Научная статья на тему 'Иқтисодиётни таркибий ўзгартириш ва ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш мақсадида хорижий инвестицияларни жалб этиш'

Иқтисодиётни таркибий ўзгартириш ва ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш мақсадида хорижий инвестицияларни жалб этиш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
554
151
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАРКИБИЙ ўЗГАРИШЛАР / ИНВЕСТИЦИЯ МАБЛАғЛАРИ / ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ МОЛИЯЛАШТИРИШ / ИНВЕСТИЦИЯ МАБЛАғЛАРИ САМАРАДОРЛИГИ / ИНВЕСТИЦИЯ ўСИШ ДАРАЖАСИ / ДИВЕРСИФИКАЦИЯЛАШ / МОДЕРНИЗАЦИЯ / MODERNIZATION / ИқТИСОДИЁТ ТАРМОқЛАРИ / СТРУКТУРНЫЕ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ / STRUCTURAL TRANSFORMATION / ИНВЕСТИЦИОННЫЕ СРЕДСТВА / INVESTMENT FUNDS / ФИНАНСИРОВАНИЕ ИНВЕСТИЦИЙ / INVESTMENT FINANCING / ЭФФЕКТИВНОСТЬ ИНВЕСТИЦИОННЫХ СРЕДСТВ / INVESTMENT FUNDS EFFICIENCY / УРОВЕНЬ РОСТА ИНВЕСТИЦИИ / INVESTMENT GROWTH LEVEL / ДИВЕРСИФИКАЦИЯ / DIVERSIFICATION / ОТРАСЛИ ЭКОНОМИКИ / ECONOMIC SECTORS

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Шодмонов Шерқул, Абдуллаева Мадина Камиловна, Мамарахимов Бекзод Эркинович

Мақолада миллий иқтисодиётни ривожлантиришда республикамизда олиб борилаётган инвестиция сиёсати билан бир қаторда иқтисодиёт тармоқларини модернизация ва диверсификация қилишнинг зарурлиги ёритилган. Инвестиция маблағлари самарадорлигини аниқлаб берувчи кўрсаткичлар орасида ICOR кўрсаткичи динамикаси таҳлил қилинган. таркибий ўзгаришларни янада чуқурлаштириш асосий жиҳатлари кўрсатиб берилган.В статье рассматривается инвестиционная политика как основа модернизации и диверсификация национальной экономики. Рассмотрены показатели определяющие эффективность инвестиционных средств, а так же проанализирован показатель ICOR. приводятся особенности развития структурных преобразований в Республике.The article considers investment policy as the basis for modernization and diversification of the national economy. The indicators determining the effectiveness of investment funds are analyzed, and the ICOR indicator is analyzed. Specific features of the development of structural transformations in the Republic.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Шодмонов Шерқул, Абдуллаева Мадина Камиловна, Мамарахимов Бекзод Эркинович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Иқтисодиётни таркибий ўзгартириш ва ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш мақсадида хорижий инвестицияларни жалб этиш»

ШОДМОНОВ Шеркул,

Тошкент давлат иктисодиёт университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси профессори, иктисод фанлари доктори; АБДУЛЛАЕВА Мадина Камиловна, Тошкент давлат иктисодиёт университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси доценти, иктисод фанлари номзоди; МАМАРАХИМОВ Бекзод Эркинович, Тошкент давлат иктисодиёт университети «Иктисодиёт назарияси» кафедраси доценти, иктисод фанлари номзоди

ИКТИСОДИЁТНИ ТАРКИБИЙ УЗГАРТИРИШ ВА ИШЛАБ ЧИКАРИШ ХАРАЖАТЛАРИНИ ПАСАЙТИРИШ МАКСАДИДА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ЭТИШ

УДК 338.58

ШОДМОНОВ Ш.Ш., АБДУЛЛАЕВА М.К., МАМАРАХИМОВ Б.Э. ИКТИСОДИЁТНИ ТАРКИБИЙ УЗГАРТИРИШ ВА ИШЛАБ ЧИКАРИШХАРАЖАТЛАРИНИ ПАСАЙТИРИШ МАЦСАДИДА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ЭТИШ

Маколада миллий ик,тисодиётни ривожлантиришда республикамизда олиб борилаётган инвестиция сиёсати билан бир каторда иктисодиёт тармок,ларини модернизация ва диверсификация к,илишнинг зарурлиги ёритилган. Инвестиция маблаFлари самарадорлигини аник,лаб берувчи курсаткичлар ора-сида 1СОК курсаткичи динамикаси тах,лил к,илинган. Таркибий узгаришларни янада чукурлаштириш асосий жих,атлари курсатиб берилган.

Таянч иборалар: таркибий узгаришлар, инвестиция маблаFлари, инвестицияларни молиялаш-тириш, инвестиция маблаFлари самарадорлиги, инвестиция усиш даражаси, диверсификациялаш, модернизация, иктисодиёт тармоклари.

ШОДМОНОВ Ш.Ш., АБДУЛЛАЕВА М.К., МАМАРАХИМОВ Б.Э. ПРИВЛЕЧЕНИЕ ИНОСТРАННЫХ ИНВЕСТИЦИЯ В ЦЕЛЯХ УМЕНЬШЕНИЯ ПРОИЗВОДСТВЕННЫХ ИЗДЕРЖЕК И СТРУКТУРНЫХ ИЗМЕНЕНИЙ ЭКОНОМИКИ

В статье рассматривается инвестиционная политика как основа модернизации и диверсификация национальной экономики. Рассмотрены показатели определяющие эффективность инвестиционных средств, а так же проанализирован показатель 1СО^ Приводятся особенности развития структурных преобразований в Республике.

Ключевые слова: структурные преобразования, инвестиционные средства, финансирование инвестиций, эффективность инвестиционных средств, уровень роста инвестиции, диверсификация, модернизация, отрасли экономики.

SHODMONOV SH.SH., ABDULLAEVA M.K., MAMARAHIMOV B.E. ATTRACTING FOREIGN INVESTMENT TO DECREASE PRODUCTION COSTS AND STRUCTURAL CHANGES OF THE ECONOMY

The article considers investment policy as the basis for modernization and diversification of the national economy. The indicators determining the effectiveness of investment funds are analyzed, and the ICOR indicator is analyzed. Specific features of the development of structural transformations in the Republic.

Key words: structural transformation, investment funds, investment financing, investment funds efficiency, investment growth level, diversification, modernization, economic sectors.

Ayoflu ea mad6upKopflapHu yuxaHmupaemeaH dofl3ap6 MacaflaflapHu yap moMOHflaMa ypeaHUw, aMandaau ^oHyHHunuK, yy^y^Hu Kynnaw aMafluemu ea unrop xopuwuu mawpu6aHU mayflufl yufluw - 6yeyHeu KyHdaeu энг dofl3ap6 MacaflaflapudaH 6upudup.

Кенг жамоатчилик мухокамаси натижасида ишлаб чик,илган 2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта усту-вор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясининг III йуналиши:

- иктисодиётни янада ривожлантириш ва либе-раллаштиришга йуналтирилган макроиктисодий баркарорликни мустахкамлаш ва юкори иктисодий усиш суръатларини саклаб колиш;

- миллий иктисодиётнинг ракобатбардош-лигини ошириш;

- кишлок хужалигини модернизация килиш ва жадал ривожлантириш;

- иктисодиётда давлат иштирокини камай-тириш буйича институционал ва таркибий ислохотларни давом эттириш;

- хусусий мулк х,ук,ук,ини химоя килиш ва унинг устувор мавкеини янада кучайтириш;

- кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик риво-жини раFбатлантириш;

- худудлар, туман ва шахарларни комплекс ва мутаносиб холда ижтимоий-ик,тисодий тарак,к,ий эттириш;

- инвестициявий мухитни яхшилаш оркали мамлакатимиз иктисодиёти тармоклари ва худудларига хорижий сармояларни фаол жалб этиш мухим ахамият касб этади1.

Ушбу вазифаларни уз вактида самарали хал этишни ик,тисодиётга хорижий инвестицияларни жалб к,илишни тартибга солиш ва раFбатлантириш механизмларини янада такомиллаштириш маса-лаларини к,амраб олувчи чора-тадбирлар оркали таъминлаш мумкин. Шунинг учун, бугунги кунда

1 Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони «Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси туFрисида» 2017 йил

7 февраль, ПФ-4947-сон

республикамизда олиб борилаётган инвестиция сиёсати, яъни иктисодиёт тармокларини модернизация ва диверсификация килиш учун хорижий инвестицияларни жалб килиш жараёнини фаоллаштириш йулларини ишлаб чик,иш долзарб масала булиб колмокда.

Белгиланган бундай вазифаларни самарали хал этиш ушбу тармок,ларга инвестицияларни, шу жумладан чет эл инвесторларини жалб этишни кенгайтириш ва улардан самарали фойдаланишни ташкил этишни талаб этади. Булар мамлакати-мизда хозирги кунгача давом этиб келаётган таркибий узгартиришларни мантик,ий давоми сифа-тида Узбекистон ик,тисодиётини барк,арор ривож-ланишида мухим ахамиятга эга хисобланади.

Маълумки, мамлакатимиз иктисодиётида таркибий узгартиришларни амалга ошириш ва унинг учун инвестициялар жалб этиш, шу жумладан, хорижий инвестицияларни, айникса, туFридан-туFри инвестицияларни жалб этишга ислохотларнинг дастлабки боскичларидан бош-лаб катта эътибор каратиб келинмокда.

Тикланиш ва тарак,к,иёт жамFармасининг 2015 йил давомида иктисодиётнинг тармокларидаги инвестиция лойихаларини биргаликда молиялаш-тиришга йуналтирилган маблаFлари 1871,5 млрд. сумни ташкил этди. Шу билан бирга жамFарма маблаFлари хисобидан узлаштирилган инвестициялар хажми 2014 йилга нисбатан 34,6 фоизга ошган2.

Хукумат кафолати остидаги чет эл инвестиция-лари ва кредитлари узлаштирилган инвестиция-ларнинг умумий хажми 2015 йилда 4,7 фоизни

2 Манба: www.stat.uz - Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси расмий сайти маълумот-лари

2015 2014 2013 2012 2011 2010

1-расм. ЯИМдаги асосий капиталга инвестицияларулуши ва усиш суръатлари (%)

1 19,6_

""Г"

5

,9,6

11,6

,7,9

19,2

~~1— 10

—I—

15

23,8

□ 23,3

□ 23,2 122,8

□ 23,5

24,9

20

—I—

25

30

□ ЯИМда инвестициялар улуши ■ инвестициялар

ташкил этди. ТуFридан-туFри чет эл инвестиция-лари ва кредитларининг усиш суръатлари утган йилга нисбатан 6,5 фоиз булиб, 5339,1 млрд. сумни ташкил этди1.

Тижорат банкларининг 2015 йилда инвестиция максадларида йуналтирилган кредитлари 4760,0 млрд. сумни ва капитал куйилмаларнинг умумий таркибида ички кредитлар улуши 2015 йилдаги 11,0 фоиз урнига 11,7 фоизни ташкил этди2.

Асосий капиталга куйилган инвестиция маблаFлари х,ажмида саноат ишлаб чикаришига йуналтирилган инвестициялар ресурслар улуши йиллар буйича узгариб борган (1-жадвал).

Гарчи, жадвал маълумотларида саноат ишлаб чикаришнинг ялпи капитал маблаFлардаги улуши-нинг кейинги йилларда нотекис усиши кузатила-ётган булса-да, унинг мутлак, х,ажми юк,ори усиш тенденциясига эга. Бу нафакат ички маблаFлар х,исобига, балки хорижий инвестициялар таъси-рида х,ам юз берган. 2015 йилда асосий капиталга куйилган жами инвестицияларнинг 21,1 фоизини хорижий инвестициялар ва кредитлар ташкил

1 Манба: Узбекистан ракамларда 2015. Статистик туплам. Узбекистан Республикаси давла статистика кумитаси Тошкент-2016.

2 Манба: Узбекистан рак,амларда 2015. Статистик туплам. Узбекистан Республикаси давла статистика

кумитаси Тошкент-2016.

килди. Уларнинг 73,8 фоизи тутридан-тутри хорижий инвестициялардир3.

Мамлакат иктисодиётини, хусусан, ишлаб чикаришни ривожлантириш ва иктисодий усишга эришишда, инвестиция маблаFларидан ок,илона фойдаланиш мух,им ах,амият касб этади. Бу эса уз урнида мамлакат ички ва ташки инвестиция маблаFларининг иктисодиёт сектори буйича таксимотида туFри йуналишни белгилаб олишни такозо этади. Шу нуктаи назардан, мамлакат иктисодиётига йуналтирилган инвестиция маблаFлари самарадорлигини аник,лаш мак,садга мувофикдир.

Утган йиллар мобайнида чет эл валюталарида жалб этилган жами инвестициялар х,ажми усиб бориш тенденциясига эга. Буни куйидаги маълу-мотлардан куриш мумкин (2-жадвал).

Инвестиция маблаFлари самарадорлигини аник,лаб берувчи курсаткичлар ва уларнинг тизим-лари турлича. Улар ичида х,исобланиши нуктаи назаридан кулай булган 1СОК курсаткичидир. Ундан мамлакатимиз ик,тисодиётига, умуман, реал секторга йуналтирилган инвестициялар самарадорлигини аниклашда фойдаланиш мумкин.

Ушбу курсаткич (коэффициент) асосий капиталга куйилган маблатлар, яъни ЯИМдаги инвестициялар салмоFининг, кейинги йилдаги ЯИМнинг

3 Манба: Узбекистан ракамларда 2015. Статистик туплам. Узбекистан Республикаси давла статистика кумитаси Тошкент-2016.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 12

1-жадвал. Асосий капиталга йуналтирилган инвестицияларнинг тармок, таркиби динамикаси (%)1

Курсаткичлар йиллар

2000 2005 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Жами 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Ишлаб чикариш 57,5 63,1 65,1 73,8 69,3 66,6 66,8 66,5 65,4

Саноат 29,7 38,9 28,4 24,9 29,9 29,5 30,7 37,4 40,9

К,ишлок хужалиги 5,7 5,5 4,4 3,5 4,8 4,1 4,2 4,1 3,3

К,урилиш 0,5 0,6 0,4 2,5 1,6 1,9 1,9 2,3 2,5

Транспорт ва алока 16,7 14,0 21,7 29,7 20,2 18,2 17,4 11,9 9,0

Савдо ва умумий овкатланиш 4,3 1,5 3,4 1,7 1,5 1,8 1,8 5,6 5,5

Бошка сохалар 0,6 2,6 6,8 11,5 11,8 11,1 10,8 5,2 13,2

Ноишлаб чикариш 42,5 36,9 34,9 26,2 30,7 33,4 33,2 33,5 34,5

2-жадвал. Узбекистон ик,тисодиётига киритилган хорижий инвестициялар ва кредитлар узгариши

динамикаси2 (млрд. сум)

Курсаткичлар йиллар 2015 йилда 2010 йилга

2010 2011 2012 2013 2014 2015 нисбатан, %

Марказлаштирилган хорижий

инвестициялар ва хукумат кафолати билан олинган 562,55 705,0 984,0 1216,5 1479,0 1909,6 339,5

кредитлар

Марказлаштирилмаган туFридан-туFри хорижий 3778,4 3108,6 3792,3 4379,1 5339,1 6273,1 166,0

инвестициялар ва кредитлар

Жами хорижий инвестициялар ва кредитлар 4340,9 3813,6 4776,3 5595,6 6818,1 8182,7 188,5

Хамма инвестицияларга нисбатан 28,3 21,8 21,6 20,3 20,2 20,1 Х

кушимча усиш суръатига нисбатини билдиради, яъни:

!СОК = I / АЯИМ

бу ерда, I - инвестиция усиш даражаси (ЯИМ даги салмоFи);

АЯИМ - ялпи ички махсулотнинг йиллик усиш даражаси.

!СОК курсаткичи киймати канчалик кичик булса, у шунчалик ахамиятли (ижобий) хисобланади.

Узбекистон иктисодиёти учун !СОК курсаткичини хисоблаш натижаларини куйидаги 3-жадвал оркали куриш мумкин. Бу курсаткич 2002-2003 йилларда катта кийматга эга булган. У

1 Манба: Узбекистон иктисодиёти. Ахборот-тахлилий бюллетень 2015 й. -Т.: ИТМ, 2015.; йиллик статистик туплам. УзР Давлат статистика кумитаси. -Т., 2016.

2 Манба: Узбекистон иктисодиёти. Ахборот-тахлилий бюллетень 2015 й. -Т.: ИТМ, 2016. -Б. 15.

2004 йилдан 2010 йилгача камайиб борган. 2010 йилдан жах,он молиявий-иктисодий инкирози таъсири билан инвестиция жалб этиш бироз кийинлашган.

Шу билан бирга охирги йилликда республи-када ялпи ички махсулотнинг кушимча усиш суръатлари аста-секин кутарилиб бориши нати-жасида !СОК курсаткичи 2011-2015 йиллардан яна пасайиб бориш тенденциясига эга. Бу мамлакати-мизга жахон инкирозидан кейин яна инвестициялар киритиш самарали эканлигини курсатади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хорижий инвестициялар учун яратилган шарт-шароитлар мамлакатимиз иктисодиётига жалб этилаётган инвестициялар хажмини йилдан-йилга купайиб боришига имкон бермокда.

Бизнинг фикримизча, таркибий узгаришларни янада чукурлаштиришда асосий жихатлар куйидагиларга каратилиши лозим:

Биринчидан, устувор саноат тармокларини хар бир худудлар буйича ривожлантириш ва бу

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 12

3-жадвал. Узбекистон иктисодиёти учун ICOR курсаткичларининг узгариш динамикаси1

йиллар Ялпи инвестициянинг ЯИМдаги улуши (%) ЯИМнинг усиш суръати, (%) 1СОК коэффициенти

2000 22,9 3,8 -

2001 26,8 4,2 5,4

2002 19,3 4,2 6,4

2003 19,3 4,4 4,4

2004 20,3 7,7 2,5

2005 19,8 7,0 2,9

2006 19,5 7,3 2,7

2007 19,4 9,5 2,1

2008 22,4 9,0 2,2

2009 26,1 8,1 2,7

2010 24,9 8,5 3,1

2011 23,5 8,2 3,0

2012 22,8 8,0 2,9

2013 23,2 8,1 2,7

2014 23,3 8,1 2,6

2015 23,8 8,0 2,8

2016 24,8 7,8 3,1

саноат тармокларининг аутсорсинг тизими билан мувофик холда ишлашини таъминлаш;

Иккинчидан, ишлаб чикариш инфратузилма-лари: инженер коммуникация тизими, транспорт ва алока тармокларини ривожлантиришда эко-логик жихатларига эътиборни каратиш;

Учинчидан, худудий номутаносибликларни бартараф этиш, ишлаб чикариш кувватларини туFри таксимлаш ва иктисодий яхши ривожлан-маган худудларда табиий ва ишчи кучи ресурсла-ридан комплекс фойдаланишни таъминлаш.

Узбекистонда олиб борилаётган хар томон-лама асосланган инвестиция сиёсати мамлакат-даги инвестция мухитига ижобий таъсир этиши билан бирга инвестициялар киритиш объектла-рини жозибадорлигини хам оширмокда. Булар, уз навбатида, ишлаб чикаришни модернизация ва диверсификация килишга барча молиялаштириш манбаларидан келадиган инветициялар хажмини усиб боришини таъминламокда.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси туFрисида» 2017 йил 7 февраль, ПФ-4947-сон

2. Узбекистон иктисодиёти. Ахборот-тахлилий бюллетень 2015 й. -Т.: ИТМ, 2015.

3. йиллик статистик туплам. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси. -Т., 2016.

4. Узбекистон рак,амларда 2015. Статистик туплам. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси Тошкент-2016.

5. www.stat.uz - Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси расмий сайти.

1 Манба: www.stat.uz - Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси расмий сайти маълумотлари асосида муаллифлар томонидан хисобланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.