Научная статья на тему 'IMPACT ON COPPER IONS ON DIGESTIVE ENZYME'

IMPACT ON COPPER IONS ON DIGESTIVE ENZYME Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
26
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИОНЫ МЕДИ / РУБЦОВАЯ ИНКУБАЦИОННАЯ СРЕДА

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Атоева Р.О.

Показано, что ионы меди приводят к уменьшению активности мальтоза и селлобиоза на фоне увеличения активности моноглитсеридлипаза и неизменной активности Л-глитсил-лейтсиназа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ИОНОВ МЕДИ НА ПИЩЕВАРИТЕЛЬНЫЙ ФЕРМЕНТ

It was shown copper ions result in decrease of maltose and cеllоbiose activity, as well as increase of monoglitseridlipase activity in rumen medium. The activity of l-glitsil-leysinose does not change in this condition.

Текст научной работы на тему «IMPACT ON COPPER IONS ON DIGESTIVE ENZYME»

УДК 612.3+591.1

ХДЗМ ЖАРАЁНИДАГИ ФЕРМЕНТЛАР ФАОЛЛИГИГА МИС ИОНЛАРиНИНГ ТАЪСИРИ

Р.О. Атоева1

Аннотация

Показано, что ионы меди приводят к уменьшению активности мальтоза и селлобиоза на фоне увеличения активности моноглитсеридлипаза и неизменной активности Л-глитсил-лейтсиназа.

Ключевые слова: ионы меди, малътаза, селлобиаза, Л-глитсил-лейтсиназа, руб-цовая инкубационная среда.

Мис организмдаги бир катор биокимёвий ва биофизикавий жараёнларда иштирок этади [1]. Мис ички мухит гомеостазини саклашда, моддалар ассимилятсиясини меъёрий гемоглобин ва эритротситлар хосил булиши ва суяк тукималарининг меъёрий ривожланишини таъминлайди [1].

Мис элементи бир канча ферментлар структурасининг шаклланишида хам иштирок этади. Масалан, ситохром-оксидаза хужайра мембраналари оркали кислород транспортини таъминлайдиган, тирозиназа соч (жун)даги кора пигмент (меланин)ни синтезланишида катнашадиган; лизил-оксидаза коллаген толалар орасидаги функсионал фаолиятини саклаб турадиган шу ва бошка ферментлар таркибига киради [2].

Шунинг учун, мис етишмовчилиги, буй усишининг секинлашиши [3], юрак етишмовчилиги [4], суяк муртлашуви, диарея, репродуктив кобилиятнинг пасайиши каби бир катор касалликларни келтириб чикаради.

^ишлок хужалиги учун амалий ахамиятга эга булган хайвонларнинг махсулдорлигини, репрадуктив саломатлигини яхшилаш максадида озука ва сув билан мис ионлари кавш кайтарувчиларнинг хазм реактори булган катта корнига тушишига карамай, хазм жараёнида иштирок этувчи ферментлар фаоллигига таъсири деярли урганилмаган. Мазкур ишнинг максади - мис ионларининг озука моддалар гидролизига таъсирини урганишдир.

Материал ва услублар: экспериментлар in vitro шароитида олиб борилди. Ферментатив фаол материал сифатида ^изилдашт зотли корамол катта корни-дан олинган аралашмадан фойдаланилди. Янги суйилган корамолдан олинган катта корин аралашмаси лабароторияга термосда келтирилгандан кейин, 4 каватли пролон филтрдан утказилди. Филтират 1:1 нисбатда рингер эрирмаси билан суюлтирилди. Олинган филтратга 20 мкг/ л консентратсияли мис ионла-ри (мис хлорид таркибида) кушилди ва аралашмага мувофик озука 37 °C суб-стратлари билан инкубатсия килинди. Барча кулланилган мис консентратсия-лари физиологик меъёрлар чегарасида булиб, хайвонларнинг функсионал хола-тига мувофик равишда кулланилади.

Инкубатсиядан кейин мазкур аралашмада гидролитик ферментларнинг фаоллиги аникланди. а-Амилаза фаоллиги А.М. Уголев (1969) [5], селлюлаза фаоллиги А. Дахлвист (1984) [6], липаза фаоллиги H.W. Тиетз ва А.А. Фиереек (1969) [7], умумий протеазалар фаоллиги эса А.М. Уголев ва Н.Н. Тимофееваларнинг [8] усуллари буйича аникланди. Статистик тахлил "Студент" усули буйича олиб борилди.

Натижалар ва уларнинг мууокамаси: Ишимизнинг биринчи кисмида, Cu+2 (20 мкг/л) гидролитик ферментларга таъсири урганилди. Натижалар жадвалда ёзилиб, назорат синовларидаги углевод ва ёгларнинг гидролозида иштирок этувчи ферментлар фаоллиги анча юкори эканлиги, оксилларнинг гидролизида иштирок этувчи ферментлар фаоллигида узгариш кузатилмаслиги олдинги маколада куриб чикилганди.

1Атоева Рухсора Одиловна - преподаватель, Бухарский государственный универ-

ситет, Узбекистан.

Ученый XXI века • 2017 • № 1-1 (26)

Мазкур маколада юкоридаги методлардан фойдаланган ^олатда мис ионларининг сунгги гидролизида иштирок этувчи гидролитик ферментлар фаоллигига таъсири урганилди.

Куйидаги жадвалда мис ионларининг корамол каттакорин аралашмасидаги сунгги гидролитик ферментлар фаоллигига таъсири кайд этилди.

Таблица 1

Мис ионларнинг сунгги гидролизида иштирок этувчи гидролитик ферментлар

фаоллигига (мол/мин/мл) таъсири ^М±м; н=6)

Фермент фаоллиги Назорат Тажриба* р р* %

Малътоза 2,3±0,2 1,8±0,1 2,24 <0,05 78,3

Селлобиоза 1,1±0,1 0,7±0,04 2,83 <0,01 63,6

Моноглитсеридлипаза 1,1±0,05 1,3±0,06 2,56 <0,05 118,2

Л-глитсил-лейтсиназа 0,04±0,01 0,038±0,004 0,20 >0,5 95,1

* - инкубатсион му^итга СиСЬ нинг 20 мкг\л кушилганда; ** - студент коффитсиенти;

** - статистик жи^атдан натижаларнинг назоратга нисбатан ишончлилик

курсаткичи.

Жадвалдан куриниб турибдики, назорат, яъни мис ионлари кушилмаган синовларда, углевод гидролизида иштирок этувчи ферментлар (малътоза, селлобиоза), ёгларнинг парчаланишида иштирок этувчи ферментлар (моноглитсеридлипаза) фаоллигининг узгариши кузатилди. Инкубатсион му^итда, оксилларнинг гидролизида иштиирок этувчи ферментлар фаоллиги-нинг узгариши кайд этилмади.

Тажриба, яъни корамол каттакориндаги инкубатсион му^итга мис ионлари физиологик дозаларда кушилган синовларда, малътаза фаоллиги 21,7% га; селлобиаза фаоллиги эса 36,4% га назорат синовларга нисбатан камаяди. Мис ионлари таъсирида дисахаридлар (а-ва (З-глюкозид)ларнинг гидролизи корамолларнинг каттакориндаги инкубатсион му^итда сусаяди. Моноглитсеридлипазанинг фаоллиги эса, аксинча, тажриба синовларда назорат синовларга нисбатан 18,2% ошиши кузатилган. Дипептидларнинг гидролизида иштирок этувчи Л-глисил-лейтсиназанинг фаоллиги назорат ва тажриба синовларда деярли булмайди.

Демак, углеводларнинг сунгги гидролизида иштирок этувчи ферментлар фаоллиги худди углеводларнинг бошлангич гидролизида иштирок этувчи карбогидразалар фаоллигидек мис ионлар таъсирида камаяди, бошлангич ва сунгги гидролизида липидлар мис катионлари таъсирида корамол каттакорин аралашмадаги инкубатсион му^итда ошади.

Натижалар мууокамаси: Мис ионлари таъсирида корамолларнинг озукасида мавжуд асосий компонентдаги углеводлар гидролизининг пасайиши туфайли, мис тузларини перорал йул билан эмас, балки париентал йул билан берилиши максадга мувофикдир. Бундан ташкари, углеводлар гидролизининг камайишини олдини олиш учун мис тузларини катта коринда эримайдиган капсула шаклида ёки органик тузлар таркибида корамолларнинг озукасига кушиш самарали натижа бериши мумкин. Миснинг органик шаклларидан фойдаланиш, унинг ноорганик тузларига нисбатан биоакумулятсиясининг юкори эканлиги билан боглик [9].

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Х,арт Э., Стеенбоск X,., Wадделл Ж. Cоппер ис а супплемент то ирон фор гемоглобин буилдинг ин т^е рат // Ж. Биол. 1928. - П. 797-812.

2. Сад^ра С. С., М^еатлей А. Д., Cросс X,. Ж. Диетарй эхпосуре то cоппер ин т^е эуропеан Унион анд итс ассессмент фор эУ регулаторй риск ассессмент // Сси. Тотал энвирон. 2007. - П. 223-234.

3. Клевай Л. М. Т^е инфлуенсе оф соппер анд зинс он т^е оссурренсе оф исчемис ^еарт дисеасе // Ж. Энвирон. Пат^ол. Тохисол. 1980. -В.4, Н (2-3). - П. 281-287.

4. Сордано А. Соппер дефисиенсй ин слинисал медисине / Ин Монограпхс оф тхе Амер^ан Cоллеге оф Нутритион. Неw Ёрк: СП Мед. Сот. Боокс. 1978. - П. 119126.

5. Ундерwоод э.Ж, Суттле Н.Ф. Тхе Минерал Нутритион оф Ливестож, 3рд эд // CАБИ Публишинг, tow Ёрк. - 1999.-П. 302.

6. Уголев А.М. Определение амилолитической активности // Исследование пищеварительного аппарата у человека - Л.: Наука, 1969. - С. 187-192.

7. Дахлквист А. Ассай оф интестинал дисасчаридасес // Ссанд. Ж. Слин. Лаб. Инвест. - 1984. - В.44, Н 2. - П. 169-72

8. Тиетз Н. W., Фиереек э.А. А спесифис метходе фор серум липасе. - ^ин. Чим. Аста, 1966. - В. 13, Н 3. -П. 352 - 355.

9. Уголев А.М., Тимофеева Н.Н. Определение протеолитической активности активности // Исследование пищеварительного аппарата у человека - Л.: Наука, 1969. - С. 187-192.

© Р.О. Атоева, 2017

УДК 612.3+591.1

ВЛИЯНИЕ ИОНОВ МЕДИ НА ПИЩЕВАРИТЕЛЬНЫЙ ФЕРМЕНТ

Р.О. Атоева

Аннотация. Показано, что ионы меди приводят к уменьшению активности мальтоза и селлобиоза на фоне увеличения активности моноглитсеридлипаза и неизменной активности Л-глитсил-лейтсиназа.

Ключевые слова: ионы меди, малътаза, селлобиаза, Л-глитсил-лейтсиназа, руб-цовая инкубационная среда.

© Р.О. Атоева, 2017

UDC 612.3+591.1

IMPACT ON COPPER IONS ON DIGESTIVE ENZYME

R.O. Atoeva

Abstract. It was shown copper ions result in decrease of maltose and cellobiose activity, as well as increase of monoglitseridlipase activity in rumen medium. The activity of l-glitsil-leysinose does not change in this condition.

Keywords: copper ions, maltose, cellobiose, monoglitseridlipase, l-glitsil-leysinose, rumen incubation medium.

© R.O. Atoeva, 2017

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.