Научная статья на тему 'Иқтисодий ўсиш моделлари ва улардан макроиқтисодий таҳлилда фойдаланиш йўналишлари'

Иқтисодий ўсиш моделлари ва улардан макроиқтисодий таҳлилда фойдаланиш йўналишлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
6617
689
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИқТИСОДИЙ ўСИШ МОДЕЛЛАРИ / ЭНДОГЕН ўСИШ / ЯЛПИ ИЧКИ МАҳСУЛОТ / ТАШқИ қАРЗ / МАКРОИқТИСОДИЙ БАРқАРОРЛИК / ECONOMIC GROWTH MODELS / ENDOGENOUS GROWTH / GROSS DOMESTIC PRODUCT / EXTERNAL DEBT / MACROECONOMIC SUSTAINABILITY

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Махмудов Носир, Ҳакимов Ҳакимжон Абдулло Ўғли

Мақолада иқтисодий ўсиш масалалари муҳокама қилинган. Иқтисодий ўсишнинг классик, неоклассик ва замонавий моделлари ўзаро қиёсланган. Ўзбекистонда мазкур моделлардан фойдаланиш тажрибаси ва имкониятлари ёритилган, мамлакатимизда эришилган барқарор иқтисодий ўсиш кўрсаткичлари таҳлил қилинган.В статье обсуждены вопросы экономического роста. Сопоставлены классические, неоклассические и современные модели экономического роста. Освещены возможности и опыт использования данных моделей в Узбекистане и проанализированы показатели экономического роста в стране.In this article are discussed the issues of economic growth. There is compared modern classic, neoclassic and models of economic growth. As well there is illustrated opportunities and experiences of implementing this models in Uzbekistan, and analyzed achieved sustainable economic growth indicators.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Иқтисодий ўсиш моделлари ва улардан макроиқтисодий таҳлилда фойдаланиш йўналишлари»

>

Махмудов Н.М.,

Тошкент давлат иктисодиёт университети «Макроиктисодиёт» кафедраси профессори, иктисод фанлари доктори; ^акимов ^.А., Тошкент давлат иктисодиёт университети магистранти

ИКТИСОДИЙ УСИШ МОДЕЛЛАРИ ВА УЛАРДАН МАКРОИКТИСОДИЙ ТА^ЛИЛДА ФОЙДАЛАНИШ ЙУНАЛИШЛАРИ

МАХМУДОВ Н.М., КАКИМОВ КА. ИКТИСОДИЙ УСИШ МОДЕЛЛАРИ ВА УЛАРДАН МАКРОИКТИСОДИЙ ТАКЛИЛДА ФОЙДАЛАНИШ ЙУНАЛИШЛАРИ

Маколада иктисодий усиш масалалари мух,окама килинган. Иктисодий усишнинг классик, неоклассик ва замонавий моделлари узаро киёсланган. Узбекистонда мазкур модел-лардан фойдаланиш тажрибаси ва имкониятлари ёритилган, мамлакатимизда эришилган баркарор иктисодий усиш курсаткичлари тах,лил килинган.

Таянч иборалар: иктисодий усиш моделлари, эндоген усиш, ялпи ички мах,сулот, ташки карз, макроиктисодий баркарорлик.

МАХМУДОВ Н.М., ХАКИМОВ Х.А. МОДЕЛИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА И НАПРАВЛЕНИЯ ИХ ПРИМЕНЕНИЯ В МАКРОЭКОНОМИЧЕСКОМ АНАЛИЗЕ

В статье обсуждены вопросы экономического роста. Сопоставлены классические, неоклассические и современные модели экономического роста. Освещены возможности и опыт использования данных моделей в Узбекистане и проанализированы показатели экономического роста в стране.

Ключевые слова: модели экономического роста, эндогенный рост, валовый внутренний продукт, внешний долг, макроэкономическая стабильность.

MAKHMUDOV N.M., HAKIMOV H.A. MODELS OF ECONOMIC GROWTH AND THE WAYS OF THEIR USE IN MACROECONOMIC ANALYSIS

In this article are discussed the issues of economic growth. There is compared modern classic, neoclassic and models of economic growth. As well there is illustrated opportunities and experiences of implementing this models in Uzbekistan, and analyzed achieved sustainable economic growth indicators.

Keywords: economic growth models, endogenous growth, gross domestic product, external debt, macroeconomic sustainability.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

Ицтисодчи олимларнинг ицтисодий усиш омиллари-ни урганиш цамда унинг келгусидаги натижаларини башо-рат цилиш борасидаги тадцицотлари пировардида турли ицтисодий усиш моделларининг яратилишига олиб келди. Ицтисодий усиш моделлари ялпи ишлаб чицаришнинг узоц муддатли купайиши таклиф омилларига таянган цолда тацлил этиш имконини беради.

Барча иктисодий моделлар каби ик,ти-содий усиш моделлари х,ам реал жараён-ларнинг абстракт ва соддалашган курини-шида, шартли тарзда графиклар ва тенгла-маларда акс эттирилади.

Иктисодиёт назариясида иктисодий усиш-нинг куйидаги назариялари фаркланади:

- иктисодий усишнинг янги кейнсча назариялари;

- иктисодий усишнинг янги классик на-зариялари;

- иктисодий усишнинг эмпирик назария-лари;

- эндоген усишнинг янги назариялари (1-расм).

Ушбу йуналишлар доирасида иктисодий усишнинг турли назарий моделлари ярати-ла бошланди. ХХ асрнинг урталарида кейнсчиликнинг макроиктисодий мувоза-нат назарияси асосида янги йуналиш, яъни неокейнсчилик вужудга келди. Иктисодий усишнинг динамик моделларини ишлаб чиккан неокейнсчилик вакиллари орасида инглиз иктисодчиси Рой Харрод (19001978) уз моделида ишчи кучи, ах,оли жон бошига даромад ва накд капитал усиши уртасидаги муносабатларни тадкик килди1. У миллий даромаднинг капитал сиFимлилик даражасини ифодаловчи «капитал коэффи-циенти» тушунчасини яратди. Р.Харрод капитал сиFимлилик мезонидан техника тараккиётининг иктисодиётга таъсирини тах,лил килишда фойдаланди.

Америкалик иктисодчи, неокейнсчилик йуналиши вакили Евсей Домар (1914-1997) х,ам Р.Харрод тадкикотларидан бехабар ра-

1 Harrod-Domar Model. Anim Publishing, 2011. P. 21.

вишда мутаносиб иктисодий усишнинг би-роз бошкачарок моделини таклиф этди. У Ж.М.Кейнснинг инвестициялар даромадни шакллантириш оркали талабни оширади, деган фикрига кушимча килиб, инвестициялар бир вактнинг узида товарлар таклифи-нинг ошишига х,ам олиб келади, деб таъ-кидлайди2. Е.Домар ва Р.Харрод моделла-рида иктисодий усишни раFбатлантирувчи омил сифатида инвестициялар келтирила-ди, чунки улар мультипликатив таъсирга эга ва шунинг учун баркарор усишни таъ-минлайди. Ушбу моделда Ж.Кейнсдан фарк-ли уларок такрор ишлаб чикариш жараёни узок муддатли давр динамикасида тадкик килинган. Харрод-Домар модели бозор иктисодиётининг уз-узини бошкариш им-кониятига эга була олмаслигини асослаб берди.

Ушбу моделни республикамиз иктисоди-ётида куллайдиган булсак, мустакилликнинг датлабки кунларидан бошлаб мамлакати-мизда катор изчил ислох,отлар олиб бори-либ, мамлакатда ялпи ички мах,сулотнинг усишига х,амда иктисодий ривожланишга бевосита таъсир курсатаётган инвестиция-ларга катта эътибор бериб келинмокда.

Мамлакатимиз иктисодиётини юксалти-риш, замонавий техника ва технологиялар билан жих,озланган янги корхоналарни барпо этиш ва реконструкция килиш учун инвестицияларни жалб килиш х,ал килувчи ах,амиятга эга. Сунгги вактларда республи-камизда инвестицион мух,итни соFломлаш-

2 Ishmuxamedov A.E., Jumaev Q.X., Djumaev Z.A. Makroiqtisodiyot. - T.: «O'zbekiston yozuvchilar uyushmasining Adabiyot jamg'armasi nashriyoti», 2005. -141- b.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

1-расм1. Эндоген усишнинг янги назариялари.

тирувчи ва мустах,камловчи иктисодий-сиёсий вазият тенденцияси х,укм сурмокда.

Иктисодий усишнинг янги классик илк назариялари 1950-1960-йилларнинг чега-расида пайдо булди. Уша даврда иктисодий усиш суръатларини фойдаланилмаётган кувватлар х,исобига эмас, балки янги техни-каларни жорий килиш, мех,нат унумдорли-гини ошириш ва ишлаб чикаришни ташкил этишни такомиллаштириш х,исобига жадал-лаштириш муаммоси биринчи уринга кутарилди. Бу йуналиш вакиллари (амери-калик иктисодчи Роберт Солоу ва инглиз

1 Абдурах,монов К,Х ва бошкалар. Инсон тараккиёти. - Т.: «Иктисодиёт», 2013. -39- б.

иктисодчиси Жейм Смит ва бошкалар) на-зариясининг методологик асосини ишлаб чикариш омилларининг классик назарияси ташкил этади. Маълумки, бу назарияда мех,нат, капитал ва ер ижтимоий мах,су-лотни х,осил килишнинг мустакил омилла-ри сифатида талкин этилади2.

Неоклассик назария вакили Роберт Солоу (1924 йилда туFилган) уз моделида жамFармалар, ме^нат ресурслари усиши ва илмий-техник тараккиётнинг а^оли турмуш даражаси ва унинг динамикасига таъсир

2 Solow, Robert M. A Contribution to the Theory of Economic Growth. // Quarterly Journal of Economics 70 (February), 1956. P. 65-94.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

килиш механизмини аниклади. Р.Солоунинг асосий хулосаси шуки, узок муддатда иктисодий усиш суръатлари капитал куйилмалар ошишига эмас, балки техноло-гик ривожланиш омилига боFлик булади1. Шундай экан, унингча доимий техник ривожланиш ва ресурслардан самарали фой-даланиш иктисодий усишнинг асосий омил-лари х,исобланади.

Дж.Мид модели х,ам неоклассик асос-ларга эга булиб, иктисодий усишни маржи-налистик ёндашувлар оркали тушунтиради. Дж.Мид уз концепциясини «Иктисодий усишнинг неоклассик назарияси» (1961 й.) номли китобида ифодалаган.

Дж.Мид мех,нат ва техник тараккиёт усиш суръатларини доимий деб тахмин килиб, куйидаги хулосага келди: иктисодий усишнинг баркарор суръатига капитал усишнинг баркарор суръатлари ва унинг миллий даромад усиш суръатлари билан тенглиги шароитида эришилади. Агар капитал ошишининг суръатлари миллий даромад усиши суръатларидан ошса, унда бу жамFариш суръатларининг уз-узидан па-сайиш суръатларига олиб келади. Дж.Мид моделида давлат факатгина пул-кредит сиёсатидан фойдаланилган х,олда барка-рорлаштирадиган вазифани бажаради. Факатгина шу ресурсларнинг зарур банд-лиги ва баркарор иктисодий усишни таъ-минлайдиган даромад ва жамFармаларнинг кайта таксимлаш механизмини яратишга имкон беради.

Иктисодий усишнинг замонавий назария-лари шаклланишига иктисодий усишга тур-ли омилларнинг таъсирини урганишга йуналтирилган эмпирик тадкикотлар улкан х,исса кушди. Бу сох,ада изланишлар олиб борган энг йирик тадкикотчилардан бири Эдвар Денисондир (1915-1992 й.й.). Амери-калик иктисодчи инсон омили таъсирини улчаш учун факат иш кучи сонинигина эмас, балки мех,нат унумдорлигининг хо-

1 Macroeconomics (eighth edition). N.Gregory Mankiw. 2013 by Worth publishers: 238

дим ёши ва жинси, маълумоти ва касбий тайёргалик даражасига боFлик1лигини х,ам х,исобга олган.

Э.Денисоннинг фикрига кура, мех,нат унумдорлигининг иктисодий усишга таъси-ри куйидаги жараёнлар натижасида руй беради:

- технологик билимларнинг кенгайиши ёки ишлаб чикаришни ташкил этишни та-комиллаштириш;

- «бой берилганни коплаш», яъни тараккий этган давлатлар томонидан колок мамлакатларга амалий билимларни такдим этиш. Бу колок мамлакатларга ривожлан-ган давлатларнинг энг макбул иктисодий усиш даражасига якинлашиш имконини бе-ради;

- ишлаб чикаришнинг жисмоний омил-ларини жойлаштиришни яхшилаш х,амда уларни энг юкори самара берадиган тармок ва минтакаларда куллаш;

- иктисодиёт куламларини кенгайтириш, айни пайтда ишлаб чикаришни ихтисос-лашни ривожлантириш ва миллий бозор-ларни ривожлантириш2.

Пол Ромер (1955 йилда туFилган) ва Роберт Лукас (1937 йилда туFилган) 1980-йиллар охири ва 1990-йилларнинг бошла-рида Солоу моделидан коникмаган х,олда эндоген иктисодий усиш назариясини ярат-дилар. Бу назария технологик тараккиётни математик тушунтиришни назарда тутар ва уз ичига ишчилар фаолияти самарасини оширадиган билим, малака ва кобилиятни ифодалайдиган инсон капитали тамойили-ни х,ам олган эди. Бошка капитал шаклла-ридан фаркли равишда инсон капитали-нинг рентабеллиги усиш тенденциясига эга булади3. Шунинг учун мамлакатнинг иктисодий усиши капитал тупланган сари се-кинлашмайди ва иктисодий усиш суръатла-

2 Абдурах,монов К,.Х. ва бошкалар. Инсон тарак-киёти. / Дарслик. - Т.: «Иктисодиёт», 2013. -40-б.

3 Ishmuxamedov А.Е., Jumaev р.Х., Djumaev Z.A. Makroiqtisodiyot. - Т.: «О^Ье^оп yozuvchilar uyushmasining Adabiyot jamg,armasi nashriyoti», 2005.-142-Ь.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

ри киритилаётган капитал турига боFлик1 булади. Инсон капиталини оширадиган омиллар сифатида эса таълим ва иннова-циялар келтирилади.

Агар барча моделларни умумлаштирган х,олда урганадиган булсак, бугунги кунда айни бир моделнинг иктисодиётда тулик кулланилаётганлигини куришнинг иложи йук, деб уйлаймиз. Кейнсчилар бу борада иктисодий усишни моделлаштиришда асо-сий эътиборни инвестиция ва давлат бошкарувига каратса, неоклассиклар давлат бошкарувини инкор этган х,олда барча ишлаб чикариш омилларининг самарадор-лик жих,атларини устувор, деб х,исобла-шади.

Бизнинг фикримизча, бирор давлат уз иктисодиётини баркарор ривожлантириш йулида айни бир иктисодий усиш модели-ни танламасдан, уз мамлакатининг табиий, ижтимоий х,амда иктисодий салох,ияти, ах,олининг урф-одатлари, анъаналари ва менталитетидан келиб чиккан х,олда уз иктисодий усиш моделини ишлаб чикиши лозимдир. Шундан сунг бу мамлакат иктисодиётининг турли хил ташки таъсир-ларга сезувчанлик даражаси камаяди ва жах,он иктисодиёти буйлаб содир булаётган инкирозларга карши чидамлилик даражаси етарлича юкори булади. Бунга яккол мисол сифатида мамлакатимиз Президенти томо-нидан ишлаб чикилган ривожланишнинг «Узбек модели»ни келтиришимиз мумкин.

Мамлакатимизда иктисодий ислох,отлар-нинг х,ар бир боскичида макроиктисодий баркарорлик ва иктисодий усишни таъмин-лаш асосий устувор вазифа этиб белгилаб келинди. Маълумки, макроиктисодий баркарорлик мамлакатнинг ЯИМида намоён булади ва у давлатнинг иктисодий кудра-тига бах,о беради. Агар мамлакатимизда ЯИМнинг усиш суръатлари 2000-2003 йил-ларда 3,8-4,2 фоиз, 2004-2006 йилларда 7-7,3 фоиз, 2007-2008 йилларда эса 9-9,5 фоиз даражасида кузатилган булса, кейин-ги йилларда жах,он молиявий-иктисодий

инкирози мазкур курсаткичга х,ам уз таъси-рини курсатиб, усиш суръатларида бир оз пасайган булса-да, дунёдаги камдан-кам мамлакатларда кузатилаётган юкори усиш динамикасига эга (2-расм).

Юртимиз ижтимоий-иктисодий тарак-киётида кулга киритилаётган юксак нати-жалар, энг аввало, янгидан-янги замонавий тармок ва ишлаб чикариш кувватларининг йулга куйилиши, бунинг таъсирида мамлакатимиз иктисодий салох,иятининг сезилар-ли даражада ортиб бораётгани, яратилаёт-ган мах,сулот ва курсатилаётган хизмат тур-ларининг купайиб, сифатининг тубдан ях-шиланиб бориши, бир суз билан айтганда, иктисодиётимизнинг янгича мазмун ва мох,ият касб этиб боришида мустакил тараккиёт йулининг туFри танлангани, амалга оширилаётган иктисодий сиёсат стратегиясининг х,ар томонлама пухта асос-ланган х,амда халкимизнинг фидокорона мех,нати энг мух,им ва асосий омил булиб хизмат килмокда.

Бу омиллардан ягона максад - юрт тинч-лиги ва равнаки, халкимиз фаровонлиги йулида жамиятимизнинг доимо х,амжих,ат булиб келаётгани ута мураккаб мустакил тараккиёт йулини босиб утишда накадар оFир синовлардан муваффакиятли утишга имкон яратди. Биргина мисол, 2008 йилда бошланган, бугунги кунга кадар салбий таъсир ва окибатлари сакланиб колаётган, кейинги йилларда ривожланган мамлакатларда узининг янги «хуружи»ни намоён этаётган жах,он молиявий-иктисодий инкирози нафакат айрим мамлакатлар, балки дунёнинг деярли барча китьаларида иктисодий сиёсатнинг заиф жих,атлари, айникса, банк-молия тизимининг «мурт» буFинла-рини ошкор этиб куйди.

Президентимиз жах,он молиявий инкирози руй берган дастлабки палладаёк унинг таъсир даражаси, кулами ва келтириб чикариши мумкин булган салбий окибат-ларига етарли бах,о бериб, «жах,он молиявий инкирозидан имкон кадар тез чикиш,

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

2-расм. Узбекистонда ялпи ички мах,сулотнинг йиллар давомида усиш динамикаси, фоизда1.

109

108,1108,5108'3 ^8,2 108 Ю8Д Ю8

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

7

унинг окибатларини енгиллаштириш куп жих,атдан х,ар кайси давлат доирасида ва умуман, дунё х,амжамияти микёсида кабул килинаётган чора-тадбирларнинг канчалик самарадорлигига, уларнинг бир-бири би-лан уЙFунлигига боFлик»2, деб хулоса чикарган эди. Бундай х,акконий хулосалар асосида Узбекистонда 2008 йилнинг узида Инкирозга карши чоралар дастури ишлаб чикилиб, унда белгиланган тадбирларни изчил равишда амалга оширишга кири-шилди.

Инкирозга карши чоралар дастури доирасида амалга оширилаётган иктисодий ислох,отлар ва модернизация сиёсати куйи-даги ижобий натижаларга олиб келди:

- тулик макроиктисодий баркарорлик ва миллий иктисодиётимизнинг юкори усиш суръатлари таъминланди;

- инфляция даражаси йилига 5,5-6,5 фо-издан ошмаган х,олда сакланиб келин-мокда;

- миллий валютамиз баркарорлиги то-бора усиб бораётган олтин-валюта захира-си билан мустах,камланиб келинмокда;

1 Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари.

2 Каримов И.А. Жах,он молиявий-иктисодий ин-

кирози, Узбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йуллари ва чоралари. - Т.: «Узбекистон», 2009.-6-б.

- Узбекистон Республикасининг жами давлат ташки карзи бугунги кунда ЯИМнинг 15-18 фоизидан ошмайди. Бундай жами ташки карз курсаткичи Жах,он банкининг барча асосий мезонлари буйича «жуда уртамиёна» деб таснифланади;

- 2002 йилдан бери бюджет камомади ЯИМнинг 1 фоизидан ошмаган булса, 2005 йилдан бери профицит билан ижро этилмокда;

- реал ЯИМнинг усиш даражаси охирги беш йил мобайнида 8 фоиздан юкори булиб келмокда, жумладан реал ЯИМнинг усиш суръати 2010 йилда 8,5 фоизни, 2011 йилда 8,3 фоизни, 2012 йилда 8,2 фоизни, 2014 йилда 8,1 фоизни ва 2015 йилда эса 8 фоизни ташкил этди.

Хулоса килиб айтганда, сунги йилларда республикамиз макроиктисодий баркарорлик ва иктисодий усиш курсаткичлари буйича ижобий натижаларга эришмокда. Мустакиллик йилларида мамлакатимиз ЯИМи карийб 5,5 баробардан зиёдга ошди. 2000-2015 йилларда кишлок хужалигининг мамлакат ялпи ички мах,сулотидаги улуши 30,1 фоиздан 16,6 фоизгача кискаргани х,олда, аксинча саноатнинг улуши мутано-сиб равишда 14,2 фоиздан 24 фоизгача ошди. Бугунги кунда хизмат курсатишнинг ЯИМдаги улуши 54,5 фоизни ташкил кил-мокда. Кичик бизнес ва хусусий тадбир-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

корликнинг иктисодиётдаги ах,амияти йилдан-йилга ортиб бормокда. Яратилаёт-ган ЯИМнинг 56,7 фоизи айнан мазкур сох,а х,иссасига тyFри келмокда. Шунингдек, бизнес юритиш учун кулай мух,ит, хорижий ин-весторлар учун х,укукий кафолатлар ва им-тиёзларнинг кенг тизими, хорижий инвес-

тициялар иштирокидаги корхоналар фао-лиятини раFбатлантириш яхлит тизими мамлакатимиз иктисодиётига тyFридан-тyFри хорижий инвестициялар окимини оширишга ва бу оркали иктисодий усиш суръатларини тезлаштиришга имкон бер-мокда.

Aga6ueT^ap:

1. KapuiMOB M.A. Xax,OH MO-numBum-UKTHcOAum UHKupo3M, y36eKucroH wapoMTMfla yHU 6apTapa$ этumнuнг My^^apu Ba ^opa^apu. - T.: «y36eKuicTOH», 2009. -6-6.

2. A6gypax,MOHOB K.X. Ba 6om^a^ap. MHCOH Tapa^^ueTu. // ßapcnuiK. - T.: «M^TucogueT», 2013. -39-6.

3. Ishmuxamedov A.E., Jumaev Q.X., Djumaev Z.A. Makroiqtisodiyot. - T.: «O'zbekiston yozuvchilar uyushmasining Adabiyot jamg'armasi nashriyoti», 2005. -141-b.

4. Harrod-Domar Model. Anim Publishing, 2011. P. 64.

5. Macroeconomics (eighth edition). N.Gregory Mankiw. 2013 by Worth publishers. P. 238.

6. Solow, Robert M. A Contribution to the Theory of Economic Growth. Quarterly Journal of Economics 70 (February), 1956. P. 65-94.

7. www.stat.uz - Y36eKMCTOH Pecny6-nuKacu ^aB^aT cTaTUcTUKa K,yMUTacu Be6-caMTU.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 3

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.