Научная статья на тему 'ИҚТИСОДИЁТДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ИҚТИСОДИЁТДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
168
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАқАМЛИ ИқТИСОДИЁТ / РАқАМЛАШТИРИШ / АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ / ИқТИСОДИЙ ЁНДАШУВ / ТРАКЗАКСИОН СЕКТОР

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Усмонова М.С., Каримов О.Р., Маматов Ш.М.

Ушбу мақолада рақамлаштириш, ахборот технологияларининг рақамли иқтисодиётдаги аҳамияти, рақамли иқтисодиётнинг белгилари ва қулайликлари, рақамли иқтисодиётнинг шаклланиши каби масалалар кўрилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USE OF DIGITAL TECHNOLOGIES IN THE ECONOMY

The article discusses issues such as digitalization, the importance of information technologies in the digital economy, the features and conveniences of the digital economy, the formation of the digital economy.

Текст научной работы на тему «ИҚТИСОДИЁТДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

Усмонова М. С. Каримов О.Р.

Маматов Ш.М.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар инситути

Ахборот технологиталари ва математика кафедраси стажиёр уцитувчилари

ЩТИСОДИЁТДА РАЦАМЛИ технологиялардан

ФОЙДАЛАНИШ

Аннотатсия: Ушбу мацолада рацамлаштириш, ахборот технологияларининг рацамли ицтисодиётдаги ауамияти, рацамли ицтисодиётнинг белгилари ва цулайликлари, рацамли ицтисодиётнинг шаклланиши каби масалалар курилган.

Калит сузлар: рацамли ицтисодиёт, рацамлаштириш, ахборот технологиялари, ицтисодий ёндашув, тракзаксион сектор.

Usmanova M.S. intern teacher Karimov O.R. intern teacher Mamatov Sh.M. intern teacher

department of information technologies and mathematics Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnologies

THE USE OF DIGITAL TECHNOLOGIES IN THE ECONOMY

Abstract: The article discusses issues such as digitalization, the importance of information technologies in the digital economy, the features and conveniences of the digital economy, the formation of the digital economy.

Keywords: digital economy, digitalization, information technology, economic approach, traction sector.

Ракамли иктисодиётга булган кизикиш жамият ва иктисодиётда руй берган жиддий узгаришлар туфайли сезиларли даражада усди. Замонавий технологиялар ва платформалар мижозлар, хдмкорлар ва давлат ташкилотлари билан шахсий мулокотни минималлаштириш хдсобига корхоналар ва жисмоний шахсларга харажатларни кискартиришга ёрдам берди, шунингдек, узаро мулокотни янада тез ва осон йулга куйишга имконият яратди. Натижада тармок ресурсларига асосланган, ракамли ёки электрон иктисодиёт пайдо булди[1,2,3].

«Ракамлаштириш» сузи аслида янги атама булиб, инновацион бошкарув ва иш юритиш жараёнига ИТ ечимларнинг жалб этилишини, бунинг самараси уларок эса интернет буюмлардан тортиб, электрон хукуматгача булган барча тизимларда ахборот технологияларини куллашни кузда тутади[4].

Иктисодиётнинг ракамли сегментига тегишли бош манба -тракзаксион секторнинг усишидир. Ривожланган мамлакатларда бу курсаткич ЯИМнинг 70 фоиздан ортик микдорни ташкил этиб, давлат бошкаруви, консалтинг ва информатсион хизмат курсатиш, молия, улгуржи ва чакана савдо, шунингдек, хизматлар сохасини (коммунал, шахсий ва ижтимоий) бирлаштиради[5].

Иктисодиёт диверсификатсияси ва динамикаси канчалик юкори булса, мамлакат ичида ва ташкарисида ноёб ахборотлар айланмаси шунчалик куп, миллий иктисодиётлар ичида ахборот трафиги эса шу кадар салмокли булади. Шу боис иштирокчилар сони куп ва ИТ хизматлар кенг таркалган бозорларда ракамли иктисодиёт жадал сур'атларда ривожланади[6].

Жахондаги глобаллашув шароитида ташки миграция, халкаро савдо ва капиталлар харакати, туризм, хорижий инвестициялар, ИТ ривожланиши мамлакатларнинг иктисодий усиш суръатларига таъсир этади. Янги Узбекистонда амалга оширилаётган ислохотлар натижасида очиклик, халкаро иктисодий-сиёсий алокаларнинг ривожланиши юртимизда саноат тармокларини модернизатсия килиш, техник ва технологик жихатдан кайта жихозлаш имкониятларини юзага келтирди. Бунга мамлакатимиз ташки савдо хажмининг усишини мисол килиб келтириш мумкин. "Електрон хукумат", "Електрон бошкарув", "Телекоммуникация", "Интернет", "Веб-сайт" каби куплаб иборалар хаётимизнинг ажралмас булагига айланди. ИТ кундалик хаётимизнинг барча сохасини камраб олмокда[7].

Маълумки, бугунги кунда ракамли иктисодиёт кушимча киймат яратишда хам мухим ахамият касб этмокда. Турли хил алгоритмлар, жараёнлар ва ракамли ахборотлар корпоратив бизнеснинг стратегик ривожланишида асосий хал килувчи кучга эга булмокда. Ракамли номолиявий омиллар банкларнинг ракобатбардошлигини белгилаб бермокда, самарадорлигига таъсир курсатяпти.Ракамли технологиялар ривожланиши охир-окибат номоддий активлар, яъни физик жихатдан мавжуд булмаган номонетар активлар ошишига олиб келмокда. Масалан, 1975 йилда Американинг йирик корпоратсиялари номоддий активлари 17 фоизни ташкил этган булса, 2019 йилга келиб, бу курсаткич 85 фоиздан ортди. Аникрок тушунтирадиган булсак, бухгалтерия балансидаги моддий ва номоддий активлар урни алмашди.Ракамли активларни бошкаришнинг мухим муаммоларидан бири — бу уларнинг хукукий химоясидир. Таъкидлаш лозимки, киска вактларда ва оригиналдан камрок харажат

килиб ракамли активлар нусхасини яратиш хамда ишга тушириш мумкин. Бу, албатта, ракамли активларнинг умумий даромадига таъсир килади. Ракамли активларни бошкаришда булутли технологиялардан фойдаланиш асосий шартлардан булиб, техник, хукукий ва ташкилий жихатдан ахборотлар химояси буйича усулларни ишлаб чикиш хисобланади[8].

Шундай килиб, ракамли иктисодиёт - бу нолдан бошлаб яратилиши лозим булган кандайдир бошкача иктисодиёт эмас. Бу янги технологиялар, платформалар ва бизнес моделлари яратиш ва уларни кундалик хаётга жорий этиш оркали мавжуд иктисодиётни янгича тизимга кучириш деганидир.

Белгилари:

юкори даражада автоматлаштирилганлик; электрон хужжат алмашинуви;

бухгалтерлик ва бошкарув тизимларининг электрон интегратсиялашуви;

маълумотлар электрон базалари;

СРМ (мижозлар билан узаро муносабат тизими) мавжудлиги; корпоратив тармоклар.Кулайликлари:

Туловлар учун харажатлар камаяди (масалан, банкка бориш учун йулкира ва бошка

ресурслар тежалади).

Товарлар ва хизматлар хакида купрок ва тезрок маълумот олинади. Ракамли дунёдаги товар ва хизматларнинг жахон бозорига чикиш имкониятлари катта.

Фидбек (истеъмолчи фикри)ни тез олиш хисобига товар ва хизматлар жадал такомиллаштирилади.

Тезрок, сифатлирок, кулайрок.

Ракамли иктисодиёт бутун дунёни камраб олиши туфайли, ахборотлаштириш ва ракамлаштиришга оид хар кандай давлат лойихаси комплекс равишда хамда ягона кодлаш тизими, иктисодий ва бошкарувга алокадор ахборотни аниклаш асосида урганилиши лозим.

Ракамли иктисодиётни ривожлантиришдаги энг мухим жихат ва бир вактнинг узида энг мураккаб боскич - бу ишбилармонлик мухитини соддалаштириш хамда одамлар ва бизнеснинг давлат билан мулокотига сарфланажак харажатларни максимал кискартиришдир[9].

Ракамли иктисодиётнинг шаклланиши муайян базага эга булиши керак, бу куйидагича булиши лозим:

ракамли инфратузилмани ва алока стандартларини ишлаб чикиш; ахборот хавфсизлигини таъминлаш; Он-Лине хизматларни кенгайтириш;

фукаролар учун тармок ичидаги ва Он-Лине коммуникацияларга бепул киришни яратиш;

ракамли экотизимларда ахборот окимлари ва билимларни бошкаришни такомиллаштириш.

Ракамли иктисодиётни шакллантириш ва амалга оширишнинг мухим жихати, биринчи навбатда,

куйидаги муаммоларни хал этишга йуналтирилган давлат минтакавий сиёсатини амалга ошириш хисобланади. Худудларда инвестицион жозибадорлигини ошириш ва улардаги инновацион фаолиятни ошириш, ишлаб чикариш ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш, минтакаларнинг ижтимоийиктисодий ривожланиш сохаси-даги худудий номутаносибликни минималлаштириш, минтакалараро муносабат-ларни мустахкамлаш хамда инсон салохиятидан окилона фойдаланиш лозим[10].

Бу инкилобий ёндашув факатгина буюк иктисодий сакрашлар оркали халкнинг турмуш даражасини ошириш, ахоли фаровонлигига биринчи даражали масала сифатида караш — хакикий халкпарвар етакчига хосдир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Алексеев И.В. Информационное обеспечение системы управления франчайзинговыми предприятиями / И.В. Алексеев, Е.В. Рибокене // Экономические и гуманитарные науки. - 2015. -

2. №1 (276). - С. 105-110.

3. БрайанА. Вторая экономика [Электронный ресурс]. - Режим доступа:

4. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Teylor formulasini matematik masalalarni yechishdagi ahamiyati. "«Science and Education» Scientific Journal" Scientific Journal, Tom-3, 19-23.

5. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Dаrаjаli qаtоrlаrning tаqribiy hisоblаshlаrgа tаtbiqi. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 2932.

6. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Ishoralari almashinib keluvchi qatorlar. Leybnits alomati. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 24-28.

7. Usmonov, M.T. & Shokirov.,Sh.H, (2022). Teylor qatori va uning tadbiqlari. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-3, 33-38.

8. Usmonov, M.T. (2021). Вычисление центра тяжести плоской ограниченной фигуры с помощью двойного интеграла. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 64-71.

9. Usmonov, M.T. (2021). Биномиальное распределение вероятностей. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 81-85.

10. Усмонов,М.Т. (2021). Поток векторного поля. Поток через замкнутую поверхность. «Science and Education» Scientific Journal, Tom-2, 52-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.