Научная статья на тему 'Иқтисодиётда бандлик ва аҳоли даромадлари ўртасидаги боғлиқлик'

Иқтисодиётда бандлик ва аҳоли даромадлари ўртасидаги боғлиқлик Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
260
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Иқтисодий ўсиш / ЯИМ / аҳоли турмуш даражаси / аҳоли жон бошига тўғри келадиган умумий даромадлар / меҳнат бозори / меҳнат ресурслари / аҳолини иш билан таъминлаш / иқтисодий фаол аҳоли / иқтисодий нофаол аҳоли / иқтисодиётда банд бўлган аҳоли / чизиқли регрессия тенгламаси / нормал тенгламалар тизими / таъсир этувчи омил / натижавий омил / корреляция коэффициенти / детерминация коэффициенти / моҳиятли кўрсаткичлар / Стьюдент (t) мезони / Фишер (F) мезони / прогнозлаштириш / Экономический рост / ВВП / уровень жизни населения / общие доходы на душу насе- ления / рынок труда / трудовые ресурсы / обеспечение занятости населения / экономически активное население / экономически неактивное население / занятое население в экономике / линейно регрес- сивное уровнение / система нормальных уравнений / ваздействующий фактор / результативный фак- тор / корреляционный коэффициент / коэффициент детерминации / сущностные показатели / кретерий Стьюдент (t) / кретерий Фишер (F) / прогнозирование

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Хошимов Пазлиддин Зухурович, Абдужалилова Дилафруз Икром Қизи

Мақолада иқтисодиётда банд бўлган аҳоли сони ортишининг аҳоли жон бошига тўғри келадиган умумий даромадларнинг ўзгаришига таъсири эконометрик моделлаштириш ёрдамида ҳисоб-китоб қилинган. Бу икки омил ўртасидаги боғлиқлик даражаси, мазкур моделни тузишда ҳисобга олинмаган бошқа таъсир этувчи омилларнинг натижавий омилга (аҳоли даромадлари) ўртача таъсири, тузилган регрессия тенгламасининг реалликка қанчалик яқинлиги, шунингдек ушбу моделлаштиришнинг хатолик даражаси кўрсатилган. Регрессия ва корреляция кўрсаткичларининг моҳиятлилиги математик статистиканинг Стьюдент (t) мезонига асосан текширилган, тузилган чизиқли регрессия тенгламаси орқали аҳоли жон бошига тўғри келадиган даромадлар келгуси йилларга прогноз қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СВЯЗЬ МЕЖДУ ЗАНЯТОСТЬЮ В ЭКОНОМИКЕ И ДОХОДАМИ НАСЕЛЕНИЯ

В статье при помощи эконометрического моделирования осуществлён расчёт влияния увеличения численности занятого в экономике населения на изменение общих доходов на душу населения. Показана степень взаимосвязи между этими двумя факторами, среднее влияние других не учтённых при разработке данной модели факторов на результативный (доходы населения) фактор, насколько близка к реальности составленное регрессивное уравненине, а также степень ошибочности данного моделирования, сущность регрессивного и корреляционного показателей проверена на основе критерия Стьюдент (t) математической статистики, через составленный линейно-регрессивное уравнения. Представлен прогноз на следующие годы доходы на душу населения.

Текст научной работы на тему «Иқтисодиётда бандлик ва аҳоли даромадлари ўртасидаги боғлиқлик»

ХОШИМОВ Пазлиддин Зухурович

Узбекистан Миллий университети Иктисодиёт назарияси кафедраси доценти, иктисодиёт фанлари номзоди АБДУЖАЛИЛОВА Дилафруз Икром ^изи

Узбекистон Миллий университети талабалар илмий жамияти аъзоси

ИКТИСОДИЁТДА БАНДЛИК ВА АДОЛИ ДАРОМАДЛАРИ УРТАСИДАГИ БОГЛИКЛИК

УДК331.526

ХОШИМОВ П.З., АБДУЖАЛИЛОВА Д.И. ИКТИСОДИЁТДА БАНДЛИК ВА АЦОЛИ ДАРОМАДЛАРИ УРТАСИДАГИ БОТЛИ^ЛИК

Маколада иктисодиётда банд булган ахоли сони ортишининг ахоли жон бошига тyFри келадиган умумий даромадларнинг узгаришига таъсири эконометрик моделлаштириш ёрдамида хисоб-китоб килинган. Бу икки омил уртасидаги боFликлик даражаси, мазкур моделни тузишда хисобга олинма-ган бошк,а таъсир этувчи омилларнинг натижавий омилга (ахоли даромадлари) уртача таъсири, тузил-ган регрессия тенгламасининг реалликка канчалик якинлиги, шунингдек ушбу моделлаштиришнинг хатолик даражаси курсатилган. Регрессия ва корреляция курсаткичларининг мохиятлилиги математик статистиканинг Стьюдент (1) мезонига асосан текширилган, тузилган чизикли регрессия тенгламаси оркали ахоли жон бошига тyFри келадиган даромадлар келгуси йилларга прогноз килинган.

Таянч иборалар. Ик,тисодий усиш, ЯИМ, ахоли турмуш даражаси, ахоли жон бошига тyFри келадиган умумий даромадлар, мехнат бозори, мехнат ресурслари, ахолини иш билан таъминлаш, ик,тисодий фаол ахоли, иктисодий нофаол ахоли, иктисодиётда банд булган ахоли, чизикли регрессия тенгламаси, нормал тенгламалар тизими, таъсир этувчи омил, натижавий омил, корреляция коэффициенти, детерминация коэффициенти, мохиятли курсаткичлар, Стьюдент (1) мезони, Фишер мезони, про-гнозлаштириш.

ХАШИМОВ П.З., АБДУЖАЛИЛОВА Д.И. СВЯЗЬ МЕЖДУ ЗАНЯТОСТЬЮ В ЭКОНОМИКЕ И ДОХОДАМИ НАСЕЛЕНИЯ

В статье при помощи эконометрического моделирования осуществлён расчёт влияния увеличения численности занятого в экономике населения на изменение общих доходов на душу населения. Показана степень взаимосвязи между этими двумя факторами, среднее влияние других не учтённых при разработке данной модели факторов на результативный (доходы населения) фактор, насколько близка к реальности составленное регрессивное уравненине, а также степень ошибочности данного моделирования, сущность регрессивного и корреляционного показателей проверена на основе критерия Стьюдент (1) математической статистики, через составленный линейно-регрессивное уравнения. Представлен прогноз на следующие годы доходы на душу населения.

Ключевые слова. Экономический рост, ВВП, уровень жизни населения, общие доходы на душу населения, рынок труда, трудовые ресурсы, обеспечение занятости населения, экономически активное население, экономически неактивное население, занятое население в экономике, линейно регрессивное уровнение, система нормальных уравнений, ваздействующий фактор, результативный фактор, корреляционный коэффициент, коэффициент детерминации, сущностные показатели, кретерий Стьюдент (1), кретерий Фишер прогнозирование.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

KHASHIMOV P.Z., ABDUJALILOVA D.I. THE INTERRELATION BETWEEN EMPLOYMENT AND INCOMES OF POPULATION

There is described in the article influenced of number of employed in the economy to the change of per capita income implementing econometric modeling, the degree of relationbetween these two factors, the average effect of the factors that are not considered in model making to incomes of population. There is shown the regression, as well as the degree of error of this modeling. The significance of regressions and correlation indicators were studied with the "Student" (t) criteria of mathematical statistics. Income per capita was estimated in the coming years through linear regression equation.

Keywords: Economic growth, GDP, living standard of people, per capita income, labor market, labor resources, employment of the population, active and inactive population, linear regression equation, normal equation system, impact factor, result factor, correlation coefficient, determination coefficient, substantial indicators, The Student (t) criterion, Fisher (F) criterion, forecasting.

MawyMKu, waMuRm a^onapuHuw э^muёwnapu WKcanu6 6opap 3KaH, 6y 3yjmu'èMnapHU çoHdupuwHuHe ReoHa uynu u^mucoduuycuwdup. Mqmucoduu ycuw my$aunwuHa uwmuMouu mapaк,к,uёmгa эpuwu-naôu. Mçmucoôuu ycuiu MOMnoKamHUHa Kyn-çyôpamu ycaèmaaHAuauHU Kypcamadu.

Макроиктисодий усиш миллий иктисодиёт, яъни муайян мамлакат микёсидаги иктисодий тараккиётни ифода этади ва ялпи ички ма,сулотнинг (ЯИМ) купайишини билдиради. Макромикёсда иктисодий усишга эришишнинг максади а,олининг ,аёт кечиришини яхшилаш, турмуш даражасини оширишдир. Бу эса а,оли жон бошига туFри келадиган умумий даромад-ларнинг купайишида уз ифодасини топади.

А,оли ва унинг энг фаол кисми булган ме,нат ресурслари мамлакат иктисодий сало,иятининг таркибий кисми булиб ,исобланади. Макроиктисодиёт а,оли ва ме,нат ресурсла-рини ижтимоий-иктисодий жи,атдан самарали бошкариш ва миллий иктисодиётни ривожлан-тиришни максад килиб олади. Чунки, ме,нат ресурслари ва унинг фаол кисми булган ишчи кучи ишлаб чикарувчи кучларнинг энг асо-сий кисмидир. Шунинг учун республикамизда мех,натга лаёк,атли ёшдаги а,оли сони ортиб бора-ётган шароитда ме,нат бозорини тартибга солиш институтлари фаолиятини ва бандликни таъмин-лаш механизмини такомиллаштириш талаб эти-лади.

Шу сабабдан, бугунги кунда а,олининг турмуш даражасини ошириш, уларни муносиб иш уринлари билан таъминлаш ,амда кадрлар тай-ёрлаш масалаларига катта эътибор берилмокда.

Ме,нат бозоридаги вазиятни ,олисона ба,олаш, ме,натга лаёк,атли а,оли сонини халк,аро стандартларга мувофик, аниклаш ,амда ме,нат ресурслари балансини ишлаб чик,иш тартибини

шакллантиришда Давлат статистика кумитаси маълумотлари ,амда Бандлик ва ме,нат муно-сабатлари вазирлигининг иш билан таъминлаш масалаларини урганиш натижаларидан фойдала-ниш максадга мувофикдир. Ме,нат ресурслари баланси маълумотларига кура, 2017 йилда республика а,олиси 32120,5 минг кишини, жами ме,нат ресурслари эса 18666,3 минг кишини ташкил этган булса, шундан 14357,3 минг киши иктисодий фаол ахрлини, к,олган кисми эса иктисодий нофаол а,олини ташкил килади (1-жадвал).

Жадвал маълумотларининг курсатишича, 20132017 йиллар давомида республикада ме,нат ресурслари ,амда иктисодий фаол а,оли сони мос равишда жами 852,2 минг ва 1194,3 минг кишига ортган. Шу билан бирга, иктисодий нофаол а,оли сони 342,1 минг кишига камайган. Маълумки, иктисодиётда банд булган а,оли сонининг ортиб бориши, яъни а,олининг иш билан таъминлан-ганлик даражаси ортиши натижасида а,оли даро-мадлари ,ам ортади бу эса а,оли турмуш дара-жасига ,ам таъсир курсатади.

Шунга кура, мамлакатда а,олини иш билан таъминлаш уларнинг даромадларини канчалик ортишига сабаб булишини эконометрик модел-лаштириш оркали та,лил киламиз. Бунинг учун, Узбекистан Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида куйидаги таъ-сир курсатувчи омил (х) ва натижавий омил (Y) буйича маълумотлар йиFилди:

1) Республика иктисодиётида банд булган а,оли сони (х), минг киши;

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

1-жадвал. Узбекистонда мехнат ресурсларининг иктисодий фаол ва нофаол ах,оли буйича

таксимланиши (минг киши)1

Йиллар Жами мехнат ресурслари Иктисодий фаол ахоли сони Улардан: Иктисодий нофаол ахоли

Иктисодиётда бандлар Ишсизлар

2013 17814,1 13163,0 12523,3 639,7 4651,1

2014 18048,0 13505,4 12818,4 687,0 4542,6

2015 18276,1 13767,7 13058,3 709,4 4508,4

2016 18488,9 14022,4 13298,4 724,0 4466,5

2017 18666,3 14357,3 13520,3 837,0 4309,0

2-жадвал. Ах,оли жон бошига туfри келадиган умумий даромадлар (^ билан иктисодиётда банд

а^оли сони (х) уртасидаги боfланиш2

№ Йил Иктисодиётда бандлар, мингкиши (х) Ахоли жон бошига умумий даромадлар, мингсум Yx=2,282x-25390

1 2013 12 523,30 3 361,50 3188,1706

2 2014 12 818,40 3 832,80 3861,5888

3 2015 13 058,30 4 218,70 4409,0406

4 2016 13 298,40 4 761,50 4956,9488

5 2017 13 520,30 5 750,20 5463,3246

I Жами 65 218,70 21 924,70 21 879,10

Шундай килиб, корреляцион боFланиш регрес-сиясининг тyFри чизикли тенгламаси куйидаги куринишни олади: Ух = 2,282х - 25390

Ушбу тенглама ёрдамида Y нинг катордаги исталган кийматини аниклаш мумкин:

Ух1 = 2,282 * 12 523,3 - 25390 = 3188,1706 Ух2 = 2,282 * 12 818,4- 25390 = 3861,5888 ва хоказо.

Бу ерда а1 регрессия коэффициенти натижавий белги (У) билан таъсир этувчи омил белги (х) уртасидаги боFланишни белгилаб беради. Бу эса омил белги бир бирликка ортганда натижавий белги неча бирликка ошади, деган саволга жавоб беради.

Бизнинг тахлилимизга кура а1 ~ 2,282 га тенг. Демак, иктисодиётда банд ахоли сонининг 1 минг кишига ортиши, ахоли жон бошига тyFри келадиган умумий даромаднинг 2,282 минг сумга оши-шига олиб келади.

а0=-25390 га тенг булгани эса, бизнинг тахлилда узгармас катталик деб олган (иктисодиётда банд ахоли сонидан ташкари) бошка омилларнинг натижавий белгига уртача таъсирини ифодалайди, яъни омил белги х=0 булган шароитда, узгармас деб олинган бошка омиллар хисобига натижавий белги У=-25390 га тенг булишини ифодалайди.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

2) Ахоли жон бошига тyFри келадиган умумий даромадлар

Бунда у ва х уртасидаги боFланишни тyFри чизик,ли (ух=а0+а1х) деб фараз киламиз ва 2-жад-валда келтирилган маълумотлар асосида а0, а1 параметрларни аниклаймиз.

а0, а1 параметрларни нормал тенгламалар тизимига куйиб хисоблаймиз:

_п _п

па 0 + а^ = Е У> /=1 1=1 _и _и _и

«оЕ Х1 + ** = Е *1У1 1=1 1=1 1=1 Бу ерда: 5а0 + 65218,7а1 = 21924,7 65218,7а0 + 851309575а1= 287381247,3 Тенгламалар тизимини ишласак, у холда: а0 = -25390; а1 = 2,282

1 Муаллифлар томонидан Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси расмий сайти маъ-лумотлари асосида тузилган. Манба: https://stat.uz/ uz/statinfo/demюgraf¡ya-va-mehnat/statistik-jadvaПar-¿етодгаАуа

2 Муаллифлар томонидан Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси расмий сайти маъ-лумотлари асосида тузилган. Манба: https://stat.uz/uz/ statinfo/ahoN-turmush-darajasi/statistik-jadvaHar-aholi-turmush-darajasi/229-ofytsyalnaia-statystyka-uz/uroven-zhizni-naseleniya-uz/4219-ahoП-daromadfari-to-g-risida-ma-lumot

1-расм. А^оли жон бошига умумий даромадлар, минг.сум

у = 2,2827х- 25390 К2 = 0,9447

1-расм. Ах,оли жон бошига умумий даромадлар, минг.сум (У)

-Линейная (1-расм. Ах,оли

жон бошига умумий

__даромадлар, минг.сум

(V))

2-расм. А^оли жон бошига умумий даромадлар, минг.сум (^

у = 570,бх+ 2673, И2 = 0,961

2-расм. Ах,оли жон бошига умумий даромадлар, минг.сум (V)

Линейная (2-расм. Ах,оли жон бошига умумий даромадлар, минг.сум (V))

метрлари, детерминация ва корреляция коэффи-циентлари) микдор жих,атдан чегараланган туплам маълумотларига асосланганлиги сабабли тасоди-фий хатолар таъсирида бузилган булиши мумкин. Регрессия ва корреляция курсаткичларида тасоди-фий хатоларнинг таъсири юкори даражада катта булмаслиги лозим, акс х,олда бундай курсаткичлар мох,иятсиз булиб колади. Регрессия ва корреляция курсаткичларининг мох,иятлилигини текшириш математик статистиканинг Стьюдент (1:), Фишер ва бошка мезонларига асосан утказилади.

? = ——л/п-2

Юкорида х,исоблаб топилган регрессия тенгла-мамиз Yx = 2,282х-25390 учун 1г « 7,159776. Стьюдент мезонининг бу х,исоблаб топилган киймати

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

Юкорида х,исоблаб топган тенгламамиз оркали иктисодиётда банд ах,оли сонининг узгариши ах,оли жон бошига туfри келадиган умумий даро-мадга таъсирини канчалик ту€ри ифодалаганли-гини К2 - детерминация коеффициентибилан бел-гиланади, бу х,исобланган натижаларни графикда ифодаланиши куйидагича булади (1-расм).

Демак, К2 ~ 0,944 га тенг, яъни, У натижа-вий омил узгаришининг 94 фоизи Х омил (иктисодиётда банд ах,оли сони усиши) таъсири остида руй бермокда. =г курсаткичи эса у ва х уртасидаги бо^иклик даражасини аниклаб беради. Корреляция коэффициенти г^ 0,97 га тенг, демак у ва х омиллар уртасида кучли бо^аниш мавжуд.

Таъкидлаш жоизки, регрессия ва корреляция курсаткичлари (регрессия тенгламасининг пара-

жадвал киймати билан таккосланади. Агар 1:г>1:а=а05 булганда корреляция коеффициенти ах,амиятли, 1г< 1а=0,05булганда ах,амиятсиз х,исобланади. Биз-нинг мисолимизда, 1г ~ 7,159776 > 1а=005 ~ 3,182446. Демак, корреляция коэффициенти ах,амиятли.

Шунингдек, бундай чизикли тенглама ёрдамида биз прогноз килиш имкониятига эгамиз. Маса-лан, ах,оли жон бошига туFри келадиган умумий даромадларнинг фак,атгина вакт омилига 6оFлик равишда ортиб боради деб х,исобласак, юкорида курсатилган 2-жадвалда сунгги 5 йиллик, яъни, 2013-2017 йиллардаги маълумотлар келтирилган, буни графикда ифодаланиши куйидагича булади (2-расм).

Демак, 2018 ва 2019 йилга ах,оли жон бошига туFри келадиган умумий даромадни прогноз килишимиз лозим.

Yx6 = 570,6 * 6 + 2673 = 6096,6

Yx7 = 570,6 * 7 + 2673 = 6667,2 ва ^оказо.

Яъни, х,исобланган прогноз натижаларига кура, бошка омиллар таъсирини узгармас деб х,исоблаганда, факат вакт омили таъсирида ах,оли жон бошига туFри келадиган умумий даромад-лар 2018 йилда 6096,6 минг сумни 2019 йилда эса 6667,2 минг сумни ташкил этади.

Хулоса килиб айтиш мумкинки, юкорида кайд этиб утилган методикани ишлаб чикиш ва уни амалиётга жорий этиш оркали мех,нат ресурс-лари, бандлик ва ах,олини, илк маротаба мех,нат бозорига кириб келаётган ёшларни ишга жой-лаштиришни х,ар томонлама, сифатли ва объектив тах,лил килиш иш билан бандлик даражасини ошириш учун замин яратилади. Бу эса, х,ар йилда иш уринларини ташкил этиш ва ах,оли бандлигини таъминлаш лойих,аларини ишлаб чикишда фой-даланиш ва амалиётдаги самарадорлигини янада ошириш имконини беради. Зеро, ах,оли бандлигини таъминлаш ах,оли турмуш даражасини оши-ришнинг мух,им омилидир.

Адабиётлар руйхати:

1. Абдуллаев Ё. Статистика назарияси. Дарслик. - Т.: "Укитувчи", 2002.

2. Насритдинов Г. Эконометрика. Укув кулланма / Узбекистан Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги, Мирзо У^бек номидаги Узбекистан Миллий университети. - Т.: "Иктисод-Молия", 2008.

3. Узбекистан Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари: https://stat.uz/ uz/s1a1mfo/demogгaf¡ya-va-mehma1/s1a1is1ik-jadvaNaг-demogгaf¡ya

4. https://stat.uz/uz/statinfo/aholi-turmush-darajasi/statistik-jadvallar-aholi-turmush-daгajasi/229-ofy1syalnaia-s1a1ystyka-uz/uгoven-zhizm-naselemya-uz/4219-aholi-daгomadlaN-1o-g-гisida-ma-lumo1

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.