Научная статья на тему 'ИБН СИНО ТАЪЛИМОТИДА ТАЪЛИМИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАР ТАЛҚИНИ'

ИБН СИНО ТАЪЛИМОТИДА ТАЪЛИМИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАР ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
67
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЪЛИМОТ / ИЛМ / МАЪРИФАТ / ТАФАККУР / ТАЪЛИМ / БАРКАМОЛ ШАХС

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Бобомуродова Н.Ж.

Мазкур мақолада қомусий олим Иб Синонинг таълимий-ахлоқий қарашлари, илм, тафаккур ҳамда устоз бурчи тўғрисидаги ғоялари мазмуни талқин келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IN THE TEACHINGS OF IBN SINA, THE INTERPRETATION OF THE EDUCATIONAL AND MORAL VIEWS

In this article, the content of the teachings and moral views of encyclopedic scholar Ibn Sina, the content of the ideas about the teachings of the Iinah, science, thinking, and the Master duty.

Текст научной работы на тему «ИБН СИНО ТАЪЛИМОТИДА ТАЪЛИМИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАР ТАЛҚИНИ»

Бобомуродова Н.Ж.

Экология ва география кафедраси катта уцитувчиси

Бухоро давлат университети

ИБН СИНО ТАЪЛИМОТИДА ТАЪЛИМИЙ-АХЛОЦИЙ ЦАРАШЛАР

ТАЛЦИНИ

Аннотация: мазкур мацолада цомусий олим Иб Синонинг таълимий-ахлоций царашлари, илм, тафаккур уамда устоз бурчи тугрисидаги зоялари мазмуни талцин келтирилган.

Калит сузлар: таълимот, илм, маърифат, тафаккур, таълим, баркамол шахс.

Bobeathmurodova N.J. senior lecturer Department of Ecology and Geography Bukhara State University

IN THE TEACHINGS OF IBN SINA, THE INTERPRETATION OF THE EDUCATIONAL AND MORAL VIEWS

Annotation: In this article, the content of the teachings and moral views of encyclopedic scholar Ibn Sina, the content of the ideas about the teachings of the Iinah, science, thinking, and the Master duty.

Keywords are: doctrine, science, education, teeth, perfect person.

Олиму фозиллар юрти булмиш Бухоройи Шариф асрлар давомида жахон илму-фани ва маданиятига юзлаб алломаларни етиштириб берганлиги сир эмас. Дунёга машхур буюк ва зариф донишмандлар ижод килган Бухоронинг илмий-адабий мухити, санъат тарихи, маданий тамаддун сифат хусусиятларини кузатиш FOятда марокли.

Сомонийлар давлати таркиб топиб, сиёсий ва маданий хаётнинг гуллаб яшнаши давридан бошлаб илм-фан тез суръатларда ривож топди. Сомонийлар давлатининг маркази булган Бухоро шахри йирик фан ва маданият учоFига айланди ва Шаркнинг турли томонларидан илм истаб келганлар бу гушадан мурод хосил килдилар.

Араб халифалигидан сиёсий ва маъмурий томондан деярли мустакил булган давлатда араб маданияти урнига кадимий маданий анъаналарнинг куллаб-кувватланиши хамда раFбатлантирилиши бетакрор дурдоналарнинг яратилишига сабаб булиб, фалсафа, мантик, риёзиёт, табииёт, тил ва адабиёт, шеърият сохасида улкан ютукларнинг кулга киритилишига олиб келди.

Шу даврнинг машхур донишманд алломалари каторида, бутун башариятнинг барча даврларда том маънодаги буюк дахо мутаффакир фарзанди хисобланган Ибн Синонинг номи алохида фахр хамда эътироф билан тилга олинади.

Фаннинг 40 дан ортик сохалари билан шуFулланиб илмий хулосалар хамда кашфиётларга эришган ибн Сино хам бошка мутафаккирлар каби узининг таълим-тарбияга оид карашларини ижтимоий-фалсафий карашлари билан боFлик холда ифодалаган, махсус рисолаларда талкин этган.

Ибн Синонинг ранг-баранг услуб хамда хилма-хил жанрларда ёзган рисолалари негизидамаърифат асосида жамиятни равон ривожини, осуда ва саодатли турмушни таъминлаш, ёвузликни йукотишга хизмат килувчи, соFлом тартиб-интизомни яратиш, идеал хумдор, ватан ва халкка булган бетакрор мухаббат Fоялари ётади.

Шунингдек, акл тафаккурни хамма нарсадан устун куйиш, илму донишга интилиш, инсонпарварлик, эзгулик FOяларига йуFрилган карашлар мутафаккир ижодида марказий уринни эгаллайди.

Аллома инсон тафаккурининг сарчашмасини илм деб билади. У илм туфайлигина акл ва дидни камол топтириш, хаёт зиддиятларига карши кураша олиш, айни дамда олам сирларини билгувчи даражада етувчи зотга айланиш мумкинлигини эътироф этади.

Шу билан бирга инсондаги улуг фазилатлар, дилбар, нафосатли рухий хиссий туЙFуларнинг камоли хам илм ва унга амал килиш асосида собит булишини куйидагича баён этади: «Эй биродарлар! Одамларнинг ботири мушкулотдан куркмайди. Камолот хосил килишдан бош тортган киши одамларнинг энг куркоFидир»

Зеро, маърифатли киши жасур, улимдан хам куркмайдиган, факат хакикатни билиш учун харакат киладиган булади, дейди у фикрини давом эттириб.

Билимсиз кишилар жохил булади, улар хакикатни била олмайдилар, деб уларни етук булмаган кишилар каторига кушади. Бундай кишилардан илмий фикрларни сир тутиш кераклигини таъкидлайди.

Билим олишда болаларни мактабда укитиш зарурлигини кайд этар экан, таълимда куйидаги томонларга риоя этиш зарурлигини таъкидлайди:

Билим бериш жараёнида болани китобга хаддан ташкари банд килиб куймаслик;

таълимда оддийдан мураккабга караб бориш оркали билим бериш; топширик ва машкларни бажаришда болаларнинг ёш хусусиятларини хисобга олиш;

таълим беришда жамоа булиб мактабда укитишга эътибор бериш; билим беришда болаларнинг майли, кизикиши ва кобилиятини хисобга олиш;

укитишни жисмоний машклар билан кушиб олиб бориш.

Бу талаблар хозирги давр таълим-тарбия жараёнида кулланиладиган таълим тамойилларига хам мос келиши билан кимматлидир.

Олим «Тадбири манзил» асарининг «Болани мактабда укитиш ва тарбиялаш» булимида таълим-тарбия жараёнида укитувчи-устознинг бурчлари хакида алохида тухталади.

Укувчига билим бериш укитувчининг маъсулиятли бурчидир. Ибн Сино укитувчининг кандай булиши кераклиги хакида фикр юритар экан, куйидаги йул-йурикларни беради:

• Укувчилар билан узаро мулокот ва муомалада босик, жиддий булиш;

• берилаётган билимларнинг укувчилар томонидан кай тарзда узлаштириб борилаётганлигига эътибор каратиш;

• таълим жараёнида турли метод ва шакллардан фойдаланиш;

• укувчининг хотираси, билимларни эгаллаш кобилияти, шахсий хусусиятларини билиши;

• фанга кизиктира олиши;

• берилаётган билимларнинг энг мухимини ажратиб бера олиши;

• билимларни талабаларга тушунарли, унинг ёши, аклий даражасига мос равишда бериши;

• хар бир сузнинг болалар хиссиётини уЙFOтиш даражасида булишига эришиши зарур, дейди олим

Ибн Сино уз илми, мероси билан урта аср Шаркининг илмий маданий кудратини бутун дунёга намоён килди. Бутун инсоният маданиятининг ривожига улкан хисса кушди.

Унинг таълимотидаги илмий-ирфоний, маънавий-ахлокий, таълимий-тарбиявий карашлардан мустакил республикамиз келажагини барпо этувчи хар томонлама етук, баркамол шахсларни вояга етказиш ва шакллантириш жараёнида фойдаланиш мухим ахамият касб этади.

Адабиётлар:

1. Абдуллаев К. Ф., Бобомуродова Н. Ж., Кобилжонов К. К. Высокая духовность основа экологической культуры //Научное пространство: актуальные вопросы, достижения и инновации. - 2020. - С. 5-8.

2. АБДУЛЛАЕВ К. Ф. Мыслители востока о педагогической профессии //Культура мира и ненасилия подрастающего поколения: ракурсы интерпретации и педагогические условия развития. - 2020. - С. 117-120.

3. Вохидова Н. Х. Шарк мутафаккирларининг таълимий-ахлокий карашлари //Современное образование (Узбекистан). - 2018. - №. 8. - С. 15-19.

4. Кобилжонов К. К., Фазлиддинов Ф. С., Фозилова З. Ж. Идея совершенной личности в трудах мыслителей востока //Педагогическое образование и наука. - 2020. - №. 1. - С. 100-103.

5. Ortiqov O. R. TALABALAR MA'NAVIY AXLOQIY FAZILATLARINI SHAKLLANTIRISHDA "QOBUSNOMA" ASARIDAN FOYDALANISH //Conferencea. - 2023. - С. 1-5.

6. Ortiqov O. R. O'QITUVCHI FAOLIYATIDA PEDAGOGIK DEONTALOGIYA VA KOMPENTLIKNING ROLI VA AHAMIYATI //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 42-47.

7. Amonov M. N. THE PROBLEMS OF DESIGNING PROFESSIONAL SKILLS AND INDEPENDENT TRAINING OF FUTURE TEACHERS IN UZBEKISTAN //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. -№. 3.

8. Амонов М. Н. ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЕ ОРГАНИЗАТОРСКИХ КАЧЕСТВ У УЧАЩИХСЯ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ КОЛЛЕДЖЕЙ //Научное пространство: актуальные вопросы, достижения и инновации. - 2020. - С. 9-14.

9. Бобомуродова Н. Ж. Экологическая культура как общечеловеческая ценность //ББК. - 2020. - Т. 74. - С. 188.

10. Бобомуродова Н. Ж. ЗАДАЧИ ШКОЛЫ ПО ОХРАНЕ ПРИРОДЫ ШКОЛЬНИКОВ //Вопросы науки и образования. - 2021. - №. 13 (138). - С. 18-20.

11. Бобомуродова Н. Ж. Оптимальный режим питания-важный фактор правильного физического развития детей //Вестник науки и образования. -2020. - №. 9-2 (87). - С. 61-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.