й дар холате истифода мешавад, ки нишон додани робитаи мута;обилаи санадхои меъёрии ху;у;й ё худ пешгирии такрори онхо зарур бошад»(7, моддаи 48, банди 1).

Кобили ;айд аст, ки ;онунгузор дар ин санад бахри муайян намудани талаботи забон ва услуби тахияи асноди расмй моддаи алохида бахшида, дар асоси талаботи Конуни Ч,Т «Дар бораи забони давлатии Ч,Т» 11. 0З. 2010, № 597 ба он тагйирот ворид намуд, ки вижагии забони санаднигориро муа;аррар сохтааст ва он дар нашри соли 2011 дар моддаи З9, дар нашри 2017 дар моддаи 49 омадааст: «(Моддаи 49. Талаботи забонй ба матни санади меъёрии зукукй).

1. Матни санади меъёрии ху;у;й ба забони давлатй ;абул карда мешавад.

2. Матни санади меъёрии ху;у;й бояд мухтасар, бо забони сода ва равону фахмо баён карда шавад, ки тафсири хархелаи меъёрхоро истисно намояд ва зимни ин услуби расмии забони адабй ва истилохоти ху;у;й риоя гардад»(7, моддаи 49).

Банди 2-и моддаи мазкур дар ;абули 2011 чунин буд: «Матни санади меъёрии ху;у;й бояд бо риояи услуби расмии забони адабй, сода ва равону фахмо баён карда шавад, ки тафсири хархелаи меъёрхоро истисно намояд»(б). Он мавриди тахриру

Tacxex ;apop rupu^Ta, BO^au «MyxTacap» raoba rapguga, ^ohh at3oxou ^yM^a gurap myga, 6a «puoau yc^ySu pacMHH 3a6oHH aga6H» Ba «hcthtoxoth xy;y;H» axaMuaTH Maxcyc gogaHH ;0HyHry30pp0 TatKug rapgugaacT.

flaBOMH MaHTH;HH Moggau 6o^oupo mo gap Moggau HaB6aTH Me6uHeM, kh Ta^a6oTH ;0HyHry30pp0 oug 6a Kop6ypgu hcthtoxot MyanaH KapgaacT: «Moggan 50. Hcth^o^oth caHagn Mebepiiii ^y^y^A

1. Hcthtoxoth caHagH Metepuu xy;y;H 6oag 6o ucTH^oga a3 KaiHMa Ba u6opaxou OMMa^axM TapTu6 goga maBag.

2. X^moh ak hcth^ox gap caHagu Metepuu xy;y;H 6oag ak MatHopo u^oga HaMyga, Ma3MyHH aroHa gomTa 6omag.

3. flap ^o^aTH 3apypaTH ga;u; HaMygaHH hcth^oxot Ba Ma^xyMxou gap caHagu Metepuu xy;y;H ucra^ogamyga gap caHag Moggae (;ucMe, 6aHge) OBapga MemaBag, kh gap oh moxhath hh HcTraoxOTy Ma^xyMxo mapx goga MemaBag.

4. hcth^ox,oth Maxcyc MyMKHH acT gap caHagu Metepuu x,y;y;0 TaHxo 6o xaMOH MatHoe ucTH^oga rapgag, kh oh gap coxau Maxcycu gax^gop ucTH^oga MemaBag. hcth.toxoth Maxcyc 6oag gap caHagu Metepuu xy;y;H mapx goga maBag»(7).

Moggau Ma3Kyp co^h 2011 gap Moggau 39 Bopug rapguga, x,o.ro Moggau 50 mygaacT.

CaHagu Metepuu x,y;y;0 6o ucTH^ogau yc^y6x,ou hhmhm xy^arauropH Tax.ua Merapgag Ba aKcap acHogy ;0HyH 6apou ommsh Baceu xa^; TapTu6 goga MemaBag, kh hh a3 ;0HyHry30p Ta;030 MeHaMoag, to ;oHyHxoam xaga^pac 6omag. A3 hh ^oct, kh Ta^a6oTH aroHa nemKam rapgugaacT.

A3 Ta^a6oTH Ma3Kyp paBmaH Merapgag, kh 6oag Ma3MyHy MyxTaBOH xap ak 6aHgu Moggaxou ;0HyH, KogeKc Ba acHog Mymaxxac, myyppac, paBmaHy B03ex 6omag. Ba^e roxo 6uHo6ap gap caHagxou ryHoryH ucTH^oga mygaHH ucTraoxy Ma^xyMxou Maxcycy Kac6H, KaMucTetMO^y raHpHMatMym gapKH Ma3MyHH ^yM^a, 6aHg e Mogga gymBopy Myraa; Merapgag. K^0HyHry30p gap nyHHH xo^aT Ta^cupu caHagpo nem6uHH HaMygaacT. Ba hh Macta^a 6o6h a.roxHga (Eo6n 9. Ta^cnpn pacMiiii caHagn Mebepiiii ^y^y^a) ^ygo Kapga mygaacT. Moggau 82-mmh oh (3apypaT Ba TapTiSu la^ciipii pacMiiii caHagn MetepiH xy^yKfl) nyHHH My;appap HaMygaacT: «1. flap cypaTH omKop HaMygaHH Hocaxe-xh Ba ryHoryH^axMHH caHagu Metepuu xy;y;H, aMa^uau hxth^o^hokh ucTH^ogau oh, Ma;0M0TH (maxcu MaHca6gopu) caHagu Metepuu xy;y;uu gax^goppo ;a6y.maMyga gap caHagu Ta^cup, kh xycycuaTH pacMH Ba xaTMH gopag, Ta^cupu Metepuu ohpo Meguxag.

2.CaHagu Ta^cupuu pacMH MeTaBOHag a3 Tapa^u gurap Ma;0M0Te hh3 ;a6y^ maBag, kh ohxo MyB0$u;H ;0HyHry30pH 6apou Ta^cupu hh e oh caHagu Metepuu xy;y;H BaKOMTgop Kapga mygaaHg.

3.CaHagxou Ta^cupu pacMHH Ma;0M0TH gurap, kh BaKO^aTgopaHg hh e oh caHagu Metepuu xy;y;upo Ta^cup KyHaHg, gap oh maKje ;a6y^ MerapgaHg, kh 60 ^OHyHH Ma3Kyp ;a6y^u caHagxou Metepuu xy;y;uu gax^gop a3 ^ohh6h ohxo nem6uHH mygaacT»(7). Ta^cupu pacMH a3 Tapa^u Ma;0M0TH o^h ;a6y^ Ba Tacgu; Merapgag.

YMyMaH, gap ^OHyHH HyMxypuu To^hkhctoh «flap 6opau caHagxou Metepuu xy;y;H» HyHHH yHcypxou xy6u Tacgu;rapu 6aHgxou ^OHyHH ^yMxypuu To^hkhctoh «flap 6opau 3a6oHH gaB^aTHH ^yMxypuu To^hkhctoh» 3uegaHg, Ba^e 6apo6apu hh 6at3e HyKTaxou uc^oxTa^a6 hh3 6a Ha3ap MepacaHg. Maca^aH: «Moggan 51. Ta^aSoT 6a caSKy yc^ySn caHagn Me'bepini ^y^yKfl

flap MaTHH caHagu Metepuu xy;y;H ucTH^ogau nyHHH Ka^HMaBy u6opaxo HopaBocT:

- забони гуфтугуи хал;й (лахчавй ва шевагй), ифодахои мачозй ва пуробуранг;

- мафхумхои (истилохоти) гуногуни хаммаъно;

- истифодаи калима ва истилохоти бегонаи гайримаъмул дар сурати дар забони давлатй мавчуд будани чунин калима ва истилохот;

- ибора ва таркибхои норавшан, мулохизот, хитобу даъватхои умумй;

- калимахои мураккаби ихтисоршуда (аббревиатура);

- истилохоти гайримеъёрй (7).

Моддаи номбурда дар ;абули соли 2011 тахти ра;ами 40, дар ;абули соли 2017 бо ра;ами 51 омадааст. Дар нашри охир аз зербанди аввал баъди вожахои лахчавй, шавагй таркиби ва Fайра, аз зербанди 4-уми банди 1 пас аз вожаи норавшан калимаи тавзехии «муFлак»(6, моддаи 40...), ки дар ;авсайн буд, ихтисор гардидааст, ки ин далели доимо дар тахриру такмил будани ;онун аст. Хдмчунин банди 2, ки хеле мугла; буд (2). Дар матни санади меъёрии ху;у;й истифодаи чумлабандихои да;и;ан мухтасаршуда норавост), сарфи назар шудааст. Маълум нест, ки чумла^ои дакикан мухтасаршуда гуфта, ;онунгузор чиро дар назар дошт.

Дар назари аввал чунин менамояд, ки моддаи мазкур хеле возех шудааст. Вале хангоми тахлил, махсусан дар му;оиса бо нусхаи русиаш норасоихои зиёде аён мегарданд: «Статья 51. Требования к стилистике и форме изложения нормативного правового акта»:

В тексте нормативного правового акта не допускается употребление:

- слов из просторечия (диалектов и наречий), переносного значения и экспрессивных форм разговорной речи;

- разных понятий (терминов) в одном значении;

- иноязычных заимствований при наличии равнозначных слов и терминов в государственном языке;

- нечетких словосочетаний, обобщенных рассуждений, восклицаний и призывов;

- аббревиатур;

- ненормативной терминологии»(2).

Дар нусхахои точикй ва русии зербанди аввали нусхаи точикии моддаи 51 фар; зиёд аст(му;оиса шавад, и;тибосхои боло). Дар нусхаи точикй забони гуфтугуи хал;й гуфта, дар ;авсайн калимахои тавзехии лахчагй ва шевагй чойдода шудааст. Дар нусхаи русй на забони гуфтугуи хал;й, балки калимахои гуфтугуй истифода шудааст, ки нисбатан дурусттар аст, зеро калимахои ла^чавию шевагй ? ба ;атори забони гуфтугуй дохил намешаванд. Умуман, дар ин чумла вожаи забон бемаврид ба кор рафтааст.

Норасоихои ;онуни мазкурро ба таври зайл гурухбандй кардан мумкин аст:

1. Истифодаи нодурусти калимаву истилохот. Конунгузори Точикистон истилохи «нормативно-правовой»-ро аз забони русй ба точикй «меъёрии ху;у;й» ;абул ва чорй намудааст, ки тасхехталаб менамояд. Дар забони русй хар калимаю истилохи бо ;олаби мазкур сохташуда аз дубахрагии он далолат медихад. Яъне, дар ин истилох ду мафхум ба хам омадаанд- меъёр ва ху;у;. Аз он бармеояд, ки бандхои ;онуни мазкур хам меъёри доираву дарача ва хам ахамияту мохияти ху;у;ии онро муайян менамояд. Бинобар он санадхои меъёрию хукукй ё а;аллан меъёрй- хукукй гуфтану навиштан бехтар аст, мисли илмию амалй(илмиву амалй, илмй- амалй). Инчунин мулохиза шавад: Мафхум ва истилохоти дар матни санади меъёрии ху;у;й истифодашаванда

6oag ^axMOBy xaMMa'bHO 6omaHg(Moggau 31, 6aHgu 3); ... caHagu Metepuu xy;y;HH a^oxugau HaMygamoH ? HKxe^a(umopa a3 Mocr-ffl.T. C.; 7, Moggau 31, 6aHgu 7);

2. Phoh HamygaHH Koiigaii iicui^ogaii nacBaHg^o. flKnaHg cy6beKTOH.(7, Moggau 5, 6aHgu 3) Ba f. Boag ;aHg Kapg, kh gap Taxpupu co^h 2017 a3 Moggau 5 K&mMau HKnaHg(7, Moggau 7, 6aHgu 4) hxthcop mygaacT, Ba^e ^OHHmHHH gap myMopau TaHxo ucTH^ogamygau oh 6eTaxpup MOHgaacT, kh 6oag nacBaHgu ^aMtc03H «xo» raoBa Memyg: CySbeKToHH xy;y^^ogKyHaHga MeTaBOHaHg aK^oa caHagu Metepuu xy;y;upo Taxua, ;a6y^ Ba HHTHmop HaMoaHg, arap oh 6o caHagxOH Metepuu xy;y;H nem6uHH myga 6omag.

3. Phoh HarapgugaHH MyBo^iiKani MySTago Ba xaSapu ^yM^a: «Arap TaFHupu Metepxopo gap Taxpupu HaB nyppa 6aeH KapgaH 3apyp Ha6omag, MaTHH ohxo 6o poxu xopu% H^OBa Ba HBa3 HaMygaHH 6at3e K&mMa, u6opa, ^yM^a Ba pa;aMxo uc^o^ Kapga MemaBaHg(7, Moggau 42, 6aHgu 2; TaxpupTa^a6 hh3 xacT.).

4. MyToSiKaTH 3aMoHiiii inaK.ixoii 4)eb.iini ^yM^a^ou cogaii rapKHSH ^yM^au MypaKKaS: «5. Arap Ma;0M0TH gaB^aTH TaKciM e nygo maBag, gap ;apop oug 6a a3HaB-TamKH^guxHH oh 6oag Ta;cuMH ga;u;u ca.roxHaT nem6uHH myga Somag. flap 6apo6apu hh Ma;0M0TH gaB^aTue, kh gap 6opau Ta;cuM e ^ygo mygaHH hh Ma;0M0T ;apop ;a6y^ KapgaacT, Ba3H$agop acT gap gaBOMH mam mox TaMOMH TaFHupy u^OBaxou 3apypupo 6a caHagxOH Metepuu xy;y;uu gax^gop Bopug HaM0ag»(7, Moggau 11).

6. H,yM^a^ou MyF^aKH Ta^pupTa^aS^HegaHg): «3. TaFHip gogaH, So3gomTaH Ba KaTb HaMygaHH aMa.ni caHagii Mebepiiii ^yKyKHH hk^oh iiHiiiiiiopiiiyga a3 hohhSh cySbercroHH ^yKynpHogKyHaHgau oHpo hk^oh KaSy^HaMyga aMa^fl Merapgag, arap 60 ;0HyH TapTu6u gurap nem6uHH Hamyga 6omag.

4. Cy6teKT0HH xy;y^^ogKyHaHga HaMeTaBOHaHg aK^oa caHagu Metepuu xy;y;H ;a6y^ KyHaHg, arap hk cySbeKTH xyKynp^ogKyHaHga gap MyHocuSaT So gurap cySbeKTH ^yKyn^ogKyHaHga MaKoMH So^ofl Somag(...., Moggau 7).

7. ryHoryHTa^cupfl. Ta^cupu ;0HyH, kh MatHugogu pacMucT, 6oag ryHoryH Ha6o-mag, Ba^e hh Ha xaMema puoa MemaBag. Maca^aH, Ta^cupu KoHcTHTyTcuau HyMxypuu To^hkhctoh gap xap Ky^o xap xe^ acT.flap Moggau 16-h ;0HyHH Ma3Kyp OMagaacT: Moggau 16. KoHcTHTyTcuHH HyM^ypuH To^hkhctoh

1. KoHcTHTyTcuau HyMxypuu To^hkhctoh KoHyHH acocuu HyMxypuu To^hkhctoh 6yga, acocxoH coxTopu KOHcTHTyTcHOHH, xy;y;, 030gH Ba Ba3H$axou acocuu hhcoh Ba maxpBaHg, TapTiSu Tamxuj Ba Ta^3HHH xokhmhath gaB^aTupo MyaHaH MeKyHag.

2. KoHcTHTyTcuau HyMxypuu To^hkhctoh эtтн6оpн o^hh xy;y;H gopag Ba MetepxOH oh MycTa;HMaH aMa^ MeKyHaHg. flurap caHagxou Metepuu xy;y;H, a3 ^yM^a caHagxOH xy;y;uu 6aHHa™raa.me, kh To^hkhctoh ohxopo эtтнpо$ KapgaacT, Ha6oag xh^o^h KoHcTHTyTcua 6omaHg. flap MaBpugu 6a Metepxou KoHcTHTyTcuau HyMxypuu To^hkhctoh Myxo^H^aT gomTaHH caHagxou Metepuu xy;y;H, a3 nyM^a caHag^ou ^yKyKHH SaHHa^MH^a^ue, kh To^hkhctoh oH^opo Эbтнpo$ KapgaacT, e ;hcmxoh TapKu6uu ohxo, Metepxou KoHcTHTyTcuau ^yMxypuu To^hkhctoh TaT6u; MerapgaHg (7).

flap My;ouca Mogau Ma3Kyp a3 Hampu co^h 2011(Moggau 14) xe^e caxex mygaacT, aMM0 xaHy3 xaM a3 ^hxo3h xy;y;HBy ^HHrBucTH TacxexTa^a6 acT:Moggau 14. KoHcTHTyTcuHH (CapKoHyHi) M,yM^ypHH TO^HKHCTOH

1. Kонститyтсияи (Сар;онуни) Ч,умхурии Точикистон Конуни асосии Чумхурии Точикистон буда, асосхои сохтори конститутсионй, ху;у;, озодй ва вазифахои асосии инсон ва шахрванд, ташкили хокимияти давлатиро муайян мекунад.

2. Kонститyтсияи (Сар;онуни) Ч,умхурии Точикистон эътибори олии ху;у;й до-рад ва меъёрхои он муста;иман амал мекунанд. Дигар санадхои меъёрии ху;у;й, аз чумла санадхои ху;у;ии байналмилалии эътирофнамудаи Точикистон набояд хилофи Kонститyтсия бошанд. Дар мавриди ба меъёрхои Kонститyтсияи (Сар;онуни) Ч,умху-рии Точикистон мухолифат доштани санадхои меъёрии ху;у;й ё кисм^ои таркибии ощо меъёрхои Kонститyтсияи (Сар;онуни) Ч,умхурии Точикистон татби; мегарданд (6).

Хар ду тафсир хам бо тафсири Kонститyтсия мухолифат дорад, зеро дар моддаи 10- Kонститyтсия омадааст, ки «Санадхои ху;у;ии байналмилалие, ки Точикистон онхоро эътироф кардааст, ;исми таркибии низоми ху;у;ии чумхуриро ташкил медиханд. Агар ;онунхои чумхурй ба санадхои ху;у;ии байналмилалии эътирофшуда мутоби;ат накунанд, меъёрхои санадхои байналмилалй амал мекунанд». Аммо дар аввали моддаи 10-и Kонститyтсия му;аррар шудааст, ки «^онущо ва дигар санадхои ху;у;ие, ки хилофи Kонститyтсияанд, эътибори ху;у;й надоранд» ва чунин му;арра-рот дуруст, зеро махз хамин ;онун асосию воло аст. Аз лихози баён низ чумлаи маз-кур аз чумлаи чамъбастии моддаи 17 возехтар аст. Яъне, гуногунтафсирию мухоли-фати манти;ию моддахои ;онунхо содир шудааст. Чунин мухолифату номувофи;атй ;ариб дар хама конуну кодекс ба назар меасад.

S. Истифодаи бемавриди воситахои алокаи чумла. Масалан, зимни таснифу тафсири ма;оми Kонситyтся таъкид гардидааст, ки Kонститyтсияи Чумхурии Точикистон Конуни асосии Ч,умхурии Точикистон буда, асосхои сохтори конститутсионй, ху;у;, озодй ва вазифахои асосии инсон ва шахрванд, тартиби ташкил ва тачзияи хокимияти давлатиро муайян мекунад.

Дар ин чумла вожаи асосй 2 маротиба, асос 1 маротиба, пайвандаки «ва» ду ма-ротиба омадааст, ки аввалашро бо муодили пайвандандак- «у» ё бо аломати вергул иваз кардан бехтар менамояд.

9. Го^о коидаи иктибос риоя намешавад. Дар банди 2-й хамин модда чумлаи ав-вал айнан аз Kонститyтсия и;тибос шуда, дар чумлаи дуюм вожаи Конун сарфи назар шудаасту дар хеч кучо и;тибос нишон дода нашудааст: Моддаи 10. 2.Kонститyтсияи Точикистон эътибори олии ху;у;й дорад ва меъёрхои он муста;иман амал мекунанд. Конунхо ва дигар санадхои ху;у;ие, ки хилофи Kонститyтсияанд, эътибори ху;у;й надоранд (7).

10. Дар Конун ба истифодаи аломат^ои китобат низ ди;;ати зиёд дода шуда, мавриди корбасти харфхои хурду калон, аломатхои китобати ну;та, вергул, дуну;та, ну;тавергул, нохунак, ;авс, ;авсайн, таре, ра;амгузорй му;аррар карда шудааст: Моддаи 33. Номи санади меъёрии хукукй

1. Хар як санади меъёрии ху;у;й ном дорад, ки дар ;исми болоии матн нишон дода мешавад. Номи санадхои ;онунгузорй бо харфхои калон навишта мешавад. Номи дигар санадхои меъёрии ху;у;й бо харфхои хурд навишта шуда, бо харфи калон OFOЗ меёбад. Номи санади меъёрии ху;у;й мавзyи танзими ху;у;ии санади меъёрии ху;у;й ва мазмуни асосии онро инъикос менамояд. (Бо Конуни Ч,Т. 28.06.2011 №7З0 илова шудааст).

2. Дар охири номи санади меъёрии ху;у;й ну;та гузошта намешавад (7)..

Го^о иштибох назар мерасад: Фасл ^исми таркибии санади меъёрии ху^у^ист, ки бобхо ё параграфхои санади меъёрии ху^у^иро дар бар мегирад. Фасл бо разами римй ишора гардида, баъд аз он нукта гузошта мешавад(ишора аз мост- ШТС). Вобаста ба хачм фасл метавонад ба зерфаслхо так;сим шавад. Фасл дорои ном буда, бо харфхои калон навишта мешавад. Номи фасл дар маркази сатр чойгир карда мешавад. Дар охири номи фасл нукта гузошта намешавад.(Моддаи 33, банди 4). Духурагии таъинот я^ин аст.

Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи санадхои меъёрии ху^у^й» аз лихози илмй, ху^у^й, к;онунгузорй, забон ва услуб доимо дар такмил буда, рохнамои к;онунгузор махсуб меёбад.

Умуман, тахлили конуни мазкур ва дигар асноди меъёрию ху^у^й собит менамо-янд, ки ^абули Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи забони давлатии Чумхурии Точикистон» бахри бехбуди хуччатнигорй, ^онунгузорй ва сохахои дигари фаъолияти чомеа омили мухим ва такони бузурги рушду пешравй гардид.

Пайнавишт:

1. Ахбори Мацлиси Олии Чум^урии Тоцикистон с.2009, №3, мод.99; с.2010, №3, мод. 152; с.2011, №6, м.442; с. 2017, № 5, ц. 1, мод. 271

2. Закон Республики Таджикистан «О нормативных правовых актах»(Ахбори Маджлиси Оли Республики Таджикистан, 2017 г., №5, ч. 1, ст. 271)

3. Конститутсияи Чум^урии Тоцикистон.-Душанбе: Шарци озод, 2016.- 34 с.

4. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи забони давлатии Чум^урии Тоцикистон» ва Коида^ои имлои забони тоцики. -Хуцанд:Нашр.давл. ба номи Р. Чалил, 2011.-29с.

5. Конуни Чущурии Тоцикистон «Дар бораи санадхои меъёрии %уцуцй».- Душанбе: Конун, 2014.- 28 с.

6. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи санадхои меъёрии %уцуцй».- Душанбе: Цонун, 2017.- 36 с.

7. Ра^мон Э. Забони миллат—%астии миллат.- Душанбе: Шарци озод, 2016.

8. Фар^анги истило^оти %уцуц /Зери та^рири Махмудов М.А. — Душанбе: ЭР-граф, 2009. - с. 280.

9. Шокиров Т. С. Цонуни давлати ва забони давлати.-// Забон -рукни давлат. -Хуцанд: Дабир, 2018.- С. 13-24.

Reference Literature:

1. Akhbori Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan, (Tidings of the Supreme Council),2009, No.

3, Article 99; 2010, No. 3, Article 152; 2011, No. 6, Article 442; 2017, No. 5, Article 271

2. Tajikistan Republic Law "On Normative-Legal Instuments" (Akhbor Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan, 2017, No. 5, part 1, article 271)

3. Constitution of the Republic of Tajikistan. - Dushanbe: Freedom of the Orient, 2016. - 34 pp.

4. Tajikistan Republic Law "On the State Language of the Republic of Tajikistan and Tajik Language Orthography". -Khujand: Publishing-house named after R. Jalil, 2011. - 29p.

5. Tajikistan Republic Law "On Regulatory Legal Acts. " - Dushanbe: Law, 2014. - 28pp.

6. Tajikistan Republic Law "On Regulatory Legal Acts. " - Dushanbe: Law, 2017. - 36pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Rahmon E. National Language Is Nations Wealth. - Dushanbe: Freedom of the Orient, 2016.

8. Dictionary of Juridical Terms / Edited by Makhmudov M. A. - Dushanbe: ER-graph, 2009. - P. 280.

9. Shokirov T.S. State Law and State Language.- // Language is the Mainstay of the State. Khujand: Preceptor, 2018. - pp. 13 - 24.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.