Научная статья на тему 'Иқтисодиёт ривожланишида давлатнинг роли'

Иқтисодиёт ривожланишида давлатнинг роли Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1525
183
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мадраҳимов У. А.

Жамият ўз ривожланиш жараёнида турли босқичларни босиб ўтди. Унинг иқтисодий ривожланиш даражаси циклик ҳолатда ўзгариб келмоқда. Ўзбекистон Республикси Президенти таъкидлаганларидек: “Жаҳон иқтисодиётига, биринчи навбатда, ривожланган йирик мамлакатлар иқтисодиётига 2008 йилда бошланган глобал молиявий-иқтисодий инқироз ҳали-бери салбий таъсир кўрсатмоқда”1. Демак, бугунги бозор муносабатлари шароитида ҳам иқтисодиётни ривожлантириш, циклик ҳолатни олдини олиш глобал масала сифатида ўз аҳамиятини йўқотмаган ва тадқиқ этилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Иқтисодиёт ривожланишида давлатнинг роли»

V_/

Мадрах,имов У.А.

Андижон Машинасозлик институти "Ик,тисодиёт" кафедраси, ик,тисод фанлари номзоди

ИЦИСОДИЁТ РИВОЖЛАНИШИДА ДАВЛАТНИНГ РОЛИ

Жамият уз ривожланиш жараёнида турли босцичларни босиб утди. Унинг ицтисодий ривожланиш даражаси циклик цолатда узгариб келмоцда. Узбекистон Республикси Президенти таъкидлаган-ларидек: "Жацон ицтисодиётига, биринчи навбат-да, ривожланган йирик мамлакатлар ицтисодиётига 2008 йилда бошланган глобал молиявий-ицтисодий инцироз цали-бери салбий таъсир курсатмоцда"1. Де-мак, бугунги бозор муносабатлари шароитида %ам ицтисодиётни ривожлантириш, циклик цолатни ол-дини олиш глобал масала сифатида уз ацамиятини йуцотмаган ва тадциц этилмоцда.

Иктисодий цикллар ривожланиш мезо-ни сифатида иктисодчиларнинг эътибори-ни тортган марказий масалалардан бири хисоблансада, унинг келиб чикиш саба-бларининг турличалиги2 ушбу масалани мураккаблигидан далолат беради.

Иктисодий тебранишлар билан шуFулланувчи олимлар ушбу масалани урганишга турлича ёндошадилар. Жумла-дан, Д.Домар, Н.Калдор, Ж.Кейнс, Ж.Хикс, Э.Хансен Д.Харрод каби олимлар фикри-ча циклларга инвестицион жараёнларда-ги бузулишлар сабаб булса3, А.Пигунинг

1 Каримов И.А. 2012 йил Ватанимиз тараккиётини янги боскичга кутарадиган йил булади. Узбекистон овози. 21 январь, 2012 йил. №9-10 (31.442).

2 Хансен Э. Экономический цикл и национальный доход // http://ek-lit. agava.ru / neoksod2.htm. c. 269.

3 Кейнс Дж. М. Общая теория занятости, процента и денег / Пер., с англ. - М.:, 2005; Harrod R. An essay in dunamic theory // Economics Journal. 1939. Vol 49; Domar E. Expansion and employment // American Economic Rewiew. 1947. Vol 37; Kaldor N.A model of economic growth // Economics Journal. 1957. Vol. 67; Хансен Э. Экономический цикл и национальный доход // http://ek-lit. agava.ru / neoksod2.htm; Hicks J. A Contribution to the theory of the trade cycle. Oxford.

фикрига кура психологик омиллар нати-жасида юзага келади4. Шунингдек, бир гурух олимлар5 монетар омилларни асо-сий омил сифатида тарFиб этишса, яна бир гурух олимлар6 техника-тараккиёти асосий юзага келтирувчи омил деб хисоблашади.

4 Pigou A. The Classical stationary State // Economic Journal, 1943. N53.

5 Haberler Gottried. Prosperity and Depression. A Theoretical Analysis of Cyclical Movements (Geneva: League of Nations, 1937), pp. 323-446; Hayek F.A. The Pure Theory of Capital (London: Routledge and Kegan Paul, 1941), p.486; Hawtrey R.G. The monetary theory of the trade cycle and its statistical test // Quartaly Journal Economics 1927. Vol.41. p. 471486; Laydler D. An elementary monetarist model of simulations fluctuations // Econometrica. 1975. Vol. 50. p. 1345-1370.

6 Shumpeter J. Business Cycles: ATheoretical, Historical and Statistical Analysis of the Capitalist Process. N.Y/ 1939. pp.70; Kydland F., Prescott

E. Time to build and Agregate Fluctuations// Econometrica. 1982, №6. p1345-1370; Kydland

F., Prescott E. Rules Ratter than Discretion: the Inconsistency to Optimal Plaus//Journal of Political Economy. 1977, Vol. 87. p.473-492; Prescott E. Theory of Business Cycle Meosurement. Cornegie-Rochester Series on Public Policy. 1986, Vol. 25, Autuwn. P.11-44; Parente S., Prescott E. Barriers to Technology Adoption and Development//Journal of Political Economy. 1994, №102. p.298-321.

Шунингдек, иктисодий циклларни ке-либ чикиш сабаблари билан бирга, унинг муддати буйича х,ам гурух,ларга ажратила-ди1.

1) Зах,ира цикли (3-4 йил давом эта-ди);

2) Саноат цикли (7-9 йил давом эта-ди);

3) Курилиш цикли (15-20 йил давом этади);

4) Узун тулкинлар (40-60 йил давом этади).

Китчин цикли - зах,иралар цикли деб х,ам номланади. Бунда Жозеф Китчин ол-тиннинг жах,он зах,ираси тебраниши кел-тириб чикарувчи циклни тадкик килган. Шу билан бирга молиявий муносабат-лар ва товар зах,иралари х,аракатида со-тиш нархларини тах,лил килиш асосида 3 йилдан 4 йилгача давр давомидаги киска тулкинларни тадкик килган. Унинг назари-яси асосида АКШнинг Миллий иктисодий тадкикот бюроси иктисодиётни тадкик этиш билан мамлакатдаги циклларнинг 40 ой давом этишини аниклаганлар2.

Жугляр цикли - бизнес-цикл, саноат цикли, уртача цикл ва катта цикл каби номлар билан аталади. Бу цикл Франция, Англия ва АК,Ш иктисодиётидаги тебра-нишларнинг асосий сабабларини тах,лил килиш асосида саноат циклининг табиа-тини урганишга катта х,исса кушган француз иктисодчиси Клемент Жугляр (18191905 й.) номи билан аталади. У банк фа-олиятидаги узгаришлар, фоиз ставка-си, нархлардаги тебранишлар каби са-бабларга асосланиб 10 йиллик циклларни тадкик этган. Биринчи саноат цикли 1825 йилда машинали ишлаб чикариш, металлургия ва бошка тармоклар етакчи уринни эгаллаган даврда Англияда куза-тилган. 1847-1848 йилларда АКШ ва катор Европа давлатларида бошланган инкироз, туб мох,иятига кура биринчи жах,он саноат инкирози х,исобланади. Агар XIX асрда саноат цикли 10-12 йилни ташкил килган

1 Нешитой А. К новой модели экономического развития: воспроизводственный аспект/Экономист., №2, 2010. с.10-24.

2 US Business Cycle. Expansions and Contractions // www.nber.com.

булса, ХХ асрда унинг давомийлиги 7-9 йил ва ундан х,ам кам давргача кискарган3.

Кузнец цикли - куп х,олларда "Курилиш цикли" деб номланиб, 20 йилгача булган иктисодий тебранишлар билан изох,ланади. С.Кузнец миллий даро-мад, истеъмолчилик сарфлари, ишлаб чикариш максадидаги ускуналар х,амда бино ва иншоотларга ялпи инвестиция-лар курсаткичларидаги 20 йиллик узаро боFл и к тебранишлар мавжуд булишини аниклайди. 1955 йилда америкалик иктисодчининг хизматларини тан олиш рамзи сифатида курилиш циклини Кузнец цикли деб номлашга карор килинди.

Узун тулкинлар назариясига биринчи-лардан булиб инглиз иктисодчиси Х.Кларк 1887 йилда 1793 ва 1847 йиллар орасида-ги 54 йиллик пасайиш тасодиф эмаслиги-ни тадкик этишга уриниш билан асос сол-ди. У.Жевонс эса, биринчи булиб фан-да узун тулкинларга тебраниш статисти-касини жорий этган4. Цикллиликнинг "узун тулкинлар" назариясини ишлаб чикишга рус олими Н.Д.Кондратьев катта х,исса кушган. Унинг тадкикотлари Англия, Франция ва АКШнинг 100-150 йил давомидаги ривожланишини уз ичига олган5. У товар нархлари, капитал учун фоиз, номинал иш х,аки, ташки савдо айланмаси каби макроиктисодий курсаткичларнинг уртача даражасини умумлаштириш нати-жасида бир катор катта циклларни ажра-тиб курсатган. Кондратьев циклининг давомийлиги уртача 45-55 йилни ташкил килган. Унинг асосий хусусияти техника тараккиёти х,амда таркибий узгаришларни узида акс эттиришидадир.

Умумий х,олда юкоридаги таъсир этувчи омиллар ва уларнинг хусусиятларидан ке-либ чикиб, асосий омил сифатида ялпи та-лабни айтишиз мумкин. Чунки, юкоридаги

3 Хансен Э. Экономический цикл и национальнкй доход // http:// ek-lit. agava.ru / neoksod2.htm

4 Shumpeter J. Business Cycles: ATheoretical, Historical and Statistical Analysis of the Capitalist Process. N.Y/ 1939; Хансен Э. Экономический цикл и национальнкй доход // http:// ek-lit. agava.ru / neoksod2.htm.

5 Кондратьев Н.Д. Основные проблемы экономической статистики и динамики. М.:, 2005. с.401; Кондратьев Н.Д. Проблемы экономической динамики. М.:, 2005. с.526.

V_/

1-жадвал

Узбекистонда ах,оли даромадлари ва харажатлари1 (утган йилга нисбатан усиш, фоиз х,исобида)

2000 йилга

Курсаткичлар 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 нисбатан 2010 йилдаги узгариш

Ахолининг пуллик даромадлари 157,9 151,7 144,1 124,9 118,7 126,3 132,0 130,2 134,1 136,4 132,3 1702,4

Ахолининг пуллик харажатлари 158,7 153,1 150,0 118,4 122,4 125,4 131,7 130,7 134,2 134,7 133,4 1732,3

омилларнинг таъсири, биринчи навбат-да, ялпи талаб курсаткичини узгаришига олиб келади. Яъни, талаб мавжуд ва етар-ли шароитда ялпи таклиф катталигида ка-майиш кузатилмайди. Шуни хам алохида таъкидлаш лозимки, иктисодиётнинг асо-сини ташкил этувчи нима, кимга, канча, каерга, кандай каби таклифга тегишли са-волларнинг барчасини бузулишига ялпи талаб омиллари сабаб булади.

Одатда иктисодий инкирозлар ша-роитида биринчилардан булиб, ишлаб чикариш воситалари хамда узок муддат-ли истеъмол товарлари ишлаб чикарувчи тармоклар махсулотига талаб камайи-ши натижасида, ушбу йуналишда тай-ёр махсулот захиралари юзага келади. Шу боис хам биринчилардан булиб ушбу тармоклар катта зарар куради. Ишлаб чикариш воситалари инвестицион товар-лар сифатида хамда иккинчи катталик истеъмол харажатлари сифатида ялпи талаб элементлари хисобланади. Аксин-ча, жонланиш даврида эса биринчилардан булиб, истемол товарлари ишлаб чикарувчи тармоклар фаолиятига булган талаб усади. Демак, иктисодий циклларни сабаб-окибатларини олдини олиш ва бар-тараф этиш учун ялпи талабни тартибга солиш лозим. Ялпи талабни тартибга со-лиш билан шугулланувчи карашлар мар-казида кейнсчилик назарияси ётади.

Ушбу назария Буюк турFунлик даврида юзага келган ва унинг салбий окибатларини олдини олиш максадида давлат иктисодиётга аралашиш асоси-да ялпи талабни раFбатлантирган. Кей-

1 Манба: Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан тулдирилган.

инчалик 1980-82 йилларда юзага келган инкирозни бартараф этишда хам давлат асосий фаолиятни амалга оширган. Яъни, давлат ялпи талабни раFбатлантириш асосида инкирозни бартараф этган.

Демак, иктисодий инкирозлар даврида давлат ялпи талаб оркали иктисодиётни изга солмокда ва унинг салбий окибатларини бартараф этмокда.

Одатда ялпи талабнинг узгариши асосий макроиктисодий курсаткичлардан бири булган иш билан бандлик даражаси билан туFри пропорцияда боFланган. Шу-нингдек, иш билан бандлик даражасини ортиши уз навбатида оилалар даромадлари ва истеъмол харажатларининг усишига сабаб булади. Бу уринда ахоли реал да-ромадларининг узгариши хам иш билан бандликни ортишига ва охир-окибат ялпи талабни ортишига хизмат килади.

Узбекистонда ахоли реал даромадлари бугунги кунга келиб ижобий узгармокда, шунга мувофик уларнинг истеъмол харажатлари хам ортиб бормокда. Шуни хам алохида таъкидлаш лозимки, истеъмол харажатлари микдорий жихатдан ортиши билан бирга унинг таркибий тузилиши хам ижобийлашмокда (1-жадвал).

Бу уринда шундай савол тугилади, давлат иктисодиётга инкирозлар давридаги-на аралашиши керакми, ёхуд иктисодиётга давлат аралашуви доимий заруратми?

Ушбу саволга жавоб бериш учун хам иктисодий цикллар ва уларни юзага ке-лиши билан давлатнинг ана шу даврдаги иктисодиётда тутган урнини аниклаш лозим.

Иктисодий инкирозлар кайси давлат-да юзага келса, ана шу давр ва мамла-кат иктисодиёти узининг энг эркин да-

paxacura eTraH gaBp ^uco6^aHaflu. fltHU, gaBnaTHUHr i/iKjucoflueTra apanawyB ga-paxacu MiHiMa^ gapaxara eTraH MaMna-KaTnap uKTucofliM iHKipo3^ap acocmu-napu ^uco6^aHaflu. 2008 Munga 6ownaH-raH xax,oH Mo^uflBuM-uKTucofluM uHKupo3u AKUga 6ownaHgu. Bax,onaHKu, AKU uKTucoflueTu aHa my gaBpra Kenu6 gaBnaT UKTucogueTra apanawyB gapaxacu энг ku-MaMnaKaT ^uco6^aHap эgм.

^eMaK, gaBnaT UKTucogueTra apana-myBu KaH^a-nuiK Ky^cuB 6ynca UKTucoguM MHKupo3^ap Kyn^uru 6u^aH, Ba aKcuiH-^a, KaH^a^uK Ky^nu 6ynca UKTucoguM цмк-nnnapHU KaM^uru 6u^aH ^apKnaHagu.

UyHgaM 6yncaga, UKTucogueT puiBox-^aHumu acocuHU u^oganoBmu ycum gaB-naTHUHr UKTucogueTra apanawyBU gaBpu-ga KaHaKa cyptaTnapga aMan Ku^umuHu ypraHuw Myx,uiM Macana ^uco6^aHaflu. MKTucoguM ycuwHUHr gaBnaT tomohu-gaH TapTu6ra conuwHU eK^oB^u x,aMga ^e-k^ob^u Ha3apua^ap ypTacugaru KapaMa-Kapwu.nMK.nap 6yryH x,aM rno6an UKTucoguM Maca.na.nap MapKa3ugagup.

Э.1Цeнмcoн TagKUKoTnapuHU KypcaTuwu-^a1 1929-1982 Munnapgaru AKUga UKTucoguM ycuw Ky3aTu.raHfla, ypTa^a KypcaTKum 2,9% ra TeHr 6ynraH. yHurnr Kpurna arap annul Tana6 oMunnapu Tyfpu waKnnaHraHga ypTa^a ycuw cyptaTU 2,9% эмac 3,2% ra TeHr 6ynap эgм.

Xax,oH MonuflBuM-uKTucofluM UHKupo3 Tatcupnapu eMu.uw gaBpuga 6up KaTop KaM Tatcupra y^paraH x,aMga fOKopu UKTucoguM ycuw gapaxacuHui caKnaraH MaM.aKaT.apga gaBnaTHUHr UKTucogueTra apanawyBU Huc6aTaH Ky^nu 6ynraH.

LUyHurnrgeK, yw6y gaBpga uHKupo3HuHr ca.6uM oKu6aT.apuHu 6apTapa$ этмw Ba uKTucoflueTHu xoHnaHTupuw y^yH gaBnaT ToMoHugaH annul Tana6HU paf6aT.aHTupuw 6yMuma MaKpouKTucoguM Tafl6up.ap KeH-raMTupu.raH. Xox, puiBoxnaHraH gaB-naT 6yncuH, xox, puiBoxnaHaeTraH gaB-naT 6yncuH 6ap4acuHU 6yryHru KyHga-ru MaKpouKTucoguM cuecaTU Henu3uga fOKopuga TatKugnaraHUMUBgeK, uHKupo3Hu

1 Denison E. Trends in American Growth, 19291982. Washington, D.C.: The Brookings Institution., 1985; Idem. Estimates of Productivity Change by industry. Washington, D.C.: The Brookings Institution., 1989.

can6uM oкм6aт.napмнм 6apTapa$ этмw Ba UKTucogueTHUHr 6apкapop.nмпiнм TatMuH-naw y^yH flnnu Tana6Hu paF6aт.aнтupuw тaA6up.apu KynnaHunMoga.

Bup KaTop puBoxnaHraH gaBnaTnap-ga uHKupo3 wapouTuga uktucoaum nacaM-uw Ky3aTunraH 6up gaBpga XuToMga WKopu ycuw cyptaTnapu caKnaHu6 KonMoKga. Uy 6unaH 6upra, y3oK MygflaTnu ucTetMon to-BapnapuHUHr экcпopт ^axMu 6yMu4a Xu-tom gyHega yw6y gaBpga 6upuH4u ypuHHU эгannaгaн2. UyHuHrgeK, Y36eKucToH Tax-pu6acuHu KypcaTuwu^a ^aM uKTucoflueTAa flnnu Tana6Hu paf6aTnaHTupuwra KapaTunraH uHKupo3Hu 6apTapa^ этмw 4opa-TaA6upnapuHu KynnaHunuwu 6unaH 6apKapop uktucoaum ycuw cyptaTnapu caKna6 KonuHgu3. ^eMaK, WKopuga TatKug-naraHuMu3fleK, gaBnaTHuHr uKTucoflueTra apanawyBu flnnu Tana6 oMunnapu paf6aTnaHTupunaAu.

Uy 6unaH 6upra gaBnaTHuHr UKTucoAueTra apanawyBuHu can6uM xu^aTnapuHu TagK^K этгaн uktucoa^u e.^cuh "gaBnaT wku"hu y^ acocuM KucMgaH TawKun Tonagu ge6 ^uco6naMAu.4 ynap:

1. flnnu gaBnaT xapaxaTnapu.

2. MKTucoAueTHuHr gaBnaT ceKTopu.

3. HoMoHeTap eKu HopacMuM 6u3Hecra Tatcup.

^aBnaTHuHr uktucoaum ycuwra Tatcupuhu MuKflopuM 6a^onaraH TagKuKoTnapHuHr KypcaTuwu^a, AMM TapKu6uAaru gaB-naT xapaxaTnapu 1% ra opTca puBoxnaH-

2 HoBocenoBa KHP: Mнвecтмцмм b npeogone-Hue кpмзмca (o кoнцenцмм u HanpaBneHuflx peanu-зaцмм KuTaMcKoM aHTUKpu^ucHoM nonuTuKu) // Poc-cмMcкмM BKoHoMumecKuM xypHan. -M.: №1-2, 2009. c.61-73; HoBocenoBa CMoxeTnu KuTaM cTaTb no-кoмaтмвoм rno6anbHoro экoнoмм4ecкoгo pocTa? // PoccмMcкмM экoнoмм4ecкмM xypHan. - M.: 2010, №1. c.66-78.

3 KapuiMoB M.A. XaxoH мonмflвмM-мктмcogмM UHKupo3u,y36eKucToH wapouTuga yHu 6apTapa^ этмwнмнг Mynnapu Ba ^opanapu. - T.: Уз6eкмcтoн, 2009. - 56 6.; KapuMoB M.A. Bap^a pexa Ba ga-cтypnapмммз BaTaHuMu3 TapaKKueTuHu roKcanTU-puw, xanKuMu3 ^apoBoHnuruHu owupuwra xui3-MaT Kunagu // XanK cy3u, 22 flHBapb 2011 Mun, №16 (5183).

4 AcuH E.r. nepcneKTUBbi poccuMcKoM экoнoмм-ku: npo6nHMb u ^aKTopb pocTa // Экoнoмм4ecкмM xypHan BUЭ., 2002, №2. c.152-192; Acuh E.r. Mog-pнмзaцмfl poccuMcKoM экoнoммкм: 4To b noBecT-Ke gHfl // Экoнoмм4ecкмM xypHan BUЭ., 2002, №1. c.158-178.

ган мамлакатларда иктисодий усиш 0,060,08% гача, ривожланаётган мамлакатларда 0,12-0,16% гача хамда утиш мамлакат-ларида 0,32% гача йукотиш кузатилади1.

Юкоридагилардан келиб чикиб, шуни алохида таъкидлаш лозимки, давлат-ни иктисодиётга аралашув даражаси-ни ифодаловчи мезон давлат харажат-лари микдори билан улчанар экан. Россия иктисодиёти учун давлат истеъ-мол харажатларини ЯИМдаги улуши 18-21% оралиFда булганда самарали хисобланади2.

Юкоридаги фикрлар асосида куйидаги хулоса келиб чикади: давлатнинг

иктисодиётга кучли аралашуви - узок муддатли баркарор усиш суръати ва кам иктисодий инкирозлар булса, аксинча, кучсиз давлат аралашуви - киска муддатли юкори баркарор усиш ва инкирозлар куп хамда давомий иктисодий тизимдир. Узбекистон Республикаси Президенти И.Каримов таъкидлаганидек: "Энг мухими, парокандалик ва бошбошдоклик таъси-рига тушиб колмаслик учун утиш даври-да айнан давлат бош ислохотчи сифатида масъулиятни уз зиммасига олиши зарур-лигини биз узимизга аник белгилаб ол-дик"3.

Адабиётлар руйхати:

1. Каримов И.А. Жахон молиявий-иктисодий инкирози, Узбекистон шароити-да уни бартараф этишнинг йуллари ва чоралари. - Т.: Узбекистон, 2009. - 56 б.

2. Каримов И.А. Барча режа ва дастурларимиз Ватанимиз тараккиётини юк-салтириш, халкимиз фаровонлигини оширишга хизмат килади // Халк сузи, 22 январь 2011 йил, №16 (5183).

3. Каримов И.А. 2012 йил Ватанимиз тараккиётини янги боскичга кутарадиган йил булади. Узбекистон овози. 21 январь, 2012 йил. №9-10 (31.442).

4. Илларионов А. Бремя государства // Вопросы экономики. 1996. №9. с. 2425.

5. Илларионов А., Пивоварова И. Размеры государства и экономический рост // Вопросы экономики. 2002. №9. с. 28-40.

6. Кейнс Дж. М. Общая теория занятости, процента и денег / Пер., с англ. -М.:, 2005.

7. Кондратьев Н.Д. Основные проблемы экономической статистики и динамики. М.:, 2005.

8. Кондратьев Н.Д. Проблемы экономической динамики. М.:, 2005.

9. Нешитой А. К новой модели экономического развития: воспроизводственный аспект//Экономист., №2, 2010. с.10-24.

10.Новоселова Л. КНР: Инвестиции в преодоление кризиса (о концепции и направлениях реализации китайской антикризисной политики) // Российский экономический журнал. -М.: №1-2, 2009. с.61-73.

П.Новоселова Л. Сможетли Китай стать локомативом глобального экономического роста? // Российский экономический журнал. - М.: 2010, №1. с.66-78.

12.Хансен Э. Экономический цикл и национальный доход // Ы1р://ек-1Н. agava.ru / neoksod2.htm.

1 Илларионов А. Бремя государства // Вопросы экономики. 1996. №9. с. 24-25; Илларионов А., Пивоварова И. Размеры государства и экономический рост // Вопросы экономики. 2002. №9. с. 28-40;

2 Илларионов А., Пивоварова Н. Размеры государства и экономический рост // Вопросы экономики. -М.: 2002, №9.; Цирель С. Влияние государственного вмешательства в экономику и социального неравенства на экономический рост // Вопросы экономики. -М.: 2007, №5. с.100-116.

3 Каримов И.А. Жахон молиявий-иктисодий инкирози, Узбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йуллари ва чоралари. Т.: "Узбекистон", 2009. 5-б.

13.Цирель С. Влияние государственного вмешательства в экономику и социального неравенства на экономический рост // Вопросы экономики. -М.: 2007, №5. с.100-116.

14.Ясин Е.Г. Модрнизация российской экономики: что в повестке дня // Экономический журнал ВШЭ., 2002, №1. с.158-178.

15.Ясин Е.Г. Перспективы российской экономики: проблнмы и факторы роста // Экономический журнал ВШЭ., 2002, №2. с.152-192.

16.Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари. 2011 йил.

17.Denison E. Trends in American Growth, 1929-1982. Washington, D.C.: The Brookings Institution., 1985.

18.Denison E. Estimates of Productivity Change by industry. Washington, D.C.: The Brookings Institution., 1989.

19.Domar E. Expansion and employment // American Economic Rewiew. 1947. Vol 37.

20.Haberler Gottried. Prosperity and Depression. A Theoretical Analysis of Cyclical Movements (Geneva: League of Nations, 1937), pp. 323-446.

21.Harrod R. An essay in dunamic theory // Economics Journal. 1939. Vol 49.

22.Hayek F.A. The Pure Theory of Capital (London: Routledge and Kegan Paul, 1941), p.486.

23.Hawtrey R.G. The monetary theory of the trade cycle and its statistical test // Quartaly Journal Economics 1927. Vol.41. p. 471-486.

24.Hicks J. A Contribution to the theory of the trade cycle. Oxford.

25.Kaldor N.A model of economic growth // Economics Journal. 1957. Vol. 67.

26.Kydland F., Prescott E. Time to build and Agregate Fluctuations//Econometrica. 1982, №6. p1345-1370.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

27.Kydland F., Prescott E. Rules Ratter than Discretion: the Inconsistency to Optimal Plaus//Journal of Political Economy. 1977, Vol. 87. p.473-492.

28.Laydler D. An elementary monetarist model of simulations fluctuations // Econometrica. 1975. Vol. 50. p. 1345-1370.

29.Parente S., Prescott E. Barriers to Technology Adoption and Development// Journal of Political Economy. 1994, №102. p.298-321.

30.Pigou A. The Classical stationary State // Economic Journal, 1943. N53.

31.Prescott E. Theory of Business Cycle Meosurement. Cornegie-Rochester Series on Public Policy. 1986, Vol. 25, Autuwn. P.11-44.

32.Shumpeter J. Business Cycles: ATheoretical, Historical and Statistical Analysis of the Capitalist Process. N.Y/ 1939.

33.US Business Cycle. Expansions and Contractions // www.nber.com.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.